Izvorni kod stranice Dassault Rafale

{{Vojni avion
|ime= Rafal
|slika=Rafale - RIAT 2009 (3751416421).jpg|250p
|namena= višenamenska
|posada= jedan član
|prvi let= [[4. 7.|4. jula]] [[1986]].
|početak proizvodnje= [[2. 5.|2. maj]] [[2001]].
|proizvođač= Marsel Daso
|dužina= 15,30
|razmah krila= 10,90
|visina= 5,34
|površina krila= 46
|prazan= 9 060
|poletna= 23 700
|maksimalna težina= 24 500
|težina naoružanja= 9 500
|TMM= 2 × M88-2 Snekma
|TMMpot= 2 × 75,6 / 2 × 50
|RM=
|RMpot=
|TEM=
|TEMsnaga=
|KEM=
|KEMsnaga=
|brzina= 2 390
|brzina0= 1 290
|radijus kretanja= 1 850
|dolet=
|plafon leta= 16 800
|brzina penjanja= 18 600
}}

'''Rafal''' ({{jez-fr|Rafale}}) je [[Francuska|francuski]] višenamenski dvomotorni [[borbeni avion]]. Razvio ga je i proizvodi [[Marsel Daso]], zajedno sa svojim tradicionalnim kooperantima. Koncepcijski, ovaj avion se zasniva na [[Aerodinamika|aerodinamičkoj]] šemi [[delta krilo|delta krila]], blisko spregnutog sa ''kanarom'' ({{jez-fr|canard}}).

Rafal treba da bude oslonac francuskog [[nacija|nacionalnog]] [[zrakoplovstvo|vazduhoplovstva]] i [[ratna mornarica|ratne mornarice]], kao i inostranih tradicionalnih korisnika borbenih aviona Marsel Daso, za dejstva sa kopna i mora, u periodu do [[2040]]. godine. Namenjen je da ravnopravno izvršava zadatke protivvazduhoplovne odbrane, premoći u vazdušnom prostoru i dejstva [[vazduh-zemlja]] i [[vazduh-more]].<ref name="Optimizacija rešenja">[http://www.dassault-aviation.com/en/defense/rafale/optimized-airframe.html?L=1 Optimizacija rešenja] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20091206042026/http://www.dassault-aviation.com/en/defense/rafale/optimized-airframe.html?L=1 |date=2009-12-06 }}, uzeto 8.12.2009.</ref><ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10">[http://www.bbsoft.co.rs/aeromagazin/arhiva/aero02/c10.htm Rafal u aeromagazin/arhiva/aero02/c10]{{Dead link|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, uzeto 8.12.2009.</ref>

U periodu najveće integracije svih [[Evropa|evropskih]] resursa, pa i vazduhoplovnih [[tehnologija]], [[francuska]] [[vazduhoplovna industrija]] je u duhu svoje tradicije, sačuvala autonomnost nad razvojem i proizvodnjom aviona Rafal i pored najvećeg [[saradnja|kooperacijskog]] programa svih vremena [[Jurofajter Tajfun]]a. Za razliku od [[Švedska|švedskog]] [[JAS 39 Gripen|Gripena]], Rafal je potpuno nacionalni program. Francuska odluka o programu Rafala je bila zasnovana na interesu da samostalno integrišu svoje nove tehnologije u napredni avion, koji će im u narednom periodu zameniti postojeće [[Miraž F-1]], [[Super Etandar]], [[Miraž 2000]], [[F-8 Krusejder]] i [[SEPECAT Jaguar]]. Program je počeo sa integracijom novih tehnologija u eksperimentalni avion, tzv. ''demonstrator novih tehnologija'' ('''ACX'''). Iz njega je proizašao [[prototip]]ski razvoj i serijska proizvodnja aviona Rafal, u više varijanti.<ref name="Daso Rafal">[http://www.faqs.org/docs/air/avrafa.html Daso Rafal], uzeto 9.12.2009.</ref><ref name="Rafal u FAS">[http://www.fas.org/man/dod-101/sys/ac/row/rafale.htm Rafal u FAS], uzeto 10.12.2009.</ref>

Rafal je uveden u operativnu upotrebu u Francuskoj, a uvođenje u operativnu upotrebu ozbiljno razmatraju i [[Brazil]], [[Indija]], [[Grčka]], [[Švajcarska]], [[Libija]], [[Emirati]], [[Kuvajt]] i [[Katar]].

Rafal je [[28. 3.|28. marta]] i [[1. 4.|1. aprila]] [[2007]]. godine, imao vatreno krštenje u [[borba (razvrstavanje)|borbenoj]] primeni, u okviru [[NATO]] operacija u [[Afganistan|Avganistanu]].<ref name="Rafal nad Avganistanom">[http://www.dassault-aviation.com/en/defense/dassault-aviation-a-magazine-focusing-on-defense/rafale-over-afghanistan.html?L=1 Rafal nad Avganistanom] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110526000818/http://www.dassault-aviation.com/en/defense/dassault-aviation-a-magazine-focusing-on-defense/rafale-over-afghanistan.html?L=1 |date=2011-05-26 }}, uzeto 8.12.2009.</ref>

== Zahtevi i razvoj ==
[[Datoteka:Rafale_Logo.jpg|thumb|desno|250px|Logo programa Rafal]]
Rafal je nastao iz potrebe francuske vojske da u određenom vremenskom periodu zameni postojeće kopnene i mornaričke jurišne i [[lovački avion|lovačke avione]] sa savremenijim rešenjima. Planirano je da višenamenski Rafal, u budućnosti, sam preuzme većinu zadataka iz namene postojećih aviona [[SEPECAT Jaguar]], [[F-8 Krusejder]] i [[Miraž 2000]]. Takvu koncepciju su Francuzi postavili, kao zadatak, pred svoje istraživačko–razvojne i proizvodne institucije. Francuski oslonac na vlastite snage, nauku, vazduhoplovnu industriju i [[tehnologija|tehnologiju]] je tradicionalno i strategijsko opredeljenje, koje je ustrojeno još od vremena predsednika [[Charles de Gaulle|Šarla de Gola]]. To nije mogla poremetiti ni velika privrženost evropskim integracijama. Francuzi su se odupreli iskušenju i ostali izvan kooperacijskog programa [[Evrofajter Tufon|Evrofajtera]], iako je on bio pokazni model saradnje i integracije evropskih država. Francuzi su želeli da avion Rafal bude prestižan i potpuno nacionalni program, s maksimalnom primenom vlastite tehnologije i proizvoda. To je bio veliki izazov i priznanje njihovoj celukupnoj vazduhoplovnoj industriji, a posebno [[Marsel Daso]]u, [[Snekma|Snekmi]], [[Tomson]]u, [[Matra|Matri]], [[Serž Daso|Seržu Dasou]] i drugima. Pri programiranju se računalo na tradicionalni izvoz i povratak finansijskih sredstava uloženih u razvoj novih tehnologija, integrisanih u Rafala. Prema svome iskustvu, Francuzi su težili da pokriju potrebe svetskog tržišta sa dvomotornom i jeftinijom jednomotornom verzijom istog tipa aviona (Miraži 2000 i 4000), do sada to nije realizovano. {{efn|Princip vezivanja razvoja aviona sa dva i s jednim motorom je bio planiran i u programu Rafal. Razvoj [[Jugoslavija|Jugoslovenskog]] jednomotornog [[Novi avion|Novog aviona]] se vremenski odvijao iza Rafala, na bazi prenosa francuske tehnologije. Tehnološka podrška, na bazi Rafala, je bila uslovljena sa angažovanjem francuske vazduhoplovne industrije na njegovoj proizvodnji i izvozu. Na taj način je bio planiran izvoz tehnologije Rafala i kroz realizaciju izvoza jednomotornog [[Novi avion|Novog aviona]]. Program [[Novi avion|Novog aviona]] će kasnije, zbog [[raspad SFRJ|raspada Jugoslavije]], biti prekinut. Na taj način je prostor na tržištu i potrebu sa jednomotornim avionom te kategorije, potpuno samostalno zauzeo švedski [[JAS 39 Gripen]].<ref name="Krila Armije 1989">Krila Armije, 27 decembar 1989.g., "nas intervju", str.7, General armije Jean Fleury nacelnik generalstaba RV Republike Francuske prilikom posete RV i PVO SFRJ, Rodoljub Matovic</ref><ref name="ReferenceA">INTERAVIA 1/1988.g. intervju Predsednika (vlasnika) firme, Serge Dassault</ref><ref name="Članak o Novom avionu">[http://en.wikipedia.org/wiki/Datoteka:YUsupersonikClanak.jpg Članak o Novom avionu], uzeto 8.12.2009.</ref>}}
Marsel Daso je dobio, od svoje vlade, pismo o namerama [[30. 10.|30. oktobra]] [[1978]]. godine, za proučavanje budućeg aviona za protivvazduhoplovnu odbranu od potencijalnog napada iz vazduha. Tome zahtevu su kasnije priključene potrebe i zahtevi mornarice. Institut [[ONERA]] je, na osnovu tih zahteva, otpočeo detaljna istraživanja i ispitivanja u [[aerotuneli]]ma. Pažljivo su izučena rešenja u tadašnjim, naprednim programima u svetu. Sa posebnom pažnjom je izučavana [[aerodinamika]] aviona [[F-22 Raptor]].

Definisan je zadatak, za razvoj sopstvenog višenamenskog aviona velike agilnosti, koju omogućava delta [[krilo]], blisko spregnuto s ''kanarom'' i sa polubočnim [[Uvodnik vazduha|uvodnicima vazduha]] sa fiksnom geometrijom. Zahtevano je obezbeđenje smanjene [[Radarsko otkrivanje|elektro–magnetne]] i [[Toplotno zračenje|infracrvene uočljivosti]], povećanja zaštite od [[nuklearno zračenje|nuklearnog zračenja]] i elektrolučnog i magnetnog pražnjenja.
[[Datoteka:Rafale A.JPG|thumb|desno|250px|<small>Rafal A</small>]]
Takvi zahtevi se značajno razlikuju u odnosu na zahteve prethodne generacije francuskih borbenih aviona. Odlučeno je da se sve pripremljene nove tehnologije za avion Rafal provere kroz integraciju na eksperimentalnom avionu, a istovremeno, da on bude i osnova za prototipski razvoj varijanti aviona u [[serijska proizvodnja|serijskoj proizvodnji]]. Taj eksperimentalni avion se opisno nazivao ''demonstrator novih tehnologija''.<ref name="Tehnologija strukture Rafala">[http://www.avions-militaires.net/rafale/materiaux.php Tehnologija strukture Rafala]{{Dead link|date=August 2023 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, uzeto 8.12.2009.</ref> Zbog činjenice da je [[motor]] M88-2 Snekma još uvek bio u razvoju, Marsel Daso je bio primoran da definiše ''demonstrator novih tehnologija'' upotrebom američkih motora [[Dženeral elektrik|Dženeral Elektrik]] F-404. U početku su bila ugrađena oba motora F404. Kasnije je jedan od njih zamenjen novim motorom M88-2 Snekma, s ciljem da se isti ispita i verifikuje u letu. Na tome avionu su prvi put zajedno i u funkcionalnoj celini, integrisane i potvrđene mnoge nove [[tehnologija|tehnologije]]. ''Demonstrator novih tehnologija'' je dobio naziv '''ACX''', a poleteo je [[4. 7.|4. jula]] [[1986]]. godine. Bio je to 92-gi eksperimentalni avion firme Daso, za 40 godina njenog postojanja. ACX je imao 460 letova u funkciji ispitivanja i merenja, u vremenskom periodu od jula [[1986]]. do jula [[1989]]. godine. Kasnije je preimenovan u Rafal A, a kroz njegova ispitivanja u letu je potpuno potvrđena primenjivost planiranih novih tehnologija i izvodljivost koncepcije višenamenskog aviona. Potvrđena je racionalna koncepcija dvomotornog aviona četvrte generacije, velikih mogućnosti, za svega 1 360&nbsp;kg veće [[masa|mase]] od jednomotornog [[F–16 Borbeni soko|F-16 Falkon]] (prazni opremljeni), a čak 4 535&nbsp;kg više pri poletanju, s maksimalnim teretom.<ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10"/><ref name="Program Rafal">[http://www.avions-militaires.net/rafale/programme.php Program Rafal] {{Webarchive|url=https://archive.today/20120722123941/http://www.avions-militaires.net/rafale/programme.php |date=2012-07-22 }}, uzeto 8.12.2009.</ref><ref name="Rafal Marsel Dasoa">[http://www.vectorsite.net/avrafa.html#m3 Rafal Marsel Dasoa], uzeto 9.12.2009.</ref><ref name="Rafal M"/>

=== Prototipski razvoj varijanti Rafala ===
Na osnovu rezultata ispitivanja i iskustva stečenog na ''demonstratoru novih tehnologija'' (ACX), razvijena su četiri [[prototip]]a, u funkciji definisanja standarda varijanti serijskog Rafala. Odluka o razvoju prototipova je doneta [[26. 1.|26. januara]] [[1988]]. godine. Standard svake varijante Rafala, imao je svoj prototipski razvoj:
* Prototip za vazduhoplovstvo, Rafal C 01 je ugovoren [[21. 4.|21. aprila]] [[1988]], a poleteo je [[19. 5.|19. maja]] [[1991]]. godine.
* Prototipovi za mornaricu, Rafal M 01 i M 02 su podešeni da koriste palubu broda, nosača aviona, za poletno–sletnu stazu. Ovi prototipovi su ugovoreni [[6. 12.|6. decembra]] [[1988]], a poleteli su [[12. 12.|12. decembra]] [[1991]]. i [[8. 11.|8. novembra]] [[1993]]. godine.{{efn|Rafal M 01 je transportovan u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], u [[New Jersey|Nju Džersi]], u mornarički poligon za ispitivanje palubnih aviona. Takav uporediv objekat ne postoji u Evropi, za ispitivanje poletanja mornaričkih aviona s katapultom. Tada je Rafal M 01 ispitan na katapultu za inicijalno ubrzanje u poletanju, a ujedno je tada i prvi put sleteo na nosač aviona Foš ({{jez-fra|FOCH}}), u aprilu 1993.<ref name="Daso Rafal"/>}} 
* Prototip dvoseda namenjen za vazduhoplovstvo, Rafal B 01, je poleteo [[30. 4.|30. aprila]] [[1993]]. godine. Prototip, B 02, je otkazan u jesen [[1991]]. godine, a prototip MB za ratnu mornaricu je otkazan [[22. 9.|22. septembra]] [[2004]]. godine, zbog racionalizacije raspoloživog budžeta. Kasnije je usvojen serijski standard za mornarički dvosed pod oznakom N, na osnovu prototipova M 01 i B 01.

Integracija opreme i naoružanja na serijskim avionima Rafal se odvijala sukcesivno, po fazama pod oznakom F i brojem u indeksu. Tako, da se oznake odnose na nivo razvoja ugrađene opreme i naoružanja:
* F<sub>1</sub> je standard, opremljen sa oružjem samo za dejstvo [[raketa vazduh–vazduh|vazduh-vazduh]] i sa osnovnim paketom za [[elektronska bomba|elektronsku borbu]].
* F<sub>2</sub> je standard, opremljen sa oružjem za dejstvo vazduh–zemlja, uključujući i Apač, sa senzorima za detekciju radarskih i toplotnih zračenja, integrisan je napadno–navigacijski sistem sa ''Linkom 16'' i povećan mu je izbor [[spoljni rezervoar goriva|spoljnih rezervoara goriva]], za podvešavanje.
* F<sub>3</sub> je standard, sa implementacijom svih predviđenih režima rada RBE2 [[radar]]a, integracijom [[nuklearno oružje|nuklearnog oružja]] i protiv–brodske rakete ''Eksocet''. Integrisana je kaciga sa prikazivačem u viziru, kao i rezervoari goriva, aerodinamički profilisani i prilepljeni na gornje bokove trupa.
* F<sub>4</sub> je još uvek u procesu razmatranja i definisanja.

Svi avioni se retroaktivno ažuriraju na poslednje postignuto stanje integracije opreme i naoružanja.<ref name="Daso Rafal"/><ref name="Rafal u FAS"/><ref name="Varijante Rafala">[http://www.avions-militaires.net/rafale/versions.php Varijante Rafala] {{Webarchive|url=https://archive.today/20120718082953/http://www.avions-militaires.net/rafale/versions.php |date=2012-07-18 }}, uzeto 9.12.2009.</ref><ref name="Mornarički Rafal">[http://wikiwix.com/cache/?url=http://frenchnavy.free.fr/aircraft/rafale/rafale_fr.htm Mornarički Rafal]</ref><ref name="Paluba">[http://www.paluba.info/smf/avioni-i-helikopteri/dassault-rafale-t5596/ Paluba] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20091111205043/http://www.paluba.info/smf/avioni-i-helikopteri/dassault-rafale-t5596/ |date=2009-11-11 }}, uzeto 9.12.2009.</ref>

== Troškovi i budžet ==
Proračun troškova programa Rafal u [[2005]]. godini, za ukupan razvoj i proizvodnju 294 aviona, iznosio je 33,3 milijarde evra. Ovaj iznos je revidiran [[2008]]. godine na 39,6 milijardi evra. Prosečna cena aviona (računajući sve verzije) je procenjena na po 138,5 miliona evra, bez troškova operativne upotrebe aviona. Pošto je broj naručenih aviona smanjen na 286 primeraka, cena po primerku je porasla na 140 miliona evra. Jedinična cena, navedena u [[#Karakteristike|donjoj zbirnoj tabeli]], je definisana za daleko veći broj primeraka aviona u serijskoj proizvodnji u odnosu na samo francusku porudžbinu, te je verovatno i iz tih razloga i niža.{{efn|Podaci o troškovima i cenama, u pojedinim izvorima se međusobno dosta razlikuju. Negde je cena postavljena samo za avion, a na drugim mestima sa borbenim kompletom oružja. U troškovima razvoja nije jasno odvojeno na šta se odnosi, da li je na primer u pitanju i razvoj namenjenog naoružanja? Prema tome, podatke o troškovima treba prihvatati uslovno i samo kao orijentaciju.}}

[[Ministarstvo odbrane Francuske|Francusko ministarstvo odbrane]] je u funkciji raspodele budžeta i usklađenja broja naručenih aviona, umanjilo planirani ukupni nalet aviona Rafal sa 35 000 na 10 000 sati, a za mornaričku varijantu na 7 000 sati leta do kraja [[2012]]. godine.<ref>[http://www.senat.fr/rap/a08-102-5/a08-102-516.html#toc236 Nacrt zakona o budžetu za 2009], uzeto 8.12.2009.</ref><ref name="Budžet za Rafal">[http://www.assemblee-nationale.fr/12/budget/plf2006/a2572-08.asp#P409_12225 Budžet za Rafal], uzeto 8.12.2009.</ref><ref>[http://wikiwix.com/cache/?url=http://www.ccomptes.fr/CC/documents/RPT/McoRapport.pdf Armijski operativni plan], uzeto 8.12.2009.</ref>

== Porudžbina francuske vojske ==
U toku [[1992]]. godine, prethodni broj od 336 primeraka naručenih za francusku vojsku je smanjen na 294 aviona, i to 234 za vazduhoplovstvo i 60 za mornaricu.<ref name="Budžet za Rafal"/>

Naredno preispitivanje i usklađivanje budžeta i potreba francuske vojske je učinjeno [[17. 3.|17. marta]] [[2008]]. godine, kada je odlučeno da se ide na dodatno smanjivanje broja naručenih aviona i da se produži vreme proizvodnje, a razlika finansijskih sredstava iz budžeta usmeri na opremanje aviona dodatnom, savremenom i sofisticiranom opremom.<ref>[http://secretdefense.blogs.liberation.fr/defense/2008/10/exclusif-srieux.html Odbrana] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090820001538/http://secretdefense.blogs.liberation.fr/defense/2008/10/exclusif-srieux.html |date=2009-08-20 }}, uzeto 8.12.2009.</ref> Doneta je nova odluka, [[20. 11.|20. novembra]] [[2008]]. godine, o ukupnoj porudžbini od 286 aviona, od toga 228 za vazduhoplovstvo i 58 za mornaricu.<ref name="Budžet za Rafal"/>

Velika finansijska ulaganja u razvoj novih tehnologija, integrisanih u avion Rafal, razvoj samog aviona, njegove opreme i naoružanja, može se jedino povratiti sa većom serijskom proizvodnjom. To se svakako ne može odgovarajuće realizovati samo sa količinama naručenim za francusko vazduhoplovstvo i mornaricu. Iz tih razloga se čine veliki napori za pronalaženje partnera za izvoz Rafala, kroz podmirivanje potreba i drugih zemalja sa takvim avionom i obezbeđenje raspodele sredstava uložena u razvoj, na veći broj serijski proizvedenih jedinica.

== Izvoz ==
Do kraja 2009-te, nisu realizovana nastojanja da se ugovori izvoz, bez obzira što je celi politički i privredni sistem države angažovan na tom pitanju. Čak je i Predsednik [[Francuska|Republike Francuske]], u svim prilikama obavljanja redovnih državničkih međunarodnih poslova, veoma aktivan promoter pregovora o izvozu Rafala.

Jedno od spornih pitanja pri izvozu Rafala je pitanje [[radar]]a. Na Rafalu je integrisan radar, koji zadovoljava francuske uslove borbene upotrebe, u sprezi sa sistemom Avaks ({{jez-eng|AWACS}}). Potencijalni kupci nemaju te uslove da koriste avione u tako integrisanom [[sistem]]u, te zahtevaju avionski radar većih mogućnosti. Francuzi ubrzano rade na razrešenju toga pitanja, kako bi ostali u međunarodnoj konkurenciji. U pregovorima se najdalje otišlo sa [[Brazil]]om, za ugovaranje izvoza 36 Rafala. Međutim, međunarodna konkurencija je velika, naročito po pitanju cene, ali i sa drugim uslovima, u ponudi švedskog [[JAS 39 Gripen]]a i [[sjedinjene Američke Države|američkog]] [[F/A-18 Hornet]]a. Po računu Francuza, čak i smanjivanje cene Rafala neće biti dovoljno za pobedu, pošto drugi nude avione po daleko nižim cenama. Međutim, u odnosu na brazilski zakon da ovakvi veliki ugovori moraju podrazumevati prenos savremene tehnologije, francuski fleksibilni prilaz je velika prednost nad drugima.<ref name="brazil-names-three-finalists-for-f-x2-contract-rejects-three. Rafal u Brazilu Flight International, 6 October 2008.">[http://www.flightglobal.com/articles/2008/10/06/316814/brazil-names-three-finalists-for-f-x2-contract-rejects-three.html brazil-names-three-finalists-for-f-x2-contract-rejects-three. Rafal u Brazilu Flight International, [[6. 10.|6 October]] [[2008]].], uzeto 15.11.2009.</ref><ref name="Rafal za Brazil, u novinama La tribune">[http://www.latribune.fr/page.php?Id=441111 Rafal za Brazil, u novinama "La tribune"]{{Dead link|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, uzeto 15.11.2009.</ref><ref name="Predsednik Sarkozi promoter Rafala.">[http://wikiwix.com/cache/?url=http://www.lepoint.fr/actualites-societe/2009-09-03/exportation-le-bresil-s-interesse-au-rafale/920/0/374182 Predsednik Sarkozi promoter Rafala.], uzeto 15.11.2009.</ref><ref name="americas/8242751.stm Brazil i Francuska u pregovoru o Rafalu"> [http://news.bbc.co.uk/2/hi/americas/8242751.stm "Brazil and France in jets talks" americas/8242751.stm Brazil i Francuska u pregovoru o Rafalu]. BBC, [[7. 9.|7 September]] [[2009]], uzeto 15.11.2009.</ref><ref name="Brazil i Francuska u pregovoru o Rafalu 2">[http://www.rfi.fr/actuen/articles/117/article_5052.asp Brazil i Francuska u pregovoru o Rafalu 2] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090916034319/http://www.rfi.fr/actuen/articles/117/article_5052.asp |date=2009-09-16 }}, uzeto 15.11.2009.</ref><ref name="Oštra konkurencija u Brazilu">[http://www.defenseindustrydaily.com/brazil-embarking-upon-f-x2-fighter-program-04179/ Oštra konkurencija u Brazilu], uzeto 15.11.2009.</ref>

Dana [[8. 9.|8. septembra]] [[2009]]. godine, ažurirani su pregovori sa Brazilom i proizilazi da je saradnja na Rafalu sasvim izvesna. Dogovoreno je da se saradnja verifikuje ugovorima tokom [[2010]]. godine. Sporazum obuhvata kupovinu 36 Rafala, prenos njegove tehnologije i proizvodnje u [[Brazil]], uz perspektivu da se broj jedinica uveća na 120, ali i pravo da se avioni prodaju trećim zemljama. Kontra–isporuka Brazila Francuskoj bila bi u avionima iz njihove proizvodnje, ali i druga vojna oprema.<ref name="Brazil i Francuska su blizu oko Rafala">[http://actualite.aol.fr/premiere-pour-le-rafale-le-bresil/article/200909071539551202229 Brazil i Francuska su blizu oko Rafala]{{Dead link|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, uzeto 10.12.2009.</ref>

Francuzi polažu velike nade i u tradicionalni izvoz svojih borbenih aviona u [[Arapi|arapske]] zemlje, posebno su intenzivirani pregovori sa [[Ujedinjeni Arapski Emirati|Emiratima]] (63), [[Kuvajt]]om (14–28), [[Oman]]om, [[Katar]]om i [[Libija|Libijom]] (14).<ref name="Rafal u novinama La tribune">[http://www.latribune.fr/entreprises/industrie/aeronautique-defense/20091112trib000442814/dassault-souffre-la-france-lui-achete-des-rafale.html Rafal u novinama "La tribune"], uzeto 15.11.2009.</ref><ref name="hasen/spages/813144.html Report:Libya to order 13-18 French Rafale fighter jets in $3.24 b deal">[https://web.archive.org/web/20070121044521/http://www.haaretz.com/hasen/spages/813144.html "Report:Libya to order 13-18 French Rafale fighter jets in $3.24 b deal"], ''Haaretz'', [[Januar|14. January]] [[2007]]., uzeto 15.11.2009.</ref><ref name="Rafal u Emiratima">[http://in.reuters.com/article/asiaCompanyAndMarkets/idINLB71245420090211 Rafal u Emiratima] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090919061444/http://in.reuters.com/article/asiaCompanyAndMarkets/idINLB71245420090211 |date=2009-09-19 }}, uzeto 8.12.2009.</ref><ref name="Pregovori s Emiratima i Grcima">[http://wikiwix.com/cache/?url=http://www.reuters.com/article/rbssIndustryMaterialsUtilitiesNews/idUSL0770152220080607 Pregovori s Emiratima i Grcima], uzeto 8.12.2009.</ref>

[[Indija]] tradicionalno naoružava svoje vazduhoplovstvo i sa francuskim borbenim avionima, te se računa i na izvoz Rafala u tu zemlju. Međutim, pošto je u pitanju velika zemlja s velikim budžetom za opremanje vazduhoplovstva, nikad se ne oslanja samo na jednu opciju, na jednog partnera i na jedan tip aviona. Uvek kombinuje opremanje s avionima, ranije [[sovjetski Savez|sovjetskog]], a sada [[Rusija|ruskog]] porekla, sa zapadnim. Samom takvom politikom je već predodređena oštra konkurencija Rafala s Migovima i Suhojima, a nije izbegnut ni manji i jeftiniji švedski [[JAS 39 Gripen]].<ref name="article/SB123988139175724889.html Dasoova ponuda Indiji">[http://online.wsj.com/article/SB123988139175724889.html "India Rejects Dassault Aviation's Bid" article/SB123988139175724889.html Dasoova ponuda Indiji]. ''Wall Street Journal'', [[April|16 April]] [[2009]], uzeto 9.12.2009.</ref><ref name="French-fighter-jet-out-of-race-for-biggest-IAF-deal/articleshow/4412257.cms Rafal u Indiji">[http://timesofindia.indiatimes.com/French-fighter-jet-out-of-race-for-biggest-IAF-deal/articleshow/4412257.cms French-fighter-jet-out-of-race-for-biggest-IAF-deal/articleshow/4412257.cms Rafal u Indiji]. The Times of India, 17 April 2009, uzeto 9.12.2009.</ref>

Na evropskom tržištu aviona su najbliži kupci [[Grčka]] (40) i [[Švajcarska]]. Pregovori su u toku, ažuriranje ponuda prema novim uslovima i demonstriranje i ispitivanje aviona na zemlji i u letu. Očekuje se u 2010-toj godini da će Švajcarska napraviti izbor između ponuđenih aviona Rafala, Gripena i Evro Fajtera.<ref name="Paluba"/><ref name="Pregovori s Emiratima i Grcima"/><ref name="Rafal je kandidat za Švajcarce">[http://www.news.admin.ch/message/index.html?lang=fr&msg-id=21921 Rafal je kandidat za Švajcarce], uzeto 9.12.2009.</ref><ref name="Švajcarcima je ažurirana ponuda za Rafala.">[http://www.ar.admin.ch/internet/armasuisse/fr/home.html Švajcarcima je ažurirana ponuda za Rafala.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100702105725/http://www.ar.admin.ch/internet/armasuisse/fr/home.html |date=2010-07-02 }}, uzeto 9.12.2009.</ref><ref name="Rafal u Flajtu">[http://www.flightglobal.com/articles/2009/06/10/327206/paris-air-show-rafales-fighting-chance.html Rafal u Flajtu], uzeto 9.12.2009.</ref>

== Serijski standard i proizvodnja ==
Serijski standard Rafala se malo razlikuje u odnosu na ACX (Rafal A). Zadržano je delta [[krilo]], jedan [[vertikalni rep]], celoobrtni ''kanari'' na prednjem delu trupa i specifično utapanje polubočnih usisnika u konturu trupa. Serijski standard je nešto manjih i kompaktnijih dimenzija. Oblik mu je doteran u funkciji integracije [[motor]]a M-88-2 umesto F-404. Umanjena mu je uočljivost sa većom primenom materijala koji upijaju radarske zrake i sa redukcijom zračenja sopstvenih senzora. Površina kanara je povećana, a njegov koreni deo je integrisan sa konzolnim vratilom, koje izlazi iz strukture trupa aviona. Koreni deo krila je izdužen unapred, duž spoljašnjeg zida uvodnika vazduha, u obliku i sa doprinosom ''strejka''. Zadržana je kabina kapljastog oblika, s tim što joj je unutrašnjost dorađena. Sedište pilota je nagnuto unazad, pod uglom od 29 stepeni, što je smanjenje u odnosu na vrednost od 32 stepena na Rafalu A. Ovo je posledica optimizacije položaja glave pilota za uslove sletanja.

Pritisak [[hidro–sistem]]a je povećan sa 280 na 350 bara, sa čime su povećane moguće maksimalne sile [[hidro–pokretača]] komandnih površina. Serijski Rafal je osposobljen za prijem goriva u toku leta. Pri sletanju, posle spuštanja nosne noge na zemlju, kanari se koriste kao aerodinamičke kočnice. Rafal A je imao aerodinamičke kočnice ugrađene na leđima, zadnjeg dela trupa.<ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10"/><ref name="Daso Rafal"/><ref name="Program Rafal"/><ref name="Rafal Marsel Dasoa"/><ref name="Paluba"/> 
{| border="2" cellpadding="2"
|+|<div class="NavHead" style=" text-align:left;font-size:130%">'''Dinamika proizvodnje''' <ref name="Program Rafal"/>
|-
|-
|- bgcolor="#F0FFFF"
! colspan="2" |Dinamika po godinama &nbsp;
! width="55px" |do 2002.
! width="55px" |2002.
! width="55px" |2003.
! width="55px" |2004.
! width="55px" |2005.
! width="55px" |2006.
! width="55px" |2007.<ref>[http://www.defense.gouv.fr/defense/layout/set/popup/content/download/48000/476270/file/projet_de_loi_de_finances_pour_2007_getdata.pdf Projet de loi de finances 2007 du ministère de la Défense français (27 septembre 2006)], uzeto 9.12.2009.</ref>
! width="55px" |2008.<ref>[http://www.defense.gouv.fr/defense/content/download/93789/830798/file/plf%20mindef%201-65.pdf Projet de loi de finances 2008 du ministère de la Défense français (26 septembre 2007)], uzeto 9.12.2009.</ref>
! width="55px" |2009.<ref>[http://www.defense.gouv.fr/defense/content/download/129788/1135476/file/PLF%202009%20-%20Budget%20MINDEF.pdf Projet de loi de finances 2009 du ministère de la Défense français (26 septembre 2008)], uzeto 9.12.2009.</ref>
! width="55px" | od 2009. 
! Ukupno
|-
! rowspan="2" | <div class="NavHead" style="width:100px;background:#9BDDFF 
;text-align:center;font-size:100% ">Rafal za 
vazduhopl.
!Ugovoreno
|align="center"|36
|align="center"|0
|align="center"|46
|align="center"|0 
|align="center"|0
|align="center"|48
|align="center"|0
|align="center"|0
|align="center"|51
|align="center"|47
|align="center"|<div class="NavHead" style="width:70px;background:#9BDDFF;text-align:center;font-size:120%"> 228 
|-
!Isporuka
|align="center"|2
|align="center"|1
|align="center"|1
|align="center"|3 
|align="center"|11
|align="center"|12
|align="center"|6
|align="center"|7
|align="center"|14
|align="center"|171
|align="center"|<div class="NavHead" style="width:70px;background:#9BDDFF;text-align:center;font-size:130%"> '''228'''
|-
! rowspan="2"| <div class="NavHead" style="width:100px;background:#A9D3D9;text-align:center;font-size:100%"> Rafal
za mornaricu 
!Ugovoreno
|align="center"|25
|align="center"|0
|align="center"|13
|align="center"|0 
|align="center"|0
|align="center"|0
|align="center"|18
|align="center"|0
|align="center"|0
|align="center"|2
|align="center"|<div class="NavHead" style="width:70px;background:#A9D3D9;text-align:center;font-size:120%"> 58
|-
!Isporuka
|align="center"|7
|align="center"|1
|align="center"|0
|align="center"|0
|align="center"|0
|align="center"|0
|align="center"|6
|align="center"|6
|align="center"|6
|align="center"|32
|align="center"| <div class="NavHead" style="width:70px;background:#A9D3D9;text-align:center;font-size:130%"> '''58'''
|-
! colspan="14"| Na osnovu projekta svoga budžeta, [[Francuska]] Vlada planira da obezbedi ukupno '''286''' aviona tipa '''Rafal'''.
|}

=== Aerodinamika ===
[[Datoteka:Rafale_B_at_Paris_Air_Show_2007.jpg|thumb|desno|250px|<small>Ilustracija integrisanih polubočnih uvodnika vazduha na Rafalu</small>.]]
[[Aerodinamika]] delta [[krilo|krila]] je kararakteristična po malom talasnom otporu i niskoj vrednosti maksimalnog [[koeficijent uzgona|koeficijenta uzgona]] (<math>C_{z_{max}}</math>). Te karakteristike određuju bolje performanse aviona na krozvučnim i nadzvučnim [[brzina]]ma leta i visoke vrednosti minimalnih brzina, što znači lošije karakteristike u poletanju i sletanju. U cilju smanjenja brzine poletanja i sletanja Rafala, sa delta [[krilo]]m, izvršena je bliska integracija krilo–''kanar''. Ostvarena sprega delta krila sa ''kanarom'' stvara zatvoren (kanalisan) sloj strujanja vazduha, sličnog efekta kao kroz procep zakrilca. To aerodinamičko rešenje obezbeđuje stabilnost uzgona u celoj [[Anvelopa leta|anvelopi leta]], sa značajnim povećanjem njegove maksimalne vrednosti, što znači osetno smanjenje minimalne brzine i dobar manevar u rasponu od + 9g i – 3g. U izuzetnim slučajevima se može ostvariti vertikalno ubrzanje, čak i do + 11g. Ostvareno aerodinamičko rešenje obezbeđuje male brzine [[Poletanje|poletanja]] i [[Sletanje|sletanja]] i [[stacionarni horizontalni zaokret]] malog poluprečnika. Integracija polubočnih uvodnika vazduha, sa ulaznim delom ispod ''kanara'', daje dopunski aerodinamički doprinos u poboljšanju opstrujavanja kanara i korenog dela krila. Nastrešnica [[uvodnik vazduha|uvodnika]] je utopljena u prelaz [[Trup aviona|trupa]] i u koreni deo krila aviona, što je povećalo efekat ugla strele napadne ivice (na tome delu), a to se manifestuje u efekat ''strejka'' i ''trisoničnog'' krila. U ranoj fazi razvoja se razmatrala koncepcija ''trisoničnog'' [[krilo|krila]] sa lomljenom strelom napadne ivice, kao kod Evrolovca. Od toga se odustalo s postizanjem željenog efekta sa blisko spregnutim kanarom i utopljenim uvodnicima vazduha, pošto lomljenje strele napadne ivice krila znači i povećanje [[masa|mase]] strukture.

Kod Rafala su uspešno uravnotežene performanse leta na malim i velikim, brzinama. Nisu penalisane njegove performanse u uslovima borbe vazduh–vazduh, zbog ispunjenja zahteva za poletanje i sletanje sa smanjenom brzinom, uslovljenom i sa brodskom palubom.

Na režimima velikih koeficijenata uzgona se obara napadna i izlazna ivica, duž celog razmaha krila Rafala. To su dvodelna obarajuća pretkrilca i dvodelni ''elevoni''. Realizovana je zajednička funkcija zakrilaca i krilaca za oba segmenta izlazne ivice, u funkciju ''elevona''. To znači, da se oba segmenta izlazne ivice krila mogu otklanjati na dole i na gore diferencijalno, to jest u funkciji povećavanja ukupnog koeficijenta uzgona i pravljenja njegove razlike na levom i desnom polukrilu, to jest stvaranje momenta rotacije aviona oko uzdužne ose. Takvo rešenje je tradicija za borbene avione Marsel Dasoa.

Marsel Daso je na Rafalu optimalno primenio svoje višedecenisko iskustvo s delta krilima, kanarima umesto [[Horizontalni rep|horizontalnog repa]] i u integraciji zakrilaca i krilaca u elevone. Kod Rafala je prevaziđena posledica klasične primene delta krila na porast minimalne brzine, dok to nije slučaj kod njegovih ranijih aviona [[Miraž III]] i [[Miraž 2000]].

Polubočni uvodnici [[vazduh]]a su dobar kompromis, u međusobnom izmirenju prednosti i mana potrupnog i bočnih. Ovo usvojeno rešenje na Rafalu, obezbeđuje podjednako dobro napajanje motora s vazduhom u svim položajima aviona, u toku njegovog manevrisanja. Pošto su polubočni uvodnici vazduha spušteni prema donjem delu trupa, postignuto je da nosni deo trupa skreće strujanje [[vazduh]]a u kanale prema [[motor]]ima i pri velikim [[napadni ugao|napadnim uglovima]] leta aviona. Sa tim položajem uvodnika je spuštena donja linija centralnog dela trupa, pa su i glavne noge stajnih organa kraće, što znači i da im je i manja [[masa]], a i prostor za podvešavanje naoružanja pod trup nije ugrožen s putanjom uvlačenja dugačkih nogu. Uvodnici vazduha su jednostavne konstrukcije, fiksne geometrije, što [[avion]]u ne degradira borbene performanse.

Za skraćenje staze protrčavanja, posle sletanja, koristi se kočeći [[padobran]], koji je ugrađen u kontejner u korenom delu vertikalnog repa. Za mornaričku varijantu je primenjen sistem kuke i elastičnog užeta, zategnutog poprečno po palubi nosača aviona.<ref name="Optimizacija rešenja"/><ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10"/>

=== Struktura, tehnologija i materijali ===
Struktura aviona Rafal je intregralne konstrukcije, s primenom naprednih materijala i savremenih [[tehnologija]]. Veliki tehnološki podsklopovi su jedinstvene celine, međusobno spojeni vezivnim elementima.

Upotrebom naprednih materijala, u izradi strukture Rafala, smanjena je njegova [[masa]] za približno 1.000&nbsp;kg, u odnosu na slučaj potpune upotrebe klasičnih [[aluminijum]]skih [[legura]]. Procenjuje se da je oko 35% strukture aviona Rafala izrađeno od naprednih materijala, uz primenu novih tehnologija i to od kompozita sa ugljeničnim vlaknima, kevlara, legura aluminijum–litijuma i titanijuma s primenom [[superplastično oblikovanje|superplastičnog oblikovanja]] i [[difuzno zavarivanje|difuznog zavarivanja]]. Od ukupne strukture Rafala, 24% je od kompozitnog materijala ili 70% od ukupne ''okvašene'' [[površina (geometrija)|površine]] zmaja aviona (površine u dodiru s vazdušnom strujom). [[Titan]] i njegove [[legura|legure]] se prvenstveno koriste za izradu okova za prenos velikih specifičnih opterećenja, za delove složenog oblika, za delove s glatkom površinom, napadne ivice uzgonskih površina male debljine i za specijalne metalne premaze. Alumijinijum–litijumska legura je optimalan izbor za izradu podsklopova trupa [[avion]]a. U serijskoj proizvodnji delova i podsklopova Rafala, značajna je primena tehnologije superplastičnog oblikovanja i difuznog [[zavarivanje|zavarivanja]] titana. Te tehnologije su primenjene za izradu okova i napadnih ivica krila i ''kanara''.

Sva struktura [[krilo|krila]] je od kompozitnih materijala, izuzev okova za vezu s trupom i okova za veze pretkrilaca i elevona sa kesonskim delom krila. Struktura elevona je takođe od kompozitnih materijala. Napadna ivica krila, odnosno pretkrilca su izrađena sa superplastičnim oblikovanjem titana. Napadna ivica ''kanara'' je takođe izrađena sa superplastičnim oblikovanjem titana, a zadnji deo od kompozita. Vratilo je tehnološki integrisano u deo strukture kanara, izrađenog od titana. Vertikalni rep i krmilo pravca su napravljeni od kompozita a napadna ivica od aluminijum–litijuma. Njegovi okovi su od titana i legura [[čelik]]a. Struktura polukrila je kesonskog principa, a predstavlja jedinstven sklop. Jedinstvenost sklopa (integralna struktura) je ostvarena postupkom polimerizacije između pojedinačnih, prethodno pripremljenih podsklopova i delova od kompozita. Kesonski prostor krila je ujedno i rezervoar za [[goriva|gorivo]]. Sa posebnim premazima je obezbeđen hemijski pasivan odnos, u dodiru [[kerozin]]a i zidova rezervoara od kompozita.

Za odluku o serijskoj proizvodnji aviona od kompozitnih polimerizovanih struktura primarne nosivosti, neophodno je veliko znanje, iskustvo i posedovanje detaljnih povratnih informacija iz proizvodnje i eksploatacije za podešavanje primenjenih ''matrica'' za smole i ugljenična vlakna. U segmentu primene kompozita, avion Rafal je daleko iskoračio ispred švedskog [[JAS 39 Gripen|Gripena]].

Pri izboru materijala za Rafal, pažljivo su vrednovane prednosti i mane u pogledu:
* uštede u masi, odnosno u dobitku u performansama,
* [[statika|statičkog]] i [[dinamika (razvrstavanje)|dinamičkog]] [[umor|zamora]],
* [[Modul elastičnosti|modula elastičnosti]],
* otpornosti na [[korozija|koroziju]],
* [[Grejanje|zagrevanja]],
* elektro i elektromagnetnog ponašanja,
* ponašanja na okolinu i susedne podsklopove,
* pogodnosti implementacije u proizvodnji,
* ponašanja u eksploataciji i
* mogućnosti opravki pri oštećenju.<ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10"/><ref name="Tehnologija strukture Rafala"/>

=== Pogon ===
Rafal pokreću dva [[Dvoprotočni motor|dvoprotočna motora]] M88-2, francuske firme Snekma. {{efn|Taj motor je bio podešen i za jednomotorni avion, pod oznakom M88Y, namenjen za »YU« [[Novi avion]]. Oznaka »y« je označavala državu nosioca razvoja aviona. M88Y se razlikovao od Rafalovih motora M88-2 u opremanju s agregatima, na osnovu propisa i razlika u zahtevima, za jednomotorni i dvomotorni avion.<ref name="Krila Armije 1989">Krila Armije, 27 decembar 1989.g., "nas intervju", str.7, General armije Jean Fleury nacelnik generalstaba RV Republike Francuske prilikom posete RV i PVO SFRJ, Rodoljub Matovic</ref><ref name="ReferenceA">INTERAVIA 1/1988.g. intervju Predsednika (vlasnika) firme, Serge Dassault</ref><ref name="Članak o Novom avionu"/>}} Motor M88-2 je savremene koncepcije sa primenom naprednih tehnologija. Primenjene su [[Ekologija|ekološke]] [[Komora sagorevanja|komore sagorevanja]], monokristalne lopatice [[turbina|turbine]] i metalurgija praha za izradu njenog diska. Lopatice turbine se hlade s vazduhom. Sa [[motor]]om se upravlja s digitalnim elektronskim uređajem ''FADEC''.

Motor M88-2 je sa dva vratila i sastoji se iz 21 modula, koji se održavaju prema stanju, a prilikom zamene se ne kalibrišu niti balansiraju. Veći broj delova se može zamenjivati bez skidanja celog motora sa aviona.

Na [[motor]]u M88 je primenjen princip smanjenja infracrvenog odraza. Ostvaren je visok odnos potiska i mase od 9,4 N / kg, sa karakteristikama brzog prelaza s jednog na drugi režim rada. Poseduje značajnu perspektivu daljeg razvoja. Sve te karakeristike ga stavljaju na čelnu poziciju, u poređenju s ostalim motorima iz te klase.

U cilju smanjenja specifične potrošnje goriva (za 2–4%), razvijena je nova verzija M88–2E4. Ovaj [[standard]] je uveden u serijsku proizvodnju od [[2004]]. godine. 
{{double image|right|Salon_du_Bourget_20090619_246.jpg|250|M88-2_Engine.JPG|220|<small>Snekmin motor M88, pogled iz dve pozicije. Primenjen je na avionu Rafal, a bio je programiran i za [[Novi avion]], s oznakom „y“</small>.}}
[[Datoteka:Salon_du_Bourget_20090619_046.jpg|thumb|desno|255px|<small>Pogled na izduvne cevi Rafala i zadnje delove motora, na salonu u Buržeu, 2009.</small>]]

{| border="2" cellpadding="2"
|+|<div class="NavHead" style=" text-align:left"> '''<big>Karakteristike motora M88-2</big>'''
!style="width:240px;background:#9BDDFF;" center;font-size:120% | '''Vrsta''' &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;background:#E0FFFF;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;background:#F0FFFF;text-align:center;font-size:120%"><div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%"> '''Brojčane vrednosti '''</div>
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Dužina &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 3 520&nbsp;mm
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Prečnik uvodnika &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 700&nbsp;mm
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Masa s [[fluid]]om &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 901&nbsp;kg 
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Potisak &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> S dopunskim sagorevanjem (SDS) 2×75,62&nbsp;kN; Bez dopunskog sagorevanja (BDS) 2×50,02&nbsp;kN

|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Stepen sabijanja &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> &pi;<sub>c</sub> = 24
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Stepen dvoprotčnosti &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> μ = 0,40 
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| spesifična potrošnja SDS &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 170,0&nbsp;kg/kNh
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| spesifična potrošnja BDS &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 8,0&nbsp;kg/kNh
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Procentualan porast potiska pri uključenju DS &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 55,7 %
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Odnos potiska i mase &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 0,0940 dN/kg
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Stepen sabijnja vazduha &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal"|<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:font-size:100% ">Maksimalni 1,64; Nominalni 1,01; Minimalni 0,61
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Broj stepeni [[tlak|pritiska]] kompresora &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 9 (3 stepena niskog i 6 stepeni visokog pritiska )
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|Maseni protok vazduha &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 65&nbsp;kg/s 
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| [[Temperatura]] ispred turbine &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% ">T = 1 850 °K
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Broj stepeni [[tlak|pritiska]] turbine &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 2
|-
!style="width:240px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| Stepen širenja mlaznika &nbsp;&nbsp;||style="width:240px;font-weight:normal" |<div class="NavHead" style="width:560px;text-align:center;font-size:100% "> 24,5 % 
|}

Sledeći korak u razvoju je motor M88–3, s potiskom od 90&nbsp;kN sa dopunskim sagorevanjem, on će zahtevati veće uvodnike vazduha. Ovaj motor će imati novi kompresor niskog pritiska, većeg prečnika i protoka [[vazduh]]a. Imaće ulazne statorske lopatice promenljivog koraka, zbog optimalnijeg ulaza vazduha i manjih gubitaka i potrošnje [[goriva]].
Krajnja perspektiva razvoja se ceni da je do postizanja potiska od 105&nbsp;kN.<ref name="Optimizacija rešenja"/><ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10"/><ref name="Paluba"/><ref>[http://www.snecma.com/IMG/swf/anim_moteurs_militaires.swf Motor M88-2] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081113012947/http://www.snecma.com/IMG/swf/anim_moteurs_militaires.swf |date=2008-11-13 }}, uzeto 9.12.2009.</ref><ref name="M88">[http://www.snecma.com/spip.php?rubrique40&lang=en M88] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20081115132143/http://www.snecma.com/spip.php?rubrique40&lang=en |date=2008-11-15 }}, uzeto 9.12.2009.</ref><ref>{{cite web
| url=http://www.dassault-aviation.com/fileadmin/user_upload/redacteur/presse/Backgrounders/RAFALE_EN.doc
| title=RAFALE
| publisher=[[Dassault Aviation]]
| quote=''The core of the enhanced capabilities of the RAFALE lies in a new Modular Data Processing Unit (MDPU). It is composed of up to 18 flight line-replaceable modules, each with a processing power 50 times higher than that of the 2084 XRI type computer fitted on the early versions of Mirage 2000-5.''
| date=12. 06. 2005.
| accessdate=09. 02. 2008.
| archiveurl=https://web.archive.org/web/20071204095221/http://www.dassault-aviation.com/fileadmin/user_upload/redacteur/presse/Backgrounders/RAFALE_EN.doc
| archivedate=2007-12-04
| deadurl=no
}}, uzeto 9.12.2009.</ref>

=== Oprema ===
==== Kabina ====
Izabrano rešenje za [[Pilotova kabina|kabinu]], zajedno sa izborom tipa i nagiba [[Izbacivo sedište|pilotskog sedišta]], dominantno utiče na:
* čeoni profil trupa i na ukupni otpor aviona,
* izbor [[Pokazivačko–upravljački sistem|pokazivačko–upravljačkog sistema]] i njegovog razmeštaja,
* radne uslove pilota i
* efikasnost u borbi. 
Rafal je prepoznatljiv po nagnutom (zavaljenom) sedištu pilota pod uglom od 29 stepeni. Nagnuto sedište omogućuje pilotu radni poluležeći položaj. U poluležećem položaju, [[pilot]] lakše podnosi opterećenja „g“, u toku borbe. Uz pomoć anti „g“ odela, pilot može dugo da manevriše blizu graničnih opterećenja od 9g, izbegavajući protivničke rakete, a za lansiranje svojih može da bira pogodan položaj i trenutak. Kratkotrajno može preći i do 11g. Pritisak u ''kanalima'' (cevima) anti „g“ odela se reguliše preko signala iz sistema upravljanja sa avionom. U zavaljenom poluležećem položaju, po vertikali se smanjuje rastojanje od pilotovog [[mozak|mozga]] do [[srce|srca]], što mu ublažava negativni uticaj opterećenja „g“ na [[cirkulatorni sistem|krvotok]].

Ovakvo rešenje uslovljava premeštanje pilotove komandne palice udesno, sa istovremenim smanjenjem njene veličine. Na ovaj način se oslobađa ceo vizuelni prostor ispred pilotovih očiju do pokazivača na instrumentalnoj tabli. Sa leve strane je mala palica za upravljanje motorima M88-2. Male komandne ručice (palice) imaju ergonomski podešene rukohvate, za šake leve i desne ruke, a pilotove podlaktice imaju odgovarajuće naslone na bočnim stranama sedišta. Na rukohvatima su raspoređeni komandni prekidači, za upravljanje sa sistemima opreme i naoružanjem u realnom vremenu. Pilot, tokom leta i tokom vođenja borbe, drži obe ruke na palicama i upravlja avionom, njegovim sistemima opreme i oružjem. Riječ je o takozvanom sistemu ''HOTAS'' ({{jez-en|hands on throtle and stick}}). U njega je integrisan i sistem za upravljanje govorom, sa nekim sekundarnim radnjama i funkcijama. U paketu tih radnji za upravljanje govorom su i izbor radio-frekfencije, upravljanje naoružanjem, izbor režima upravljanja avionom i poziv pojedinih opštih informacija za prikaz na pokazivaču. Pilot jednostavnim pritiskom na komandno dugme uključi u rad funkciju upravljanja govorom. Sistem poseduje rečnik do 300 reči, prepoznaje memorisani glas pilota i uključuje izgovorene radnje. Odziv sistema je izuzetno brz, svega nekoliko milisekundi. Pilot, kao potvrdu, na pokazivaču ujedno ima i grafički prikaz govorom zahtevanih radnji. Međusobno integrisani sistemi ''HOTAS'' i upravljanje govorom, se zajedno skraćeno nazivaju ''VTAS'' ({{jez-eng|Voice, Throttle and Stick}}). Sistem upravljanja govorom ima i dodatnu funkciju, a to je da upozorava pilota o pojedinim kvarovima na avionu.<ref name="Rafal Marsel Dasoa"/>

Izbor zavaljenog pilotskog sedišta za Rafal, je uslovio novi razvoj njegovog [[standard]]a, u [[Ujedinjeno Kraljevstvo|britanskoj]] firmi Martin Beker ({{jez-en|Martin-Baker}}), pod oznakom MK16F, osposobljenog za spašavanje pri nultoj brzini i visini leta („0–0“ ).<ref name="Sedište">[http://www.martin-baker.co.uk/products/Ejection-Seats/Mk--16-high-speed.aspx Sedište] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100709085851/http://www.martin-baker.co.uk/products/Ejection-Seats/Mk--16-high-speed.aspx |date=2010-07-09 }}, uzeto 9.12.2009.</ref> Za razliku od drugih klasičnih sedišta, kod ovoga se podešavanje vrši u pravcu vertikalne ose, a ne duž ravni njegovog naslona. Takvo klasično podešavanje bi ovde ugrozilo komfor pristupa komandama i pokazivačima na instrumentalnoj tabli, pošto bi udaljavalo pilota od njih. Ovo se naročito odnosi na slučaj kada je pilot niskog rasta.

Kabina je opremljena sa uređajem za samostalnu proizvodnju kiseonika, što avionu povećava autonomiju i čini pogodnost i prednost u eksploataciji.<ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10"/><ref name="Daso Rafal"/><ref name="Paluba"/><ref name="Kabina Rafala">[http://www.avions-militaires.net/rafale/cockpit.php Kabina Rafala]{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, uzeto 9.12.2009.</ref><ref name="Rafal višenamenski avion">[http://www.airforce-technology.com/projects/rafale/ Rafal višenamenski avion]</ref>

'''Vizualizacija''' služi pilotu za uvid u funkcije i stanje svih avionskih sistema i za komunikaciju s njima. Na Rafalu je realizovana s primenom novih tehnologija. Gornji pokazivač (HUD) je sa vidnim poljem od 30×22°. Na njemu se prikazuje taktička situacija, u funkciji zadataka napada i nišanjenja cilja. Ispod njega je ugrađen donji (HLD), u visini pilotove glave. Oba su fokusirana u beskonačnosti, tako da pilot može lako s njih očitavati podatke, sa olakšanim prilagođavanjem očiju. Sistem potpomaže prilagođavanje pilota na izmene na slici i na razliku između slike i spoljnjeg sveta. Ovo značajno smanjuje umor i zabunu pilota, a i ubrzava njegovu adaptaciju na vizuelne promene. Na donjem pokazivaču se prikazuju TV i termovizijska slika. Na njemu se prikazuje i geografska karta. Na bočnim stranama centralne instrumentalne table se nalaze dva višenamenska pokazivača u boji, a u sredini, između kolena pilota, je rezervni pokazivač s tečnim kristalom. Bočni pokazivači služe za prikaz podataka o avionu (stanje oružja, goriva, i ostalih sistema). Oni su potpuno zamenljivi u radu, kada je jedan u kvaru, drugi u potpunosti preuzima sve funkcije. Na centralnom delu instrumentalne table se nalazi višenamenska tastatura, za izbor režima navigacije, radio–komunikacije i identifikacije. Pilot može ostvariti interakciju sa sistemom i preko dodira slike. Za tu svrhu pilot nosi specijalne rukavice, preko kojih s dodirom slike bira informaciju na pokazivačima.

Pored ovih pokazivača Rafal omogućava integraciju specijalne kacige pilota, na čiji vizir se prenosi slika s gornjeg nišanskog prikazivača. Na ovaj način pilot nema potrebu da usmerava glavu i pogled prema unutrašnjosti kabine i da traži sliku na gornjem pokazivaču, već to sve vidi u viziru u trenutnom položaju glave i da tako produži da prati spoljnu situaciju. Zadržava položaj glave, zbog istog razloga što mu se glava i zatekla u tome položaju. Taj sistem se naziva Topsajt ({{jez-eng|Topsight}}). Topsajt obezbeđuje prednost u borbi vazduh–vazduh, nad protivnikom koji ga nema. Pilot može napraviti i održavati vizuelni kontakt s protivnikom bez okretanja glave prema nišanskom pokazivaču i bez potrebe da usmerava avion prema cilju da bih ga gledao kroz nišansku glavu. To su karakteristike zbog kojih pilot ne gubi vreme pred napad, to jest pred lansiranje svojih raketa i pri izbegavanju protivničkih. To je velika prednost, ako se iskoristi i odlučujuće je za ishod borbe. U budućnosti će Topsajt u potpunosti zameniti gornji nišanski pokazivač na Rafalu, kao što je sličan [[sistem]] to učinio kod [[sjedinjene Američke Države|američkog]] novog [[Lovački avion|lovca]] [[F-35 Laiting II]].<ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10"/><ref name="Daso Rafal"/><ref name="Paluba"/>
<ref name="Kabina Rafala"/><ref name="Rafal u »Tehnici«">{{Cite web |title=Rafal u »Tehnici« |url=http://www.rafale-schweiz.ch/images/stories/pdf/Rafale_Technical_D.pdf |access-date=2010-07-06 |archivedate=2016-12-18 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20161218005200/http://www.rafale-schweiz.ch/images/stories/pdf/Rafale_Technical_D.pdf |deadurl=yes }}</ref>

==== Napadno-navigacijski sistem ====
[[Napadno–navigacijski sistem]] (NNS) je, preko [[Magistrala podataka|magistrale podataka]],<ref name="Magistrala podataka">[http://www.mil-1553.com/Templates/showpage.asp?DBID=1&TMID=512&FID=69&PID=912 Magistrala podataka] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110714094238/http://www.mil-1553.com/Templates/showpage.asp?DBID=1&TMID=512&FID=69&PID=912 |date=2011-07-14 }}, uzeto 17.12.2009.</ref> integrisan sa ostalim sistemima aviona i s njima ''komunicira'', to jest izmenjuje podatke u realnom vremenu. Obezbeđuje obradu podataka, prepoznavanje i identifikaciju letelica i prikazivanje kompletne situacije za vreme trajanja borbe u vazduhu. Sa stanovišta prikupljanja (akvizicije) podataka, prostor oko aviona Rafala je podeljen na uticajne zone. Svakom cilju, u zoni oko Rafala, napadno-navigacijski [[sistem]] dodeljuje određenu simbologiju i prioritet. Važniji ciljevi se pilotu prikazuju na listi prioriteta i on ima opciju da istu prihvati ili izmeni. U slučaju saglasnosti pilota, sistem sam određuje početne uslove i vreme kada treba lansirati određeno sredstvo od oružja. Ovaj sistem dejstvuje i izvan zone vizuelnog dometa.

Pri svome aktivnom radu NNS bitno smanjuje emisiju sopstvenog zračenja i tako smanjuje elektromagnetni odraz za otkrivanje i praćenje od strane protivničkih letelica i zemaljskih sistema. Detektuje i upozorava na uočene signale o svojoj primećenosti i o osvetljenosti s neprijateljskim senzorima.

Podsistemi NNS su:
* Radar [[RBE2]] <!--Tales {{jez-fr|Thales}-->.
*[[Tales SPECTRA]], sistem za elektronsku borbu.
*Sažem OSF ({{jez-fr|SAGEM}}) Tales je sistem za infracrveno i TV otkrivanje, snimanje i praćenje.
*Računar zadataka (misija).
*Inercijalna platforma s [[laserski žiroskop|laserskim žiroskopima]], [[senzor|davačima]] globalnog položaja i pozicije aviona u prostoru.
*Zaštita govorne komunikacije i veze sa datotekom taktičkih podataka, preko ''Linka 16''.<ref name="Daso Rafal"/><ref name="Rafal Marsel Dasoa"/><ref name="Rafal višenamenski avion"/><ref name="Rafal u »Tehnici«"/><ref name="RAFALE">{{cite web
| url=http://www.dassault-aviation.com/fileadmin/user_upload/redacteur/presse/Backgrounders/RAFALE_EN.doc
|title=RAFALE
| publisher=[[Dassault Aviation]]
| quote=''The core of the enhanced capabilities of the RAFALE lies in a new Modular Data Processing Unit (MDPU). It is composed of up to 18 flight line-replaceable modules, each with a processing power 50 times higher than that of the 2084 XRI type computer fitted on the early versions of Mirage 2000-5.''
| date=12. 06. 2005.
| accessdate=09. 02. 2008.}}, uzeto 9.12.2009.</ref>

=====Radar [[RBE2]]=====
RBE2 je višerežimski [[radar]], što znači da ima više načina rada, za različite potrebe. Može elektronski da menja pravac snopa (ugao), prema udaljenim ciljevima i do 100&nbsp;km (skenira), pri tome može istovremeno pratiti i do 40 ciljeva, od kojih osam obrađuje i ažurira za lansiranje npr [[raketa|rakete]] vazduh–vazduh Mika. To je prvi operativni [[radar]] na borbenom [[avion]]u u [[Evropa|Evropi]], s antenom sa elektronskim skeniranjem (softverski se elektronski skenira, bez fizičkog otklanjanja antene) i sa mogućnošću rada ''na dole'' (ignoriše odraz tla) i ''na gore''.

Radar RBE2 se zasniva na sasvim novom konceptu uz korišćenje iskustava iz prethodnih rešenja. Kod prethodnih radara je bilo nezamislivo otkrivati, pratiti i obrađivati podatke o većem broju ciljeva i istovremeno raditi u više različitih režima. Ta mogućnost je na Rafalovom radaru realizovana. Radar RBE2 istovremeno može:
*otkrivati i pratiti više ciljeva ''prema dole'' i ''prema gore'', na kratkim i dugačkim udaljenostima, po svim vremenskim i meteo uslovima,
*u realnom vremenu generiše trodimenzionalne mape za praćenje terena i
*u realnom vremenu generiše sliku, visoke rezolucije, zemaljske mape za navigaciju i za gađanje ciljeva.

U zadacima vazduh–vazduh radar RBE2 ima sledeće režime:
*pretraživanje u ''gledanju'' na dole i na gore u ugaonom opsegu +/– 60°,
*identifikacija cilja u smislu prijatelj ili neprijatelj,
*automatsko praćenje više ciljeva i
*bliska vazdušna borba.

U zadacima vazduh–zemlja radar RBE2 ima sledeće režime:
*automatsko praćenje terena (izbegavanje prepreka u niskom letu),
*mapiranje terena u visokoj rezoluciji,
*pronalaženje stacionarnih ciljeva,
*pronalaženje i praćenje pokretnih ciljeva i
*merenje visine ([[visinomer]]).

Iznad mora, radar omogućava detekciju površinskih ciljeva na velikim udaljenostima, njihovo razdvajanje i prepoznavanje u uslovima njihove koncentracije u grupi.

U uslovima podrške aviona ''AWACS'', ovaj radar potpuno zadovoljava francuske potrebe. Međutim, potencijalni kupci traže veće mogućnosti u autonomnim uslovima rada. Iz tih razloga je razvijen novi [[radar]] pod istim nazivom [[RBE2]], sa povećanim daljinama otkrivanja ciljeva.

Radar RBE2 je modularan, sastoji se od prijemnika, predajnika i procesorske jedinice. Svaki modul radi autonomno za sebe, sa samostalnim izvorom zračenja i sa različitom učestalošću. Kod klasičnog radara su svi moduli na istoj učestalosti i sa jednim izvorom zračenja. Iz ovih je razloga teško otkriti i ometati zračenje radara RBE2.<ref name="Rafal Marsel Dasoa"/><ref name="Paluba"/><ref name="Rafal u Flajtu"/><ref name="Rafal u »Tehnici«"/><ref name="RAFALE"/><ref name="Rafal Daso-Bregej">[http://www.fighter-planes.com/info/rafale.htm Rafal Daso-Bregej] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20120514145412/http://www.fighter-planes.com/info/rafale.htm |date=2012-05-14 }}, uzeto 9.12.2009.</ref>

=====Tales SPECTRA=====
[[Tales SPECTRA]] je [[sistem]] za [[elektronska borba|elektronsku borbu]]. Pruža visok nivo zaštite od pretnje iz vazdušnog prostora i sa [[zemlja|zemlje]]. Sastoji se od skupa više [[senzor]]a (davača) za detekciju elektromagnetnih signala širokog opsega frekvencija i sistema za aktivno i pasivno ometanje uočenih pretnji. Sistem je visokog stepena automatizacije, a komunicira sa ''prijateljskim'' avionima i komandnim centrima. Uključuje radarsku, [[laser]]sku i infracrvenu detekciju za otkrivanje pretnji od zahvata neprijateljskih senzora i projektila. Elektronski detektuje i registruje podatke i informacije, vrši klasifikaciju i analizu njihovih izvora i karakteristika. Rezultat toga je, što je u kombinaciji s podacima iz drugih avionskih i radarskih sistema, pilotu preko pokazivača dostupna kompletna mogućnost prezentacije taktičke situacije.

Veći deo sistema je fizički ugrađen na gornjem delu vertikalnog stabilizatora, u kontejner postavljen u pravcu leta, a ostali su razmešteni po ostalim delovima aviona. Dve [[antena|antene]] za detekciju radarskog zračenja su ugrađene na uvodnicima vazduha, dok je treća smeštena u kontejneru na vertikalnom repu. Svaka antena pokriva 120° po azimutu, sa rasponom frekvencije od 2 do 40&nbsp;GHz. Zajedno mogu da detektuju signale i do udaljenosti preko 200&nbsp;km, sa greškom od 1° po azimutu. Pored navedenog, ove antene obezbeđuju podatke za gađanje zemaljskih radarskih ciljeva s protivradarskim raketama, kao i prikupljanje podataka o njima i o drugim uređajima sa elektromagnetnim emisijama. Antene za aktivno ometanje neprijateljskih radara su ugrađene u korenu kanara i vertikalnog repa.

Detekcija lansiranja neprijateljskih raketa se vrši sa [[Infracrvena svetlost|infracrvenim]] (IC) [[senzor]]ima, smeštenim na bočnim stranama kontejnera SPECTRA, na vertikalnom repu (vidi se na slici gore, desno). Oni obezbeđuju detekciju u celom kružnom opsegu od 360°.

Rafal je opremljen i sa tri [[laserski detektor|laserska detektora]], pošto većina protivavionskih sistema koriste laserske daljinomere. Dva detektora se nalaze na trupu, a jedan u zadnjem delu SPECTRA kontejnera, na vertikalnom repu.

Za pasivno ometanje IC vođenih raketa ugrađena su 4 lansera baklji (IC mamaca), na delu trupa kod izlazne ivice krila, a protivradarski dipol–mamci se izbacuju iz zadnjeg dela trupa.
[[Datoteka:NAVFLIR DAMOCLES P1220870.jpg|thumb|desno|250px|<small>Sistem FLIR integrisan u podvesni kontejner DAMOCLES</small>.]] 
Sistem SPECTRA proizvode firme Daso Elektronika, Tomson i Matra. Za misije, koje zahteva Rafal, koristiće se i elektronsko–optički laserski sistem DAMOCLES smešten u podvesni kontejner, čija će kamera biti sposobna da funkcioniše danju i noću, sa laserskim obeležavanjem ciljeva i navođenjem bombi na njih.

Svi senzori su međusobno uvezani tako je između njih potpuna razmena informacija u realnom vremenu. Na ovaj način je moguće otkriti i pratiti cilj, pre nego što on postane svestan o prisustvu Rafala. Sve ove informacije se izmenjuju sa drugim avionima, brodovima i sistemima na kopnu, preko ''Linka 16'' po NATO standardu. {{efn|Zahvaljujući načinu integracije senzora i uvezanosti Rafala sa sistemom AWACS i sa ''Linkom 16'', može se otkriti i uništiti cilj i bez uključenja radara i bez činjenja elektromagnetnog odraza. To je demonstrirano [[11. jun]]a [[2007]]. godine. Na spektakularan način je Rafal gađao metu u vazdušnom prostoru, koja je bila iza njega, bez učešća sopstvenog radara, zahvaljujući podacima dobijenim preko ''Linka 16'', od drugih aviona. Meta je uništena sa raketom Mika sa aktivnim radarskim samonavođenjem i sa upravljanjem vektorom potiska, tako da je ista posle lansiranja vrlo brzo promenila pravac za oko 180°, presrela je i uništila cilj, koji se pojavio iz zadnje polusfere Rafala.<ref name="Paluba"/>}} <ref name="Rafal Marsel Dasoa"/><ref name="Paluba"/><ref name="Rafal u »Tehnici«"/><ref name="dassault-aviation.com">{{cite web
| url=http://www.dassault-aviation.com/fileadmin/user_upload/redacteur/presse/Backgrounders/RAFALE_EN.doc
|title=RAFALE
| publisher=[[Dassault Aviation]]
| quote=''The core of the enhanced capabilities of the RAFALE lies in a new Modular Data Processing Unit (MDPU). It is composed of up to 18 flight line-replaceable modules, each with a processing power 50 times higher than that of the 2084 XRI type computer fitted on the early versions of Mirage 2000-5.''
| date=12. 06. 2005.
| accessdate=09. 02. 2008.}}</ref>

===== Sažem OSF =====
Sažem OSF je sistem koji sačinjavaju podsistemi pasivnih optoelektronskih [[senzor]]a. Sa svojim radnim mogućnostima dopunjava ulogu radara. Sposoban je da otkrije neprijateljske avione i bez uključivanja [[radar]]a i bez sopstvenog kompromitovanja sa elektromagnetnim zračenjem. Postavljen je ispred vetrobranskog stakla kabine pilota i osmatra prednju polusferu. Infracrveni tragač je smešten u sfernom kućištu sa desne strane, a TV kamere su spregnute sa laserskim daljinomerom i nalaze se u kućištu sa leve strane. OSF funkcioniše u optičkom i infracrvenom talasnom opsegu. Poseduje mogućnost širokog ugla infracrvenog pretraživanja i praćenja, a s TV kamerama i sa [[laser]]skim daljinskim detektorom obavlja borbenu identifikaciju. Kompletan sistem otkriva i prati ciljeve u vazdušnom prostoru i na tlu (zemlja i more). Infracrveni [[senzor]] je veoma efikasan u otkrivanju ciljeva i u uslovima smanjene optičke vidljivosti. TV kamere obezbeđuju praćenje, automatsku identifikaciju i trodimenzionalnu akviziciju cilja uz pomoć [[laser]]skog daljinomera, u funkciji definisanja parametara za vođene [[raketa|rakete]] u pripremi za napad.

Sistem prati cilj u režimu automatskog određivanja prioriteta, s prikazivanjem na gornjem prikazivaču.<ref name="Rafal Marsel Dasoa"/><ref name="Paluba"/><ref name="Rafal u »Tehnici«"/><ref name="dassault-aviation.com"/>

===== Računar zadataka =====
Računar zadataka, je moćan modularni procesor, zasnovan na komercijalnim komponentama. Sastoji se od 18 zamenljivih modula. Svaki modul ponaosob je 50 puta moćniji od celog računara [[avion]]a [[Miraž 2000|Miraž 2000-5]]. Smatra se da će mu aktuelnost trajati do [[2030]]. godine.

Veoma brzo i lako ažurira podatke, velike je propusne moći. Integrisano upravlja s informacijama i sa svim avionskim sistemima, preko [[magistrala podataka|magistrale podataka]].<ref name="Magistrala podataka"/>

Suštinski koncept sproveden na Rafalu je „fuzija“ multisenzorskih podataka. Ono što Rafala odvaja od prethodnih aviona je to što se na njemu signali senzora oplemenjuju s procesorskom realizacijom kontinualne njihove fuzije u taktičku situaciju, serviranu pilotu na prepoznatljiv način. Taj proces sprovodi i realizuje ''Računar zadataka'', a pored toga nadgleda sve avionske sisteme i ispravnost celog aviona, figurativno rečeno, nadgleda njegovo ''zdravstveno stanje''.

U slučaju kada je [[pilot]] prinuđen da promeni namenu aviona, prema nametnutim novim okolnostima i prioritetom zadatka u toku leta, može brzo i lako da izvrši rekonfiguraciju [[računar]]a, saglasno novom zadatku.<ref name="Rafal Marsel Dasoa"/><ref name="RAFALE"/><ref>[http://www.dassault-aviation.com/en/defense/rafale/computing-power.html?L=1 Avion. računar], uzeto 9.12.2009.</ref>

===Komande leta===
Spregnuto delta krilo–''kanar'', realizovano na Rafalu, je [[aerodinamika|aerodinamička]] konfiguracija kod koje se manje pomera ''neutralna tačka'' sa izmenom napadnog [[ugao|ugla]] i [[Mahov broj|Mahovog broja]] u letu, što olakšava ispunjavanje kriterijuma stabilnosti i upravljivosti.

Serijski Rafal poseduje 11 pokretnih aerodinamičkih površina u funkciji upravljanja s njim u letu. Od toga su 4 elevona, 4 sekcije pretkrilaca, dva kanara i jedno krmilo pravca. Ove komandne površine se pomeraju pod dejstvom [[hidro–pokretač]]a na osnovu električnog signala, pristiglog iz [[računar]]a u njihove servo [[ventil]]e. Izraženu želju pilota (sa pomeranjem palice) i signale izmerene sa [[senzor]]ima položaja aviona (vektor stanja), računar obrađuje sa optimizacijom po projektovanim (zadatim) zakonima upravljanja i transformiše ih u upravljački signal. Taj definisani signal upravljanja, računar šalje u servo ventil odgovarajućeg hidrauličkog pokretača, sa kojim se saglasno pomera komandna površina. Mogući hod klipa hidrauličkih pokretača, usled električnog signala, je u celom rasponu njegovog hoda, između dva krajnja položaja. Znači, potpuni je autoritet električnog signala za pomeranje komandne površine, bez mešanja bilo kakvog drugog ulaza (komande). Ovaj sistem se naziva [[Sistem komandi leta aviona|električne komande leta]] ({{jez-en|fly-by-wire}}), a definiše se kao ''sistem komandi leta sa potpunim autoritetom''. Na Rafalu je izveden u koncepciji tri paralelna, međusobno nezavisna, [[digitalni signal|digitalna]] kanala i jedan rezervni u [[analogni signal|analognoj]] tehnologiji. Na ovaj način je obezbeđena visoka pouzdanost njegovog rada. Ova koncepcija sistema komandi leta je razvijena za francuski [[lovački avion]] [[Miraž 2000]], a usavršena je za avion Rafal. Istraživačko-razvojna ispitivanja, za definisanje standarda za Rafal, su realizovana na avionima laboratorijama [[SEPECAT Jaguar]] (Jaguar fly-by-wire ) i na Miraž III Nova generacija.

Avion Rafal je, u uzdužnom kretanju, prirodno aerodinamički ''statički nestabilan''. U računaru je memorisan ''model'' njegovih dinamičkih karakteristika. Na osnovu te dinamike, ulaznih signala od pilota i pristiglih signala iz [[senzor]]a, [[softver]]ski se određuje upravljački signal (izlaz) za optimalni odgovor aviona u cilju anuliranja odstupanja između vrednosti željenog i trenutno ostvarenog [[vektor stanja|vektora stanja]] (položaja aviona). Pri tome pilot ne mora voditi računa o nikakvim ograničavajućim parametrima leta aviona. Na osnovu trenutno izmerenih komponenti vektora stanja sa senzorima, računar ograničava izlazni–komandni signal, sa čime je obezbeđen let aviona do granice njegove anvelope, bez ikakve rezerve i rizika pilota. Zakoni upravljanja, u računaru sistema komandi leta, su modelirani prema visokim zahtevima optimizacije ponašanja aviona u toku izvršavanja zadataka. Važna karakteristika sistema komandi leta, je brz odziv bez kašnjenja, od trenutka izražene želje pilota i poremećaja aviona, do njegovog odgovora na izazvani komandni signal iz računara.

Princip međusobne nezavisnosti između kanala, predstavlja osnovu pouzdanosti [[sistem]]a. Cilj je da se izbegnu fatalne istovremene greške u kanalima. Ako se i pojavi greška u nekom od kanala, sa nadglasavanjem signala u kanalima, taj se različit signal odbacuje, pošto je u manjini. Visoka pouzdanost je dokazana u [[Fizika|fizičkoj]] simulaciji u [[Laboratorija|laboratoriji]] od milion sati ''leta'' s električnim komandama, pri isključenim mehaničkim komponentama. U procesu, od milion sati ''leta'', nije se pojavila ni jedna greška u signalu upravljanja.

Električne komande leta doprinose:
*Optimizaciji aerodinamičkih konfiguracija za ubrzanje aviona i povoljan odnos [[uzgon]]a i otpora u nadzvučnom letu.
*Realizaciji zadate (željene) statičke i dinamičke stabilnosti, u celoj anvelopi leta aviona, što omogućava i let sa težištem iza ''neutralne tačke'' (nedopustiva statička nestabilnost u klasičnoj aerodinamici aviona), što poboljšava performanse aviona.
*Optimalnom modeliranju odgovora aviona na pilotovu komandu (izraženu želju sa pomeranjem palice).
*Integraciji [[autopilot]]a, širokog spektra funkcija.
*Realizaciji lake, pouzdane i blagovremene razmene podataka sa sistemom za navigaciju.
*Razvoju sistema komandi leta, pošto se lako i u ranoj fazi uključuje i pilot u taj proces, preko [[simulator leta|simulatora leta]], koji počinje da funkcioniše od samog početka razvoja aviona.<ref name="Optimizacija rešenja"/><ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10"/><ref>[http://www.avions-militaires.net/rafale/manoeuvrabilite.php Električne komande leta]{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, uzeto 9.12.2009.</ref>

=== Smanjena uočljivost ===
Rafal se definiše kao diskretan avion, za razliku od [[F-22 Raptor|Raptora]], koji se definiše kao prikriven (tajni). Ove karakteristike Rafala su ostvarene kroz vrhunsko [[Aerodinamika|aerodinamičko]] oblikovanje, prioritetnu primenu kompozitnih materijala i sa smanjenjem elektromagnetnog zračenja senzora i drugih elektronskih uređaja. Efekti ovih mera su degradirani sa spoljnim podvešavanjem naoružanja (povećan radarski odraz) i sa nemogućnošću ostvarenja nadzvučnog leta bez dopunskog sagorevanja motora (superkrstarenja), što izaziva povećano toplotno zračenje.<ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10"/><ref name="Rafal Marsel Dasoa"/>

=== Karakteristike ===
[[Datoteka:Dassault_Rafale_silhouette-top.svg|thumb|desno|200px|<small>Silueta Rafala</small>.]]
[[Datoteka:Dassault Rafale B 02.jpg|thumb|desno|200px|<small>Dvosed Rafal »B« na poletanju</small>.]]
[[Datoteka:Dassault_Rafale_B.jpg|thumb|desno|200px|<small>Rafal »B« na [[Paris]]koj izložbi [[2007]].god</small>.]]
[[Datoteka:Rafale_and_CVN_74.jpg|thumb|desno|200px|<small>Rafal M iznad nosača aviona</small>.]]

=== Naoružanje ===
Rafal je naoružan prema [[NATO]] standardu<!--broj 1760-->, u okviru čega su sadržana sredstva:
* '''Top''' [[GIAT 30]] <!--([[:en:GIAT 30|GIAT 30]]--> je fiksno ugrađen u strukturu aviona, u predelu desnog usisnika (preko svoga nosača) i zajedno s [[borbeni komplet|bojevim kompletom]] (BK) od 125 granata predstavlja stalno naoružanje aviona Rafal. Početna brzina granate je 1 025 m/sec, a [[kadenca]] mu je 2 500 granata u minuti.
* Ostalo oružje se podvešava spolja na avion, do 9 500&nbsp;kg ukupne nosivosti [[masa|mase]], na 14 veznih tačaka (prikazano u narednoj tabeli), u mogućoj kombinaciji s 5 rezervoara goriva (kod varijante „M“ je isključena mogućnost za centralni).<ref name="Rafal Marsel Dasoa"/><ref name="Paluba"/><ref name="Rafal u »Tehnici«"/>

{{div col}}
* '''Rakete vazduh–vazduh'''
** [[MBDA MICA|Mika]] <!--([[:en:MBDA MICA|MIKA]])--> '''ili'''
** [[R550 Madžik II]] <!--([[:en:Magic II|R530 Madžik II]])--> a i biće
** [[MBDA Meteor]] <!--([[:en:MBDA Meteor|MBDA Meteor]])-->
** '''Sajdvinder'''
** '''''AMRAAM''''' 
** '''''ASRAAM''''' 
* '''Rakete vazduh–tlo (zemlja, more)'''
** [[Apač (oružje)]]<ref>Armada International 2/1986.g., str. 28</ref> <!--([[:en:MBDA Apache|Apač (oružje)]])--> '''ili'''
** {{jez-fr|Storm Shadow}} <!--[[:en:Storm Shadow|Storm Shadow]]--> '''ili'''
** [[AASM]] <!--([[:en:AASM|AASM]])--> '''ili'''
** [[GBU-12]] <!--([[:en:GBU-12 Paveway II|GBU-12 ]])--> '''ili'''
** AM 39 [[Eksocet]] <!--([[:en:Exocet]])--> '''ili'''
** Raketa s nuklearnom glavom <!--([[:en:Air-Sol Moyenne Portée|ASMP-A nuclear missile]])-->
{{div col end}}

==== Galerija naoružanja ====
<gallery perrow=5>
Datoteka:DEFA 791 cannon for the Dassault Rafale fighter.jpg|<small>Top [[GIAT 30]] s [[borbeni komplet|borbenim kompletom]] granata</small>.
Datoteka:Magic II and Super 530D.jpg|<small>Raketa za blisku borbu vazduh-vazduh [[R530 Madžik]] (prva levo)</small>.
Datoteka:MICA_P1220885.jpg|<small>[[Raketa]] [[MIKA]] postavljena na avion Rafal</small>.
Datoteka:Meteor (Luft-Luft-Rakete).jpg|<small>Raketa [[MBDA Meteor]] za dejstvo vazduh-vazduh, izvan vizuelnog dometa</small>. 
Datoteka:Exocet AM39 P1220892-detoured.jpg|<small>Protivbrodska raketa [[Egzosit]] ({{jez-fra|Exocet}})</small>. 
Datoteka:Salon_du_Bourget_20090619_100.jpg|<small>Lanser nevođenih raketa i bombe '''GBU-12 Paveway II''', Burže 2009</small>.
Datoteka:Salon_du_Bourget_20090619_101.jpg|<small>Bočni izgled bombe '''GBU-12 Paveway II''', Burže 2009</small>.
Datoteka:Storm Shadow p1220865.jpg|<small>Raketa za dejstvo vazduh-tlo, dugog dometa {{jez-fr|Storm Shadow}}</small>. 
Datoteka:GBU-12 xxl.jpg|<small>Bomba s [[laser]]skim navođenjem [[GBU-12]]</small>. 
Datoteka:SG1059332.JPG|<small>Raketa s [[nuklearno oružje|nuklearnom glavom]]</small>. 
</gallery>

=== Podvesni tereti ===
Pored dve tačke na krajevima krila za podvešavanje, pod krilom se nalaze dva puta po tri tačke, prednje i zadnje sa obe strane trupa i prednja i zadnja ispod centralnog dela trupa. U tabeli su date varijante podvešavanja istorodnih sredstava po nosećim tačkama za razne vrste raketa vazduh–vazduh, vazduh–zemlja, bombe sa slobodnim padom, s ubrzavanjem s pogonom, za rezervoare s gorivom, za kontejnere sa spoljnim topovima i za kontejnere za za raznu opremu za izviđanje, lasersko označavanje ciljeva na zemlji, elektronsko ratovanje i noćno otkrivanje i snimanje.<ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10"/><ref name="Rafal u FAS"/><ref name="Rafal Marsel Dasoa"/><ref name="Paluba"/>

{| border="2" cellpadding="2"
|+|<div class="NavHead" style=" text-align:left;font-size:100%"> '''[[Podvesni tereti|Nošenje tereta]]/oružja, u raznim tipičnim kombinacijama'''
|rowspan="2" align="left"|
|colspan="13" align="center"|<div class="NavHead" style="background:#87CEEB;text-align:center;font-size:100%">
|-
|align="center"|D
|align="center"|D
|align="center"|D
|align="center"|D
|align="center"|D
|align="center"|D
|align="center"|C
|align="center"|L
|align="center"|L
|align="center"|L
|align="center"|L
|align="center"|L
|align="center"|L
|-
|colspan="14" align="center"|<div class="NavHead" style="width:100%;background:#F0FFFF;text-align:center;font-size:120%" > <div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%"> '''Rakete'''</div>

|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Madžik'''
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Mika'''
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Sajdvinder'''
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''ASRAAM'''''
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''AMRAAM'''''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Eksocet'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Pengun 3'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Harpun'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''AS 30L'''''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Apač'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa Apach.svg|centar|40px]]
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa Apach.svg|centar|40px]]
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa Apach.svg|centar|40px]]
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''ALARM'''''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|[[Datoteka:Raketa P2.svg|centar|20px]]
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''HARM'''''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Maverik'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
|colspan="14" align="center"|<div class="NavHead" style="width:100%;background:#F0FFFF;text-align:center;font-size:120%" > <div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%">'''Bombe'''</div>
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''1.000&nbsp;kg'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''400&nbsp;kg'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''GBU 12'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''GBU 10'''''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''250&nbsp;kg/''Mk 82'''''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''400&nbsp;kg/''Mk 83'''''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Beluga'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''Bap 100'''''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
|colspan="14" align="center"|<div class="NavHead" style="width:100%;background:#F0FFFF;text-align:center;font-size:120%" > <div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%"> '''Bombe s raketnim pogonom i nevođene rakete'''</div>
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Durandal'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''Lanseri'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
|colspan="14" align="center"|<div class="NavHead" style="width:100%;background:#F0FFFF;text-align:center;font-size:120%"><div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%"> '''Spoljni rezervoari goriva'''</div>
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''2.000 lit'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''3.000 lit'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''1.250 lit'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''1.250 lit'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
|colspan="14" align="center"|<div class="NavHead" style="width:100%;background:#F0FFFF;text-align:center;font-size:120%" > <div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%"> '''Kontejneri sa elektronskom opremom'''</div>
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"| '''''PDLCT-TV'''''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''''FLIR'''''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''Ometač'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''IC detektor'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''Izviđačka oprema'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''Laserski označivač'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
|colspan="14" align="center"|<div class="NavHead" style="width:100%;background:#F0FFFF;text-align:center;font-size:120%" > <div class="NavHead" style=" color:#5094be;text-align:center;font-size:110%"> '''Ostalo'''</div>
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''Uređaj za predakanje '''
'''goriva u letu'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|-
!style="width:140px;background:#9BDDFF;font-weight:normal"|'''Kontejner s dva topa'''
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|align="center"|–
|}

[[Datoteka:Dassault Rafale weaponry DSC04186.JPG|left|thumb|700px|<small>Ilustracija podvešavanja na izložbi u Buržeu, 2009. godine. Sleva nadesno, na kraju krila raketa Mika, krstareća raketa {{jez-eng|Storm Shadow}}, 3 vođene bombe, spoljni rezervoar goriva i laserski označavač cilja </small>.]]
{{clear}}

=== Spoljašnje gorivo ===
Rafal, kao višenamenski avion, ima set različitih spoljnih [[Rezervoar za gorivo|rezervoara za gorivo]]. Rezervoari su razvijani u tri faze, zajedno sa [[avion]]ima, prateći njihove namenske potrebe.
Razvijeni i integrisani rezervoari su:
* 1 do 5 od po 1 250 litara goriva;
* 1 do 3 od po 2 000 litara goriva;
* 1 od 3 000 litara goriva i 
* dva posebno oblikovana za priljubljenu ugradnju na leđa trupa aviona od po 1150 litara goriva.

Sa leđnim rezervoarima se povećava dolet, bez zauzimanja linija za podvešavanje naoružanja i uz značajno smanjenje otpora aviona, u odnosu na slučaj sa podvešenima.

Rafal je takođe opremljen sistemom za punjenje gorivom u toku leta, iz aviona ''cisterne'', kao i podvesnim sistemom za pretakanje goriva u letu iz aviona u avion.<ref name="Paluba"/>

==== Profili borbenog leta, u okviru namene Rafala ====
U okviru definicije višenamenske funkcije Rafala, može se tipizirati nekoliko karakterističnih profila leta, kojima odgovaraju određene varijante nošenja spoljnih tereta. Tipične varijante podvešavanja tereta, za namene i odgovarajuće profile leta Rafala su:<ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10"/><ref name="Rafal Marsel Dasoa"/><ref name="Mornarički Rafal"/><ref name="Paluba"/><ref name="Rafal u »Tehnici«"/>
* <big>''Lovačka namena''</big> 
** 2 do 6 samovođenih raketa '''Mika''' + jedan rezervoar goriva ili
** 4 rakete '''Mika''' + 2 '''Madžik''' + jedan rezervoar goriva
* <big>''Bliska podrška''</big> 
** 2 rakete '''Madžik''' + 2 do 6 vođenih bombi '''''AASM ''''' + tri rezervoara goriva
* <big>Prodor u neprijateljsku teritoriju</big>
** 2 rakete '''Mika''' + 2 krstareće rakete + tri rezervoara goriva
* <big>''Bombardovanje na moru''</big>
** 4 rakete '''Mika''' + 2 rakete '''Eksocet''' + dva rezervoara goriva
* <big>''Nuklearni udar''</big> 
** 2 do 4 rakete '''Mika''' + vođene rakete '''''ASMP''''' (sa nuklearnom glavom) + dva rezervoara goriva

=== Održavanje ===
Sastavni deo taktičko–tehničkih zahteva su i kriterijumi o logističkoj podršci, koji važe za čitav period Rafalove operativne upotrebe, u toku njegovog predviđenog veka od 25–30 godina. Ti zahtevi su ispunjeni i oni su imali značajan uticaj na razvoj rešenja, tako da se konfiguracija za jednu vrstu zadatka postavi u toku 15 minuta, zamena jednog motora za 60 minuta, punjenje [[goriva|gorivom]] traje 6–7 minuta, a provera komandi leta se obavi za jedan minut. Automatizovano je i nadgledanje naoružanja, koje se na pokazivaču prikazuje u realnom vremenu. Obezbeđen je lak pristup tačkama podvešavanja spoljnjeg tereta, topu, lanserima i opremi. Održavanje aviona i motora se vrši prema stanju, koje se stalno prati. Na ovaj način je značajno smanjeno potrebno vreme za održavanje, troškovi i neophodni kadrovi.<ref name="aeromagazin/arhiva/aero02/c10"/>

== Varijante aviona ==
Rafal je proizašao iz eksperimentalnog ''demonstratora tehnologija'' (Rafal A), koji je ujedno bio preteča razvoju varijanti aviona. Varijante su, sa svojim specifičnostima, iz njega razvijene preko odgovarajućih prototipova.<ref name="Daso Rafal"/><ref name="Varijante Rafala"/>

=== Rafal A ===
Rafal A je demonstrator planiranih novih [[tehnologija]] i koncepta [[Višenamenski borbeni avion|višenamenskog borbenog aviona]]. Zbog iznuđenih razloga, u početku je bio opremljen motorima F-404. Poslužio je kao eksperimentalni avion i osnova za prototipski razvoj Rafala. Poleteo je [[1986]]. godine. Njime su rešavane i istraživačko–razvojne integracije različitog naoružanja za nove varijante [[avion]]a, sve do poletanja [[prototip]]ova C 01, M 01, M 02 i B 01.<ref name="Daso Rafal"/><ref name="Varijante Rafala"/>

=== Rafal B ===
Rafal B je dvoseda varijanta osnovnog aviona za vazduhoplovne snage. Njegov [[prototip]] je poleteo [[april]]a [[1993]]. godine. Osnovna namena mu je prelazna, trenažna i borbena obuka. Na osnovu iskustva u [[Afganistan|Avganistanu]], kao i iz iskustava sa vežbi, ispostavilo se da je pogodniji za zadatke bombardovanja i izviđanja od jednoseda. Uzimajući to u obzir, povećana je njegova proizvodnja u naoružanoj opciji i izmenjena struktura porudžbine za [[francusko ratno vazduhoplovstvo]], tako da su više od polovine poručenih aviona, dvosedi. Mornarica je takođe promenila strukturu svoje porudžbine nauštrb jednoseda.<ref name="Daso Rafal"/><ref name="Varijante Rafala"/><ref name="Paluba"/>

=== Rafal C ===
Rafal C je jednosed namenjen za [[ratno zrakoplovstvo|ratno vazduhoplovstvo]]. Ovaj standard se razvio kroz prototip Rafal C 01. Bio je planiran i drugi C 02, ali se od njega odustalo. Rafal C 01 je poleteo u [[decembar|decembru]] [[1991]]. godine.<ref name="Daso Rafal"/><ref name="Varijante Rafala"/>

=== Rafal D ===
Rafal D je jednosed, i definisan je kao avion sa smanjenom uočljivošću. Početkom [[1990]]. godine je počeo njegov razvoj, na osnovu standardne varijante, sa dodacima vlastite [[Tehnologija stelt|''stelt'' tehnologije]]. Cilj razvoja je bio dopunsko smanjenje uočljivosti, u smeru približavanja ''stelt'' karakteristikama aviona [[F-22 Raptor]]a. Dopunski mu je umanjena vizuelna, radarska, elektronska, toplotna i zvučna upadljivost i odraz, tj. smanjena je mogućnost njegovog otkrivanja. U periodu ranih 1990-tih, reklamiran je kao ''polu–tajni'' avion.<ref name="Daso Rafal"/><ref name="Rafal Marsel Dasoa"/><ref name="Varijante Rafala"/>

=== Rafal M ===
[[Datoteka:French_Rafale_M_launch_from_USS_Enterprise.jpg|thumb|desno|276px|<small>Rafal „M“ napušta palubu broda u poletanju</small>.]]
Rafal M je jednosed, i definisan je za operativnu upotrebu u [[Ratna mornarica|ratnoj mornarici]]. Poleteo je decembra [[1993]]. godine. Zbog unifikacije proizvodnje i olakšanja održavanja, kod aviona Rafal M se ne sklapaju krila.{{efn|Kod mornaričkih aviona je zastupljen princip sklapanja krila, zbog stacioniranja u relativno malom prostoru na brodu nosaču. Tradicija je kod Francuza različita. Svi njihovi mornarički avioni su indentičnog projekta krila, kao i oni u vazduhoplovnim snagama.}} Rafal M je ojačan, robusnije je strukture zbog težih uslova sletanja na palubu broda, u odnosu na aerodromsku stazu. Posledica toga je da ima veću masu za 500&nbsp;kg u odnosu na varijantu „C“. Po spoljašnjem izgledu su veoma slični.

Varijanta „M“ je nastala sa modifikacijama:
* Ojačani su stajni organi, zbog većih brzina propadanja i jačeg udara o tlo, pri sletanju. Kod aviona za sletanje na palube [[brod]]ova nosača je propis da se uzima, kao ulazni parametar za proračun stajnih organa, vertikalna brzina propadanja od 6,5 m/sec. Za ojačavanje stajnih organa su korišćeni materijali [[titan]] i specijalni [[čelik]]. 
* Nosna noga je produžena zbog povećanja postavnog, odnosno [[napadni ugao|napadnog ugla]] aviona, u zaletu. Većem napadnom uglu odgovara i veći [[koeficijent uzgona]], što je potrebno u trenutku pred napuštanje palube broda nosača, pri poletanju aviona. Na prednju nogu je ugrađena veza, za njeno zabravljivanje s katapultom za ubrzavanje aviona, za poletanje. Veza se ostvaruje preko konzolne poluge ugrađene na mehanizam ''makaza'' amortizera noge. Konzolna poluga se zakrene na dole i tada se njen prednji deo zabravi u katapult. Pri tome se ''makaze'' sklope, a nosna noga se prinudno skrati, sa sabijanjem amortizera. Sa tako skraćenom prednjom nogom, Rafal se ubrzava na napadnom uglu kome odgovara minimalni [[čeoni otpor]]. Sa smanjenim otporom, avion postiže veću [[brzina|brzinu]] na kraju zatrčavanja, pred trenutak silaska s katapulta i pred poletanje s palube broda. Pri kraju palube se prednja noga odbravljuje i napušta navoz katapulta. U tome trenutku, posle odbravljivalja, usled pritiska hidro–ulja u [[amortizer]]u, noga se vraća (izdužuje) u svoj ravnotežni položaj. U tome ravnotežnom položaju prednje noge, nosni deo se uzdigne i poveća se postavni, odnosno napadni ugao aviona. Sa takvim skokom vrednosti napadnog ugla i sa ranije postignutom brzinom zatrčavanja, naglo naraste i vrednost [[sila|sile]] uzgona, dovoljne veličine za uravnoteženje težine aviona, za uzletanje sa palube. Na slici nosne noge i na filmu (na videu) je ovo uočljivo. Postoje i drugačija rešenja za olakašavanje poletanja s palube, kao što je staza, slična skijaškoj skakaonici.<ref name="Paluba"/><ref>[http://www.youtube.com/watch?v=ZGSAPoe7De4 Rafal na videu ], uzeto 9.12.2009.</ref><ref>[http://www.avions-militaires.net/videos/video-16.php Video 3]{{Dead link|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, uzeto 17.12.2009.</ref>
* Ukinut je centralni podvesni rezervoar, zbog potrebnog većeg prostora za smeštaj duže nosne noge i oslobađanja prostora ispred kuke.
* Ugrađena je kuka, na sredini zadnjeg dela trupa, za zakačinjanje užeta za usporavanje i zaustavljanje aviona pri sletanju na palubu nosača aviona.
[[Datoteka:Dassault Rafale landing aboard USS Theodore Roosevelt (CVN-71) 080719-N-4519D-010.jpg|thumb|desno|250px|<small>Rafal „M“ sleće na palubu broda, nosača aviona</small>.]]
* Ugrađene su teleskopske merdevine za ulazak u kabinu i izlazak iz nje.
* Ugrađena su dva avionska [[akumulator]]a, umesto jednog.
* U pilotskoj opremi za spašavanje na moru, ugrađen je mešoviti (inercijalni i infra-crveni) uređaj za lociranje ''Telemir'', firme Sažem.<ref name="Daso Rafal"/><ref name="Rafal M">[http://www.deagel.com/Strike-and-Fighter-Aircraft/Rafale-M_a000479001.aspx Rafal M], uzeto 9.12.2009.</ref><ref name="Varijante Rafala"/><ref name="Mornarički Rafal"/><ref name="Paluba"/>

=== Rafal N ===
Rafal N je imao prvobitni naziv Rafal BM, a bio je planiran kao dvosed za mornaricu. Ranije se od njega bilo odustalo, zbog povećanja troškova. Međutim, kasnije je porudžbina reprogramirana, te se od ukupno 58 ugovorenih aviona, trenutno traži njih 40.<ref name="Daso Rafal"/><ref name="Varijante Rafala"/><ref name="Paluba"/>

== Operativna upotreba ==
[[Datoteka:Rafale_USS_Dwight_D._Eisenhower.jpg|thumb|desno|250px|<small>Rafal na nosaču aviona</small>.]]
Iznad teritorija [[Afganistan|Avganistana]], [[14. 3.|14. marta]] [[2007]]. godine, Rafal je izvršio prvi operativno–borbeni let. Bio je naoružan sa četiri bombe [[GBU-12]], a misija mu je ukupno trajala četiri časa i nije borbeno dejstvovao. Nekoliko dana kasnije, [[28. 3.|28. marta]], Rafal iz eskadrona 12F, sa nosača aviona „Šarl de Gol“, je prvi koji je borbeno dejstvovao bombama. Operacija je bila u funkciji podrške [[Holandija|holandskim]] vojnim snagama u odbrani od napada [[Talibani|Talibana]]. Dana [[1. 4.|1. aprila]], Rafal je sa [[GBU-12]] dejstvovao protiv neprijateljskih ciljeva, po pećinama u regionu [[Helmand]]a, za koje se verovalo da su skrovišta Talibana. Ove dve operacije su označene kao ''vatreno krštenje'' aviona Rafal. Rafal je učestvovao u više multinacionalnih i [[NATO]] vežbi.<ref name="Rafal nad Avganistanom"/><ref name="Rafal M"/><ref name="Mornarički Rafal"/>

== Korisnici ==
{{flagcountry|FRA}};
Zaključno sa 2009. godinom, planirana porudžbina je 181 + 56 aviona, a isporuka 57 + 26 aviona Rafal (Vazduhoplovstvo + Mornarica).

== Potencijalni korisnici ==
{|width="100%"
|----- valign="top"
|
* {{zastava|Brazil}} <ref name="brazil-names-three-finalists-for-f-x2-contract-rejects-three. Rafal u Brazilu Flight International, 6 October 2008."/><ref name="Rafal za Brazil, u novinama La tribune"/><ref name="Predsednik Sarkozi promoter Rafala."/><ref name="americas/8242751.stm Brazil i Francuska u pregovoru o Rafalu"/><ref name="Brazil i Francuska u pregovoru o Rafalu 2"/><ref name="Oštra konkurencija u Brazilu"/><ref name="Brazil i Francuska su blizu oko Rafala"/> 
* {{zastava|Indija}} <ref name="article/SB123988139175724889.html Dasoova ponuda Indiji"/><ref name="French-fighter-jet-out-of-race-for-biggest-IAF-deal/articleshow/4412257.cms Rafal u Indiji"/>
* {{zastava|Kuvajt}} <ref name="Rafal u novinama La tribune"/>
|
* {{zastava|Libija}} <ref name="hasen/spages/813144.html Report:Libya to order 13-18 French Rafale fighter jets in $3.24 b deal"/>
* {{zastava|Ujedinjeni Arapski Emirati}} <ref name="Predsednik Sarkozi promoter Rafala."/><ref name="Rafal u Emiratima"/> 
* {{Zastava|Švajcarska}} <ref name="Rafal je kandidat za Švajcarce"/><ref name="Švajcarcima je ažurirana ponuda za Rafala."/>
|}

== Povezano ==
* [[F-22 Raptor]]
* [[Su-30]]
* [[Evrofajter Tajfun]] <!--([[:en:Eurofighter Typhoon|Evrolovac]])-->
* [[JAS 39 Gripen]]
* [[Novi avion]]

== Napomene ==
{{notelist}}

== Izvori ==
{{izvori|2}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Dassault Rafale|Avion Rafal}}
* [http://www.defense.gouv.fr/marine/decouverte/equipements/aeronefs/rafale_m Rafal na francuskom.]
* [http://www.senat.fr/rap/a08-102-5/a08-102-516.html#toc236 Troškovi]
* [http://www.mycity-military.com/Avijacija-i-PVO/Licna-karta-Dassault-Rafale.html Rafal na sajtu]
* [http://www.defense.gouv.fr/marine/base/mediatheque/videos/rafale_sur_uss_enterprise Rafal M na video snimku 1]
* [http://www.military-heat.com/85/dassault-rafale-omnirole-fighter/ Rafal na video snimku 2] 
* [http://www.avions-militaires.net/videos/videos-page-4.php Rafal na video snimku u raznim ulogama]{{Dead link|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://www.defense-aerospace.com/dae/articles/communiques/FighterCostFinalJuly06.pdf Cene borbenih aviona] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090521060907/http://www.defense-aerospace.com/dae/articles/communiques/FighterCostFinalJuly06.pdf |date=2009-05-21 }}

[[Kategorija:Francuski lovački avioni 1980-ih‎]]
[[Kategorija:Dassault|Rafale]]