Izvorni kod stranice Jednadžba stanja idealnog plina

[[Datoteka:Ideal gas isotherms.png|mini|desno|300px|Krivulje prikazuju odnos između tlaka (okomita os) i obujma (vodoravna os) za idealni plin kod različitih temperatura]]
'''Jednadžba stanja idealnog plina''' je jednadžba stanja teoretski [[Idealni plin|idealnog plina]]. To je dobro približenje ponašanja mnogih plinova, u različitim uvjetima, ali s nekoliko ograničenja. Prvi je objavio taj zakon Emile Clapeyron 1834. godine, kombinirajući [[Boyle-Mariotteov zakon]] i [[Charlesov zakon]]. Može se isto izvesti iz [[Kinetička teorija plinova|kinetičke teorije plinova]], koju su razvili 1856. August Krönig i 1857. [[Rudolf Clausius]].<ref>Clapeyron E.: "Mémoire sur la puissance motrice de la chaleur", journal = Journal de l'École Polytechnique, 1834., [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k4336791/f157.table Facsimile at the Bibliothèque nationale de France]</ref><ref>Krönig A.: "Grundzüge einer Theorie der Gase", journal = Annalen der Physik, 1856., [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15184h/f327.table] Facsimile at the Bibliothèque nationale de France</ref><ref>Clausius R.: "Ueber die Art der Bewegung, welche wir Wärme nennen", journal = Annalen der Physik und Chemie, 1857.,  [http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15185v/f371.table] Facsimile at the Bibliothèque nationale de France</ref>

Stanje neke količine plina se može odrediti s [[tlak]]om, [[obujam|obujmom]] i [[temperatura|temperaturom]]. Noviji oblik tog zakona je:

:<math>pV = NkT\,</math>

gdje je: ''p'' – apsolutni tlak plina ([[Pascal|Pa]]), ''V'' – obujam plina ([[Kubični metar|m<sup>3</sup>]]), ''N'' – broj čestica u plinu, ''k'' – [[Boltzmannova konstanta]] (1,38•10<sup>−23</sup> [[Džul|J]]•K<sup>−1</sup>) i ''T'' - apsolutna temperatura u ([[Kelvin]]ima). Ponekad se može pisati kao:

:<math>pV=nRT\,</math>

gdje je: ''n'' – broj [[mol]]ova plina, ''R'' – univerzalna [[plinska konstanta]] (8,314472 J•mol<sup>−1</sup>• K<sup>−1</sup>), jednaka umnošku Boltzmannove konstante i [[Avogadrov broj|Avogadrovog broja]].

== Odstupanje od realnih plinova ==
Jednadžba stanja je za idealne plinove i približenje za realne plinove. U stvari, postoji dosta razlika u odnosu na realne plinove. Budući da zanemaruje veličinu molekula i međumolekularno djelovanje, jednadžba stanja idealnog plina je najtočnija za jednoatomske plinove, kod visokih temperatura i kod manjih gustoća plinova. Važnost međumolekularnog djelovanje se smanjuje s povećanjem toplinske kinetičke energije plinova, tj. s povećanjem temperature. Detaljnija jednadžba stanja, kao što je van der Wallsova jednadžba, uzima u obzir veličinu [[molekula]] i međumolekularne sile.

== Izmjenjeni oblici jednadžbe ==
=== Molarni oblik ===
Broj [[mol]]ova (''n'') je jednak masi (''m'') plina podjeljenom s molarnom masom (''M''):

: <math> n = {\frac{m}{M}} </math>

Ako zamijenimo ''n'', i ako uzmemo za [[gustoća|gustoću]] ''ρ = m/V'', dobivamo:

: <math>\ pV = \frac{m}{M}RT </math>

: <math>\ p = \rho \frac{R}{M}T </math>

Ako odredimo specifičnu plinsku konstantu ''R<sub>specif</sub>'' kao odnos ''R/M'', dobivamo:

: <math>\ p = \rho R_{\rm specif}T </math>

Ovaj oblik je koristan jer povezuje tlak, gustoću i temperaturu. Osim toga, može se jednadžba pisati uzimajući u obzir specifični volumen ''v'', koji je obrnuto proporcionalan gustoći:

: <math>\ pv = R_{\rm specif}T </math>

== Povezano ==
* [[termoakustika]]

== Izvori ==
{{izvori}}

[[Kategorija:Plinski zakoni]]