Izvorni kod stranice Analitička hemija

[[File:Gas Chromatography Laboratory.jpg|thumb|right|300 px|[[Gasna hromatografija|Gasno hromatografska]] laboratorija]]

'''Analitička hemija''' je disciplina [[hemija|hemije]] koja se bavi analizom različitih materjala sa ciljem dobijanja podatake o njihovoj strukturi i hemijskom sastavu.<ref name="isbn0-03-005938-0">{{Cite book |author=Holler, F. James; Skoog, Douglas A.; West, Donald M. |title=Fundamentals of analytical chemistry |publisher=Saunders College Pub |location=Philadelphia |year=1996 |pages= | isbn = 0-03-005938-0 |oclc= |doi= |accessdate=}}</ref><ref name="RajkovićAnalitičkaHemija">{{RajkovićAnalitičkaHemija}}</ref><ref>R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.</ref><ref>J. Savić, M. savić, Osnovi analitičke hemije, Svjetlost, sarajevo, 1987.</ref><ref>T. Šuranji, I. Žigrai, Osnovi kvantitativne hemijske analize, Novi Sad, 1997.</ref><ref>D. Skug, D. Vest, DŽ. Holer, Osnove analitičke kemije, Školska knjiga, Zagreb, 1999.</ref> Analitička hemija je studija [[Separacione metode|separacije]], identifikacije, i [[Kvantifikacija (nauka)|kvantifikacije]] [[Hemijska supstanca|hemijskih]] komponenti prirodnih ili veštačkih materijala.<ref name="isbn0-03-005938-0"/> [[Kvalitativna neorganska analiza|Kvalitativna analiza]] proizvodi indikaciju o identitetu [[Hemijska vrsta|hemijske vrste]] u uzorku, a [[Kvantitativna analiza (hemija)|kvantitativna analiza]] određuje količinu pojedinih komponenti supstance. Separacija komponenti se često vrši pre analize.

Analitički metodi se mogu rasčlaniti na klasične i instrumentalne.<ref name="isbn0-03-002078-6">{{cite book |author=Nieman, Timothy A.; Skoog, Douglas A.; Holler, F. James |title=Principles of instrumental analysis |publisher=Brooks/Cole |location=Pacific Grove, CA |year=1998 |pages= |isbn=0-03-002078-6 |oclc= |doi= |accessdate=}}</ref> Klasični metodi (takođe poznati kao metodi [[mokra hemija|mokre hemije]]) koriste separacije kao što su [[Precipitacija (hemija)|precipitacija]], [[Ekstrakcija (hemija)|ekstrakcija]] i [[destilacija]], i kvalitativnu analizu po boji, mirisu i tački topljenja. Klasična kvantitativna analiza se ostvaruje merenjem težine ili zapremine. Instrumentalni metodi koriste instrumente za merenje fizičkih kvantiteta analizirane materije, kao što su [[Apsorpcija (elektromagnetska radijacija)|apsorpcija svetlosti]], [[fluorescencija]] i [[Električna provodnost|provodnost]]. Separacija materijala se ostvaruje koristeći [[hromatografija|hromatografiju]], [[elektroforeza|elektroforezu]] ili metode [[Frakcionacija polja protoka|frakcionacije polja protoka]].

Analitička hemija takođe ima fokus na poboljšanjima [[eksperimentalni dezajn|eksperimentalnog dizajna]], [[hemometrika|hemometrici]], i kreiranju novih oruđa za merenje da bi se pružile bolje hemijske informacije. Analitička hemija nalazi primenu u [[forenzika|forenzici]], [[bioanaliza|bioanalizi]], [[Klinička heima|kliničkoj]] analizi, analizi životne sredine, i [[Spisak metoda za analizu materijala|analizi materijala]].

== Historija ==
[[File:Bunsen-Kirchhoff.jpg|thumb|right|200 px|Gustav Kirchhoff (levo) i Robert Bunsen (desno)]]
Analitička hemija je bila važna od ranih dana hemije. Ona je pružala metode za određivanje elemenata i hemikalija koji su prisutni u datom objektu. Tokom tog perioda ostvareni su znatni analitički doprinosi u hemiji. Oni obuhvataju razvoj sistematske [[analiza elemenata|analize elemenata]] zahvaljući radu [[Justus von Liebig|Justus fon Libiga]], i sistematske organske analize bazirane na specifičnim reakcijama funkcionalnih grupa.

Prva instrumentalna analiza je bila plamena emisiona spektrometrija koju je razvili [[Robert Bunsen|Robert Bunzen]] i [[Gustav Robert Kirchhoff|Gustaf Kirhof]], koji je takođe otkrio [[rubidijum]] (Rb) i [[cezijum]] (Cs) 1860. godine.<ref>{{cite journal|last=Arikawa|first=Yoshiko|title=Basic Education in Analytical Chemistry|journal=Analytical Sciences|year=2001|volume=17|issue=Supplement|pages=i571–i573|url=https://www.jstage.jst.go.jp/article/analscisp/17icas/0/17icas_0_i571/_pdf|accessdate=10 January 2014|publisher=The Japan Society for Analytical Chemistry|format=pdf}}</ref>

Većina značajnih unapređenja u analitičkoj hemiji se odvila nakon 1900. godine. Tokom tog perioda instrumentalna analiza je postala progresivno dominantna u polju. Specifično mnoge osnovne spektroskopske i spektometrijske tehnike su otkrivene tokom ranog 20. veka i rafinirane tokom ostatka 20. veka.<ref>{{cite journal |doi=10.1016/S0039-9140(99)00358-6 |title=Review of analytical measurements facilitated by drop formation technology |year=2000 |last1=Miller |first1=K |journal=Talanta |volume=51 |issue=5 |pages=921–33 |pmid=18967924 |last2=Synovec |first2=RE}}</ref>

[[Separacione metode|Separacione nauke]] su sledile sa sličnom hronologijom razvoja i takođe su u sve većoj meri bivale transformisane u instrumente visokih performansi.<ref>{{cite journal |doi=10.1016/S0165-9936(02)00806-3 |title=History of gas chromatography |year=2002 |last1=Bartle |first1=Keith D. |last2=Myers |first2=Peter |journal=TrAC Trends in Analytical Chemistry |volume=21 |issue=9–10 |pages=547}}</ref> Tokom ranih 1970-tih mnoge od tih tehnika su počele da se koriste zajedno da bi se ostvarila kompletna karakterizacija uzoraka.

Počevši od 1970-tih pa do danas analitička hemija je progresivno počela da uzima sve više učešća u razmatranju bioloških pitanja (bioanalitička hemija), dok je ranije ona uglavnom imala fokus na neorganskim ili [[mali molekul|malim organskim molekulima]]. Laseri su sve više korišćeni u hemiji kao sonde, kao i za započinjanje i modifikovanje širokog varijeteta reakcija. U kasnom 20. veku je takođe došlo do ekspanzije primene analitičke hemije, od rešavanja donekle akademskih hemijskih pitanja, do baljenja [[Forenzička hemija|forenzičkim]], [[Hemija životne sredine|ekološkim]], [[Hemijska industrija|industrijskim]] i [[Klinička hemija|medicinskim]] pitanjima, kao na primer primena u [[histologija|histologiji]].<ref>{{cite journal |doi=10.1016/0039-9140(89)80077-3 |title=History of analytical chemistry in the U.S.A |year=1989 |last1=Laitinen |first1=H.A. |journal=Talanta |volume=36 |pages=1–9 |pmid=18964671 |issue=1–2}}</ref>

Moderna analitička hemija je dominirana instrumentalnom analizom. Mnogi analitički hemičari imaju fokus na pojedinačnom tipu instrumenta. Akademiski radnici imaju tendenciju da rade na novim oblicima primene uređaja i novim metodama analize. Otkriće hemikalija prisutnih u krvi koje povišavaju rizik od kancera je primer otkrića u kome bi analitički hemičar verovatno učestvovao. Nastojanje da se razvije novi metod može da obuhvati upotrebu [[Podesivi laser|podesivog lasera]] radi povećanja specifičnosti i senzitivnosti spektrometrijskog metoda. Mnogi metodi, jednom razvijeni, namerno se održavaju u statičkom stanju, tako da se podaci mogu upoređivati tokom dužih vremenskih perioda. Ovo je posebno istinito u industrijskom [[Osiguranje kvaliteta|osiguranju kvaliteta]] (QA), forenzici i ekološkim primenama. Analitička hemija ima sve važniju ulogu u farmaceutskoj industriji, gde se ona osim u osiguranju kvaliteta koristi u procesu otkrivanja novih kandidata lekova, i u kliničkim primenama gde je razumevanje interakcija između leka i pacijenata kritično.

== Podela ==
Analitičkata hemija može da se podeli na dve osnovne grane:
* ''kvalitativnu'' i 
* ''kvantitativnu''
** Kvalitativna neorganska analiza analizira prisustvo nekog [[hemijski element|hemijskog elementa]] ili neorganskog jedinjenja u datoj formuli.
** Kvalitativna organska analiza analizira prisustvo neke [[funkcionalna grupa|funkcionalne grupe]] ili organskog jedinjenja u datoj formuli..
** Kvantitativna analiza|Kvantitativnata analiza određuje količinu nekog elementa ili hemijskog jedinjenja u datoj formuli.

== Tehnike ==
Postoji veliki broj tehnika kojima se odvajaju, detektuju ili mere hemijski sastojci kao što su: 
* [[Separacija]] (razlaganje) sa ciljem da se izmeri težina ili volumen finalnog produkta. 
* [[Titracija]]
* Analiza [[Supstancija|supstancije]] sa instrumentima, pomoću [[spektroskopija|spektroskopije]]
* [[Masena spektroskopija]] se koristi za određivanje [[Molekularna masa|molekularne mase]], sastava i strukture nekog elementa u formuli pomoću [[jonizacija|jonizacije]] molekula.
* U mnogim tehnikama se kombinuju dve ili više analitičke metode (nazivaju se i "hibridni metodi").

== Klasični metodi ==
[[File:Flame test.jpg|thumb|right|200px|Prisustvu [[bakar|bakra]] u ovoj kvalitativnoj analizi je indicirano plavo-zelenom bojom plamena]]
Mada je moderna analitička hemija dominirana sofisticiranom instrumentacijom, koreni analitičke hemije i neki od principa korišćenih u modernim instrumentima proizilaze iz tradicionalnih tehnika, mnoge od kojih su još uvek u opotrebi. Te tehnike takođe teže da formiraju osnovu većine dodiplomskih analitičko hemijskih obrazovnih lavoratorija.

=== Kvalitativna analiza ===
Kvalitativna analiza određuje prisustvo ili odsustvo datog jedinjenja, mada ne u obliku mase ili koncentracije. Po definiciji, kvalitativne analize ne mere količinu.

==== Hemijski testovi ====
{{details|Hemijski test}}
Postoje brojni kvalitativni hemijski testovi, na primer [[kiselinski test (zlato)|kiselinski test]] za [[zlato]] i [[Kastle–Meyer test]] za prisustvo [[krv]]i.

==== Plameni testovi ====
{{details|Plameni test}}
Neorganske kvalitativne analize se generalno odnose na sistematske šeme za potvrđivanje prisustva pojedinih, obično rastvorenih u vodi, jona ili elemenata izvođenjem serije reakcija koje eliminišu opsege mogućnosti i time potvrđuju pretpostavljeno prisustvo jona. Ponekad su mali joni koji sadrže ugljenik uvršteni u takve šeme. Sa razvojem moderne instrumentacije ti testovi se retko koriste, mada mogu da budu korisni za obrazovne svrhe i u terenskom radu, ili drugim situacijama gde sofisticirani instrumenti nisu dostupni ili svrsishodni.

=== Kvantitativna analiza ===
Kvantitativna analiza može podrazumijevati merenje [[masa|mase]] ili [[zapremina|zapremine]] analita. Također, moguće je mjeriti neku veličinu koja je proporcionalna količini analita u uzorku, npr. intenzitet [[svjetlost]]i, [[električna provodljivost]], itd. ''Gravimetrijske metode'' se odnose na određivanje mase analita ili neke supstance koja je sa njim u vezi. ''Volumetrijske metode'' mjere zapreminu rastvora reagensa, koji treba utrošiti za potpunu reakciju sa analitom. ''Elektroanalitičke metode'' podrazumijevaju mjerenje električnih osobina kao npr. potencijal, jačina struje, otpor ili količna naboja. ''Spektroskopske metode'' se baziraju na mjerenju interakcije između elektromagnetnog zračenja i komponenata uzorka. Također, postoje i druge specifične metode kao npr. [[masena spektroskopija]], mjerenje brzine [[radioaktivnost|radioaktivnog]] rapada, [[toplota|toplote]] reakcije, [[optička rotacija|optičke aktivnosti]], [[indeks prelamanja|indeksa prelamanja]], itd.

==== Gravimetrijska analiza ====
{{details|Gravimetrijska analiza}}
Gravimetrijska analiza obuhvata određivanje količine materijala prisutnog po [[Težina|težini]] u uzorku pre i/ili nakon neke transformacije. Ona se obično koristi u dodiplomskom obrazovanju za određivanje količine vode u [[hidrat]]u, zagrevanjem uzorka se uklanja voda tako da razlika u težini odgovara gubitku vode.

==== Volumetrijska analiza ====
{{details|Titracija}}
Titracija obuhvata dodavanje reaktanta u rastvor koji se analizira, dok se ne dostigne izvesna ravnotežna tačka. Često se može odrediti količina materijala u analiziranom uzorku rastvora. Jedna od poznatijih je kiselo-bazna titracija, pri kojoj dolazi do promene boje [[Indikator (hemija)|indikatora]]. Postoje mnogi drugi tipovi titracija, na primer potenciometrijske tiracije. Te titracije mogu da koriste različite tipove indikatora da bi odredilo dostizanje određene tačke ekvivalencije.

== Instrumentalni metodi ==
{{Main|Instrumentalna analiza}}
[[File:Analytical instrument.png|thumb|right|300 px|Blok dijagram analitičkog instrumenta prikazuje stimulus i merenje responsa]]

=== Spektroskopija ===
{{details|Spektroskopija}}
Spektroskopija meri interakciju molekula sa [[Elektromagnetni spektar|elektromagnetnom radijacijom]]. Spektroskopija se obuhvata mnošto različitih oblika primene, kao što su [[atomska apsorpciona spektroskopija]], [[emisiona spektroskopija|atomska emisiona spektroskopija]], [[ultravioletno-vidljiva spektroskopija]], [[Rentgenska fluorescentna spektroskopija]], [[infracrvena spektroskopija]], [[Ramanova spektroskopija]], [[dualna polarizaciona interferometrija]], [[nuklearno magnetno rezonantna spektroskopija]], [[fotoemisiona spektroskopija]], [[Mössbauer spektroskopija]], itd.

=== Masena spektrometrija ===
{{details|Masena spektrometrija}}
[[File:1 MV accelerator mass spectrometer.jpg|thumb|left|200 px|[[Akceleratorska masena spektrometrija|Akceleratorski maseni spektrometar]] se koristi za [[radiokarbonsko datiranje]] i druge analize]]

Masena spektrometrija meri [[odnos mase i naelektrisanja]] molekula koristeći [[Električno polje|električna]] i [[magnetsko polje|magnetska polja]]. Postoji nekoliko jonizacionih metoda: elektronski impakt, [[hemijska jonizacija]], elektrosprej, brzo atomsko bombardovanje, matricom potpomognuta laserska desorpciona jonizacija, i druge. Takođe, masena spektrometrija se kategoriše po pristupu masenih analizatora: [[magnetni-sektor]], [[kvadripolni maseni analizator]], [[kvadripolna jonska klopka]], [[masena spektrometrija vremena leta|vreme leta]], [[Fourije transformisana jonska ciklotronska rezonanca]], itd.

=== Elektrohemijska analiza===
{{details|Elektroanalitički metod}}
Elektroanalitički metodi mere [[električni potencijal|potencijal]] ([[volt]]e) i/ili [[Električna struja|struju]] ([[amper]]e) u [[elektrohemijska ćelija|elektrohemijskoj ćeliji]] koja sadrži analit.<ref>Bard, A.J.; Faulkner, L.R. ''Electrochemical Methods: Fundamentals and Applications.'' New York: John Wiley & Sons, 2nd Edition, '''2000'''.</ref><ref>Skoog, D.A.; West, D.M.; Holler, F.J. ''Fundamentals of Analytical Chemistry'' New York: Saunders College Publishing, 5th Edition, '''1988'''.</ref> Ovi metodi se mogu kategorisati po aspektima ćelije koji su kontrolisani i koji se određuju. Postoje tri glavne kategorije: [[Jonska selektivna elektroda|potenciometrija]] (meri se razlika elektrodnog potencijala), [[kulometrija]] (meri se ćelijska struja u toku vremenskog intervala), i [[voltametrija]] (meri se struja ćelije dok se aktivno menja ćelijski potencijal).

=== Termalna analiza ===
{{Further2|[[Kalorimetrija]], [[termalna analiza]]}}
Kalorimetrija i thermogravimetrijak analiza mere interakciju materijala i [[toplota|toplote]].

=== Separacija ===
[[File:TLC black ink.jpg|thumb|right|200 px|Separacija crnog mastila na ploči [[hromatografija tankog sloja|hromatografijom tankog sloja]]]]
{{Further2|[[Separacioni proces]], [[hromatografija]], [[elektroforeza]]}}

Separacioni procesi se koriste za smanjenje kompleksnosti smeša materijala. [[Hromatografija]], [[elektroforeza]] i  [[frakcionacija polja protoka]] su predstavnici ovog polja.

=== Hibridne tehnike===
Kombinacije gore opisanih tehnika mogu da proizvodu „hibridne“ tehnike.<ref name="pmid6353577">{{cite journal |doi=10.1126/science.6353577|bibcode = 1983Sci...222..291W |title=Hyphenated techniques for analysis of complex organic mixtures |year=1983 |last1=Wilkins |first1=C. |journal=Science |volume=222 |issue=4621 |pages=291–6 |pmid=6353577 }}</ref><ref name="pmid9008869">{{cite journal |doi=10.1002/(SICI)1096-9888(199701)32:1<64::AID-JMS450>3.0.CO;2-7 |title=High-performance Liquid Chromatography/NMR Spectrometry/Mass Spectrometry:Further Advances in Hyphenated Technology |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-mass-spectrometry_1997-01_32_1/page/64 |year=1997 |last1=Holt |first1=R. M. |last2=Newman |first2=M. J. |last3=Pullen |first3=F. S. |last4=Richards |first4=D. S. |last5=Swanson |first5=A. G. |journal=Journal of Mass Spectrometry |volume=32 |pages=64–70 |pmid=9008869 |issue=1}}</ref><ref name="pmid9253184">{{cite journal |doi=10.1016/S0021-9673(97)00325-7 |title=Chromatographic and hyphenated methods for elemental speciation analysis in environmental media |year=1997 |last1=Ellis |first1=Lyndon A |last2=Roberts |first2=David J |journal=Journal of Chromatography A |volume=774 |pages=3–19 |pmid=9253184 |issue=1–2}}</ref><ref name="pmid12462614">{{cite journal |doi=10.1016/S0021-9673(02)01228-1 |title=Hyphenated techniques in anticancer drug monitoring |year=2002 |last1=Guetens |first1=G |last2=De Boeck |first2=G |last3=Wood |first3=M |last4=Maes |first4=R.A.A |last5=Eggermont |first5=A.A.M |last6=Highley |first6=M.S |last7=Van Oosterom |first7=A.T |last8=De Bruijn |first8=E.A |last9=Tjaden |first9=U.R |journal=Journal of Chromatography A |volume=976 |pages=229–38 |pmid=12462614 |issue=1–2}}</ref><ref name="pmid12462615">{{cite journal |doi=10.1016/S0021-9673(02)01227-X |title=Hyphenated techniques in anticancer drug monitoring |year=2002 |last1=Guetens |first1=G |last2=De Boeck |first2=G |last3=Highley |first3=M.S |last4=Wood |first4=M |last5=Maes |first5=R.A.A |last6=Eggermont |first6=A.A.M |last7=Hanauske |first7=A |last8=De Bruijn |first8=E.A |last9=Tjaden |first9=U.R |journal=Journal of Chromatography A |volume=976 |pages=239–47 |pmid=12462615 |issue=1–2}}</ref> Postoje brojni primeri upotrebe hibridnih tehnika: [[gasna hromatografija-masena spektrometrija]], gasna hromatografija-[[infracrvena spektroskopija]], [[tečna hromatografija-masena spektrometrija]], tečna hromatografija-[[NMR spektroskopija]], tečna hromatografija-infracrvena spektroskopija i kapilarna elektroforeza-masena spektrometrija.

Hibridne separacione tehnike obuhvataju kombinaciju dve ili više tehnika za detektovanje i razdvajanje hemikalija iz rastvora. Najčešće je druga tehnika neka forma [[hromatografija|hromatografije]]. Hibridne tehnike su u šikokoj upotrebi u [[hemija|hemiji]] i [[biohemija|biohemiji]].

=== Mikroskopija ===
[[File:3D-SIM-3 Prophase 3 color.jpg|thumb|right|200 px|Slika dve mišje ćelije dobijena primenom [[Fluorescentni mikroskop|fluorescentnog mikroskopa]]. Jedra su u [[profaza|profazi]] (skala linije je 5 µm)<ref>{{cite journal |doi=10.1126/science.1156947 |title=Subdiffraction Multicolor Imaging of the Nuclear Periphery with 3D Structured Illumination Microscopy |year=2008 |last1=Schermelleh |first1=L. |last2=Carlton |first2=P. M. |last3=Haase |first3=S. |last4=Shao |first4=L. |last5=Winoto |first5=L. |last6=Kner |first6=P. |last7=Burke |first7=B. |last8=Cardoso |first8=M. C. |last9=Agard |first9=D. A. |last10=Gustafsson |first10=M. G. L. |last11=Leonhardt |first11=H. |last12=Sedat |first12=J. W. |journal=Science |volume=320 |issue=5881 |pages=1332–6 |pmid=18535242 |pmc=2916659}}</ref>]]
{{details|Mikroskopija }}

Vizualizacija pojedinačnih molekula, ćelija, bioloških tkiva i [[nanomaterijal]]a je važan i atraktivan pristup u analitičkoj nauci. Isto tako, hibridizacija sa drugim tradicionalnim analitičkim oruđima proizvodi revolucionarne promene u analitičkoj nauci. [[Mikroskopija]] se može grupisati u tri različitia polja: [[Optički mikroskop|optička mikroskopija]], [[elektronska mikroskopija]], i [[mikroskopija skenirajućom sondom]]. Nedavno je ovo polje doživelo brz napredak zbog usavršavanja računara i kamera.

=== Laboratorija na čipu ===

{{Further2|[[mikrofluidika]], [[Laboratorija na čipu]]}}
Laboratorije na čipu su uređaji koji integrišu (višestruke) laboratorijske funkcije na jednom čipu veličine od samo nekoliko milimetara do nekoliko kvadratnih centimetara i koji imaju sposobnost rukovanja ekstremno malim zapreminama tečnosti, manjim od pikolitra.

== Greške ==
{{Main|Greška zaokruživanja}}
Greška se može definisati kao numerička razlika između uočene i stvarne vrednosti.<ref>G.L. David - ''Analytical Chemistry''</ref>

Greške između stvarne i uočene vrednosti u hemijskim analizama se mogu povezati jednačinom
:<math>E = O - T</math>
gde je
:E = apsolutna greška,
:O = uočena vrednost,
:T = stvarna vrednost.

Greška merenja je inverzna mera preciznosti merenja, i.e. što je manja greška to je veća preciznost merenja. Greške se relativno izražavaju kao:
:<math>\frac{E}{T}</math> × 100 = % greške,

:<math>\frac{E}{T}</math> × 1000 = po hiljaditom delu greške

== Standardi ==
{{see also|Analitička kontrola kvaliteta}}

=== Standardna kriva ===
[[File:Calibration curve.png|thumb|right|200 px|Grafikon kalibracione krive prikazuje [[Detekcioni limit|limit detekcije]] (LOD), limit kvantifikacije (LOQ), dinamički opseg, i limit linearnosti (LOL)]]
Opšti metod za analizu koncentracije obuhvata kreiranje [[kalibraciona kriva|kalibracione krive]]. Time se omogućva determinacija količine hemikalije u materijalu poređenjem rezultata nepoznatog uzorka sa serijom poznatih standarda. Ako je koncentracija elementa ili jedinjenja u uzorku suviše visoka za detekcioni opseg date tehnike, uzorak se može jednostavno razblažiti čistim rastvaračem. Ako je količina u uzorku ispod opsega merenja instrumenta, koristi se metod adicije. U tom metodu se dodaje poznata količina elementa ili jedinjenja koje se studira, i određuje se razlika između izmerene i dodate koncentracije.

=== Unutrašnji standardi ===
U nekim slučajevima se dodaje [[unutrašnji standard]] poznate koncentracije direktno u analitički uzorak da bi se omogućila kvantifikacija. Količina prisutnog analita se zatim određuje relativno na unutršnji standard kao kalibrant. Idealni unutrašnji standard je izotopski obogaćeni analit, koji se koristi u metodu [[izotopno razređivanje|izotopnog razređivanja]].

=== Standardna adicija ===
Metod [[standardna adicija|standardne adicije]] se koristi u instrumentalnoj analizi za određivanje koncentracije supstance ([[analit]]a) u nepoznatom uzorku putem poređenja sa setom uzoraka poznate koncentracije, slično korišćenju [[kalibraciona kriva|kalibracione krive]]. Standardna adicija se može primeniti u većini analitičkih tehnika i koristi se umesto kalibracione krive za rešavanje problema [[Matrica (hemijska analiza)|matričnog efekta]].

== Signali i šum ==
Jedna od najvažnijih komponenti analitičke hemije je maksimizacija željenog signala uz minimizaciju asociranog [[Šum (elektronika)|šuma]].<ref name="isbn0-495-01201-7">{{cite book |author=Crouch, Stanley; Skoog, Douglas A. |title=Principles of instrumental analysis |publisher=Thomson Brooks/Cole |location=Australia |year=2007 |pages= |isbn=0-495-01201-7 |oclc= |doi= |accessdate=}}</ref> Analitička mera vrednosti je poznata kao [[odnos signala i šuma]] (S/N ili SNR).

Šum može da nastane kao posledica faktora okoline, kao i usled fundamentalnih fizičkih procesa.

=== Termalni šum ===
{{Main|Termalni šum}}
Termalni šum je posledica kretanja nosilaca naelektrisanja (obično elektrona) u električnom kolu generisanog njihovim termalnim kretanjem. Termalni šum je [[beli šum]], što znači da je snaga [[spektralna gustina|spektralne gustine]] konstantna širom [[frekventni spektar|frekventnog spektra]].

Vrednost [[kvadratna sredina|kvadratne sredine]] termalnog šuma u otporniku je data relacijom<ref name="isbn0-495-01201-7" />

:<math>v_{{RMS}} = \sqrt { 4 k_B T R \Delta f },</math>

gde ''k<sub>B</sub>'' označava [[Boltzmannova konstanta|Boltzmannovu konstantu]], ''T'' [[temperatura|temperaturu]], ''R'' je otpor, i <math>\Delta f</math> je [[Širina frekventnog opsega]] frekvencije <math> f</math>.

=== Šum udarca ===
{{Main|Šum udarca}}
Šum udarca je tip [[Šum (elektronika)|elektronskog šuma]], koji se javlja kad je konačni broj čestica (kao što su [[elektron]]i u elektronskom kolu ili [[foton]]i u optičkom uređaju) dovoljno mali da proizvede statističke fluktuacije signala.

Šum udarca je [[Poasonov proces]] i nosioci naelektrisanja koji sačinjavaju struju slede [[Poasonova distribucija|Poasonovu distribuciju]]. Kvadratna sredina fluktuacija struje je<ref name="isbn0-495-01201-7" />
:<math>i_{{RMS}}=\sqrt{2\,e\,I\,\Delta f}</math>
gde ''e'' označava [[Elementarni naboj|elementarno naelektrisanje]], a ''I'' je prosečna struja. Šum udarca je beli šum.

=== Trepereći šum ===
{{Main|Trepereći šum}}
Trepereći šum je elektronski šum sa 1/''ƒ'' frekventnim spektrom; pri porastu ''f'', šum se smanjuje. Trepereći šum nastaje iz raznih izvora, kao što su nečistoće u provodnom kanalu, generisanja i [[Carrier generation and recombination|rekombinacije]] šuma u [[tranzistor]]u usled bazne struje, itd. Taj šum se može izbeći [[modulacija|modulacijom]] signala na višoj frekvenciji, na primer putem upotrebe [[fiksni pojačavač|fiksnog pojačavača]].

=== Šum okoline ===
[[File:Analyse thermo gravimetrique bruit.png|thumb|right|200 px|Šum u [[termogravimetrijska analiza|termogravimetrijskoj analizi]]; niži nivo šuma u sredini grafika je posledica manje ljudske aktivnosti (i buke okoline) tokom noći]]

[[Šum okoline]] proizlazi iz okoline analitičkog instrumenta. Izvori elektromagnetne buke su [[Prenos električne energije|dalekovodi]], radio i televizijske stanice, [[bežični uređaj]]i, [[Štedna žarulja|kompaktne fluoroscentne lampe]]<ref>{{cite web| title=Health Concerns associated with Energy Efficient Lighting and their Electromagnetic Emissions | publisher=Trent University, Peterborough, ON, Canada | accessdate=2011-11-12 | url=http://www.emrpolicy.org/science/forum/08_havas_cfl_scenihr.pdf}}</ref> i [[električni motor]]i. Mnogi od tih izvora šuma imaju uzak opseg i stoga se mogu izbeći. Toplotna i [[vibraciona izolacija]] mogu da budu neophodni za neke instrumente.

=== Redukcija šuma ===
Redukcija šuma se može ostvariti bilo putem [[hardver]]a ili [[softver]]a. Primeri hardverske redukcije šuma su upotreba [[oklopljeni kabel|oklopljenih kablova]], [[analogni filter|analognog filtriranja]], i modulacije signala. Primeri softverske redukcije šuma su [[digitalno filtriranje]], [[ansambl prosek]] i metode [[korelacija|korelacije]].<ref name="isbn0-495-01201-7" />

== Primene ==
Analitičko hemijsko istraživanje je u velikoj meri vođeno performancom (senzitivnost, selektivnost, robusnost, [[linearni opseg]], točnost, preciznost, i brzina), i troškom (kupovina, rad, trening, vreme i prostor). Među glavnim granama savremene analitičke atomske spektrometrije, najraširenija i najuniverzalnija je masena spektrometrija.<ref>{{cite journal |doi=10.1070/RC2006v075n04ABEH001174 |title=Prospects in analytical atomic spectrometry |year=2006 |last1=Bol'Shakov |first1=Aleksandr A |last2=Ganeev |first2=Aleksandr A |last3=Nemets |first3=Valerii M |journal=Russian Chemical Reviews |volume=75 |issue=4 |pages=289}}</ref> U oblasti direktne elementalne analize čvrstih uzoraka, novi lideri su masena spektroskopija [[spektroskopija laserom indukovanog raspada|laserom indukovanog raspada]] i [[laserska ablacija|laserske ablacije]], i srodne tehnike sa transferom produkata laserske ablacije u [[induktivno spregnuta plazma|induktivno spregnutu plazmu]]. Uspesi u dizajnu diodnih lasera i optičkih parametarskih oscilatora podstiču dalji razvoj fluorescentne i jonizacione spektrometrije, a isto tako apsorpcionih tehnika, gde se očekuje povećanje korišćenja optičkih šupljina s ciljem produživanja efektivnog apsorpcionog puta. Upotreba metoda baziranih na plazmi i laserima se povećava. Interest za absolutnom (bez-standardnom) analizom je oživeo, a posebno u emisionoj spektrometriji.

Veliki napori se ulažu u kompresovanju analitičkih tehnika do veličine [[Integralno kolo|čipa]]. Mada postoji mali broj primera gde su takvi sistemi konkurentni tradicionalnim analitičkim tehnikama, potencijalne prednosti obuhvataju veličinu/portabilnost, brzinu, i trošak. Hemija na mikro skali redukuje količine korištenih hemikalija.

Mnoga od unapređenja pospešuju analizu bioloških sistema. Primeri brzo rastućih polja u ovoj oblasti su:
* [[Genomika]] - [[DNK sekvenciranje]] i povezana istraživanja. [[DNK analiza|Genetski otisci prstiju]] i [[DNK mikročip]] su važni alati i istraživačka polja.
* [[Proteomika]] - analiza proteinskih koncentracija i modifikacija, naročito u odgovoru na različite stresove, u različitim fazama razvoja, ili u različitim delovima tela.
* [[Metabolomika]] - slična je proteomici, ali se bavi metabolitima.
* [[Transkriptomika]] - iRNK i njoj srodno polje
* [[Lipidomika]] - lipidi i njima srodano polje
* Peptidomika - peptidi i njima srodano polje
* Metalomika - slična je proteomici i metabolomici, ali se bavi koncentracijama metala i posebno u njihovog vezivanja za proteine i druge molekule.

Analitička hemija ima kritičnu ulogu u razumevanju baznih nauka i u mnoštvu praktičnih aplikacija, kao što su biomedicinske primene, ekološko nadgledanje, kontrola kvaliteta industrijske proizvodnje, niz forenzičkih primena, itd.

Nedavni razvoj kompjuterske automatizacije i informacijske tehnologije je proširio oblast primene analitičke hemije u brojna nova biološka polja. Na primer, automatizovane mašine za DNK sekvenciranje su bile osnova za završetak projekata ljudskog genoma iz čega je nastalo polje [[Genetika|genetike]]. Identifikacija proteina i sekvenciranje peptida masenom spektrometrijom je otvorilo novo polje [[proteomika|proteomike]].

Analitička hemija je bila nezamenljiva oblast u razvoju [[nanotehnologija|nanotehnologije]]. Instrumenati za karakterizaciju površina, [[elektronski mikroskop]]i i mikroskopi skenirajućih sondi su omogućili naučnicima da vizualizuju atomske strukture uz hemijsku karakterizaciju.

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* Bettencourt da Silva, R; Bulska, E; Godlewska-Zylkiewicz, B; Hedrich, M; Majcen, N; Magnusson, B; Marincic, S; Papadakis, I; Patriarca, M; Vassileva, E; Taylor, P; Analytical measurement: measurement uncertainty and statistics, 2012, {{ISBN|978-92-79-23070-7}}.
* Skoog, Leary: ''Instrumentelle Analytik. Grundlagen, Geräte, Anwendungen.'' Springer-Lehrbuch. Springer Verlag, Berlin 1996, {{ISBN|978-3-540-60450-1}}.
* Einax, Heinz Zwanziger, Geiss: ''Chemometrics in environmental analysis.'' VCH Verlag, Weinheim 1997, {{ISBN|3-527-28772-8}}.
* Georg Schwedt: ''Analytische Chemie.'' Wiley-VCH, 2004, {{ISBN|978-3-527-30866-8}}.
* Jander, Blasius, Strähle: ''Einführung in das anorganisch-chemische Praktikum (einschl. der quantitativen Analyse).'' Hirzel, Stuttgart, 15., neu bearb. Auflage 2005, {{ISBN|978-3-7776-1364-2}}.
* Gerhard Jander, Blasius, Strähle, Schweda: ''Lehrbuch der analytischen und präparativen anorganischen Chemie.'' Hirzel, Stuttgart, 16., überarb. Auflage 2006, {{ISBN|978-3-7776-1388-8}}.
* Otto: ''Analytische Chemie.'' Wiley-VCH, 3., vollst. überarb. u. erw. Auflage 2006, {{ISBN|978-3-527-31416-4}}.
* ''Handbuch der experimentellen Chemie; Sekundarbereich II, Band 3 + 4, Analytische Chemie und Umweltanalytik I + II.'' Aulis Verlag Deubner & Co. KG, Köln.
{{refend}}

== Vanjske veze ==
{{Portal-lat|Hemija}}
{{Commonscat|Analytical chemistry}}
* [http://arjournals.annualreviews.org/loi/anchem Annual Review of Analytical Chemistry] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090119171427/http://arjournals.annualreviews.org/loi/anchem |date=2009-01-19 }}
* [http://www.analyticalsciences.org/ Američko hemijsko društvo: Odeljenje analitičke hemije]
* [http://rsc.org/Gateway/Subject/Analytical/ Kraljevsko hemijsko društvo: Analitička hemija] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121017135745/http://rsc.org/Gateway/Subject/Analytical/ |date=2012-10-17 }}
* {{Dmoz|World/Deutsch/Wissenschaft/Naturwissenschaften/Chemie/Analytik/}}
* [https://www.gdch.de/netzwerk-strukturen/fachstrukturen/analytische-chemie.html Fachgruppe Analytische Chemie] der Gesellschaft Deutscher Chemiker
* [http://www.aktuelle-wochenschau.de/2005/index05.htm aktuelle Wochenschau] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121229044730/http://www.aktuelle-wochenschau.de/2005/index05.htm |date=2012-12-29 }} - Neuigkeiten aus der analytischen Forschung
* [http://www.lectures4you.de/fachbereiche.php?Fachgebiet=Chemie&Fachbereich=Analytische%20Chemie Verzeichnis frei zugänglicher Lehrangebote in Analytischer Chemie] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20160314155636/http://lectures4you.de/fachbereiche.php?fachbereich=analytische%20chemie&fachgebiet=chemie |date=2016-03-14 }}
* [http://www.chem-astu.ru/chair/study/anchem/ Аналитическая химия] Гипертекстовое учебное пособие.
* [http://www.uspkhim.ru/php/paper_rus.phtml?journal_id=rc&paper_id=1174 Перспективы аналитической атомной спектрометрии].
* [http://www.chemport.ru/chemical_encyclopedia_letter_a.html Химическая энциклопедия]

{{Analitička hemija-lat}}
{{Hemija}}

[[Kategorija:Analitička hemija| ]]
[[Kategorija:Nauka o materijalima]]