Izvorni kod stranice Gojaznost

{{Infobox Bolest-lat
| naziv = Gojaznost
| latinski = Obesitas
| slika = Obesity-waist circumference.svg
| tekst uz sliku = Obim struka je dobar pokazatelj distribucije masnog tkiva
| ICD10 = {{ICD10|E|66| |e|65}}
| ICD9 = {{ICD9|278}} |
 |DiseasesDB  = 9099
 |MedlinePlus = 003101
 |OMIM        = 601665
 |eMedicineSubj  = med
 |eMedicineTopic =1653
 |MeshName    = Obesity
 |MeshNumber  = C23.888.144.699.500
}}
'''Gojaznost''' ({{jez-lat|obesitas}}) je hronična [[bolest]] (bolesno stanje), koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem [[masti]] u organizmu i povećanjem telesne težine. Svako povećanje telesne težine za 10% i više od idealne označava se kao gojaznost.<ref name="WHO 2000 p.6">WHO 2000 p.6</ref><ref name=HaslamJames>{{cite journal|author=Haslam DW, James WP |title=Obesity |journal=Lancet |volume=366 |issue=9492 |pages=1197-209 |year=2005|pmid=16198769 |doi=10.1016/S0140-6736(05)67483-1}}</ref> Osobe se smatraju gojaznima kada njihov [[indeks telesne mase]] (engleski body mass index, BMI), mera koja se dobija kada se telesna masa osobe u [[kilogram]]ima podeli kvadratom visine te osobe u [[metar|metrima]], prekorači 30&nbsp;kg/m².<ref name="WHO 2000 p.9">WHO 2000 p.9</ref>

[[Epidemija]] ovog oboljenja je širom [[svet]]a u stalnom porastu, pa se gojaznost svrstava među vodeće bolesti savremene civilizacije. Ona dovodi do brojnih i teških komplikacija na mnogim [[Organ (anatomija)|organima]] i organskim sistemima, delujući istovremeno na dva polja. Osim što spada u glavne faktore rizika za nastanak široke lepeze [[cirkulatorni sistem čoveka|kardiovaskularnih]] oboljenja, ona deluje i indirektno (agravirajućim efektom) uzrokujući druge bolesti. Na taj način, gojaznost pored očiglednih estetskih, može da stvori i ozbiljne zdravstvene probleme i da tako utiče na kvalitet [[život]]a.

Gojaznost povećava verovatnoću pojave [[Smrtnost povezana sa gojaznošću|raznih oboljenja]], naročito [[kardiovaskularna bolest|srčanih oboljenja]], [[Dijabetes melitus tip 2|dijabetesa tipa 2]], [[opstruktivna apneja tokom sna|opstruktivne apneje tokom sna]], određenih vrsta [[Rak (bolest)|raka]], [[artroza|artroze]]<ref name=HaslamJames/> i [[astma|astme]].<ref name=HaslamJames/><ref>[http://www.medicalnewstoday.com/releases/24118.php Is obesity a risk factor for asthma?]</ref><ref name=Poulain/> Gojaznost je najčešće uzrokovana kombinacijom prekomernog unosa [[energetski hranljivih materija]], nedostatka fizičke aktivnosti i [[lokus kvantitativne osobine|genetske osetljivosti]], mada na neke slučajeve su uticali prvenstveno [[gen]]i, poremećaji [[Endokrini sistem|endokrinog sistema]], [[lek]]ovi ili [[Duševna bolest|psihijatrijska bolest]]. Dokazi koji podržavaju stav da neke gojazne osobe jedu malo, a ipak dobijaju na težini usled slabog metabolizma su ograničeni; u proseku, gojazne osobe imaju veći utrošak energije u poređenju sa negojaznim osobama zbog toga što je više energije neiphodno da bi se održavala povećana telesna masa.<ref>{{Cite book|author=Kushner, Robert |title=Treatment of the Obese Patient (Contemporary Endocrinology) |publisher=Humana Press |location=Totowa, Nj|year=2007|pages=158 | isbn = 1-59745-400-1 |url=http://books.google.com/?id=vWjK5etS7PMC&pg=PA121&lpg=PA121&dq=measurement+of+metabolism+in+obese+Bessesen |doi= |accessdate = 5. 4. 2009.}}</ref><ref name=Anes2000>{{cite journal |author=Adams JP, Murphy PG |title=Obesity in anaesthesia and intensive care |journal=Br J Anaesth |volume=85 |issue=1 |pages=91-108 |year=2000|month=July |pmid=10927998 |doi= 10.1093/bja/85.1.91|url=http://bja.oxfordjournals.org/cgi/content/full/85/1/91}}</ref>

[[Dijeta|Kontrolisana ishrana]] i [[fizička aktivnost]] su glavni aspekti lečenja gojaznosti. Kvalitet ishrane se može unaprediti smanjivanjem konzumacije hrane bogate energijom, kao što je ona sa visokim sadržajem masti i šećera, kao i povećanjem konzumacije [[dijetetska vlakana|dijetetskih vlakana]]. [[Lekovi protiv gojaznosti|Medicinski preparati protiv gojaznosti]] se uz odgovarajuću ishranu mogu uzimati radi smanjenja apetita ili sprečavanja apsorpcije masti. Ako kontrolisana ishrana, vežba i medicinski preparati nisu efikasni, [[Barijatrijska hirurgija|želudačni balon]] može pomoći kod smanjenja težine ili može se obaviti [[operacija (matematika)|operacija]] radi smanjenja zapremine želuca i/ili dužine creva, što dovodi do bržeg zasićenja i smanjene mogućnosti apsorpcije hranljivih materija iz hrane.<ref>NICE 2006 p.10–11</ref><ref name=balloon2008>{{cite journal |author=Imaz I, Martínez-Cervell C, García-Alvarez EE, Sendra-Gutiérrez JM, González-Enríquez J |title=Safety and effectiveness of the intragastric balloon for obesity. A meta-analysis|journal=Obes Surg |volume=18 |issue=7 |pages=841-6 |year=2008|month=July |pmid=18459025|doi=10.1007/s11695-007-9331-8}}</ref>

Gojaznost je vodeći [[Spisak preventivnih uzroka smrti|uzrok smrti koji se može sprečiti]] širom sveta, sa sve većom rasprostranjenošću kod odraslih i [[Gojaznost dece|dece]], a nadležni je smatraju jednom od najozbiljnijih problema [[Zdravstvo|zdravstva]] u 21. veku.<ref name=Barn1999>{{cite journal |author=Barness LA, Opitz JM, Gilbert-Barness E |title=Obesity: genetic, molecular, and environmental aspects |journal=Am. J. Med. Genet. A|volume=143A |issue=24 |pages=3016-34 |year=2007|month=December |pmid=18000969 |doi=10.1002/ajmg.a.32035 |url=}}</ref> Gojazne osobe se često osećaju diskriminisano u većem delu modernog sveta (naročito na [[Zapadni svet|Zapadu]]), iako je tokom istorije gojaznost naširoko bila smatrana simbolom bogatstva i plodnosti, što i danas jeste slučaj u nekim delovima sveta.<ref name=HaslamJames/><ref name=Woodhouse/>

Gojaznost se podjednako često javlja u svim životnim dobima. U dečjem uzrastu ona je podjednako česta kod dečaka i devojčica, a posle puberteta je češća kod [[žena]] nego kod [[muškarac]]a.

Čovek sa najvećom zabeleženom težinom je bio [[Englezi|Englez]] Viljem Kenmbel koji je umro u 22. godini života ([[1978]]. godine) i imao je 340 kilograma.

== Tipovi gojaznosti ==
[[Datoteka:Obesity6.JPG|thumb|right|alt=A front and side view of a "super obese" male torso. Stretch marks of the skin are visible along with gynecomastia.|Izuzetno gojazan muškarac sa BMI od 47&nbsp;kg/m²: težina 146&nbsp;kg, visina 177&nbsp;cm]]

Podela gojaznosti se može izvršiti na osnovu više kriterijuma.

Prema rasporedu masnog tkiva, dva osnovna tipa gojaznosti su: ''ginoidni'' ili ''ženski'' (oblik [[kruška|kruške]]) i ''androidni'' ili ''muški'' (oblik [[jabuka|jabuke]]). Kod ginoidnog tipa gojaznosti višak masnog tkiva se nagomilava potkožno u donjim delovima tela, oko karlice i na butinama. Kod ovih osoba je uočena veća sklonost ka pojavi mehaničkih komplikacija u vidu otežanog kretanja, insuficijencije periferne venske cirkulacije i respiratorne insuficijencije. Ovaj tip gojaznosti može biti prisutan kod oba pola. Kod androidnog tipa (centralni ili visceralni tip) masno [[Tkivo (biologija)|tkivo]] se nagomilava u predelu ramena, grudnog koša i abdomena. Ovaj tip gojaznosti nosi povećan rizik kardiovaskularnih i metaboličkih komplikacija, kao i nekih oblika karcinoma.

U odnosu na histološke karakteristike masnog tkiva postoji podela na: ''hiperplastičnu'' i ''hipertrofičnu'' gojaznost. U prvom slučaju se povećava broj adipocita (što je karakteristično za mlađe životno doba), a u drugom slučaju njihov volumen.

Gojaznost se može podeliti i prema životnoj dobi nastanka, prema etiopatogenetskim mehanizmima itd.

Gojaznost je [[bolest]] koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem [[masti]] do mere u kojoj može imati neželjene efekte na zdravlje.<ref name="WHO 2000 p.6"/> Određuje se pomoću [[Indeks telesne mase|indeksa telesne mase]] ({{jez-eng|body mass index, BMI}}), a distribucija masti se dalje procenjuje uz pomoć [[odnos obima kuka i struka|odnosa obima kuka i struka]] i ukupnih kardiovaskularnih faktora rizika.<ref>{{cite journal |journal= Nutr J |year=2007|volume=6 |pages=32 |title= Measurement and Definitions of Obesity In Childhood and Adolescence: A field guide for the uninitiated |author= Sweeting HN|doi=10.1186/1475-2891-6-32|pmid=17963490 |url=http://www.nutritionj.com/content/6/1/32 |pmc= 2164947|issue=1}}</ref><ref>NHLBI p.xiv</ref> Indeks telesne mase je blisko povezan i sa [[procent masti u telu|procentom masti u telu]] i ukupnom količinom masti u telu.<ref>{{cite journal |author=Gray DS, Fujioka K |title=Use of relative weight and Body Mass Index for the determination of adiposity |journal=J Clin Epidemiol |volume=44 |issue=6 |pages=545-50 |year=1991|pmid=2037859 |doi= 10.1016/0895-4356(91)90218-X|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-clinical-epidemiology_1991_44_6/page/545}}</ref>

Kod dece, zdrava težina varira u zavisnosti od starosti i pola. Gojaznost kod dece i adolescenata nije definisana apsolutnim brojem, već u odnosu na istorijsku normalnu grupu, tako da gojaznost predstavlja indeks telesne mase veći od 95.%&nbsp;[[percentil]]a.<ref name="cdc.gov">{{cite web|url=http://www.cdc.gov/nccdphp/dnpa/healthyweight/assessing/bmi/childrens_BMI/about_childrens_BMI.htm |title=Healthy Weight: Assessing Your Weight: BMI: About BMI for Children and Teens |publisher= Center for disease control and prevention |accessdate = 6. 4. 2009.}}</ref> Referentni podaci na kojima su ovi percentili zasnovani potiču iz perioda između 1963. i 1994. godine, i stoga na njih nije uticalo nedavno povećanje težine.<ref name="Flegal KM, Ogden CL, Wei R, Kuczmarski RL, Johnson CL 2001 1086–93">{{cite journal |author=Flegal KM, Ogden CL, Wei R, Kuczmarski RL, Johnson CL|title=Prevalence of overweight in US children: comparison of US growth charts from the Centers for Disease Control and Prevention with other reference values for body mass index |journal=Am. J. Clin. Nutr. |volume=73 |issue=6|pages=1086-93 |year=2001|month=June |pmid=11382664 |doi= |url=http://www.ajcn.org/cgi/content/full/73/6/1086}}</ref>

=== Procena telesne težine i merenje gojaznosti ===
Postoji više načina za izračunavanje optimalne telesne težine i procenu gojaznosti. Preporuka [[Svetska zdravstvena organizacija|Svetske zdravstvene organizacije]] je da se procena stepena uhranjenosti izračunava primenom [[indeks telesne mase|indeksa telesne težine]] ({{jez-eng|body mass index}}).<ref name="WHO 2000 p.9"/> To je matematička formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba i predstavlja odnos telesne mase izražene u kilogramima i kvadrata telesne visine izražene u metrima: <math>\mathrm{BMI} = \frac{m}{h^2}</math>

Najčešće korišćene definicije, koje je uspostavila [[Svetska zdravstvena organizacija]] (SZO) 1997. godine, a objavila 2000. godine, nudi vrednosti prikazane u sledećoj tabeli.<ref name="WHO 2000 p.9"/>

<table cellspacing="3" cellpadding="3" style="width:750px; margin:auto;" border="1"><tr><td style="background:#eee; text-align:center;">'''BMI'''</td><td style="background:#eee; text-align:center;">'''Stepen uhranjenosti'''</td><td style="background:#eee; text-align:center;">'''Rizik za oboljevanje'''</td><td style="background:#eee; text-align:center;">'''Rizik za oboljevanje na osnovu BMI i komorbiditeta*'''</td></tr><tr><td style="text-align:center;"><18.5</td><td style="text-align:center;">Slaba uhranjenost</td><td style="text-align:center;">Minimalan</td><td style="text-align:center;">Nizak</td></tr><tr><td style="text-align:center;">18.5-25</td><td style="text-align:center;">Normalna uhranjenost</td><td style="text-align:center;">Nizak</td><td style="text-align:center;">Umeren</td></tr><tr><td style="text-align:center;">25-30</td><td style="text-align:center;">Prekomerna uhranjenost</td><td style="text-align:center;">Umeren</td><td style="text-align:center;">Visok</td></tr><tr><td style="text-align:center;">30-35</td><td style="text-align:center;">Gojaznost I stepena</td><td style="text-align:center;">Visok</td><td style="text-align:center;">Vrlo visok</td></tr><tr><td style="text-align:center;">35-40</td><td style="text-align:center;">Gojaznost II stepena</td><td style="text-align:center;">Vrlo visok</td><td style="text-align:center;">Ekstremno visok</td></tr><tr><td style="text-align:center;">>40</td><td style="text-align:center;">Gojaznost III stepena</td><td style="text-align:center;">Ekstremno visok</td><td style="text-align:center;">Ekstremno visok</td></tr></table>

Neka tela su unela određene izmene u definicije SZO. Literatura iz polja hirurgije, gojaznost „III klase“ deli na dodatne dve kategorije čije tačne vrednosti su i dalje sporne.<ref name=morbid2007>{{cite journal|author=Sturm R |title=Increases in morbid obesity in the USA: 2000–2005 |journal=Public Health |volume=121 |issue=7|pages=492-6 |year=2007|month=July |pmid=17399752 |pmc=2864630 |doi=10.1016/j.puhe.2007.01.006 |url=https://archive.org/details/sim_public-health_2007-07_121_7/page/492}}</ref>
* BMI ≥ 35 ili 40 je „teška gojaznost“
* BMI ≥ 35 ili 40–44,9 ili 49,9 je „bolesna gojaznost“
* BMI ≥ 45 ili 50 je “ekstremna gojaznost“

Pošto se kod stanovnika Azije negativne posledice po zdravlje razvijaju pri nižim vrednostima BMI u odnosu na belce, neke nacije su redefinisale pojam gojaznosti; Japanci su gojaznost definisali kao bilo koju vrednost ITM (BMI) veću od 25<ref>{{cite journal |author=Kanazawa M, Yoshiike N, Osaka T, Numba Y, Zimmet P, Inoue S |title=Criteria and classification of obesity in Japan and Asia-Oceania|journal=Asia Pac J Clin Nutr |volume=11 Suppl 8 |issue= |pages=S732–S737 |year=2002|month=December |pmid=12534701|doi= 10.1046/j.1440-6047.11.s8.19.x|url=}}</ref> dok [[Kina]] koristi ITM (BMI) veći od 28.<ref>{{cite journal|author=Bei-Fan Z |title=Predictive values of body mass index and waist circumference for risk factors of certain related diseases in Chinese adults: study on optimal cut-off points of body mass index and waist circumference in Chinese adults |journal=Asia Pac J Clin Nutr |volume=11 Suppl 8 |issue= |pages=S685–93 |year=2002|month=December|pmid=12534691 |doi= 10.1046/j.1440-6047.11.s8.9.x|url= |author2=Cooperative Meta-Analysis Group of Working Group on Obesity in China}}</ref>

:''Komorbiditet je stanje udruženo sa gojaznošću koje se pogoršava sa povećanjem [[indeks telesne mase|BMI]], a često poboljšava ukoliko se gojaznost uspešno tretira. Komorbiditet vezan za gojaznost: hipertenzija, [[cirkulatorni sistem čoveka|kardiovaskularne]] [[bolest]]i, dislipidemija, [[šećerna bolest|dijabetes]] tip 2, apnea u snu, osteoartritis, sterilitet i dr.''

Sa povećanjem indeksa telesne težine raste prevalenca komplikacija gojaznosti, a pri vrednostima iznad 30&nbsp;kg/m² postaje evidentan i mortalitetni rizik.

Distribucija masti može se proceniti merenjem WHR ({{jez-eng|waste to hip ratio}}), koji predstavlja odnos obima struka i kuka. Ovo je dobar indikator za procenu zdravstvenog rizika. Vrednosti do 1 za muškarce i do 0,85 za [[žena|žene]] su donje granične vrednosti. Vrednosti preko pomenutih nose rizik za oboljevanje, nezavisno, ali i udruženo sa gojaznošću.

Merenje obima struka je još jedan način da se proceni distribucija masnog tkiva, pogotovo intraabdominalnih masti. Obim veći od 80&nbsp;cm kod [[žena]] i 94&nbsp;cm kod muškaraca nosi povećan rizik, a preko 88&nbsp;cm kod žena i 102&nbsp;cm kod muškaraca visok rizik za nastajanje raznih [[bolest|oboljenja]]. Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom. Ovi simptomi se označavaju kao „sindrom iks“.

Postoji uzajamna veza između specifične težine tela i debljine kožnog nabora, tako da se na osnovu specifične težine tela može izračunati procenat masti u telu. Zbog toga, merenjem debljine kožnog nabora i potkožnog masnog tkiva, može se dobiti uvid o procentu masti u telu. Za merenje debljine potkožnog masnog [[Tkivo (biologija)|tkiva]] koristi se kaliper. Za rutinsko merenje se preporučuju sledeća četiri mesta: iznad bicepsa, tricepsa, ispod lopatice i iznad karlice sa desne strane. Vrednost zbira se unosi u tablice i čita procenat masti u telu.

Nekada se koristila i formula po Demoleu, ali se ona smatra zastarelom i nepreciznom.

== Uticaji na zdravlje ==
Prekomerna telesna [[Telesna težina|težina]] je povezana sa raznim [[bolest|oboljenjima]], naročito [[Kardiovaskularna bolest|kardiovaskularnim bolestima]], [[dijabetes melitus tip 2|dijabetes melitusom tip 2]], [[opstruktivna apneja tokom sna|opstruktivnom apnejom tokom sna]], određenim tipovima [[Rak (bolest)|raka]], [[artroza|artrozom]]<ref name=HaslamJames/> i [[Astma|astmom]].<ref name=HaslamJames/><ref name=Poulain/><ref>[http://www.medicalnewstoday.com/releases/24118.php Is obesity a risk factor for asthma]</ref> Kao rezultat, zaključeno je da gojaznost smanjuje [[očekivani životni vek]].<ref name=HaslamJames/>

=== Komplikacije bolesti ===
* Metaboličko-hormonalne komplikacije (šećerna bolest tip 2, insulinska rezistencija, dislipoproteinemija, hipertenzija),
* Poremećaji na nivou cirkulišućih [[hormoni|hormona]] i drugih faktora (citokina, hormona rasta i dr),
* Bolesti organskih sistema (cerebrovaskularna bolest, srčana insuficijencija, tromboembolijske komplikacije, hipoventilacioni sindrom, holeitijaza, masna infiltracija jetre, disfunkcije [[imunski sistem|imunološkog sistema]], bolesti kože),
* Maligne bolesti,
* Mehaničke komplikacije ([[artroza]], porast intraabdominalnog pritiska, lumbalni sindrom),
* Hirurške komplikacije,
* Psihosocijalne komplikacije ([[Stres (medicina)|stres]], [[Klinička depresija|depresija]], povećan rizik invaliditeta, komplikacije na radnom mestu).

=== Smrtnost ===
{{Double image|right|MenBMIMort.png|200|WomenBMIMort.png|200|alt=(Left) A graph showing how the risk of death varies with BMI. The lowest risk is found at a BMI of 20 to 25 and increases in both directions. (Right) A graph showing how the risk of death varies with BMI. The lowest risk is found at a BMI of 20 to 25 and increases in both directions.|Relative risk of death over 10 years for White men (left) and women (right) who have never smoked in the United States by BMI.<ref name=NEJM10>{{cite journal |author=Berrington de Gonzalez A |title=Body-Mass Index and Mortality among 1.46 Million White Adults |journal=N. Engl. J. Med. |volume=363 |issue=23 |pages=2211-9 |year=2010|month=December |pmid=21121834 |doi=10.1056/NEJMoa1000367 |url= |pmc=3066051 |author-separator=,|display-authors=3}}</ref>||}}

Gojaznost je jedan od vodećih [[Spisak uzroka smrti koji se mogu sprečiti|uzroka smrti koji se mogu sprečiti]] širom sveta.<ref name=Barn1999/><ref>{{cite journal|author=Mokdad AH, Marks JS, Stroup DF, Gerberding JL |title=Actual causes of death in the United States, 2000|journal=JAMA |volume=291 |issue=10 |pages=1238-45 |year=2004|month=March |pmid=15010446 |doi=10.1001/jama.291.10.1238|url=http://www.csdp.org/research/1238.pdf|format=PDF}}</ref><ref name=Allison>{{cite journal |author=Allison DB, Fontaine KR, JoAnn E. Manson, Stevens J, VanItallie TB |title=Annual deaths attributable to obesity in the United States |journal=JAMA |volume=282 |issue=16 |pages=1530-8 |year=1999|month=October |pmid=10546692 |doi= 10.1001/jama.282.16.1530|url=http://jama.ama-assn.org/cgi/content/full/282/16/1530}}</ref> Velika američka i evropska istraživanja su zaključila da je rizik od smrtnosti najniži kod vrednosti ITM (BMI) od 20–25&nbsp;kg/m²<ref name=NEJM10/><ref name=Lancet2009>{{cite journal |author=Whitlock G |title=Body-mass index and cause-specific mortality in 900 000 adults: collaborative analyses of 57 prospective studies |journal=Lancet |volume=373 |issue=9669 |pages=1083-96 |year=2009|month=March |pmid=19299006 |doi=10.1016/S0140-6736(09)60318-4 |url= |pmc=2662372 |author-separator=,|author2=Lewington S |author3=Sherliker P |display-authors=3 |last4=Sherliker |first4=P |last5=Clarke |first5=R|last6=Emberson |first6=J |last7=Halsey |first7=J |last8=Qizilbash |first8=N |last9=Collins |first9=R}}</ref> kod nepušača i od 24–27&nbsp;kg/m² kod pušača, tako da se rizik povećava kod promena u bilo kom pravcu.<ref>{{cite journal |author=Calle EE, Thun MJ, Petrelli JM, Rodriguez C, Heath CW |title=Body-mass index and mortality in a prospective cohort of U.S. adults |journal=N. Engl. J. Med. |volume=341 |issue=15 |pages=1097-105|year=1999|month=October |pmid=10511607 |doi= 10.1056/NEJM199910073411501|url=http://content.nejm.org/cgi/content/full/341/15/1097}}</ref><ref name=Euro2008>{{cite journal |author=Pischon T |title=General and abdominal adiposity and risk of death in Europe |journal=N. Engl. J. Med.|volume=359 |issue=20 |pages=2105-20 |year=2008|month=November |pmid=19005195 |doi=10.1056/NEJMoa0801891 |url=|author-separator=, |author2=Boeing H |author3=Hoffmann K |display-authors=3 |last4=Bergmann |first4=M. |last5=Schulze|first5=M.B. |last6=Overvad |first6=K. |last7=Van Der Schouw |first7=Y.T. |last8=Spencer |first8=E. |last9=Moons|first9=K.G.M.}}</ref> ITM (BMI) iznad 32 je povezan sa dvostrukim [[Stopa smrtnosti|mortalitetom]] kod žena u 16-godišnjem periodu.<ref>{{cite journal |author=Manson JE |title=Body weight and mortality among women |journal=N. Engl. J. Med.|volume=333 |issue=11 |pages=677-85 |year=1995|pmid=7637744| doi = 10.1056/NEJM199509143331101 |author-separator=,|author2=Willett WC |author3=Stampfer MJ |display-authors=3 |last4=Colditz |first4=Graham A. |last5=Hunter|first5=David J. |last6=Hankinson |first6=Susan E. |last7=Hennekens |first7=Charles H. |last8=Speizer |first8=Frank E.}}</ref> U Sjedinjenim Državama se procenjuje da gojaznost izaziva od 111.909 do 365.000 smrti godišnje.,<ref name=Allison/><ref name="automatski generisano1">{{cite journal |author=Haslam DW, James WP |title=Obesity |journal=Lancet |volume=366 |issue=9492|pages=1197-209 |year=2005|pmid=16198769 |doi=10.1016/S0140-6736(05)67483-1}}</ref> dok se 1 milion (7,7%) smrti u Evropi povezuje sa prekomernom težinom..<ref name=EuroG2008/><ref name=Euro2007>{{cite journal|author=Fried M |title=Inter-disciplinary European guidelines on surgery of severe obesity |journal=Int J Obes (Lond)|volume=31 |issue=4 |pages=569-77 |year=2007|month=April |pmid=17325689 |doi=10.1038/sj.ijo.0803560 |url=|author-separator=, |author2=Hainer V |author3=Basdevant A |display-authors=3 |last4=Buchwald |first4=H |last5=Deitel|first5=M |last6=Finer |first6=N |last7=Greve |first7=J W M |last8=Horber |first8=F |last9=Mathus-Vliegen|first9=E}}</ref> U proseku, gojaznost smanjuje očekivani životni vek od šest do sedam&nbsp;godina:<ref name=HaslamJames/><ref>{{cite journal |author=Peeters A, Barendregt JJ, Willekens F, Mackenbach JP, Al Mamun A, Bonneux L |title=Obesity in adulthood and its consequences for life expectancy: A life-table analysis |journal=Ann. Intern. Med. |volume=138 |issue=1 |pages=24-32 |year=2003|month=January |pmid=12513041 |doi=|url=http://www.annals.org/cgi/reprint/138/1/24 | format=PDF |last7=Nedcom}}</ref> ITM (BMI) od 30–35 smanjuje očekivani životni vek za dve do četiri&nbsp;godine,<ref name=Lancet2009/> dok teška gojaznost (ITM (BMI)&nbsp;>&nbsp;40) smanjuje očekivani životni vek za do 10&nbsp;godina.<ref name=Lancet2009/>

=== Morbiditet ===
{{Main|Morbiditet vezan za gojaznost}}
Gojaznost povećava rizik od mnogih fizičkih i mentalnih stanja. Ovi komorbiditeti se najjednostavnije prikazuju na [[metabolički sindrom|metaboličkom sindromu]],<ref name=HaslamJames/> kombinaciji medicinskih poremećaja koji uključuju: [[dijabetes melitus tip 2]], [[Hipertenzija|visok krvni pritisak]], [[hiperholesterolemija|visok nivo holesterola u krvi]], i[[hipertrigliceridemija|visok nivo triglicerida]].<ref>{{cite journal |author=Grundy SM |title=Obesity, metabolic syndrome, and cardiovascular disease |journal=J. Clin. Endocrinol. Metab. |volume=89 |issue=6 |pages=2595-600|year=2004|pmid=15181029 |doi=10.1210/jc.2004-0372}}</ref>

Komplikacije su ili direktno izazvane gojaznošću ili indirektno putem mehanizama koji imaju zajednički uzročnik, kao što je loš način ishrane ili [[sedentarni način života]]. Jačina veze između gojaznosti i specifičnih stanja varira. Jedna od najjačih veza je sa [[dijabetes tipa 2|dijabetesom tipa 2]]. Prekomerna telesna mast je osnovni uzročnik 64% slučajeva dijabetesa kod muškaraca i 77% slučajeva kod žena.<ref>Seidell 2005 p.9</ref>

Posledice po zdravlje se svrstavaju u dve široke kategorije: one koje se mogu pripisati uticaju povećane masne mase (kao što su [[artroza|osteoartritis]], [[opstruktivna apneja u spavanju]], društvena stigmatizacija) i one koje su uzrokovane povećanim brojem [[Adipocit|masnih ćelija]] ([[šećerna bolest|dijabetes]], [[Rak (bolest)|rak]], [[Kardiovaskularna bolest|kardiovaskularna oboljenja]], [[nealkoholna masna bolest jetre]]).<ref name=HaslamJames/><ref name=Bray2004>{{cite journal |author=Bray GA |title=Medical consequences of obesity |journal=J. Clin. Endocrinol. Metab. |volume=89 |issue=6 |pages=2583-9 |year=2004|pmid=15181027|doi=10.1210/jc.2004-0535}}</ref> Povećanje telesne masti menjaju osetljivost tela na insulin, što potencijalno vodi ka [[insulinska rezistencija|insulinskoj rezistenciji]]. Povišena masnoća takođe stvara i [[zapaljenje|pro-zapaljensko stanje]],<ref>{{cite journal|author=Shoelson SE, Herrero L, Naaz A |title=Obesity, inflammation, and insulin resistance |url=https://archive.org/details/sim_gastroenterology_2007-05_132_6/page/2169 |journal=Gastroenterology|volume=132 |issue=6 |pages=2169-80 |year=2007|month=May |pmid=17498510|doi=10.1053/j.gastro.2007.03.059}}</ref><ref>{{cite journal |author=Shoelson SE, Lee J, Goldfine AB|title=Inflammation and insulin resistance |journal=J. Clin. Invest. |volume=116 |issue=7 |pages=1793-801 |year=2006|month=July |pmid=16823477 |pmc=1483173 |doi=10.1172/JCI29069 |url=http://www.jci.org/articles/view/29069}}</ref> i [[tromboza|protrombotičko]] stanje.<ref name=Bray2004/><ref>{{cite journal |author=Dentali F, Squizzato A, Ageno W|title=The metabolic syndrome as a risk factor for venous and arterial thrombosis |journal=Semin. Thromb. Hemost.|volume=35 |issue=5 |pages=451-7 |year=2009|month=July |pmid=19739035 |doi=10.1055/s-0029-1234140}}</ref>

{| class="wikitable"
|-
! Polje medicine
! Stanje
! Polje medicine
! Stanje
|-
<!--Alphabetized-->|width=10%| [[Kardiologija]]
|
* [[koronarna arterijska bolest|ishemijska bolest srca]]:<ref name=Yusuf2004>{{cite journal | author=Yusuf S, Hawken S, Ounpuu S, Dans T, Avezum A, Lanas F, McQueen M, Budaj A, Pais P, Varigos J, Lisheng L, INTERHEART Study Investigators. | title=Effect of potentially modifiable risk factors associated with myocardial infarction in 52 countries (the INTERHEART study): Case-control study|journal=Lancet | year=2004| pages=937-52 | volume=364 | pmid=15364185 |doi=10.1016/S0140-6736(04)17018-9 | issue=9438}}</ref> [[Angina pektoris|angina]] i [[srčani udar|infarkt miokarda]]
* [[Zatajenje srca|kongestivna srčana slabost]]<ref name=HaslamJames/>
* [[Hipertenzija|visok krvni pritisak]]<ref name=HaslamJames/>
* [[dislipidemija|abnormalni nivoi holesterola]]<ref name=HaslamJames/>
* [[duboka venska tromboza]] i [[plućna embolija]]<ref>{{cite journal |author=Darvall KA, Sam RC, Silverman SH, Bradbury AW, Adam DJ |title=Obesity and thrombosis |journal=Eur J Vasc Endovasc Surg |volume=33 |issue=2 |pages=223-33|year=2007|month=February |pmid=17185009 |doi=10.1016/j.ejvs.2006.10.006}}</ref>
| <!--Alphabetized-->[[Dermatologija]]
|
* [[strije]]<ref name=derm2007/>
* [[akantoza (acanthosis nigricans)]]<ref name=derm2007>{{cite journal |author=Yosipovitch G, DeVore A, Dawn A |title=Obesity and the skin: skin physiology and skin manifestations of obesity |journal=J. Am. Acad. Dermatol. |volume=56 |issue=6|pages=901-16; quiz 917–20 |year=2007|month=June |pmid=17504714 |doi=10.1016/j.jaad.2006.12.004 |url=}}</ref>
* [[limfedem]]<ref name=derm2007/>
* [[Flegmona|celulitis]]<ref name=derm2007/>
* [[hirzutizam]]<ref name=derm2007/>
* [[intertrigo]]<ref>{{cite journal |author=Hahler B |title=An overview of dermatological conditions commonly associated with the obese patient |journal=Ostomy Wound Manage |volume=52 |issue=6 |pages=34-6, 38, 40 passim|year=2006|month=June |pmid=16799182 |doi= |url=}}</ref>
|-
| <!--Alphabetized-->[[Endokrinologija]] i [[Reproduktivna medicina]]
|
* [[Šećerna bolest|dijabetes melitus]]<ref name=HaslamJames/>
* [[sindrom policističnih jajnika]]<ref name=HaslamJames/>
* [[menstruacija|menstrualni]] poremećaji<ref name=HaslamJames/>
* [[Neplodnost|infertilitet]]<ref name=HaslamJames/><ref name=OBGYN2008>{{cite journal |author=Arendas K, Qiu Q, Gruslin A|title=Obesity in pregnancy: pre-conceptional to postpartum consequences |journal=J Obstet Gynaecol Can |volume=30|issue=6 |pages=477-88 |year=2008|month=June |pmid=18611299 |doi= |url=}}</ref>
* [[Gojaznost tokom trudnoće|komplikacije tokom trudnoće]]<ref name=HaslamJames/><ref name=OBGYN2008/>
* [[Malformacija|defekti na rođenju (kongenitalne anomalije)]]<ref name=HaslamJames/>
* [[Mrtvorođenost|intrauterina smrt ploda]]<ref name=OBGYN2008/>
| <!--Alphabetized-->[[Sistem organa za varenje|Gastrointestilno]]
|
* [[gastroezofagealna refluksna bolest]]<ref name=HaslamJames/><ref name=GERD2008>{{cite journal |author=Anand G, Katz PO |title=Gastroesophageal reflux disease and obesity |journal=Rev Gastroenterol Disord |volume=8 |issue=4 |pages=233-9 |year=2008 |pmid=19107097 |doi= |url=http://www.medreviews.com/pubmed.cfm?j=3&v=8&i=4&p=233 |access-date=2015-04-15 |archive-date=2016-09-18 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160918092414/http://www.medreviews.com/pubmed.cfm?j=3&v=8&i=4&p=233 |dead-url=yes }}</ref>
* [[nealkoholna masna bolest jetre|masna jetra]]<ref name=HaslamJames/>
* [[holelitijaza]] (kamen u žučnoj kesi)<ref name=HaslamJames/>
|-
| <!--Alphabetized-->[[Neurologija]]
| style="width:40%;"|
* [[moždani udar]]<ref name=HaslamJames/>
* [[meralgia paresthetica]]<ref>{{cite journal |author=Harney D, Patijn J |title=Meralgia paresthetica: diagnosis and management strategies |journal=Pain Med |volume=8 |issue=8 |pages=669-77 |year=2007|pmid=18028045|doi=10.1111/j.1526-4637.2006.00227.x |url=}}</ref>
* [[migrena]]<ref>{{cite journal |author=Bigal ME, Lipton RB |title=Obesity and chronic daily headache |journal=Curr Pain Headache Rep |volume=12 |issue=1 |pages=56-61 |year=2008|month=January |pmid=18417025 |doi= 10.1007/s11916-008-0011-8|url=}}</ref>
* [[sindrom karpalnog tunela]]<ref>{{cite journal |author=Sharifi-Mollayousefi A |title=Assessment of body mass index and hand anthropometric measurements as independent risk factors for carpal tunnel syndrome |journal=Folia Morphol. (Warsz)|volume=67 |issue=1 |pages=36-42 |year=2008|month=February |pmid=18335412 |doi= |url= |author-separator=,|author2=Yazdchi-Marandi M |author3=Ayramlou H |display-authors=3 |last4=Heidari |first4=P |last5=Salavati |first5=A|last6=Zarrintan |first6=S |last7=Sharifi-Mollayousefi |first7=A}}</ref>
* [[demencija]]<ref>{{cite journal |author=Beydoun MA, Beydoun HA, Wang Y |title=Obesity and central obesity as risk factors for incident dementia and its subtypes: A systematic review and meta-analysis |journal=Obes Rev |volume=9|issue=3 |pages=204-18 |year=2008|month=May |pmid=18331422 |doi=10.1111/j.1467-789X.2008.00473.x}}</ref>
* [[idiopatska intrakranijalna hipertenzija]]<ref>{{cite journal |author=Wall M |title=Idiopathic intracranial hypertension (pseudotumor cerebri) |journal=Curr Neurol Neurosci Rep |volume=8 |issue=2 |pages=87-93 |year=2008|month=March |pmid=18460275 |doi= 10.1007/s11910-008-0015-0|url=}}</ref>
* [[multipla skleroza]]<ref>{{cite journal | last1 = Munger | first1 = KL | last2 = Chitnis | first2 = T | last3 = Ascherio | first3 = A. | author-separator =, | author-name-separator= |year= 2009 | title = Body size and risk of MS in two cohorts of US women | url = | journal = Neurology | volume = 73 | issue = 19|pages=1543-50 | doi = 10.1212/WNL.0b013e3181c0d6e0 | pmc = 2777074 | pmid = 19901245 }}</ref>
| <!--Alphabetized-->[[Onkologija]]<ref>{{cite journal |author=Calle EE, Rodriguez C, Walker-Thurmond K, Thun MJ|title=Overweight, obesity, and mortality from cancer in a prospectively studied cohort of U.S. adults |journal=N. Engl. J. Med. |volume=348 |issue=17 |pages=1625-38 |year=2003|month=April |pmid=12711737|doi=10.1056/NEJMoa021423}}</ref>
|
* [[rak dojke|dojka]], [[rak jajnika|ovarijalni]]
* [[rak jednjaka|ezofagusni]], [[rak debelog creva|kolorektalni]]
* [[hepatocelularni karcinom|jetra]], [[rak gušterače|pankreas]]
* [[rak žučne kese|žučna kesa]], [[rak želuca|želudac]]
* [[rak endometrijuma|endometrijum]], [[rak grlića materice|cervikalni]]
* [[rak prostate|prostata]], [[karcinom bubrežnih ćelija|bubreg]]
* [[Non-Hočkin limfom]], [[multipli mijelom]]
|-
| style="width:10%;"| <!--Alphabetized-->[[Psihijatrija]]
| style="width:40%;"|
* [[klinička depresija|depresija]] kod žena<ref name=HaslamJames/>
* društvena [[stigmatizacija]]<ref name=HaslamJames/>
| <!--Alphabetized-->[[Pulmologija]]
|
* [[apneja u toku spavanja|opstruktivna apneja u snu]]<ref name=HaslamJames/><ref name=Poulain>{{cite journal |last=Poulain|first=M|title=The effect of obesity on chronic respiratory diseases: pathophysiology and therapeutic strategies |journal=CMAJ|volume=174 |issue=9 |pages=1293-9 |year=2006|month=April |pmid=16636330 |pmc=1435949 |doi=10.1503/cmaj.051299|url=http://www.cmaj.ca/cgi/content/full/174/9/1293 |author-separator=, |author2=Doucet M |last3=Major|first3=GC|display-authors=3 |last4=Drapeau |first4=V |last5=Sériès |first5=F |last6=Boulet |first6=LP |last7=Tremblay |first7=A|last8=Maltais |first8=F}}</ref>
* [[sindrom hipoventilacije gojaznih]]<ref name=HaslamJames/><ref name=Poulain/>
* [[astma]]<ref name=HaslamJames/><ref name=Poulain/>
* povećan broj komplikacija tokom [[opšte anestezije]]<ref name=HaslamJames/><ref name=Anes2000/>
|-
| <!--Alphabetized-->[[Reumatologija]] i [[Ortopedija]]
|
* [[giht]]<ref>{{cite journal |author=Choi HK, Atkinson K, Karlson EW, Curhan G |title=Obesity, weight change, hypertension, diuretic use, and risk of gout in men: the health professionals follow-up study |journal=Arch. Intern. Med. |volume=165 |issue=7 |pages=742-8 |year=2005|month=April |pmid=15824292 |doi=10.1001/archinte.165.7.742 |url=}}</ref>
* slaba pokretljivost<ref>{{cite journal |author=Tukker A, Visscher T, Picavet H |title=Overweight and health problems of the lower extremities: osteoarthritis, pain and disability |journal=Public Health Nutr |volume= 12|issue= 3|pages=1-10|year=2008|month=April |pmid=18426630 |doi=10.1017/S1368980008002103 |url=}}</ref>
* osteoartritis<ref name=HaslamJames/>
* [[bol u donjem delu leđa]]<ref>{{cite journal |author=Molenaar EA, Numans ME, van Ameijden EJ, Grobbee DE |title=[Considerable comorbidity in overweight adults: results from the Utrecht Health Project] |language=Dutch; Flemish |journal=Ned Tijdschr Geneeskd |volume=152 |issue=45 |pages=2457-63 |year=2008|month=November |pmid=19051798 |doi= |url=}}</ref>
| <!--Alphabetized-->[[Urologija]] i [[Nefrologija]]
|
* [[Impotencija|erektilna disfunkcija]]<ref>{{cite journal |author=Esposito K, Giugliano F, Di Palo C, Giugliano G, Marfella R, D'Andrea F, D'Armiento M, Giugliano D |title=Effect of lifestyle changes on erectile dysfunction in obese men: A randomized controlled trial |journal=JAMA |volume=291 |issue=24 |pages=2978-84 |year=2004|pmid=15213209|doi=10.1001/jama.291.24.2978}}</ref>
* [[urinarna inkontinencija]]<ref>{{cite journal |author=Hunskaar S |title=A systematic review of overweight and obesity as risk factors and targets for clinical intervention for urinary incontinence in women |journal=Neurourol. Urodyn.|volume=27 |issue=8 |pages=749-57 |year=2008|pmid=18951445 |doi=10.1002/nau.20635 |url=}}</ref>
* [[hronična bubrežna insuficijencija]]<ref>{{cite journal |author=Ejerblad E, Fored CM, Lindblad P, Fryzek J, McLaughlin JK, Nyrén O |title=Obesity and risk for chronic renal failure |journal=J. Am. Soc. Nephrol. |volume=17 |issue=6 |pages=1695-702|year=2006|pmid=16641153 |doi=10.1681/ASN.2005060638}}</ref>
* [[hipogonadizam]]<ref>{{cite journal |author=Makhsida N, Shah J, Yan G, Fisch H, Shabsigh R |title=Hypogonadism and metabolic syndrome: Implications for testosterone therapy |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-urology_2005-09_174_3/page/827 |journal=J. Urol. |volume=174 |issue=3 |pages=827-34|year=2005|month=September |pmid=16093964 |doi=10.1097/01.ju.0000169490.78443.59}}</ref>
* [[uvučeni penis]]<ref name="pmid19935302">{{cite journal |author=Pestana IA, Greenfield JM, Walsh M, Donatucci CF, Erdmann D |title=Management of "buried" penis in adulthood: an overview |journal=Plast. Reconstr. Surg. |volume=124|issue=4 |pages=1186-95 |year=2009|month=October |pmid=19935302 |doi=10.1097/PRS.0b013e3181b5a37f}}</ref>
|}

=== Paradoks gojaznosti ===
{{See also|Paradoks gojaznosti}}
Iako su kod opšte populacije negativne posledice debljine po zdravlje praćene veoma očiglednim dokazima, čini se da dolazi do poboljšanja zdravstvenih rezultata kod određenih podgrupa sa povišenim ITM, što je fenomen poznat kao paradoks gojaznosti.<ref name=Schmidt2007>{{cite journal |author=Schmidt DS, Salahudeen AK |title=Obesity-survival paradox-still a controversy? |journal=Semin Dial |volume=20 |issue=6 |pages=486-92 |year=2007|pmid=17991192|doi=10.1111/j.1525-139X.2007.00349.x}}</ref> Ovaj paradoks je prvi put opisan 1999. godine kod osoba sa prekomernom težinom i gojaznih koji su bili podvrgnuti hemodijalizi,<ref name=Schmidt2007/> a potom i kod osoba sa [[Zatajenje srca|srčanom slabošću]] i [[Periferna vaskularna bolest|perifernom arterijskom bolešću]] (PAB).<ref name=paradox2003>{{cite journal |author=|title=Behavioral counseling in primary care to promote a healthy diet: recommendations and rationale |journal=Am Fam Physician |volume=67 |issue=12 |pages=2573-6 |year=2003|month=June |pmid=12825847 |doi= |author1= U.S. Preventive Services Task Force }}</ref>

Osobe sa srčanom slabošću, čiji je ITM bio između 30,0 i 34,9, imale su niži stepen mortaliteta od onih sa normalnom težinom. Ovo se pripisuje činjenici da ljudi često gube na težini kad im bolest uznapreduje.<ref>{{cite journal |author=Habbu A, Lakkis NM, Dokainish H |title=The obesity paradox: Fact or fiction?|journal=Am. J. Cardiol. |volume=98 |issue=7 |pages=944-8 |year=2006|month=October |pmid=16996880|doi=10.1016/j.amjcard.2006.04.039}}</ref> Slična su zapažanja i kod nekih drugih oboljenja srca. Kod ljudi sa gojaznošću tipa 1 i oboljenjem srca nije veća stopa daljeg razvoja srčanih problema nego kod onih sa normalnom težinom koji takođe imaju obolljenje srca. Međutim, kod osoba sa većim stepenom gojaznosti povećan je rizik od daljeg razvoja bolesti.<ref>{{cite journal |author=Romero-Corral A |title=Association of bodyweight with total mortality and with cardiovascular events in coronary artery disease: A systematic review of cohort studies |journal=Lancet |volume=368|issue=9536 |pages=666-78 |year=2006|pmid=16920472 |doi=10.1016/S0140-6736(06)69251-9 |author-separator=,|author2=Montori VM |author3=Somers VK |display-authors=3 |last4=Korinek |first4=Josef |last5=Thomas |first5=Randal J|last6=Allison |first6=Thomas G |last7=Mookadam |first7=Farouk |last8=Lopez-Jimenez|first8=Francisco}}</ref><ref>{{cite journal |author=Oreopoulos A, Padwal R, Kalantar-Zadeh K, Fonarow GC, Norris CM, McAlister FA |title=Body mass index and mortality in heart failure: A meta-analysis |journal=Am. Heart J. |volume=156|issue=1 |pages=13-22 |year=2008|month=July |pmid=18585492 |doi=10.1016/j.ahj.2008.02.014 |url=https://archive.org/details/sim_american-heart-journal_2008-07_156_1/page/13}}</ref> Čak ni posle [[Hronična opstruktivna bolest pluća|bajpas operacije srca]], ne primećuje se povećanje mortaliteta kod onih sa prekomernom težinom i gojaznošću.<ref>{{cite journal |author=Oreopoulos A, Padwal R, Norris CM, Mullen JC, Pretorius V, Kalantar-Zadeh K|title=Effect of obesity on short- and long-term mortality postcoronary revascularization: A meta-analysis|journal=Obesity (Silver Spring) |volume=16 |issue=2 |pages=442-50 |year=2008|month=February |pmid=18239657|doi=10.1038/oby.2007.36}}</ref> Prema jednoj studiji poboljšano preživljavanje bi se moglo objasniti agresivnijom terapijom koja se gojaznim osobama daje posle intervencije na srcu.<ref>{{cite journal| author=Diercks DB | title=The obesity paradox in non-ST-segment elevation acute coronary syndromes: Results from the Can Rapid risk stratification of Unstable angina patients Suppress ADverse outcomes with Early implementation of the American College of Cardiology/American Heart Association Guidelines Quality Improvement Initiative | url=https://archive.org/details/sim_american-heart-journal_2006-07_152_1/page/140 | journal=Am Heart J | year=2006| month=July | volume=152 |issue=1 | pages=140-8 | pmid=16824844 | doi=10.1016/j.ahj.2005.09.024| author-separator=,| author2=Roe MT|last3=Mulgund|first3=J| display-authors=3| last4=Pollack| first4=Charles V.| last5=Kirk| first5=J. Douglas| last6=Gibler|first6=W. Brian| last7=Ohman| first7=E. Magnus| last8=Smith| first8=Sidney C.| last9=Boden| first9=William E.}}</ref> Prema drugoj studiji, ukoliko se uzme u obzir [[hronična opstruktivna bolest pluća]] (HOBP) kod onih sa PAB, prednost od gojaznosti više ne postoji.<ref name=paradox2003/>

== Etiologija ==
Danas se smatra da gojaznost nastaje kao posledica dejstva više različitih faktora (naslednih osobina, psiholoških, kulturoloških, socijalnih, metaboličkih, fizioloških i patofizioloških), tj. da je gojaznost multikauzalno [[bolest|oboljenje]] koje najčešće nastaje kao posledica interakcije [[genotip]]a (genetičkih odlika individue) i faktora spoljne sredine.

Na individualnom nivou, kombinacija prekomernog unosa [[energija iz hrane|energije iz hrane]] i pomanjkanje [[fizička aktivnost|fizičke aktivnosti]] se smatra objašnjenjem većine slučajeva gojaznosti.<ref name=CADG2006/> Jedan ograničen broj slučajeva je prvenstveno posledica genetike, medicinskih razloga ili neke psihijatrijske bolesti.<ref>{{cite journal |author=Bleich S, Cutler D, Murray C, Adams A |title=Why is the developed world obese? |journal=Annu Rev Public Health |volume=29 |pages=273-95 |year=2008|pmid=18173389|doi=10.1146/annurev.publhealth.29.020907.090954}}</ref> Nasuprot tome, čini se da je porast stope gojaznosti na društvenom nivou posledica lako dostupne i ukusne hrane,<ref>{{cite journal |author=Drewnowski A, Specter SE|title=Poverty and obesity: the role of energy density and energy costs |journal=Am. J. Clin. Nutr. |volume=79 |issue=1|pages=6-16 |year=2004|month=January |pmid=14684391 |doi= |url=http://www.ajcn.org/cgi/content/full/79/1/6}}</ref> povećane zavisnosti od automobila i automatizovane proizvodnje.<ref>{{cite journal |author=Nestle M, Jacobson MF|title=Halting the obesity epidemic: a public health policy approach |journal=Public Health Rep |volume=115 |issue=1|pages=12-24 |year=2000|pmid=10968581 |pmc=1308552 |doi= 10.1093/phr/115.1.12|url=}}</ref><ref name=James2008>{{cite journal |author=James WP |title=The fundamental drivers of the obesity epidemic |journal=Obes Rev |volume=9 |issue= Suppl 1 |pages=6-13 |year=2008|month=March |pmid=18307693 |doi=10.1111/j.1467-789X.2007.00432.x}}</ref>

Jedno istraživanje iz [[2006]]. godine otkrilo je deset drugih mogućih činioca koji doprinose skorašnjem porastu gojaznosti: (1) nedovoljno spavanje, (2) [[endokrini disruptor]]i ([[zagađivač]]i životne sredine koji utiču na metabolizam lipida), (3) smanjena varijabilnost temperature sredine, (4) povećana stopa [[Pušenje duvana|pušenja]], jer pušenje smanjuje apetit, (5) povećana upotreba lekova koji mogu da dovedu do povećanja težine (npr, [[atipični antipsihotici]]), (6) proporcionalni porast etničkih i starosnih grupa koje imaju tendenciju da imaju veću težinu, (7) trudnoća u poznim godinama (koja bi mogla da dovede do toga da deca budu podložna gojaznosti), (8) [[Epigenetika|epigenetički]] faktori rizika koji se prenose generacijski, (9) [[prirodna selekcija]] za viši ITM i (10) [[asortativno ukrštanje]] koje dovodi do povećanja koncentracije faktora rizika od gojaznosti (ovo bi povećalo broj gojaznih ljudi povećanjem variranja stanovništva po težini).<ref name="pmid16801930">{{cite journal|author=Keith SW |title=Putative contributors to the secular increase in obesity: Exploring the roads less traveled|journal=Int J Obes (Lond) |volume=30 |issue=11 |pages=1585-94 |year=2006|pmid=16801930 |doi=10.1038/sj.ijo.0803326|url=http://www.nature.com/ijo/journal/v30/n11/full/0803326a.html |author-separator=, |last2=Redden|first2=DT|author3=Katzmarzyk PT |display-authors=3 |last4=Boggiano |first4=M M |last5=Hanlon |first5=E C |last6=Benca |first6=R M |last7=Ruden |first7=D |last8=Pietrobelli |first8=A |last9=Barger |first9=J L}}</ref> Mada postoje značajni dokazi koji podržavaju uticaj ovih mehanizama na povećanu prevalencu gojaznosti, još uvek su nedovoljno ubedljivi, i autori kažu da su oni verovatno od manjeg uticaja nego oni navedeni u prethodnom pasusu.

=== Način ishrane ===
{{Main|Dijeta i gojaznost}}
{{Double image|right|World map of Energy consumption 1961,2.svg|200|World map of Energy consumption 2001-2003.svg|200|alt=(Left) A world map with countries colored to reflect the food energy consumption of their people in 1961. North America, Europe, and Australia have relatively high intake, while Africa and Asia consume much less.(Right) A world map with countries colored to reflect the food energy consumption of their people in 2001–2003. Consumption in North America, Europe, and Australia has increased with respect to previous levels in 1971. Food consumption has also increased substantially in many parts of Asia. However, food consumption in Africa remains low.|Mapa dostupnosti energije iz hrane po osobi na dan 1961. (levo) i 2001-2003. godine (desno) u kcal/po osobi/na dan.<ref name=Earth09/>
{{Multicol}}
{{legend|#b3b3b3|no data}}
{{legend|#ffff65|<1600}}
{{legend|#fff200|1600–1800}}
{{legend|#ffdc00|1800–2000}}
{{legend|#ffc600|2000–2200}}
{{legend|#ffb000|2200–2400}}
{{legend|#ff9a00|2400–2600}}
{{Multicol-break}}
{{legend|#ff8400|2600–2800}}
{{legend|#ff6e00|2800–3000}}
{{legend|#ff5800|3000–3200}}
{{legend|#ff4200|3200–3400}}
{{legend|#ff2c00|3400–3600}}
{{legend|#cb0000|>3600}}

{{Multicol-end}}
||}}

[[Datoteka:World Per Person Energy Consumption.png|thumb|alt=Grafik pokazuje postepeni porast globalne potrošnje energije iz hrane po osobi na dan između 1961. i 2002. godine |Prosečna potrošnja energije po glavi stanovnika u svetu od 1961. do 2002.<ref name=Earth09>{{cite web |url=http://earthtrends.wri.org/searchable_db/index.php?theme=8&variable_ID=212&action=select_countries |title=EarthTrends: Nutrition: Calorie supply per capita |work=World Resources Institute |accessdate=Oct. 18, 2009}}</ref>]]

[[Zalihe hrane izražene kroz energiju]] po glavi stanovnika primetno variraju između različitih regiona i zemalja. Takođe se značajno menjaju vremenom.<ref name=Earth09/> Od ranih 1970-ih do kasnih 1990-ih prosečan broj kalorija dostupnih po osobi na dan (količina kupljene hrane) narasla je u svim delovima sveta izuzev u Istočnoj Evropi. Sjedinjene Države imale su najveću vrednost dostupnosti sa 3654&nbsp;kalorija po osobi 1996. godine.<ref name=Earth09/> Ova vrednost je narasla 2003. godine do 3754 kalorije.<ref name=Earth09/> Krajem 1990-ih Evropljani su imali 3394&nbsp;kalorije po osobi, u oblastima koje su u razvoju u Aziji bilo je 2648&nbsp;kalorija po osobi, a u Podsaharskoj Africi ljudi su imali 2176&nbsp;kalorija po osobi.<ref name=Earth09/><ref>{{cite web |url=http://www.scribd.com/doc/1470965/USDA-frsept99b|title=USDA: frsept99b |work= United States Department of Agriculture |accessdate = 10. 1. 2009.}}</ref> Ustanovljeno je da je ukupna potrošnja kalorija povezana sa gojaznošću.<ref>{{cite web|url=http://www.statcan.gc.ca/pub/82-003-x/2009004/article/10933-eng.htm |title=Diet composition and obesity among Canadian adults |work=Statistics Canada |accessdate=}}</ref>

Naširoko rasprostranjene [[Ishrana#Saveti i smernice|prehrambene smernice]]<ref>{{cite web |author=National Control for Health Statistics | title=Nutrition For Everyone | publisher=Centers for Disease Control and Prevention | url=http://www.cdc.gov/nccdphp/dnpa/nutrition/nutrition_for_everyone | accessdate = 9. 7. 2008.}}</ref> nisu se mnogo bavile problemom prejedanja i loše izabranog načina ishrane.<ref>{{cite journal |author=Marantz PR, Bird ED, Alderman MH |title=A call for higher standards of evidence for dietary guidelines |journal=Am J Prev Med|volume=34 |issue=3 |pages=234-40 |year=2008|month=March |pmid=18312812 |doi=10.1016/j.amepre.2007.11.017|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-preventive-medicine_2008-03_34_3/page/234}}</ref> Od 1971. do 2000. godine stopa gojaznosti u Sjedinjenim Državama je porasla sa 14,5% na 30,9%.<ref name=Flegal2002>{{cite journal | author=Flegal KM, Carroll MD, Ogden CL, Johnson CL | title=Prevalence and trends in obesity among US adults, 1999–2000 | journal=JAMA | year=2002| month=October | volume=288| pages=1723-1727 |url=http://jama.ama-assn.org/cgi/content/full/288/14/1723 | doi=10.1001/jama.288.14.1723 | pmid=12365955 |issue=14}}</ref> U tom istom periodu došlo je do povećanja prosečne količine konzumirane energije. Kod žena, prosečno povećanje je iznosilo 335&nbsp;kalorija na dan (1542&nbsp;kalorije 1971. i 1877&nbsp;kalorija 2004. godine), dok je kod muškaraca prosečan porast bio 168&nbsp;kalorija na dan (2450&nbsp;kalorija 1971. i 2618&nbsp;kalorija 2004. godine). Ova dodatna energija je većim delom potekla od povećanog konzumiranja ugljenih hidrata, a ne od konzumiranja masti.<ref>{{cite journal | author=Wright JD, Kennedy-Stephenson J, Wang CY, McDowell MA, Johnson CL |title=Trends in intake of energy and macronutrients—United States, 1971–2000 | journal=MMWR Morb Mortal Wkly Rep |year=2004| month=February | volume=53 | issue=4 | pages=80-2 |url=http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm5304a3.htm | pmid=14762332}}</ref> Primarni izvori ovih dodatnih ugljenih hidrata su zaslađeni napici, koji danas čine skoro 25 posto dnevnog energetskog unosa kod mlađih odraslih osoba u Americi,<ref name=Caballero>{{cite journal |author=Caballero B |title=The global epidemic of obesity: An overview|journal=Epidemiol Rev |volume=29 |issue= |pages=1-5 |year=2007|pmid=17569676 |doi=10.1093/epirev/mxm012 |url=}}</ref> i čips.<ref>{{cite journal|last=Mozaffarian|first=D|coauthors=Hao, T, Rimm, EB, Willett, WC, Hu, FB|title=Changes in Diet and Lifestyle and Long-Term Weight Gain in Women and Men|journal=The New England Journal of Medicine|date=2011-06-23 |volume=364|issue=25|pmid=21696306|doi=10.1056/NEJMoa1014296|pmc=3151731|pages=2392-404}}</ref> Smatra se da konzumiranje zaslađenih pića doprinosi porastu stope gojaznosti.<ref>{{cite journal |author=Malik VS, Schulze MB, Hu FB |title=Intake of sugar-sweetened beverages and weight gain: a systematic review |journal=Am. J. Clin. Nutr. |volume=84 |issue=2 |pages=274-88 |year=2006|month=August |pmid=16895873 |doi=|url=http://www.ajcn.org/cgi/content/full/84/2/274 |pmc=3210834}}</ref><ref>{{cite journal |author=Olsen Nj, Heitmann BL |title=Intake of calorically sweetened beverages and obesity |journal=Obes Rev |volume=10 |issue=1 |pages=68-75|year=2009|month=January |pmid=18764885 |doi=10.1111/j.1467-789X.2008.00523.x |url=}}</ref>

Kako društva postaju sve zavisnija od [[energetska vrednost hrane|velike energetske vrednosti]], velikih porcija i obroka brze hrane, povezanost između konzumiranja brze hrane i gojaznosti sve više zabrinjava.<ref>{{cite journal |last=Rosenheck|first=R|title=Fast food consumption and increased caloric intake: a systematic review of a trajectory towards weight gain and obesity risk |journal=Obes Rev |volume=9 |issue=6 |pages=535-47 |year=2008|month=November |pmid=18346099|doi=10.1111/j.1467-789X.2008.00477.x |url=}}</ref> U Sjedinjenim Državama, u periodu između 1977. i 1995. godine, konzumiranje obroka brze hrane se utrostručilo, a unos energetske vrednosti putem ovih obroka se učetvorostručio.<ref>{{Cite book |author=Lin BH, Guthrie J and Frazao E |editor=Frazão E |title=Agriculture Information Bulletin No. 750: America's Eating Habits: Changes and Consequences |url=http://www.ers.usda.gov/publications/aib750/ |year=1999 |publisher=US Department of Agriculture, Economic Research Service |location=Washington, DC |pages=213-239 |chapter=Nutrient contribution of food away from home |access-date=2015-04-15 |archive-date=2002-06-11 |archive-url=https://web.archive.org/web/20020611183104/http://www.ers.usda.gov/publications/aib750/ |deadurl=yes }}</ref>

[[Agrarna politika]] i [[Zelena revolucija (poljoprivreda)|tehnike]] u Sjedinjenim Državama i Evropi doveli su do nižih cena hrane. U Sjedinjenim Državama, subvencionisanje kukuruza, soje, pšenice i pirinča posredstvom [[zakon o farmama|zakona o farmama]] (U.S. farm bill) učinilo je glavne izvore prerađene hrane jeftinim u poređenju sa voćem i povrćem.<ref>{{cite news|author=Pollan, Michael|title=You Are What You Grow|work=New York Times|url=http://www.nytimes.com/2007/04/22/magazine/22wwlnlede.t.html?ex=1186027200&en=bbe0f6a2c10e3b3c&ei=5070|date = 22. 4. 2007.|accessdate = 30. 7. 2007.}}</ref>

Gojazne osobe stalno prijavljuju manje vrednosti svoje potrošnje hrane u poređenju sa osobama normalne težine.<ref>Kopelman and Caterson 2005:324.</ref> Ovo je podržano i testiranjima ljudi izvedenim u [[kalorimetarskoj]] prostoriji,<ref>{{cite web|title=Metabolism alone doesn't explain how thin people stay thin |publisher=The Medical Post|work=John Schieszer|format=registration required}}</ref> kao i direktnim posmatranjem.

=== Sedentarni način života ===
{{See also|Sedentarni način života}}
[[Sedentarni način života]] igra važnu ulogu kod gojaznosti.<ref>Seidell 2005 p.10</ref> Širom sveta došlo je do velikog pomaka ka fizički manje zahtevnom radu,<ref name=WHO2009>{{cite web |url=http://www.who.int/dietphysicalactivity/publications/facts/obesity/en/ |title=WHO: Obesity and overweight |work=[[Svetska zdravstvena organizacija|World Health Organization]] |accessdate=10. 1. 2009. |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081218104805/http://www.who.int/dietphysicalactivity/publications/facts/obesity/en/ |archivedate=2008-12-18 |deadurl=no }}</ref><ref name=WHOExercise>{{cite web|url=http://www.who.int/dietphysicalactivity/factsheet_inactivity/en/index.html |title=WHO &#124; Physical Inactivity: A Global Public Health Problem |work=[[Svetska zdravstvena organizacija|World Health Organization]]  |accessdate = 22. 2. 2009.}}</ref><ref name=Ness2006>{{cite journal |author=Ness-Abramof R, Apovian CM |title=Diet modification for treatment and prevention of obesity |journal=Endocrine |volume=29 |issue=1 |pages=5-9 |year=2006|month=February |pmid=16622287|doi=10.1385/ENDO:29:1:135 |url=}}</ref> i trenutno najmanje 60% svetske populacije nedovoljno vežba.<ref name=WHOExercise/> Primarni uzrok ovoga je povećana upotreba mehanizovanog prevoza i preovlađivanje tehnologije koja smanjuje potrebu za radom u kući.<ref name=WHO2009/><ref name=WHOExercise/><ref name=Ness2006/> Kod dece dolazi do pada nivoa fizičke aktivnosti zbog manjka kretanja i fizičkog obrazovanja.<ref>{{cite journal |author=Salmon J, Timperio A |title=Prevalence, trends and environmental influences on child and youth physical activity |journal=Med Sport Sci |volume=50 |issue= |pages=183-99 |year=2007|pmid=17387258|doi=10.1159/000101391 |series=Medicine and Sport Science |isbn=978-3-318-01396-2 }}</ref> Svetski trendovi su manje jasni u pogledu [[fizička aktivnost|fizičke aktivnosti]] u aktivno slobodno vreme. [[Svetska zdravstvena organizacija]] ukazuje na činjenicu da ljudi širom sveta manje teže aktivnom bavljenju rekreacijom, dok je jedna studija iz Finske<ref>{{cite journal |author=Borodulin K, Laatikainen T, Juolevi A, Jousilahti P |title=Thirty-year trends of physical activity in relation to age, calendar time and birth cohort in Finnish adults |journal=Eur J Public Health |volume=18 |issue=3 |pages=339-44 |year=2008|month=June |pmid=17875578 |doi=10.1093/eurpub/ckm092 |url=}}</ref> otkrila povećanje, a studija iz Sjedinjenih Država opazila da nema značajnih promena u pogledu fizičke aktivnosti u slobodno vreme.<ref>{{cite journal |author=Brownson RC, Boehmer TK, Luke DA |title=Declining rates of physical activity in the United States: what are the contributors?|journal=Annu Rev Public Health |volume=26 |issue= |pages=421-43 |year=2005|pmid=15760296|doi=10.1146/annurev.publhealth.26.021304.144437 |url=}}</ref>

I kod dece i kod odraslih postoji povezanost između vremena gledanja televizije i rizika od gojaznosti.<ref>{{cite journal |author=Gortmaker SL, Must A, Sobol AM, Peterson K, Colditz GA, Dietz WH |title=Television viewing as a cause of increasing obesity among children in the United States, 1986–1990 |journal=Arch Pediatr Adolesc Med |volume=150 |issue=4 |pages=356-62 |year=1996|month=April |pmid=8634729|doi=10.1001/archpedi.1996.02170290022003}}</ref><ref>{{cite journal |author=Vioque J, Torres A, Quiles J |title=Time spent watching television, sleep duration and obesity in adults living in Valencia, Spain |journal=Int. J. Obes. Relat. Metab. Disord. |volume=24 |issue=12 |pages=1683-8 |year=2000|month=December |pmid=11126224 |doi= 10.1038/sj.ijo.0801434|url=}}</ref><ref>{{cite journal |author=Tucker LA, Bagwell M |title=Television viewing and obesity in adult females |journal=Am J Public Health |volume=81 |issue=7 |pages=908-11 |year=1991|month=July|pmid=2053671 |pmc=1405200 |doi= 10.2105/AJPH.81.7.908|url=http://www.ajph.org/cgi/reprint/81/7/908 |format=PDF}}</ref> Jedno istraživanje je otkrilo da 63 od 73 studija (86%) pokazuje povećanje stope gojaznosti kod dece, sa povećanjem izloženosti medijima, pri čemu stopa raste proporcionalno vremenu provedenom u gledanju televizije.<ref>{{cite web |url=http://ipsdweb.ipsd.org/uploads/IPPC/CSM%20Media%20Health%20Report.pdf |title=Media + Child and Adolescent Health: A Systematic Review |publisher=Common Sense Media |year=2008 |format=PDF |work=Ezekiel J. Emanuel |accessdate=6. 4. 2009. |archive-date=2012-11-22 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121122070205/http://ipsdweb.ipsd.org/uploads/IPPC/CSM%20Media%20Health%20Report.pdf }}</ref>

=== Nasledni faktori ===
{{Main|Genetika gojaznosti}}
[[Datoteka:La monstrua desnuda (1680), de Juan Carreño de Miranda..jpg|thumb|upright|alt=Slika tamnokose gojazne devojke ružičastih obraza koja se naslanja na sto. Drži grožđe i listove vinove loze u levoj ruci pokrivajući genitalije.|Na slici iz 1680. autora ''[[Juan Carreno de Miranda]]'' je devojka za koju se pretpostavlja da ima [[Prader-Vilijev sindrom]]<ref>{{cite web |url=http://www.esst.org/newsletter2000.htm |title=Case Study: Cataplexy and SOREMPs Without Excessive Daytime Sleepiness in Prader Willi Syndrome. Is This the Beginning of Narcolepsy in a Five Year Old?|last=Jones|first=Mary|publisher=European Society of Sleep Technologists|accessdate = 6. 4. 2009.}}</ref>]]
Kao mnoga druga zdravstvena stanja, i gojaznost može biti prouzrokovana uzajamnim dejstvom genetskih i faktora životne sredine. [[Polimorfizam (biologija)|Polimorfizmi]] u različitim [[gen]]ima kontroliše [[apetit]] i [[metabolizam]] predisponiran za gojaznost u prisustvu dovoljne energije hrane. Do 2006. godine više od 41 ovih mesta je dovedeno u vezu sa razvojem gojaznosti u povoljnom okruženju.<ref>{{cite journal |author=Poirier P |title=Obesity and cardiovascular disease: pathophysiology, evaluation, and effect of weight loss |journal=Arterioscler. Thromb. Vasc. Biol. |volume=26 |issue=5 |pages=968-76 |year=2006|month=May |pmid=16627822 |doi=10.1161/01.ATV.0000216787.85457.f3|url=https://archive.org/details/sim_arteriosclerosis-thrombosis-and-vascular-biology_2006-05_26_5/page/968|author-separator=, |author2=Giles TD |author3=Bray GA |display-authors=3 |last4=Hong |first4=Y |last5=Stern|first5=JS |last6=Pi-Sunyer |first6=FX |last7=Eckel |first7=RH}}</ref>

Rezultati [[Finska|finsko]]-[[Ujedinjeno Kraljevstvo|britanskog]] istraživanja, objavljeni u [[Sjedinjene Američke Države|američkom]] časopisu „Sajens“, pokazali su da na 16-tom [[čovek|ljudskom]] [[hromozom]]u postoji [[gen]] (nazvan FTO, gen koji je povezan sa masnim tkivom i gojaznošću) koji utiče na gojaznost. Istraživanje sprovedeno na više od 40.000 [[čovek|ljudi]] pokazalo je da su osobe nosioci dva gena FTO izložene za 70% većoj opasnosti od pojave gojaznosti od osoba bez tog gena. Nalazi pokazuju da su ljudi koji imaju dve kopije [[FTO gen]]a u proseku teži 3–4&nbsp;kg i imaju 1,67-puta veći rizik za gojaznost u poređenju sa onima koji su bez tog rizika [[alel]].<ref>{{cite journal |author=Loos RJ, Bouchard C |title=FTO: the first gene contributing to common forms of human obesity |journal=Obes Rev |volume=9 |issue=3 |pages=246-50|year=2008|month=May |pmid=18373508 |doi=10.1111/j.1467-789X.2008.00481.x |url=}}</ref> U zavisnosti od ispitane populacije, procenat gojaznosti koji se može pripisati genetici od 6% do 85%.<ref>{{cite journal|author=Yang W, Kelly T, He J |title=Genetic epidemiology of obesity |journal=Epidemiol Rev |volume=29 |issue=|pages=49-61 |year=2007|pmid=17566051 |doi=10.1093/epirev/mxm004}}</ref>

Gojaznost je glavna odlika nekoliko sindroma, kao što su [[Prader-Vilijev sindrom]], [[Barde-Bidlov sindrom]], [[Kohenov sindrom]], i [[MOMO sindrom]]. (Termin „nesindromska gojaznost“ se ponekad koristi kada su ova stanja isključena.)<ref name="pmid19506576">{{cite journal |author=Walley AJ, Asher JE, Froguel P |title=The genetic contribution to non-syndromic human obesity |journal=Nat. Rev. Genet. |volume= 10|issue= 7|pages=431-42|year=2009|month=June |pmid=19506576 |doi=10.1038/nrg2594 |url=}}</ref> Kod ljudi sa ranim početkom ozbiljne gojaznosti (definisana kao ona koja počinje pre 10&nbsp;godina starosti i indeksa telesne mase koji je tri [[standardna devijacija|standardne devijacije]] veći od normalne), 7% gaji jedinstvenu mutaciju DNK.<ref>{{cite journal |author=Farooqi S, O'Rahilly S |title=Genetics of obesity in humans |journal=Endocr. Rev. |volume=27 |issue=7 |pages=710-18 |year=2006 |month=December |pmid=17122358 |doi=10.1210/er.2006-0040 |url=http://edrv.endojournals.org/cgi/content/full/27/7/710 |access-date=2015-04-15 |archive-date=2010-07-10 |archive-url=https://web.archive.org/web/20100710170521/http://edrv.endojournals.org/cgi/content/full/27/7/710 |dead-url=yes }}</ref>

Studije koje su usmerene na nasledne obrazce umesto na određeni gen otkrile su da je gojazno 80% potomstva od dva gojazna roditelja [[roditeljska gojaznost|gojazni roditelji]], u poređenju sa manje od 10% potomstva čija su oba roditelja normalne težine.<ref>{{Cite book|author=Kolata,Gina |title=Rethinking thin: The new science of weight loss&nbsp;– and the myths and realities of dieting |publisher=Picador |location= |year=2007|pages=122| isbn = 0-312-42785-9}}</ref>

[[Hipoteza štedljivog gena]] pretpostavlja se da su ljudi skloni gojaznosti zbog manjka hrane tokom ljudske evolucije. Njihova sposobnost da iskoriste retke periode izobilja čuvajući energiju u obliku masnoće bila je korisna tokom perioda kada bi raspoloživost hrane varirala, i pojedinci sa većim masnim rezervama bi imali veću verovatnoću da prežive [[glad]]. Ova sklonost za skladištenje masnoće, međutim, bila bi maladaptivna u društvima sa postojanom zalihom hrane.<ref>{{cite journal |author=Chakravarthy MV, Booth FW |title=Eating, exercise, and "thrifty" genotypes: Connecting the dots toward an evolutionary understanding of modern chronic diseases |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-applied-physiology_2004-01_96_1/page/3 |journal=J. Appl. Physiol.|volume=96 |issue=1 |pages=3-10 |year=2004|pmid=14660491 |doi=10.1152/japplphysiol.00757.2003}}</ref> Ova teorija je dobila različite kritike te su predložene druge evolutivne teorije kao što su: [[hipoteza o skretanju gena]] i [[štedljivi fenotip|hipoteza štedljivog fenotipa]].<ref>{{Cite journal 
| last1 = Wells | first1 = J. C. K. 
| title = Thrift: A guide to thrifty genes, thrifty phenotypes and thrifty norms 
| doi = 10.1038/ijo.2009.175 
| journal = International Journal of Obesity 
| volume = 33 
| issue = 12 |pages=1331-1338 
|year= 2009 
| pmid =  19752875
| pmc = 
}}</ref><ref>{{Cite journal 
| last1 = Wells | first1 = J. C. K. 
| title = The thrifty phenotype: An adaptation in growth or metabolism? 
| doi = 10.1002/ajhb.21100 
| journal = American Journal of Human Biology 
| volume = 23 
| issue = 1 |pages=65-75 
|year= 2011 
| pmid =  21082685
| pmc = 
}}</ref>

=== Faktori sredine ===
Druga polovina, koja deluje kao okidač su spoljni faktori (nepravilno i neadekvatno konzumiranje [[hrana|hrane]]). Kada se u organizam duže vreme unosi veća količina energetski hranljivih materija nego što može da se potroši, dolazi do posledičnog taloženja [[masti]] i povećanja telesne težine. Do gojaznosti neće doći ako postoji ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje.

=== Psihogeni faktori ===
Oko 30% gojaznih osoba ima faze prejedanja ({{jez-eng|bingle eating disorder}}). Hrana često služi kao sredstvo za prevazilaženje loših emocija (frustracije, dosade, nesigurnosti, ljutnje, tuge) ili kao uteha za razne probleme. Osim toga, gojazne osobe se često osećaju nepoželjno i diskriminisano u današnjem društvu koje manekenski tip građe ističe kao ideal lepote. Usled toga one često ulaze u „začarani krug“, unoseći još više hrane kako bi se kratkoročno osećale bolje.

=== Fiziološki faktori ===
Sa godinama se polako smanjuje nivo bazalnog [[metabolizam|metabolizma]], a povećavaju se katabolički procesi za koje nije potrebna dodatna [[energija]]. Sa starenjem se smanjuje i sposobnost i želja za fizičkom aktivnošću, što dodatno otežava stvari. Mišićna aktivnost je najvažniji način kojim se energija oslobađa iz organizma. Oko jedna trećine dnevno utrošene energije se potroši [[mišićno tkivo|mišićnim]] radom, a kod fizičkih radnika i polovina ili tri četvrtine. Zbog toga se često kaže, da gojaznost nastaje kao posledica previsokog odnosa unosa hrane prema fizičkoj aktivnosti.

=== Patofiziološki faktori ===
Poremećaji lučenja nekih endokrinih žlezda ([[hipofiza]], [[štitna žlezda|štitasta]] i polne žlezde) mogu da budu uzrok gojaznosti. Takođe, lezija centara za regulaciju unosa hrane u [[mozak|mozgu]] ili njihov poremećaj (malignitet) može usloviti povećanje telesne težine, a sličan efekat imaju i razne genetičke abnormalnosti u hemizmu masnih zaliha.

=== Druge bolesti ===
Određene telesne i mentalne bolesti i farmaceutske supstance koje su korišćene pri njihovom lečenju mogu da povećaju rizik za gojaznost. U medicinske bolesti koje povećavaju rizik za gojaznost spada nekoliko retkih sindroma (navedenih iznad) kao i neka urođena ili stečena stanja: [[Hipotireoza|hipotireoidizam]], [[Kušingov sindrom]], [[nedostatak hormona rasta]],<ref>{{cite journal |author=Rosén T, Bosaeus I, Tölli J, Lindstedt G, Bengtsson BA |title=Increased body fat mass and decreased extracellular fluid volume in adults with growth hormone deficiency |url=https://archive.org/details/sim_clinical-endocrinology_1993-01_38_1/page/63 |journal=Clin. Endocrinol. (Oxf) |volume=38 |issue=1 |pages=63-71 |year=1993|pmid=8435887| doi = 10.1111/j.1365-2265.1993.tb00974.x}}</ref> i [[poremećaji u ishrani]]: [[poremećaj nekontrolisanog prejedanja]] i [[sindrom noćnog jedenja]].<ref name=HaslamJames/> Međutim, gojaznost se ne smatra psihijatrijskim poremećajem, i stoga nije navedena u [[Dijagonostičkom i statističkom priručniku mentalnih poremećaja|DSM-IVR]] kao psihijatrijska bolest.<ref>{{cite journal |author=Zametkin AJ, Zoon CK, Klein HW, Munson S |title=Psychiatric aspects of child and adolescent obesity: a review of the past 10 years |journal=J Am Acad Child Adolesc Psychiatry |volume=43 |issue=2 |pages=134-50 |year=2004|month=February |pmid=14726719|doi=10.1097/00004583-200402000-00008}}</ref> Rizik viška kilograma i gojaznosti je veći kod pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima nego kod osoba koje nemaju psihijatrijski poremećaj.<ref>{{cite journal | author=Chiles C, van Wattum PJ |title=Psychiatric aspects of the obesity crisis | journal=Psychiatr Times | year=2010| volume=27 | issue=4 |pages=47-51}}</ref>

Određeni lekovi mogu da prouzrokuju dobitak na težini ili promene u [[telesna građa|telesnoj građi]]; u njih spadaju [[insulin]], [[sulfonilureja|sulfonilureje]], [[tiazolidinedion]]i, [[atipični antipsihotici]], [[antidepresiv]]i, [[glukokortikoidi|steroidi]], određeni [[antiepileptik|antikonvulzivi]] ([[fenitoin]] i [[Valproinska kiselina|valproat]]), [[pizotifen]], i neki oblici [[hormonska kontracepcija|hormonske kontracepcije]].<ref name=HaslamJames/>

=== Društvene determinante ===
{{Main|Društvene determinante gojaznosti}}
Iako su genetski uticaji važni za razumevanje gojaznosti, oni ne mogu da objasne aktuelno dramatično povećanje broja gojaznih osoba koje se vidi u određenim zemljama ili na globalnom nivou.<ref>{{cite journal |author=Yach D, Stuckler D, Brownell KD |title=Epidemiologic and economic consequences of the global epidemics of obesity and diabetes |journal=Nat. Med. |volume=12 |issue=1|pages=62-6 |year=2006|month=January |pmid=16397571 |doi=10.1038/nm0106-62 |url=}}</ref> Iako je prihvaćeno da unošenje energije koje je veće od potrošnje dovodi do gojaznosti u pojedinačnim slučajevima, uzrok zamene ova dva činioca na društvenom nivou je veoma diskutabilno. Postoje brojne teorije o uzroku ali većina veruje da je to kombinacija različitih činilaca.

Veza između [[Društvena klasa|društvenog staleža]] i ITM varira na globalnom nivou. Pregled iz 1989. je pronašao da je u razvijenim zemljama manja verovatnoća da žene iz visokog društvenog slaleža budu gojazne. Nisu se mogle videti značajne razlike među muškarcima iz različitih društvenih staleža. U zemljama u razvoju, bila je veća verovatnoća da žene, muškarci i deca iz viših društvenih staleža budu gojazni.<ref>{{cite journal |author=Sobal J, Stunkard AJ |title=Socioeconomic status and obesity: A review of the literature |url=https://archive.org/details/sim_psychological-bulletin_1989-03_105_2/page/260 |journal=Psychol Bull |volume=105 |issue=2 |pages=260-75 |year=1989|month=March |pmid=2648443|doi=10.1037/0033-2909.105.2.260}}</ref> Kada je ovaj pregled ažuriran 2007. godine, otkrio je iste veze, mada slabije. Oseća se da je povezanost oslabila zbog uticaja [[Globalizacija|globalizacije]].<ref name=McLaren2007>{{cite journal |author=McLaren L |title=Socioeconomic status and obesity |journal=Epidemiol Rev|volume=29 |issue= |pages=29-48 |year=2007|pmid=17478442 |doi=10.1093/epirev/mxm001}}</ref> Među razvijenim zemljama, nivo gojaznosti odraslih i procenat dece tinejdžera koji imaju višak kilograma, dovodi se u vezu sa [[ekonomska nejednakost|nejednakim prihodima]]. Sličan odnos se vidi i u državama SAD: u nejednakim državama veći broj odraslih, čak i u višim društvenim staležima, su gojazni.<ref name="spirit">{{Cite book|title=The Spirit Level: Why More Equal Societies Almost Always Do Better |last1=Wilkinson |first1=Richard |last2=Pickett|first2=Kate|publisher=Allen Lane |location=London |isbn=978-1-84614-039-6 |year=2009|url=http://www.equalitytrust.org.uk/why/evidence/obesity|pages=91-101}}</ref>

Predočena su mnoga objašnjenja za vezu između ITM i društvenog staleža. Smatra se da u razvijenim državama, bogati mogu da priušte hranljiviju hranu, pod većim su društvenim pritiskom da ostanu vitki, i imaju više mogućnosti i veća očekivanja za [[fizički fitnes]]. Veruje se da u [[Zemlja u razvoju|nerazvijenim zemljama]] sposobnost da se priušti hrana, visoka potrošnja energije prilikom telesnog rada, i kulturne vrednosti koje cene krupnu telesnu građu doprinose primećenim obrazcima.<ref name=McLaren2007/> I stav koji ljudi imaju prema telesnoj masi u životu može igrati ulogu u gojaznosti. Veza u promenama ITM tokom vremena se može zapaziti među prijateljima, braćom i sestrama i supružnicima.<ref>{{cite journal |author=Christakis NA, James H. Fowler |title=The Spread of Obesity in a Large Social Network over 32 Years |journal= New England Journal of Medicine|volume=357 |issue=4|pages=370-379 |year=2007|pmid=17652652 |doi=10.1056/NEJMsa066082}}</ref> Izgleda da stres i percipiran niski društveni status povećavaju rizik za gojaznost.<ref name="spirit" /><ref>{{cite journal|last=Bjornstop|first=P|title=Do stress reactions cause abdominal obesity and comorbidities?|journal=Obesity Reviews|volume=2|issue=2|year=2001|doi=10.1046/j.1467-789x.2001.00027.x|pmid=12119665|pages=73-86}}</ref><ref>{{cite journal|author=Goodman E, Adler NE, Daniels SR, Morrison JA, Slap GB, Dolan LM|title=Impact of objective and subjective social status on obesity in a biracial cohort of adolescents|journal=Obesity Reviews|volume=11|issue=8|year=2003|pmid=12917508|doi=10.1038/oby.2003.140|pages=1018-26}}</ref>

Pušenje ima značajno dejstvo na težinu pojedinca. Bivši pušači dobijaju u proseku 4,4&nbsp;kilograma (9.7&nbsp;funti) kod muškaraca i 5,0&nbsp;kilograma (11.0&nbsp;funti) kod žena tokom deset godina.<ref>{{cite journal |author=Flegal KM, Troiano RP, Pamuk ER, Kuczmarski RJ, Campbell SM |title=The influence of smoking cessation on the prevalence of overweight in the United States |journal=N. Engl. J. Med. |volume=333 |issue=18 |pages=1165-70 |year=1995 |month=November |pmid=7565970 |doi=10.1056/NEJM199511023331801 |url=http://content.nejm.org/cgi/content/full/333/18/1165 |access-date=2015-04-15 |archive-date=2003-04-05 |archive-url=https://web.archive.org/web/20030405192136/http://content.nejm.org/cgi/content/full/333/18/1165 }}</ref> Međutim, promenljiva stopa pušenja ne deluje mnogo na ukupnu stopu gojaznosti.<ref>{{cite journal |author=Chiolero A, Faeh D, Paccaud F, Cornuz J |title=Consequences of smoking for body weight, body fat distribution, and insulin resistance|journal=Am. J. Clin. Nutr. |volume=87 |issue=4 |pages=801-9 |date = 2008-04-01 |pmid=18400700|url=http://www.ajcn.org/cgi/content/full/87/4/801 }}</ref>

U Sjedinjenim Državama, broj dece koji osoba ima je povezan sa njenim rizikom za gojaznost. Rizik kod žena se povećava za 7% po detetu, dok se rizik kod muškaraca povećava za 4% po detetu.<ref>{{cite journal |author=Weng HH, Bastian LA, Taylor DH, Moser BK, Ostbye T |title=Number of children associated with obesity in middle-aged women and men: results from the health and retirement study |journal=J Women's Health (Larchmt) |volume=13 |issue=1 |pages=85-91 |year=2004|pmid=15006281 |doi=10.1089/154099904322836492}}</ref> Ovo se delimično može objasniti činjenicom da su roditelji na Zapadu, koji imaju nesamostalnu decu, manje fizički aktivni.<ref>{{cite journal |author=Bellows-Riecken KH, Rhodes RE |title=A birth of inactivity? A review of physical activity and parenthood |journal=Prev Med |volume=46|issue=2 |pages=99-110 |year=2008|month=February |pmid=17919713 |doi=10.1016/j.ypmed.2007.08.003}}</ref>

U svetu u razvoju, urbanizacija igra ulogu u povećanju stope gojaznosti. U [[Kina|Kini]] je ukupna stopa gojaznosti ispod 5%; međutim, u nekim gradovima stopa gojaznosti prelazi 20%.<ref>{{cite web|url=http://www.who.int/dietphysicalactivity/media/en/gsfs_obesity.pdf |title=Obesity and Overweight |format=PDF|publisher=[[Svetska zdravstvena organizacija|World Health Organization]] |accessdate = 22. 2. 2009.}}</ref>

Veruje se da [[neuhranjenost]] u ranom životu igra ulogu u povećanoj stopi gojaznosti u svetu u razvoju.<ref name=DC2001>{{cite journal |author=Caballero B |title=Introduction. Symposium: Obesity in developing countries: biological and ecological factors |journal=J. Nutr. |volume=131 |issue=3 |pages=866S–870S |year=2001|month=March |pmid=11238776 |doi= |url=http://jn.nutrition.org/cgi/content/full/131/3/866S}}</ref> Endokrine promene koje se dešavaju tokom perioda neuhranjenosti mogu doprineti stvaranju zaliha masnoće onda kada energija postane dostupna.<ref name=DC2001/>

U skladu sa [[kognitivna epidemiologija|kognitivno epidemiološkim]] podacima, brojne studije potvrđuju da je gojaznost povezana sa kognitivnim nedostacima.<ref name="Smith2011">{{cite journal |doi=10.1111/j.1467-789X.2011.00920.x |url=http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1111/j.1467-789X.2011.00920.x/abstract |authors = E. Smith1, P. Hay, L. Campbell, J. N. Trollor |title = A review of the association between obesity and cognitive function across the lifespan: implications for novel approaches to prevention and treatment |journal = Obesity Reviews |volume = 12 |pages=740-755 |year= 2011}}</ref> Bilo da gojaznost prouzrokuje kognitivne nedostatke ili obrnuto, trenutno nije jasno.

=== Infektivni agensi ===
Studija o dejstvu infektivnih agensa na metabolizam je još u ranom stadijumu. Pokazalo se da se [[crevna flora]] razlikuje kod vitkih i gojaznih ljudi. Postoji indikacija da stomačna flora kod gojaznih i vitkih pojedinaca može da utiče na metabolički potencijal. Za ovu očiglednu promenu metaboličkog potencijala, veruje se da dodeljuje veći kapacitet za iskorišćenje energije koja doprinosi gojaznosti. Tek treba da bude jasno utvrđeno da li su ove razlike neposredni uzrok ili rezultat gojaznosti.<ref>{{cite journal |author=DiBaise JK, Zhang H, Crowell MD, Krajmalnik-Brown R, Decker GA, Rittmann BE |title=Gut microbiota and its possible relationship with obesity |journal=Mayo Clinic proceedings. Mayo Clinic |volume=83 |issue=4 |pages=460-9 |year=2008|month=April |pmid=18380992|doi=10.4065/83.4.460}}</ref>

Veza između [[virus]]a i gojaznosti je pronađena kod ljudi i kod nekoliko različitih životinjskih vrsta. U kojoj meri je ta veza doprinela sve većoj stopi gojaznosti tek treba da bude utvrđeno.<ref>{{cite journal |author=Falagas ME, Kompoti M |title=Obesity and infection |journal=Lancet Infect Dis |volume=6 |issue=7|pages=438-46 |year=2006|month=July |pmid=16790384 |doi=10.1016/S1473-3099(06)70523-0 |url=}}</ref>

== Patogeneza ==
Suvišno unošenje energetskih materija, prvenstveno [[ugljeni hidrat|ugljenih hidrata]] i [[masti|lipida]], ispoljava se uvek nagomilavanjem [[masti]] u organizmu. Za svakih 9,3 [[kalorija]] viška energije deponuje se 1 gram masti.

Višak unetih ugljenih hidrata pretvara se u trigliceride,<ref>{{cite journal | author=Wright JD, Kennedy-Stephenson J, Wang CY, McDowell MA, Johnson CL | title=Trends in intake of energy and macronutrients—United States, 1971–2000 | journal=MMWR Morb Mortal Wkly Rep | year=2004| month=February | volume=53 | issue=4 | pages=80-2 | url=http://www.cdc.gov/mmwr/preview/mmwrhtml/mm5304a3.htm | pmid=14762332}}</ref> koji se transportuju do [[Tkivo (biologija)|tkiva]] i u njima deponuju. Glavni organ u kome se obavlja ova transformacija je [[jetra]]. Deponovanje masti u masne depoe obavlja se u obliku hilomikrona i lipoproteina vrlo male gustine. Molekul triglicerida je suviše velik da bi ušao u [[Ćelija (biologija)|ćeliju]]. Krvlju dospeli trigliceridi se prvo hidrolizuju pod dejstvom [[enzim]]a lipaze u kapilarima i pri tome nastaju [[masna kiselina|masne kiseline]]. Da bi se one deponovale potreban je glicerol u ćeliji, a on potiče od razgrađenih ugljenih hidrata. Prema tome, deponovanje masti u ćelijama masnog tkiva je uslovljeno metabolizmom [[ugljeni hidrat|šećera]].

Prekomerni unos energije dešava se samo za vreme razvojne faze gojaznosti. Jednom kada osoba postane gojazna, jedini uslov da to i ostane jeste da unos energije bude identičan potrošnji (statična faza).

Ostali patogenetski mehanizmi kod gojaznih osoba su manje izraženi. Eventualno, može da postoji povećana koncetracija slobodnih masnih kiselina i triglicerida u [[krv]]i, ili blago povećan nivo bazalnog metabolizma itd.

== Patofiziološki poremećaji ==
[[Datoteka:Fatmouse.jpg|thumb|alt=Dva bela miša, oba sa ušima slične veličine, crnim očima i ružičastim nosevima. Telo miša na levoj strani je oko tri puta šire nego kod miša normalne veličine koji se nalazi na desnoj strani.|Poređenje miša koji nije u stanju da proizvede [[Leptin (hormon)|leptin]] što dovodi do gojaznosti (levo), i normalnog miša (desno)]]

Ova [[bolest]] se ispoljava promenama u telesnoj građi, biohemijskim poremećajima i raznim simptomima i znacima (povećanje telesne težine, promene u unutrašnjim organima, na lokomotornom aparatu, pojave [[šećerna bolest|šećerne bolesti]], promene na [[cirkulatorni sistem čoveka|kardiovaskularnom]] i [[sistem organa za disanje|respiratornom sistemu]] i psihički poremećaji).<ref name="flier">{{cite journal | author=Flier JS | title=Obesity wars: Molekularni napredak u suprotnosti sa rastućom epidemijom | journal=Cell | year=2004| pages=337-50 | volume=116 | issue=2 | pmid=14744442 | doi = 10.1016/S0092-8674(03)01081-X}}</ref> Ovim područjem istraživanja se skoro niko nije bavio sve do 1994. god kad je otkriven [[Leptin (hormon)|leptin]]. Nakon ovog otkrića su razjašnjeni mnogi drugi hormonski mehanizmi koji učestvuju u regulisanju [[apetit]]a i unošenja hrane, obrasci skladištenja [[Adipozno tkivo|masnog tkiva]] i razvoj [[Insulinska rezistencija|insulinske rezistencije]]. Nakon otkrića leptina proučavali su se [[grelin]], [[insulin]], [[oreksin]], [[Peptid YY|PYY 3-36]], [[holecistokinin]], [[adiponektin]] kao i mnogi drugi posrednici. [[Adiponektin]]i su posrednici koje proizvodi masno tkivo; za njihovo delovanje se smatralo da modifikuje mnoge bolesti koje su vezane za gojaznost.

Za leptin i grelin se smatralo da su komplementarni po tome kako utiču na apetit, pri čemu se grelin proizvodi tako što se putem želuca prilagođava kratkoročna kontrola apetita (npr. jesti kada je želudac prazan i prestati kada je želudac pun). Masno tkivo proizvodi leptin kako bi signaliziralo skladištenje masti u telu, a posrednik je i za dugoročnu kontrolu apetita (npr. jesti više kada su zalihe masti niske i jesti manje kada su zalihe masti visoke). Iako davanje leptina može da bude delotvorno za malu podgrupu gojaznih pojedinaca kojima nedostaje leptin, za većinu gojaznih pojedinaca se smatra da imaju leptinsku rezistenciju i kod njih su pronađeni visoki nivoi leptina.<ref>{{cite journal|author=Hamann A, Matthaei S |title=Regulation of energy balance by leptin |journal=Exp. Klin. Endokrinol. Dijabetis|volume=104 |issue=4 |pages=293-300 |year=1996|pmid=8886745 |doi=10.1055/s-0029-1211457}}</ref> Za ovu rezistenciju se smatralo da delimično objašnjava zašto se davanje leptina nije pokazalo efikasnim pri smanjivanju apetita kod većine gojaznih ljudi.<ref name="flier"/>

[[Datoteka:Leptin.png|thumb|left|alt=Trodimenzionalni model sa dva para suprotno postavljenih uvijenih stubaca međusobno spojenih na krajevima pomoću više linijskih segmenata.|Grafički prikaz molekula [[Leptin (hormon)|leptina]]]]
Dok se leptin i grelin proizvode periferno, svojim delovanjem na centralni nervni sistem kontrolišu apetit. Oni konkretno, kao i drugi hormoni koji su vezani za apetit deluju na [[hipotalamus]], područje mozga koje je od suštinske važnosti za regulisanje unosa hrane i trošenja energije. Postoji nekoliko krugova u okviru hipotalamusa koji doprinose njegovoj ulozi u integrisanju apetita, putanja [[melanokortin]]a je jedna od najbolje shvaćenih.<ref name="flier"/> Krug počinje sa područjem hipotalamusa, [[arkuatno jezgro|arkuatnim jezgrom]], koje vodi do [[lateralni hipotalamus|lateralnog hipotalamusa]] (LH) i [[ventromedijalni hipotalamus|ventromedijalnog hipotalamusa]] (VMH), centara mozga za glad i sitost.<ref>{{Cite book|author=Boulpaep, Emile L.; Boron, Walter F. |title=Medical physiologya: Ćelijski i molekularni pristup |url=https://archive.org/details/medicalphysiolog0000boro_a6j9 |publisher=Saunders |location=Philadelphia |year=2003|pages=[https://archive.org/details/medicalphysiolog0000boro_a6j9/page/1227 1227]| isbn = 0-7216-3256-4}}</ref>

Arkuatno jezgro sadrži dve različite grupe [[neuron]]a.<ref name="flier"/> Prva grupa svrstava zajedno[[neuropeptid Y]] (NPY) i [[Agutiju srodni peptid|peptid vezan za aguti]] (AgRP) i ima stimulativni uticaj na LH i inhibitorni uticaj na VMH. Druga grupa grupa svrstava zajedno [[pro-opiomelanokortin]] (POMC) i [[Kokainom i amfetaminom regulisani transkript|transkript koji reguliše kokain i amfetamin]] (CART) i ima stimulativni uticaj na VMH , a inhibitorni na LH. Shodno tome, NPY/AgRP neuroni stimulišu glad i sprečavaju sitost, dok POMC/CART neuroni podstiču sitost i sprečavaju glad. Leptin delimično reguliše obe grupe neurona arkuatnog jezgra. Leptin sprečava grupu NPY/AgRP dok podstiče grupu POMC/CART. Dakle, nedostatak signaliziranja leptina, ili putem nedostatka leptina ili putem leptinske rezistencije, vodi do preteranog unošenja hrane i može da bude odgovoran za neke genetske kao i stečene oblike gojaznosti.<ref name="flier"/>

Telesna građa gojaznih osoba se značajno i karakteristično menja. Masno tkivo u organizmu zdravih osoba nalazi se u određenoj količini i služi kao potporno tkivo i energetska rezerva. Ono se nalazi u međućelijskom prostoru, među vlaknima skeletnih mišića. Kod gojaznih osoba raspored [[masti]] je nešto drugačiji. Kod [[muškarac]]a se masno tkivo nagomilava u grudnom košu, gornjem delu trbuha, na vratu i licu. Pri gojenju [[žena]], ono se pretežno nagomilava u trbuhu, glutealnim predelima i ekstremitetima. Povećanje količine masnog tkiva u organizmu gojaznih osoba se ispoljava povećanjem broja i veličine masnih ćelija (adipocita).

U krvnoj plazmi gojaznih osoba povećana je koncentracija slobodnih masnih kiselina, holesterola i triglicerida, dok se koncentracije [[protein|belančevina]], glikoze i elektrolita ne menjaju.

U toku gojenja dešava se i masna infiltracija u neke unutrašnje organe ([[jetra|jetru]], [[gušterača|pankreas]] i [[srce]]), a može se javiti i dijafragmalna i ventralna hernija (bruh).

Uvećanje telesne težine ostavlja posledice i na lokomotornom aparatu. Degenerativne promene se dešavaju na zglobovima kolena, [[kičma|kičmenog stuba]], [[karlična kost|karlice]] i stopala, što rezultuje tegobama (bolovima) pri kretanju. Takođe se dešavaju i promene na [[kožni sistem|koži]].

Verovatno najozbiljnije posledice gojaznost ostavlja na [[cirkulatorni sistem čoveka|kardiovaskularni sistem]]. Povećanje volumena cirkulišuće [[krv]]i zahteva pojačan rad [[srce|srca]]. To se uglavnom ostvaruje povećanjem srčane frekfence ili povećanjem udarne zapremine srca. Kao posledica toga javlja se [[hipertenzija]] (povišen krvni pritisak), a neretko i hipertrofija leve komore. Svi ovi činioci uslovljavaju javljanje zastojne srčane insuficijencije kod gojaznih osoba. Osim toga, dešavaju se i promene na [[krvni sistem|krvnim sudovima]] (ateroskleroza) što direktno ili indirektno može izazvati moždani ili srčani udar. Takođe se mogu javiti i varikoziteti (proširene vene) na potkolenicama.

Nagomilavanje masnog tkiva u trbuhu smanjuje pokretljivost dijafragme i grudnog koša i izaziva otežano [[disanje]] kod gojaznih osoba. Zbog toga su one podložnije [[infekcija]]ma [[sistem organa za disanje|respiratornog sistema]].

Jedna od komplikacija gojaznosti jeste i pojava [[šećerna bolest|šećerne bolesti]]. Dugogodišnje povećano unošenje ugljenih hidrata iscrpljuje beta-ćelije [[gušterača|pankreasa]] i one počinju da stvaraju nedovoljne količine [[insulin]]a. To se manifestuje povećanjem koncentracije glikoze u krvi i razvojem dijabetesa.

Povezanost između gojaznosti i malignih neoplazmi predmet je brojnih istraživanja i danas postoje pouzdani dokazi o povećanoj učestalosti određenih lokalizacija malignoma kod gojaznih osoba. Studija Američkog kancerološkog društva, koje se odnosi na 750.000 osoba praćenih 12 godina, utvrila je da relativni rizik oboljevanja od neoplazmi iznosi 1,33 kod muškaraca i 1,55 kod žena u kojih postoji višak telesne mase iznad idealne veći od 40%.

Gojazne osobe su često izložene podsmehu okoline. Usled toga se kod njih često javlja psihička napetost, slabljenje volje za rad, izbegavanje druženja, [[Klinička depresija|depresija]] i sl.

== Javno zdravlje ==
[[Svetska zdravstvena organizacija]] (WHO) predviđa da [[prekomerna težina]] i gojaznost mogu uskoro da ustupe mesto tradicionalnijim problemima [[javno zdravlje|javnog zdravlja]] poput [[neuhranjenost]]i i [[Infekcija|zaraznih bolesti]] kao najvažniji uzrok lošeg zdravlja<ref>{{Cite book|author=Loscalzo, Joseph; Fauci, Anthony S.; Braunwald, Eugene; Dennis L. Kasper; Hauser, Stephen L; Longo, Dan L. |title=Harisonovi principi interne medicine|publisher=McGraw-Hill Medical |location=|year=2008|pages= | isbn = 0-07-146633-9 |oclc=|doi= |accessdate=}}</ref> Gojaznost je politički problem kao i problem javnog zdravlja zbog rasprostranjenosti, troškova i efekata na zdravlje.<ref>{{Cite book| author=Satcher D | title=Poziv za preduzimanje mera upućen načelniku hirurgije na državnom nivou u cilju prevencije i smanjenja problema prekomerne težine i gojaznosti | year=2001| publisher=U.S. Dept. of Health and Human Services, Public Health Service, Office of Surgeon General | url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK44206/|isbn=978-0-16-051005-2}}</ref> Javno zdravlje ulaže napore da razume i popravi faktore životne sredine koji su odgovorni za rastuću rasprostranjenost gojaznosti među stanovništvom. Rešenja imaju u vidu menjanje faktora koji uzrokuju prekomernu potrošnju hrane i sprečavaju fizičku aktivnost. Ovi napori uključuju programe obroka u školama koje refundira vlada, smanjenje direktnih reklama [[Brza hrana|brze hrane]] upućenih deci,<ref>{{cite news | author=Brook Barnes | title=Smanjenje reklama za brzu hranu upućenih deci |url=http://www.nytimes.com/2007/07/18/business/18food.html | work=New York Times | date = 18. 7. 2007. |accessdate = 24. 7. 2008.}}</ref> i smanjenje pristupa pićima po školama, koja su zaslađena šećerom.<ref>{{cite web |url=http://www.healthfinder.gov/news/newsstory.aspx?docID=625759 |title=Manje pića koja sadrže šećer vode ka gubitku težine -healthfinder.gov |work=Odeljenje SAD za zdravstvo i socijalnu službu |accessdate=Oct 18,2009 |archive-date=2012-11-16 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121116045620/http://www.healthfinder.gov/news/newsstory.aspx?docID=625759 |dead-url=yes }}</ref> Prilikom izgradnje urbanih sredina, učinjeni su napori da se poveća pristup parkovima i da se razviju pešačke staze.<ref>{{cite journal | author=Brennan Ramirez LK | title=Pokazatelji zajednica pogodnih za aktivnosti: Proces konsenzusa koji se zasniva na dokazima| journal=Am J Prev Med | year=2006| month=December | issue=6 | pages=530-32 | pmid=17169714 | url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-preventive-medicine_2006-12_31_6/page/530|doi=10.1016/j.amepre.2006.07.026 | volume=31 | author-separator=, | author2=Hoehner CM | author3=Brownson RC |display-authors=3 | last4=Cook | first4=R | last5=Orleans | first5=C | last6=Hollander | first6=M | last7=Barker |first7=D | last8=Bors | first8=P | last9=Ewing | first9=R}}</ref>

Mnoge zemlje i grupe su objavile izveštaje koji se odnose na gojaznost. 1998. su objavljene prve smernice vlade SAD pod nazivom „Kliničke smernice o identifikaciji, proceni i lečenju prekomerne težine i gojaznosti kod odraslih: Izveštaj o dokazima“.<ref>{{Cite book|author=Nacionalni institut za srce, pluća i krv|title=Kliničke smernice o identifikaciji, evaluaciji i lečenju prekomerne težine i gojaznosti kod odraslih|publisher=International Medical Publishing, Inc |location=|year= 1998 | isbn = 1-58808-002-1 |oclc=|url=http://www.nhlbi.nih.gov/guidelines/obesity/ob_gdlns.pdf|format=PDF}}</ref> 2006. [[Kanadska mreža gojaznosti]] je objavila „Smernice kanadske kliničke prakse (CPG) o rukovođenju i prevenciji gojaznosti kod odraslih i dece“. Ovo je sveobuhvatna smernica koja se zasniva na dokazima i koja se osvrće na upravljanje i prevenciju prekomerne težine i gojaznosti kod odraslih i dece.<ref>{{cite journal |author=Lau DC, Douketis JD, Morrison KM, Hramiak IM, Sharma AM, Ur E |title=2006 Preled kanadskih smernica kliničke prakse o rukovođenju i prevenciji gojaznosti kod odraslih i dece |journal=CMAJ |volume=176 |issue=8|pages=S1–13 |year=2007|month=April |pmid=17420481 |pmc=1839777|doi=10.1503/cmaj.061409 |url=http://www.cmaj.ca/cgi/content/full/176/8/S1}}</ref>

[[Kraljevski kolegijum lekara opšte prakse Velike Britanije]], [[Fakultet javnog zdravlja]] i [[Kraljevski kolegijum pedijatara i dečjeg zdravlja]] su [[2004]]. objavili izveštaj „Nagomilavanje problema“ koji je istakao rastući problem gojaznosti u Velikoj Britaniji.<ref>{{Cite book|title=Nagomilavanje problema; medicinski slučaj za mršaviju naciju |year=2004|publisher=Royal College of Physicians |location= London| isbn = 1-86016-200-2 |author=}}</ref> Iste godine je [[Zdravstveni odbor]] [[Dom komuna|britanskog Donjeg doma]] objavio svoje „najsveobuhvatnije ispitivanje [...] koje je ikad preduzeto“ koje se tiče uticaja gojaznosti na zdravlje i društvo u Velikoj Britaniji i mogući pristupi problemu.<ref name =GB2004>{{Cite book|author=Zdravstveni odbor Donjeg doma parlamenta Velike Britanije |title=Obesity– Volume 1 – HCP 23-I, Third Report of session 2003–04. Izveštaj, zajedno sa zvaničnim zapisnikom|url=http://www.publications.parliament.uk/pa/cm200304/cmselect/cmhealth/23/2302.htm|accessdate = 17. 12. 2007.|year=2004|month=May|publisher=TSO (The Stationery Office)|location=London, UK|isbn=978-0-215-01737-6}}</ref> 2006. je [[Nacionalni institut za zdravstvenu negu i izuzetnost]] (''NICE'') izdao smernicu o dijagnozama i upravljanju gojaznošću, kao i politički udeo nezdravstvenih organizacija poput lokalnih veća.<ref>{{cite web|url=http://www.nice.org.uk/nicemedia/pdf/CG43NICEGuideline.pdf |title=Gojaznost: smernice o prevenciji, utvrđivanju, ispitivanju i rukovođenjuprekomerne težine i gojaznosti ikod odraslih i dece|publisher=Nacionalno zdravstvo (NHS)|year=2006|format=PDF |work=Nacionalni institut za zdravstvo i kliničku izvrsnost (NICE)|accessdate = 8. 4. 2009.}}</ref> Izveštaj iz 2007. koji je pripremio g. [[Derek Vanles]] za [[Kraljev fond]] upozorio je da ako se ne preduzmu dalji koraci, postoji opasnost da će gojaznost finansijski ozbiljno pogoditi [[Nacionalno zdravlje]].<ref>{{Cite book|last=Wanless |first=Sir Derek |coauthors=John Appleby, Anthony Harrison, Darshan Patel|title=Da li je naše buduće zdravstvo osigurano? Pregled NHS finansiranja i rada|url=http://www.kingsfund.org.uk/research/publications/our_future.html|accessdate = 17. 12. 2007. |year=2007|publisher=The King's Fund|location=London, UK | isbn = 1-85717-562-X}}</ref>

Pregledani su sveobuhvatni pristupi u cilju bavljenja rastućim stopama gojaznosti. Okvir politike delovanja po pitanju gojaznosti (''OPA'') deli mere na politike „višeg nivoa“, „srednjeg nivoa“ i „izvršnog nivoa“. Politike „višeg nivoa“ su okrenute ka promeni društva, „srednje“ pokušavaju da izmene ponašanje pojedinaca kako bi se sprečila gojaznost, a politike „izvršnog nivoa“ pokušavaju da leče trenutno obolele ljude.<ref>{{cite journal |author=Sacks G, Swinburn B, Lawrence M|title=Okvir politike delovanja po pitanju gojaznosti i mrežna analiza za sveobuhvatni politički pristup smanjenju gojaznosti|journal=Obes Rev |volume=10 |issue=1 |pages=76-86 |year=2009|month=January|pmid=18761640|doi=10.1111/j.1467-789X.2008.00524.x |url=}}</ref>

== Rukovođenje gojaznošću ==
{{Main|Rukovođenje gojaznošću}}
[[Datoteka:Obesity Med2008.JPG|thumb|alt=Kartnosko pakovanje koje sadrži dva leka koja se koriste za lečenje gojaznosti. Iznad je prikazan Orlistat pod imenom brenda Ksenikal u belom pakovanju sa logotipom Roš u donjem desnom uglu (Ime Roš se nalazi unutar šestougla). Sibutramin se nalazi ispod imena brenda Meridia. Pakovanje je na vrhu belo a na dnu plavo, odvojeno mernom trakom.A logotipa Abot Laboratoriza nalazi se na donjoj polovini pakovanja.|Desno|[[Orlistat]] (Ksenikal), lek koji se najčešće koristi za lečenje gojaznosti i [[sibutramin]] (Meridia), lek koji je nedavno povučen sa tržišta zbog kardiovaskularnih nuspojava.]]

Glavno lečenje gojaznosti se sastoji od [[dijeta|dijete]] i [[fizička aktivnost|fizičke aktivnosti]].<ref name=CADG2006>{{cite journal|author=Lau DC, Douketis JD, Morrison KM, Hramiak IM, Sharma AM, Ur E |title=2006 Pregled kanadskih smernica kliničke primene rukovođenja i prevencije gojaznosti kod odraslih i dece |journal=CMAJ |volume=176 |issue=8|pages=S1–13 |year=2007|month=April |pmid=17420481 |pmc=1839777 |doi=10.1503/cmaj.061409 |url=}}</ref> Dijetetski programi mogu da dovedu do [[Mršavljenje|gubitka težine]] u kratkom vremenskom roku,<ref name=Strychar>{{cite journal |author=Strychar I |title=Dijeta za rukovođenje gubitkom težine|journal=CMAJ |volume=174 |issue=1 |pages=56-63 |year=2006|month=January |pmid=16389240|pmc=1319349 |doi=10.1503/cmaj.045037 |url=http://www.cmaj.ca/cgi/content/full/174/1/56}}</ref> ali održavanje gubitka težine je često teško i često zahteva fizičku aktivnost i dijetu koja se zasniva na niskoenergetskim namirnicama kao stalni deo životnog stila te osobe.<ref>{{cite journal |author=Shick SM, Wing RR, Klem ML, McGuire MT, Hill JO, Seagle H|title=Osobe koje su uspešne na polju dugoročnog gubitka težine i koje trajno uspevaju da održe uzimanje niskoenergetske hrane sa niskom količinom masti,|journal=J Am Diet Assoc |volume=98 |issue=4 |pages=408-13 |year=1998|month=April |pmid=9550162|doi=10.1016/S0002-8223(98)00093-5}}</ref><ref>{{cite journal |author=Tate DF, Jeffery RW, Sherwood NE, Wing RR|title=Dugoročno gubljenje težine koje se povezuje sa prepisivanjem većih ciljeva za fizičku aktivnost. Da li veći stepen fizičke aktivnosti štiti od ponovnog vraćanja težine? |journal=Am. J. Klin. Nutr. |volume=85 |issue=4 |pages=954-9|date = 2007-04-01 |pmid=17413092 |url=http://www.ajcn.org/cgi/content/full/85/4/954}}</ref> Stope uspeha dugoročnog održavanja gubitka težine uz promene životnog stila su niske, u rasponu od 2 do 20%.<ref>{{cite journal |author= Wing, Rena R; Phelan, Suzanne|title=Rešenja za gojaznost koja se zasnivaju na nauci Koje su uloge visokog školstva, vlade, grana privrede i zdravstva? Izveštaji sa simozijuma, Boston, Massachusetts, USA, 10–11 March 2004 and Anaheim, California, USA, 2 October 2004 |journal=Am. J. Klin. Nutr. |volume=82 |issue=1 Suppl |pages=207S–273S |date = 2005-07-01 |pmid=16002825|url=http://www.ajcn.org/cgi/content/full/82/1/222S }}</ref> Promene u ishrani i životnom stilu su efikasne po pitanju ograničavanja prekomernog gojenja tokom [[trudnoća|trudnoće]] i poboljšanja ishoda i za majku i za dete.<ref>{{cite journal|last=Thangaratinam|first=S|coauthors=Rogozinska, E; Jolly, K; Glinkowski, S; Roseboom, T; Tomlinson, JW; Kunz, R; Mol, BW; Coomarasamy, A; Khan, KS|title=Učinak intervencija tokom trudnoće na majčinu težinu i porodiljske ishode: meta-analiza nasumičnih dokaza|journal=BMJ (Clinical research ed.)|date=2012-05-16 |volume=344|doi=10.1136/bmj.e2088|pmc=3355191|pmid=22596383|pages=e2088}}</ref>

Jedan lek [[orlistat]] (Ksenikal), je trenutno široko dostupan i odobren za dugoročnu upotrebu. Gubitak težine je umeren sa prosekom od 2.9&nbsp;kg (6.4&nbsp;lb) tokom 1 do 4&nbsp;godine i postoji malo podataka o tome kako ovi lekovi utiču na dugoročne komplikacije gojaznosti.<ref name=Orli07>{{cite journal |author=Rucker D, Padwal R, Li SK, Curioni C, Lau DC |title=Dugoročna farmakoterapija za gojaznost i prekomernu težinu: ažurirana meta-analiza |journal=BMJ|volume=335 |issue=7631 |pages=1194-99 |year=2007 |pmid=18006966 |doi=10.1136/bmj.39385.413113.25|url=http://www.bmj.com/cgi/content/full/335/7631/1194 |pmc=2128668}}</ref> Ova upotreba se povezuje sa visokim stopama želudačno-crevnih nuspojava <ref name=Orli07/> i postavljaju se pitanja o negativnim učincima na bubrege.<ref>{{cite web|last=Wood|first=Shelley|title=Dijetetski lek Orlistat vezano za oštećenja bubrega i gušterače|url=http://www.medscape.com/viewarticle/740855?src=mp&spon=30|work=Medscape|publisher=Medscape News|accessdate = 26. 4. 2011.}}</ref> Druga dva leka su takođe dostupna. [[Lorkaserin]] (Belvik) kao rezultat ima u proseku 3,1&nbsp;kg gubitka težine (3% telesne mase) veći nego placebo tokom godine.<ref>{{cite journal|last=Bays|first=HE|title=Lorkaserin: profil leka i ilutrovani model regulacionih izazova razvoja leka za gubljenje težinet|journal=Stručni pregled kardiovaskularne terapije|year=2011 |month =  March |volume=9|issue=3 |pmid=21438803|doi=10.1586/erc.10.22|pages=265-77}}</ref> Kombinacija [[Fentermin/topiramat|fentermina i topiramata]] (Ksimia) je takođe u nekoj meri efikasna.<ref>{{cite journal|author=Bays HE, Gadde KM |title=Fentermin/topiramat za smanjenje težine i lečenje štetnih posledica po metabolizam kod gojaznosti |journal=Drugs Today |volume=47 |issue=12 |pages=903-14 |year=2011|month=December|pmid=22348915 |doi=10.1358/dot.2011.47.12.1718738 |url=}}</ref>

Najefikasnije lečenje gojaznosti je [[barijatrijska operacija]]. Operacija u slučaju teške gojaznosti povezuje se sa dugoročnim gubitkom težine i smanjenjem ukupne smrtnosti. Jedna studija je ustanovila gubitak težine između 14% i 25% (u zavisnosti od tipa izvršenog postupka) tokom 10&nbsp;godina, i 29% smanjenja u svim slučajevima smrtnosti kada se poredi sa standardnim merama gubitka težine<ref>{{cite journal |author=Sjöström L |title=Učinak barijatrijske operacije na smrtnost kod švedskih gojaznih ispitanika |journal=N. Engl. J. Med. |volume=357 |issue=8 |pages=741-52 |year=2007|month=August|pmid=17715408 |doi=10.1056/NEJMoa066254 |url= |author-separator=, |author2=Narbro K |last3=Sjöström|first3=CD|display-authors=3 |last4=Karason |first4=Kristjan |last5=Larsson |first5=Bo |last6=Wedel |first6=Hans |last7=Lystig|first7=Ted |last8=Sullivan |first8=Marianne |last9=Bouchard |first9=Claude}}</ref> Zbog visokih troškova i rizika od komplikacija, istraživači traže druga efikasna ali manje invazivna lečenja.

== Epidemiološki status ==
{{Main|Epidemiologija gojaznosti}}
{{Double image|right|World map of Male Obesity, 2008.svg|200|World map of Female Obesity, 2008.svg|200|World obesity prevalence among males (left) and females (right).<ref name=IOTF2008>{{cite web|url=http://www.iotf.org/database/documents/GlobalPrevalenceofAdultObesity16thDecember08.pdf |title=Global Prevalence of Adult Obesity |format=PDF |work=International Obesity Taskforce |accessdate = 29. 1. 2008.}}</ref>
{{Multicol}}
{{legend|#ffff65|<5%}}
{{legend|#fff200|5–10%}}
{{legend|#ffdc00|10–15%}}
{{Multicol-break}}
{{legend|#ffc600|15–20%}}
{{legend|#ffb000|20–25%}}
{{legend|#ff9a00|25–30%}}
{{Multicol-break}}
{{legend|#ff8400|30–35%}}
{{legend|#ff6e00|35–40%}}
{{legend|#ff5800|40–45%}}
{{Multicol-break}}
{{legend|#ff4200|45–50%}}
{{legend|#ff2c00|50–55%}}
{{legend|#cb0000|>55%}}
{{Multicol-end}}
|alt=A map of the world with countries colored to reflect the percentage of men who are obese.  Obese males and females have higher prevalence (above 30%) in the U.S. and some Middle Eastern and Oceanian countries, medium prevalence in the rest of North America and Europe, and lower prevalence (<5%) in most of Asia and Africa.||}}

Pre 20.&nbsp;veka gojaznost je bila retka pojava;<ref name=Haslam2007/> Godine 1997. SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je formalno prihvatila gojaznost kao globalnu epidemiju.<ref name=Caballero/> SZO procenjuje da je 2005. bilo najmanje 400&nbsp;miliona odraslih (9,8%) gojazno, sa većim stopama kod žena nego kod muškaraca.<ref name=WHO2009a>{{cite web|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs311/en/index.html |title=Obesity and overweight |work=World Health Organization |accessdate = 8. 4. 2009.}}</ref> Stopa gojaznosti takođe raste sa starošću od najmanje 50 ili 60&nbsp;godina,<ref>Seidell 2005 p.5</ref> a izuzetna gojaznost u Sjedinjenim Državama, Australiji i Kanadi raste brže od ukupne stope gojaznosti.<ref name=morbid2007/><ref>{{cite journal|last=Howard|first=Natasha J.|title=Severe obesity: Investigating the socio-demographics within the extremes of body mass index  |journal=Obesity Research &Clinical Practice |volume=2 |issue=1 |pages=51-59 |year=2008|month=March |pmid=|doi=10.1016/j.orcp.2008.01.001 |url= |first2=A |first3=T |first4=C |last2=Taylor |last3=Gill|last4=Chittleborough}}</ref><ref name=Tjepkema2005>{{Cite book| author=Tjepkema M | chapter=Measured Obesity–Adult obesity in Canada: Measured height and weight | title=Nutrition: Findings from the Canadian Community Health Survey |publisher=Statistics Canada | date = 6. 7. 2005. | location=Ottawa, Ontario |url=http://www.statcan.gc.ca/pub/82-620-m/2005001/article/adults-adultes/8060-eng.htm}}</ref>

Stopa gojaznosti, koja je nekada smatrana problemom samo u zemljama sa visokim dohotkom, u porastu je širom sveta, i pogađa kako razvijeni tako i svet u razvoju.<ref name=EuroG2008>{{cite journal |author=Tsigosa Constantine |title=Management of Obesity in Adults: European Clinical Practice Guidelines|journal=The European Journal of Obesity |volume=1 |year=2008|month=April |pmid= 20054170|doi=10.1159/000126822|url=http://www.gojaznost.org/gs/dodatak/OMTFManagementofObesityinAdults2008.pdf|first2=Vojtech |issue=2 |first3=Arnaud|first4=Nick |first5=Martin |first6=Elisabeth |first7=Dragan |first8=Maximo |first9=Gabriela |pages=106-16|last2=Hainer |last3=Basdevant |last4=Finer |last5=Fried |last6=Mathus-Vliegen |last7=Micic |last8=Maislos|last9=Roman}}</ref> Ovaj porast se najdramatičnije oseća u urbanim sredinama.<ref name=WHO2009a/> Jedini preostali region u svetu gde gojaznost nije uobičajena je [[Podsaharska Afrika]].<ref name=HaslamJames/>

Prema istraživanjima koje je objavio Institut za zaštitu zdravlja [[Srbija|Srbije]] iz [[2000]]. godine više od polovine odraslog stanovništva (54%) ima problem prekomerne uhranjenosti (predgojaznost i gojaznost), pri čemu je 36,7 % odraslih predgojazno, dok je 17,3% gojazno. Najveću ukupnu prevalenciju ima [[Vojvodina]] (58,5%). Prosečna vrednost indeksa telesne mase u populaciji odraslog stanovništva Srbije je 26&nbsp;kg/m². U ruralnim predelima je nešto viši prosečan [[indeks telesne mase|BMI]] od 26,3&nbsp;kg/m² u odnosu na urbane gde je 25,8&nbsp;kg/m².

Broj gojazne dece i adolescenata je u poslednje dve decenije udvostručen u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]. Najnovija istraživanja govore o učestalosti gojaznosti od 15,3% (u uzrastu 6-11 godina) i 15,5% (u uzrastu 12-19 godina).

== Prevencija ==
U pokušaju da se spreči gojaznost potrebno je da se dotaknu obe strane balansa, energetski unos i energetska potrošnja. Povećan unos [[žitarice|žitarica]], [[voće|voća]] i [[povrće|povrća]], smanjen unos visoko kalorične [[hrana|hrane]], redovna fizička aktivnost ili kombinacija ove dve navike su modusi za prevenciju gojaznosti.

Prevencija podrazumeva i prepoznavanje genetičkih, faktora sredine ili kombinacije faktora rizika za nastanak gojaznosti, edukaciju porodice da prepozna važnost fizičke aktivnosti i pravilne ishrane, redovnu kontrolu itd.

== Istorijat ==
[[Datoteka:Theater fat woman Louvre BC968bis.jpg|mini|desno|180p|''Ženska figura'', terakota iz muzeja Luvr]]
Gojaznost je najstariji i još uvek najčešći metabolički poremećaj kod čoveka. O tome svedoče razne skulpture drevnih civilizacija, grčke kariatide, egipatske sfinge kao i mnoge umetničke slike.

Sve do posljednjih decenija [[20. vek]]a gojaznost se prvenstveno smatrala estetskim problemom, a u nekim kulturama je čak predstavljala ideal lepote. Ovo se obično objašnjavalo time što je gojaznost predstavljala znak pripadnosti društvenoj eliti.

=== Etimologija ===
Termin „gojaznost“ ({{jez-eng|obesity}}) potiče iz [[Latinski jezik|latinskog]] jezika od reči ''obesitas'', što znači gojazan, debeo ili punačak. „Ēsus“ je prošli particip od „edere“ (jesti), kome je dodato „ob“ (više).<ref name=etymol>{{cite web|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=obesity |title=Online Etymology Dictionary: Obesity |work=Douglas Harper|accessdate = 31. 12. 2008.}}</ref> ''[[Oksfordski rečnik engleskog]]'' ({{jez-eng| The Oxford English Dictionary}}) dokumentuje njegovu prvu upotrebu [[1611]]. godine od strane [[Rendl Kotgrejv|Rendla Kotgrejva]].<ref>{{cite web |url=http://www.oed.com/ |title=Obesity, n |work=Oxford English Dictionary 2008|accessdate = 21. 3. 2009.}}</ref>

=== Istorijski trendovi ===
[[Datoteka:Charles Mellin zugeschr - Porträt eines Herrn - Gemäldegalerie Berlin.jpg|thumb|180p|upright|alt=Veoma gojazan gospodin sa izraženim podvaljkom i brkovima, obučen u crno i mačem sa njegove leve strane.|Za vreme [[Srednji vijek|srednjeg veka]] i [[renesansa|renesanse]] gojaznost se često smatrala obeležjem imućnosti i bila je relativno uobičajena među elitom: „Toskanski general [[Alesandro del Boro]]“, pripisuje se Čarlsu Melinu, [[1645]].<ref name=Zach2003>{{cite journal |author=Zachary Bloomgarden |title=Prevention of Obesity and Diabetes |journal=Diabetes Care |volume=26 |pages=3172-3178 |year=2003|pmid= 14578257|doi= 10.2337/diacare.26.11.3172|url=http://care.diabetesjournals.org/content/26/11/3172.full|issue=11}}</ref>]]
[[Datoteka:Venus von Willendorf 01.jpg|thumb|upright|180p|alt=Minijaturna figura od izrezbarenog kamena koja prikazuje gojaznu žensku osobu.|„[[Vilendorfska Venera]]“ nastala 24.000–22.000 pre naše ere]]

[[Grci]] su prvi prepoznali gojaznost kao medicinski problem.<ref name=Haslam2007>{{cite journal|author=Haslam D |title=Obesity: a medical history |journal=Obes Rev |volume=8 Suppl 1 |issue= |pages=31-6 |year=2007|month=March |pmid=17316298 |doi=10.1111/j.1467-789X.2007.00314.x |url=}}</ref> [[Hipokrat sa Kosa|Hipokrat]] je napisao da „Korpulencija nije samo bolest za sebe, već je i pretnja za razvoj drugih bolesti“.<ref name=HaslamJames/> Indijski hirurg [[Sušruta Samhita|Sušruta]] ([[6. vek p. n. e.]]) dovodio je gojaznost u vezu sa dijabetesom i srčanim poremećajima.<ref name=Dwivedi&Dwivedi07/> On je preporučivao fizički rad kao pomoć u lečenju gojaznosti i njenih neželjenih uticaja.<ref name=Dwivedi&Dwivedi07>{{cite web|url=http://medind.nic.in/iae/t07/i4/iaet07i4p243.pdf|format=PDF|title=History of Medicine: Sushruta – the Clinician –Teacher par Excellence|accessdate=19. 9. 2008.|work=Dwivedi, Girish & Dwivedi, Shridhar|publisher=|year=2007|archive-date=2008-10-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20081010045900/http://medind.nic.in/iae/t07/i4/iaet07i4p243.pdf|dead-url=yes}}</ref> Tokom većeg dela ljudske istorije čovečanstvo se borilo sa nestašicom hrane.<ref>{{Cite book|author=Theodore Mazzone; Giamila Fantuzzi |title=Adipose Tissue And Adipokines in Health And Disease (Nutrition and Health) |publisher=Humana Press|location=Totowa, Nj |year=2006|pages=222 | isbn = 1-58829-721-7 |oclc= |doi= |accessdate=}}</ref> Tako je kroz istoriju gojaznost doživljavana kao obeležje imućnosti i prosperiteta. Bila je uobičajena među visokim zvaničnicima u Evropi u [[srednji vijek|srednjem veku]] i u doba [[Renesansa|renesanse]],<ref name=Zach2003/> kao i kod drevnih istočnoazijskih civilizacija.{{sfn|Keller||pp=49}}

Početak [[Industrijska revolucija|industrijske revolucije]] predočio je da je vojna i ekonomska moć naroda zavisna od veličine tela i od snage njihovih vojnika i radnika.<ref name=Caballero/> Povećanje prosečnog indeksa telesne mase, sa vrednosti koja se danas smatra pothranjenošću na vrednost koja se sada smatra normalnom, igralo je značajnu ulogu u razvoju industrijalizovanih društava.<ref name=Caballero/> Tako je tokom 19.&nbsp; veka došlo do povećanja visine i težine u razvijenom svetu. Tokom 20. veka, kako je stanovništvo dostizalo svoj genetski potencijal za visinu, težina je počela da raste mnogo brže nego visina, što je dovelo do gojaznosti.<ref name=Caballero/> Tokom 1950-ih godina porast bogatstva u razvijenom svetu doveo je do smanjenja mortaliteta kod dece, međutim, sa povećanjem telesne težine, bolesti srca i bubrega su postale učestalije.<ref name=Caballero/><ref>{{cite journal | doi=10.2105/AJPH.42.9.1116 | author=Breslow L |title=Public Health Aspects of Weight Control | journal=Am J Public Health Nations Health | year=1952| month=September| volume=42 | issue=9 | pages=1116-20 | pmid=12976585 | pmc=1526346}}</ref> Tokom ovog vremenskog perioda, osiguravajuće kompanije su uočile vezu između težine i životnog veka i povećale premije za gojazne.<ref name=HaslamJames/>

Mnoge kulture kroz istoriju posmatrale su gojaznost kao rezultat nekog nedostatka u karakteru. „Obesus“ ({{jez-lat|obesus}} = gojazan) ili debeo lik u [[grčka komedija|grčkoj komediji]] je bio proždrljivac i predmet podsmevanja. U doba hrišćanstva hrana je posmatrana kao kapija grehova [[lenjost]]i i [[požuda|požude]].<ref name=Woodhouse/> U modernoj zapadnoj kulturi prekomerna težina se često smatra neprivlačnom, a gojaznost se često povezuje sa raznim negativnim stereotipima. LJudi svih uzrasta mogu se suočiti sa društvenom stigmatizacijom, i mogu biti meta nasilnika ili odbačeni od strane svojih vršnjaka. Gojaznost je još jedan razlog za diskriminaciju.<ref name=Bias2001>{{cite journal |author=Puhl R, Brownell KD |title=Bias, discrimination, and obesity|journal=Obes. Res. |volume=9 |issue=12 |pages=788-805 |year=2001|month=December |pmid=11743063|doi=10.1038/oby.2001.108 |url=}}</ref>

U zapadnom društvu percepcija javnosti u pogledu zdrave telesne težine se razlikuje od one težine koja se smatra idealnom &nbsp;– a obe su se promenile od početka [[20. vek]]a. Težina koja se smatra idealnom je manja nego [[1920-e|1920-ih]] godina. Ovo ilustruje činjenica da je od 1922. do 1999. godine prosečna visina pobednica na takmičenju za Mis Amerike porasla za 2%, pri čemu se njihova prosečna težina smanjila za 12%.<ref>{{cite journal|author=Rubinstein S, Caballero B |title=Is Miss America an undernourished role model? |journal=JAMA |volume=283|issue=12 |pages=1569 |year=2000|pmid=10735392 |doi= 10.1001/jama.283.12.1569|url=}}</ref> S druge strane, stavovi ljudi u pogledu zdrave težine promenili su se u suprotnom smeru. U Britaniji je težina sa kojom su ljudi sebe smatrali preteškim bila značajno veća 2007. godine nego 1999.<ref name=John2008>{{cite journal|author=Johnson F, Cooke L, Croker H, Wardle J |title=Changing perceptions of weight in Great Britain: comparison of two population surveys |journal=BMJ |volume=337 |issue= |pages=a494 |year=2008|pmid=18617488 |pmc=2500200 |doi= 10.1136/bmj.a494|url=http://www.bmj.com/cgi/content/full/337/jul10_1/a494}}</ref> Veruje se da su ove promene posledica povećanja stope adipoziteta, što dovodi do porasta prihvatanja viška telesne masti kao normalne pojave.<ref name=John2008/>

Gojaznost se još uvek smatra obeležjem bogatstva i blagostanja u mnogim delovima [[Afrika|Afrike]]. Ovo je posebno uobičajeno od početka epidemije [[HIV]]-a.<ref name=HaslamJames/>

=== Umetnost ===
Prvi skulpturalni prikazi ljudskog tela od pre 20.000–35.000&nbsp;godina prikazuju gojazne ženske osobe. Neki dovode u vezu [[figure Venere]] sa tendencijom da se poveća plodnost, dok drugi smatraju da one predstavljaju „debljinu“ kod ljudi tog doba.<ref name=Woodhouse/> Korpulencija, međutim, nije prisutna ni kod grčke ni kod rimske umetnosti, verovatno zbog toga da bi se sačuvali njihovi ideali u pogledu umerenosti. Ovo je nastavljeno kroz veći deo hrišćansko-evropske istorije, pri čemu su samo oni sa lošim društveno-ekonomskim statusom prikazivani kao gojazni.<ref name=Woodhouse/>

Za vreme [[renesansa|renesanse]] neki iz više klase su počeli da se razmeću svojom krupnoćom, što se može videti na portretima Henrija VIII i Alesandra del Boroa.<ref name=Woodhouse>{{cite journal |author=Woodhouse R |title=Obesity in art: A brief overview |journal=Front Horm Res |volume=36 |issue= |pages=271-86 |year=2008|isbn=978-3-8055-8429-6|pmid=18230908 |doi=10.1159/000115370 |url=http://books.google.com/?id=nXRU4Ea1aMkC&pg=PA271&lpg=PA271&dq=Obesity+in+art:+a+brief+overview |series=Frontiers of Hormone Research}}</ref> [[Peter Paul Rubens|Rubens]] (1577–1640) je redovno na svojim slikama prikazivao žene punačkog tela, od čega vodi poreklo termin [[Peter Paul Rubens|rubeneska]]. Ove žene su, međutim, uvek zadržavale oblik „peščanog sata“ što je povezano sa plodnošću.<ref name=Fumento>{{Cite book|author=Fumento, Michael |title=The Fat of the Land: Our Health Crisis and How Overweight Americans Can Help Themselves |publisher=Penguin (Non-Classics) |year=1997|pages=126| isbn = 0-14-026144-3}}</ref> Tokom 19.&nbsp;veka u zapadnom svetu su se promenili pogledi na gojaznost. Posle viševekovnog stava da je gojaznost sinonim bogatstva i društvenog statusa, na mršavost se počelo gledati kao na željeni standard.<ref name=Woodhouse/>

== Društvo i kultura ==
=== Ekonomski uticaj ===
Pored uticaja na zdravlje, gojaznost dovodi do mnogih problema, uključujući i smetnje pri zapošljavanju,<ref name="Puhl R. p.29">Puhl R., Henderson K., and Brownell K. 2005 p.29</ref><ref>{{cite journal |doi=10.1016/j.ehb.2009.01.008|author=Johansson E, Bockerman P, Kiiskinen U, Heliovaara M |title=Obesity and labour market success in Finland: The difference between having a high BMI and being fat |journal=Economics and Human Biology |volume=7 |issue=1 |pages=36-45|year=2009|pmid=19249259}}</ref> kao i povećanje troškova poslovanja. Ovi uticaji se osećaju u svim nivoima društva, počev od pojedinaca pa sve do korporacija i vlada.

Procenjeno je da su u 2005. godini medicinski troškovi koji se mogu pripisati gojaznosti u Sjedinjenim Državama iznosili 190,2&nbsp;milijarde dolara ili 20,6% od svih medicinskih troškova,<ref name=medical-costs>{{cite journal|coauthors=John Cawley, Chad Meyerhoefer|title=The medical care costs of obesity: An instrumental variables approach|journal=Journal of Health Economics|year=2012|month=January|volume=31|issue=1|url=http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0167629611001366|pages=219-230|accessdate = 2012-08-02 |doi=10.1016/j.jhealeco.2011.10.003|pmid=22094013|last1=Cawley|first1=J}}</ref><ref>{{cite journal|author=Finkelstein EA, Fiebelkorn IA, Wang G |title=National medical spending attributable to overweight and obesity: How much, and who's paying |journal= Health Affairs|volume=Online |issue=May |pages=|date = 2003-01-01 |url=http://content.healthaffairs.org/cgi/content/full/hlthaff.w3.219v1/DC1 }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cdc.gov/nccdphp/dnpa/obesity/economic_consequences.htm |title=Obesity and overweight: Economic consequences | publisher=Centers for Disease Control and Prevention | date = 22. 5. 2007. |accessdate = 5. 9. 2007.}}</ref> dok su u Kanadi troškovi zbog gojaznosti procenjeni na 2 milijarde kanadskih dolara u 1997. godini (2,4% od ukupnih zdravstvenih troškova).<ref name="CADG2006"/> Ukupni godišnji direktni trošak usled prekomerne težine i gojaznosti u Australiji u 2005. bio je 21 milijarda australijskih dolara. Australijanci sa prekomernom težinom i gojaznošću su takođe dobili i 35,6 milijardi australijskih dolara u okviru vladinih subvencija.<ref name=MJA2009>{{Cite journal|title=The cost of overweight and obesity in Australia |url=http://www.mja.com.au/public/issues/192_05_010310/col10841_fm.html |year=2009 |author=Colagiuri, Stephen |journal=The Medical Journal of Australi a|accessdate = 2011-06-18 |last2=Lee|first2=Crystal M. Y. |last3=Colagiuri|first3=Ruth |display-authors=4 }}</ref> Procenjeni obim godišnjih izdataka za dijetetske proizvode iznosi 40&nbsp; do 100&nbsp;milijardi dolara samo u Sjedinjenim Državama.<ref>{{cite news  |last= Cummings  |first= Laura|title = The diet business: Banking on failure|publisher = BBC News| date = 5. 2. 2003.| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/2725943.stm| accessdate = 25. 2. 2009.}}</ref>

Osmišljeni su programi za prevenciju gojaznosti, kako bi se smanjili troškovi lečenja bolesti koje su u vezi sa gojaznošću. Međutim, što ljudi duže žive, izlažu se većim medicinskim troškovima. Istraživači su iz tog razloga zaključili da smanjenje gojaznosti može da poboljša javno zdravlje, ali je malo verovatno da će smanjiti ukupne zdravstvene izdatke.<ref>{{cite journal |author=van Baal PH |title=Lifetime Medical Costs of Obesity: Prevention No Cure for Increasing Health Expenditure |journal=PLoS Med. |volume=5 |issue=2 |pages=e29 |year=2008 |month=February |pmid=18254654 |pmc=2225430 |doi=10.1371/journal.pmed.0050029 |url=http://www.plosmedicine.org/article/info:doi/10.1371/journal.pmed.0050029 |author-separator=, |author2=Polder JJ |author3=de Wit GA |display-authors=3 |last4=Hoogenveen |first4=Rudolf T. |last5=Feenstra |first5=Talitha L. |last6=Boshuizen |first6=Hendriek C. |last7=Engelfriet |first7=Peter M. |last8=Brouwer |first8=Werner B. F. |access-date=2015-04-15 |archive-date=2015-01-11 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150111110729/http://www.plosmedicine.org/article/info:doi/10.1371/journal.pmed.0050029 }}</ref>

[[Datoteka:Wide Chair.jpg|thumb|left|alt=Izuzetno široka stolica pored izvesnog broja stolica normalne veličine.|Usluge se moraju prilagoditi gojaznim osobama putem posebne opreme poput mnogo širih stolica.<ref>{{cite journal|last=Bakewell|first=J|title=Bariatric furniture: Considerations for use|journal=Int J Ther Rehabil|issue=7|year=2007|url=http://www.ijtr.co.uk/cgi-bin/go.pl/library/article.cgi?uid=23858;article=IJTR_14_7_329_333|volume=14|pages=329-33|access-date=2015-04-15|archive-date=2011-10-08|archive-url=https://web.archive.org/web/20111008202913/http://www.ijtr.co.uk/cgi-bin/go.pl/library/article.cgi?uid=23858;article=IJTR_14_7_329_333|dead-url=yes}}</ref>]]
Gojaznost može dovesti do društvene stigmatizacije i smetnji pri zapošljavanju.<ref name="Puhl R. p.29"/> U poređenju sa svojim kolegama sa normalnom težinom, gojazni radnici u proseku imaju veće stope odsustvovanja sa posla i češće uzimaju bolovanje, povećavajući na taj način troškove poslodavaca i smanjujući produktivnost.<ref>{{cite journal|author=Neovius K, Johansson K, Kark M, Neovius M|title=Obesity status and sick leave: a systematic review |journal=Obes Rev |volume=10|issue=1 |pages=17-27 |year=2009|month=January |pmid=18778315 |doi=10.1111/j.1467-789X.2008.00521.x |url=}}</ref> Jedna studija, koja je proučavala zaposlene na univerzitetu Djuk, pronašla je da su osobe sa vrednošću BMI iznad 40 popunile dvostruko više zahteva za [[radnička kompenzacija|radničkim kompenzacijama]] od onih čiji je BMI bio između 18,5-24,9. Oni su takođe imali i više nego 12&nbsp;puta veći broj izgubljenih radnih dana. Najčešće povrede u ovoj grupi bile su prouzrokovane padovima i podizanjima, što je dovodilo do povreda donjih ekstremiteta, ručnih zglobova ili ruku i leđa.<ref>{{cite journal |author=Ostbye T, Dement JM, Krause KM|title=Obesity and workers' compensation: Results from the Duke Health and Safety Surveillance System |journal=Arch. Intern. Med. |volume=167 |issue=8|pages=766-73|year=2007|pmid=17452538 |doi=10.1001/archinte.167.8.766}}</ref> Odbor za osiguranje radnika u saveznoj američkoj državi Alabama odobrio je kontroverzni plan da gojazni radnici plaćaju 25 dolara svakog meseca ukoliko ne preduzmu mere za smanjenje svoje težine i poboljšaju svoje zdravlje. Ove mere se primenjuju od januara 2010. i odnose se na one sa vrednostima BMI većim od 35&nbsp;kg/m<sup>2</sup> a koji ne uspeju da postignu poboljšanje svog zdravstvenog stanja posle godinu dana.<ref>{{cite web|url=http://www.webmd.com/diet/news/20080825/alabama-obesity-penalty-stirs-debate |title=Alabama "Obesity Penalty" Stirs Debate |work=Don Fernandez |accessdate = 5. 4. 2009.}}</ref>

Prema nekim istraživanjima gojazne osobe se teže zapošljavaju i manja je verovatnoća da će dobiti unapređenje na poslu.<ref name=Bias2001/> Gojazni ljudi su takođe manje plaćeni od svojih negojaznih kolega za isti posao. Gojazne žene zarađuju u proseku 6% manje, a gojazni muškarci 3% manje.<ref>Puhl R., Henderson K., and Brownell K. 2005 p.30</ref>

Određene delatnosti, kao što su vazduhoplovstvo, zdravstvo i prehrambena industrija, posebno su zabrinute. Zbog porasta stope gojaznosti vazduhoplovne kompanije se suočavaju sa većim troškovima goriva, kao i pritiskom da povećaju širinu mesta za sedenje.<ref>{{cite web | author=Lisa DiCarlo| url=http://www.forbes.com/2002/10/24/cx_ld_1024obese.html |title=Why Airlines Can't Cut The Fat|work=Forbes.com|date = 24. 10. 2002. | accessdate = 23. 7. 2008.}}</ref> U 2000. godini suvišna težina gojaznih putnika koštala je avio-kompanije 275&nbsp;miliona dolara.<ref>{{cite journal|author=Dannenberg AL, Burton DC, Jackson RJ |title=Economic and environmental costs of obesity: The impact on airlines |url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-preventive-medicine_2004-10_27_3/page/264 |journal=American journal of preventive medicine|volume=27 |issue=3 |pages=264|year=2004|pmid=15450642 |doi=10.1016/j.amepre.2004.06.004}}</ref> Zdravstvena delatnost je morala da investira u posebnu opremu za manipulisanje izuzetno gojaznim pacijentima, uključujući i specijalnu opremu za podizanje i [[barijatrijska ambulantna vozila]].<ref>{{cite web|url=http://abcnews.go.com/Health/Diet/obese-health-care-bariatric-ambulances/story?id=7981746|title=Who Should Pay for Obese Health Care?|last=Cox|first=Lauren|publisher=ABC News|date = 2. 7. 2009.|accessdate = 6. 8. 2012.}}</ref> Troškovi za restorane su porasli usled sudskih sporova zbog optužbi da izazivaju gojaznost.<ref name=Govtrack>{{cite web | url=http://www.govtrack.us/congress/bill.xpd?bill=h109-554 | title=109th U.S. Congress (2005–2006) H.R. 554: 109th U.S. Congress (2005–2006) H.R. 554: Personal Responsibility in Food Consumption Act of 2005 | publisher=GovTrack.us | accessdate=24. 7. 2008. | archive-date=2008-11-01 | archive-url=https://web.archive.org/web/20081101192335/http://www.govtrack.us/congress/bill.xpd?bill=h109-554 }}</ref> Kongres Sjedinjenih Država je 2005. godine raspravljao o zakonu koji bi sprečio pokretanje građanskih parnica protiv prehrambene industrije, koje se odnose na gojaznost; međutim, taj zakon nije usvojen.<ref name=Govtrack/>

=== Prihvatanje veličine ===
{{Vidi još|Prihvatanje pokreta gojaznosti}}
[[Datoteka:PresidentTaftTelephoneCrop.jpg|thumb|180p|right|Predsednika Sjedinjenih Američkih Država [[Vilijam Hauard Taft|Vilijama Hauarda Tafta]] su često ismevali zbog prekomerne težine]]

Osnovni cilj pokreta prihvatanja gojaznosti je da se smanji diskriminacija protiv ljudi koji imaju višak kilograma i gojaznost.<ref>{{cite web|url=http://www.capitalnaafa.org/whatisnaafa.html |title=What is NAAFA |work=National Association to Advance Fat Acceptance |accessdate = 17. 2. 2009.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.size-acceptance.org/mission.html |title=ISAA Mission Statement |work=International Size Acceptance Association |accessdate = 17. 2. 2009.}}</ref> Međutim, neki u pokretu takođe pokušavaju da ospore ustanovljeni odnos između gojaznosti i negativnih zdravstvenih ishoda.<ref name=Pulver2007>{{Cite book|author=Pulver, Adam |title=An Imperfect Fit: Obesity, Public Health, and Disability Anti-Discrimination Law |publisher=Social Science Electronic Publishing |location= |year=2007|pages= |id=|oclc= |doi= |url=http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1316106 |accessdate = 13. 1. 2009.}}</ref>
 
Postoje brojne organizacije koje promovišu prihvatanje gojaznosti. Porastao im je značaj u drugoj polovini [[20. vek]]a.<ref>{{cite journal|author=Neumark-Sztainer D |title=The weight dilemma: a range of philosophical perspectives |journal=Int. J. Obes. Relat. Metab. Disord. |volume=23 Suppl 2 |issue= |pages=S31–7 |date=March 1999 |pmid=10340803 |doi=10.1038/sj.ijo.0800857 |url=}}</ref> [[Nacionalno udruženje za naprednije prihvatanje gojaznih]] (NAAFA)u SAD je formirana 1969. godine i opisuje se kao organizacija za građanska prava posvećena okončanju diskriminacije veličine.<ref>{{cite web |author=National Association to Advance Fat Acceptance |url=http://www.naafaonline.com/dev2/ |title=We come in all sizes |publisher=NAAFA |year=2008 |accessdate=29. 7. 2008. |archive-date=2018-12-26 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181226125112/https://www.naafaonline.com/dev2/%20 |dead-url=yes }}</ref> Ipak, aktivizam punijih ostaje marginalni pokret.
 
[[Međunarodna asocijacija prihvatanje veličina]] (ISAA) je [[nevladina organizacija]] (NVO) koja je osnovana 1997. godine. Ona ima više od globalne orijentacije i opisuje svoju misiju kao promovisanje prihvatanja veličina i pomaganje da se okonča diskriminacija vezana za težinu.<ref>{{cite web|url=http://www.size-acceptance.org/ |title=International Size Acceptance Association – ISAA |work=International Size Acceptance Association |accessdate = 13. 1. 2009.}}</ref> Ove grupe se često zalažu za priznavanje gojaznosti kao invaliditeta pod američkim zokonom [[amerikanci sa invaliditetom]] (ADA). Američki pravni sistem, međutim, je odlučio da potencijalni zdravstveni troškovi premašuju korist proširenja ovog antidiskriminacionog zakona da pokrije gojaznosti.<ref name=Pulver2007/>

== Gojaznost u detinjstvu ==
Zdrav ITM opseg zavisi od starosti i pola deteta. Gojaznost kod dece i adolescenata je definisana kao BMI veći nego 95. [[percentil]]a.<ref name="cdc.gov"/> Referentni podaci na kojima su ovi percentili osnovani su iz 1963 do 1994 i na taj način nisu pogođeni nedavnim porastom stope gojaznosti.<ref name="Flegal KM, Ogden CL, Wei R, Kuczmarski RL, Johnson CL 2001 1086–93"/> Gojaznost dečijeg uzrasta je dostigla epidemijske razmere u 21. veku, sa sve većim stopama kako u razvijenim zemljama tako i u svetu. Stopa gojaznosti kod kanadskih dečaka je porasla sa 11% 1980-ih na preko 30% 1990-ih godina, dok je tokom istog vremenskog perioda stopa povećana sa 4 na 14% kod brazilske dece.<ref name=flynn2006/>
 
Kao i kod gojaznosti odraslih, mnogo različitih faktora doprinosi rastu stope gojaznosti kod dece. Promena ishrane i smanjenje fizičke aktivnosti, se veruje, da su dva najvažnija faktora u izazivanju nedavnog povećanja stope.<ref>{{cite journal|author=Dollman J, Norton K, Norton L |title=Evidence for secular trends in children's physical activity behaviour |journal=Br J Sports Med |volume=39 |issue=12 |pages=892-7; discussion 897 |date=December 2005 |pmid=16306494 |pmc=1725088 |doi=10.1136/bjsm.2004.016675 |url=https://archive.org/details/sim_british-journal-of-sports-medicine_2005-12_39_12/page/892}}</ref> Zbog toga što se gojaznost u detinjstvu često produžava i u odraslom dobu i povezana je sa brojnim hroničnim oboljenjima, deca koja su gojazna, se često testiraju na [[hipertenzija|hipertenziju]], [[šećerna bolest|dijabetes]], [[hiperlipidemija|hiperlipidemiju]] i [[masna jetra|masnu jetru]].<ref name=CADG2006/> Lečenja koja se koriste kod dece su, pre svega uticaj na promene načina života i bihejvioralne tehnike, iako napori da se poveća aktivnost kod dece su imali malo uspeha.<ref>{{cite journal|last=Metcalf |first=B. |last2=Henley |first2=W. |last3=Wilkin |first3=T. |title=Effectiveness of intervention on physical activity of children: systematic review and meta-analysis of controlled trials with objectively measured outcomes (EarlyBird 54) |journal=BMJ |date = 2012-09-27 |volume=345 |issue=sep27 1 |pages=e5888–e5888 |doi=10.1136/bmj.e5888 |author-separator=, |display-authors=3}}</ref> U Sjedinjenim Američkim Državama, lekovi nisu odobreni od strane FDA za upotrebu u ovoj starosnoj grupi.<ref name=flynn2006>{{cite journal|author=Flynn MA |title=Reducing obesity and related chronic disease risk in children and youth: a synthesis of evidence with 'best practice' recommendations |journal=Obes Rev |volume=7 Suppl 1 |issue= |pages=7-66 |date=February 2006 |pmid=16371076 |doi=10.1111/j.1467-789X.2006.00242.x |url=|author-separator=, |author2=McNeil DA |author3=Maloff B |last4=Mutasingwa |first4=D. |last5=Wu |first5=M. |last6=Ford |first6=C. |last7=Tough |first7=S. C. |display-authors=3}}</ref>
 
== Kod drugih životinja ==
{{Main|Gojaznost kućnih ljubimaca}}
Gojaznost kod kućnih ljubimaca je uobičajena u mnogim zemljama. Stope prekomerne težine i gojaznosti kod pasa u SAD su u rasponu od 23% do 41%, sa oko 5,1% gojaznih.<ref name=Lund2006>{{cite journal|author=Lund Elizabeth M. |title=Prevalence and Risk Factors for Obesity in Adult Dogs from Private US Veterinary Practices |journal=Intern J Appl Res Vet Med |volume=4 |issue=2 |pages=177-86 |year=2006|pmid= |doi= |url=http://www.jarvm.com/articles/Vol4Iss2/Lund.pdf}}</ref> Stopa gojaznosti kod mačaka je nešto veća, na nivou 6,4%.<ref name= Lund2006/> U Australiji stopa gojaznosti među psima u veterinarskom okruženju je 7,6%.<ref>{{cite journal|last=McGreevy |first=PD |last2=Thomson |first2=PC |last3=Pride |first3=C |last4=Fawcett |first4=A |last5=Grassi |first5=T |last6=Jones |first6=B |title=Prevalence of obesity in dogs examined by Australian veterinary practices and the risk factors involved |journal=Vet. Rec. |volume=156 |issue=22 |pages=695-702 |date=May 2005 |pmid=15923551 |doi= |url=|author-separator=, |display-authors=3}}</ref> Rizik od gojaznosti kod pasa se odnosi na to, da li su ili ne njihovi vlasnici gojazni, međutim, ne postoji nikakva slična korelacija između mačaka i njihovih vlasnika.<ref>{{cite journal|last=Nijland |first=ML |last2=Stam |first2=F |last3=Seidell |first3=JC |title=Overweight in dogs, but not in cats, is related to overweight in their owners |journal=Public Health Nutr |volume=13 |issue=1 |pages=1-5 |date=June 2009 |pmid=19545467 |doi=10.1017/S136898000999022X |author-separator=, |display-authors=3}}</ref>

== Povezano ==
* [[Indeks telesne mase]]

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref=harv |author=Pulver, Adam |title=An Imperfect Fit: Obesity, Public Health, and Disability Anti-Discrimination Law |publisher=Social Science Electronic Publishing |location= |year=2007 |pages= |id= |oclc= |doi= |url=http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=1316106 |accessdate=13. 1. 2009. }}
* {{Cite book |ref= harv|author=Fumento, Michael |title=The Fat of the Land: Our Health Crisis and How Overweight Americans Can Help Themselves |publisher=Penguin (Non-Classics) |year=1997|pages=126| isbn = 0-14-026144-3}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Theodore Mazzone; Giamila Fantuzzi |title=Adipose Tissue And Adipokines in Health And Disease (Nutrition and Health) |publisher=Humana Press|location=Totowa, Nj |year=2006|pages=222 | isbn = 1-58829-721-7 |oclc= |doi= |accessdate=}}
* {{Cite book | ref=harv | author=Tjepkema M | chapter=Measured Obesity–Adult obesity in Canada: Measured height and weight | title=Nutrition: Findings from the Canadian Community Health Survey | publisher=Statistics Canada | year=2005 | location=Ottawa, Ontario | url=http://www.statcan.gc.ca/pub/82-620-m/2005001/article/adults-adultes/8060-eng.htm }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Wanless|first=Sir Derek|coauthors=John Appleby, Anthony Harrison, Darshan Patel|title=Da li je naše buduće zdravstvo osigurano? Pregled NHS finansiranja i rada|url=http://www.kingsfund.org.uk/research/publications/our_future.html|accessdate=17. 12. 2007.|year=2007|publisher=The King's Fund|location=London, UK| isbn = 1-85717-562-X}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Zdravstveni odbor Donjeg doma parlamenta Velike Britanije|title=Obesity– Volume 1 – HCP 23-I, Third Report of session 2003–04. Izveštaj, zajedno sa zvaničnim zapisnikom|url=http://www.publications.parliament.uk/pa/cm200304/cmselect/cmhealth/23/2302.htm|accessdate=17. 12. 2007.|year=2004|month=May|publisher=TSO (The Stationery Office)|location=London, UK|isbn=978-0-215-01737-6}}
* {{Cite book |ref= harv|title=Nagomilavanje problema; medicinski slučaj za mršaviju naciju |year=2004|publisher=Royal College of Physicians |location= London| isbn = 1-86016-200-2 |author=}}
* {{Cite book|ref=harv|author=Nacionalni institut za srce, pluća i krv|title=Kliničke smernice o identifikaciji, evaluaciji i lečenju prekomerne težine i gojaznosti kod odraslih|publisher=International Medical Publishing, Inc|location=|year=1998| isbn = 1-58808-002-1|oclc=|url=http://www.nhlbi.nih.gov/guidelines/obesity/ob_gdlns.pdf|format=PDF}}
* {{Cite book | ref=harv | author=Satcher D | title=Poziv za preduzimanje mera upućen načelniku hirurgije na državnom nivou u cilju prevencije i smanjenja problema prekomerne težine i gojaznosti | year=2001 | publisher=U.S. Dept. of Health and Human Services, Public Health Service, Office of Surgeon General | url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK44206/ | isbn=978-0-16-051005-2 }}
* {{Cite book |ref= harv|author=Loscalzo, Joseph; Fauci, Anthony S.; Braunwald, Eugene; Dennis L. Kasper; Hauser, Stephen L; Longo, Dan L. |title=Harisonovi principi interne medicine|publisher=McGraw-Hill Medical |location=|year=2008|pages= | isbn = 0-07-146633-9 |oclc=|doi= |accessdate=}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Boulpaep|first= Emile L.; Boron, Walter F. |title=Medical physiologya: Ćelijski i molekularni pristup |url= https://archive.org/details/medicalphysiolog0000boro_a6j9|publisher=Saunders |location=Philadelphia |year=2003|pages=[https://archive.org/details/medicalphysiolog0000boro_a6j9/page/1227 1227]| isbn = 0-7216-3256-4}}
* {{Cite book |ref=harv |title=The Spirit Level: Why More Equal Societies Almost Always Do Better |last1=Wilkinson |first1=Richard |last2=Pickett |first2=Kate |publisher=Allen Lane |location=London |isbn=978-1-84614-039-6 |year=2009 |url=http://www.equalitytrust.org.uk/why/evidence/obesity |pages=91-101 }}
* {{Cite book |ref= harv|author=Kolata,Gina |title=Rethinking thin: The new science of weight loss&nbsp;– and the myths and realities of dieting |publisher=Picador |location= |year=2007|pages=122| isbn = 0-312-42785-9}}
* {{Cite book |ref=harv |author=Lin BH, Guthrie J and Frazao E |editor=Frazão E |title=Agriculture Information Bulletin No. 750: America's Eating Habits: Changes and Consequences |url=http://www.ers.usda.gov/publications/aib750/ |year=1999 |publisher=US Department of Agriculture, Economic Research Service |location=Washington, DC |pages=213-239 |chapter=Nutrient contribution of food away from home |access-date=2015-04-15 |archive-date=2002-06-11 |archive-url=https://web.archive.org/web/20020611183104/http://www.ers.usda.gov/publications/aib750/ |deadurl=yes }}
* {{Cite book |ref=harv |author=Kushner, Robert |title=Treatment of the Obese Patient (Contemporary Endocrinology) |publisher=Humana Press |location=Totowa, Nj |year=2007 |pages=158 | isbn = 1-59745-400-1 |url=http://books.google.com/?id=vWjK5etS7PMC&pg=PA121&lpg=PA121&dq=measurement+of+metabolism+in+obese+Bessesen |doi= |accessdate=5. 4. 2009. }}
* Bray G.A: Contemporary diagnosis and management of obesity, Newtown, Pennsylvania 1998.
* Stokić E: Gojaznost i distribucija masnog tkiva - metaboličke konsekvence, Novi Sad 1998.
* Stokić E: Gojaznost je bolest koja se leči, Novi Sad 2004.
* Žigić D. Ivanković D. Konstantinović D: Opšta medicina, Beograd 2000.
* Arthur C. Guyton, John E. Hall: Medicinska fiziologija, Beograd 1999.
* Kulauzov M: Test pitanja iz patološke fiziologije, Novi Sad 2003. {{ISBN|978-86-7197-186-7}}.
* Lepšanović L: Praktikum fizičke dijagnostike, Novi Sad 2001. {{ISBN|978-86-7197-173-7}}.
* S. Stefanović i saradnici: Specijalna klinička fiziologija, Beograd-Zagreb 1980.
* {{cite journal|doi=10.1079/BJN2002739 |last1=Bhargava |first1=Alok |last2=Guthrie |first2=J. |year=2002|title=Unhealthy eating habits, physical exercise and macronutrient intakes are predictors of anthropometric indicators in the Women's Health Trial: Feasibility Study in Minority Populations |url=https://archive.org/details/sim_british-journal-of-nutrition_2002-12_88_6/page/719|journal=British Journal of Nutrition |volume=88 |issue=6 |pages=719-728 |pmid=12493094 |author-separator=, |display-authors=3}}
* {{cite journal|last1=Bhargava |first1=Alok |year=2006|title=Fiber intakes and anthropometric measures are predictors of circulating hormone, triglyceride, and cholesterol concentration in the Women's Health Trial |url=https://archive.org/details/sim_journal-of-nutrition_2006-08_136_8/page/2249|journal=Journal of Nutrition |volume=136 |issue=8 |pages=2249-2254 |pmid=16857849 |author-separator=, |display-authors=3}}
* Jebb S. and Wells J. Measuring body composition in adults and children In:{{cite book|author=Peter G. Kopelman, Ian D. Caterson, Michael J. Stock, William H. Dietz |title=Clinical obesity in adults and children: In Adults and Children |url=https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse |publisher=Blackwell Publishing |location= |year=2005|pages=[https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse/page/12 12]-28 | isbn = 1-4051-1672-2}}
* Kopelman P., Caterson I. An overview of obesity management In:{{cite book|author=Peter G. Kopelman, Ian D. Caterson, Michael J. Stock, William H. Dietz |title=Clinical obesity in adults and children: In Adults and Children |url=https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse |publisher=Blackwell Publishing |location= |year=2005|pages=[https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse/page/319 319]-326 | isbn = 1-4051-1672-2}}
* {{Cite book |ref=harv |author=National Heart, Lung, and Blood Institute (NHLBI) |title=Clinical Guidelines on the Identification, Evaluation, and Treatment of Overweight and Obesity in Adults |publisher=International Medical Publishing, Inc |location= |year=1998 |pages= | isbn = 1-58808-002-1 |oclc= |url=http://www.nhlbi.nih.gov/guidelines/obesity/ob_gdlns.pdf |format=PDF }}
* {{cite web |url=http://www.nice.org.uk/nicemedia/pdf/CG43NICEGuideline.pdf |title=Obesity: guidance on the prevention, identification, assessment and management of overweight and obesity in adults and children |publisher=National Health Services (NHS) |year=2006 |format=PDF |work=National Institute for Health and Clinical Excellence (NICE) |accessdate=8. 4. 2009. }}
* Puhl R., Henderson K., and Brownell K. Social consequences of obesity In:{{cite book|author=Peter G. Kopelman, Ian D. Caterson, Michael J. Stock, William H. Dietz |title=Clinical obesity in adults and children: In Adults and Children |url=https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse |publisher=Blackwell Publishing |location= |year=2005|pages=[https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse/page/29 29]-45 | isbn = 1-4051-1672-2}}
* Seidell JC. Epidemiology — definition and classification of obesity In:{{cite book|author=Peter G. Kopelman, Ian D. Caterson, Michael J. Stock, William H. Dietz |title=Clinical obesity in adults and children: In Adults and Children |url=https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse |publisher=Blackwell Publishing |location= |year=2005|pages=[https://archive.org/details/clinicalobesityi02edunse/page/3 3]-11 | isbn = 1-4051-1672-2}}
* {{Cite book |ref=harv |author=World Health Organization (WHO) |title=Technical report series 894: Obesity: Preventing and managing the global epidemic. |location=Geneva |publisher=World Health Organization |year=2000 |url=http://whqlibdoc.who.int/trs/WHO_TRS_894_(part1).pdf |format=PDF |isbn=92-4-120894-5 |access-date=2015-04-15 |archive-date=2015-05-01 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150501075305/http://whqlibdoc.who.int/trs/WHO_TRS_894_(part1).pdf |deadurl=yes }}
* {{Cite book |ref=harv |author=Fumento, Michael |title=The Fat of the Land: Our Health Crises and How Overweight Americans can Help Themselves |publisher=Penguin Books |location=New York |year=1997 | isbn = 0-14-026144-3 |url=http://books.google.com/books?id=Qr8hAQAAMAAJ }}
* {{Cite book |ref=harv |author=Keller, Kathleen |title=Encyclopedia of Obesity |publisher=Sage Publications, Inc |location=Thousand Oaks, Calif |year=2008 | isbn = 1-4129-5238-7 |oclc= |url=http://books.google.com/?id=aRp2rJrEqZsC }}
* {{Cite book |ref= harv|author=Kolata, Gina |title=Rethinking Thin: The New Science of Weight Loss – and the Myths and Realities of Dieting |url= https://archive.org/details/rethinkingthinne0000kola_i1w5|publisher=Picador |location= |year=2007|pages= | isbn = 0-312-42785-9}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Kopelman|editor-first=Peter G.|editor2-last=Caterson|editor2-first=Ian D.|editor3-last=Dietz|editor3-first=William H.|title=Clinical obesity in Adults and Children|publisher=John Wiley & Sons|edition=3rd|location=|year=2009|isbn=978-1-4443-0763-4|url=http://books.google.com/books?id=1W2M1lnHeccC}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Levy-Navarro, Elena |title=The Culture of Obesity in Early and Late Modernity |url= https://archive.org/details/cultureofobesity0000levy|publisher=Palgrave Macmillan |location= |year=2008|pages= | isbn = 0-230-60123-5}}
* {{Cite book |ref= harv|author=Pool, Robert |title=Fat: Fighting the Obesity Epidemic |url= https://archive.org/details/fatfightingobesi00pool|publisher=Oxford University Press |location=Oxford, UK |year=2001|pages= | isbn = 0-19-511853-7}}
{{Refend}}

== Vanjske veze ==
{{commonscat|Obesity}}
* [http://www.stetoskop.info www.stetoskop.info]
* {{dmoz|Health/Conditions_and_Diseases/Nutritional_and_Metabolic_Disorders/Obesity/}}
* [http://www.nlm.nih.gov/medlineplus/obesity.html Obesity]

{{Lista simptoma bolesti}}

{{Izabran}}

[[Kategorija:Gojaznost]]
[[Kategorija:Poremećaji ishrane]]