Izvorni kod stranice Junkers Ju 87

{{Drugo značenje2|Štuka}}
{{vojni avion (SR)
| ime                 = Junkers Ju 87 {{efn|Podaci u tabeli se odnose na varijantu aviona sa oznakom Ju.87B-2.}}
| slika               = Junkers Ju 87Ds in flight Oct 1943.jpg
| opis_slike          = Junkers Ju 87
| širina_slike        = 290px
| namena              = [[Bombarder]]
| posada              = 2 člana
| poreklo             = {{Zastava|Nacistička Nemačka}}
| proizvođač          = Junkers
| prvi_let            = [[17. 9.|17. septembar]] [[1935]].
| početak_proizvodnje  = [[1936]].
| uveden_u_upotrebu   = 
| povučen_iz_upotrebe = 
| status              = 
| prvi_korisnik       = 
| broj_primeraka      = 6.000+
| dužina              = 11,10
| razmah_krila        = 13,60
| visina              = 4,01
| površina_krila      = 31,90
| prazan              = 2.750
| poletna             = 4.090
| maksimalna_težina   = 
| težina_naoružanja    =
| TMM                 =
| TMMpot              =
| RM                  =
| RMpot               =
| TEM                 =
| TEMsnaga            =
| KEM                 = 1 x Junkers Jumo 211Da
| KEMsnaga            = 883
| KEMsnaga_KS         = 1.184
| brzina_krstarenja    = 336
| brzina              = 380
| brzina0             = 338
| radijus_kretanja     = 
| dolet               = 790
| plafon_leta         = 8.000
| brzina_penjanja       = 333
}}
'''Junkers Ju 87 „štuka“''' ({{jez-nem|'''Stu'''rz'''ka'''mpfflugzeug}}) [[njemačka|nemački]] je [[borbeni avion]], dvosed, [[bombarder]], iz perioda [[Drugi svjetski rat|Drugog svetskog rata]]. Bila mu je osnovna namena dejstvo vazduh–tlo, taktičkim postupkom bombardovanja, direktnog obrušavanja na cilj. Razvijen je i proizvođen za potrebe [[Luftwaffe|Luftvafea]], prema zahtevima [[nacionalsocijalizam|nacističke]] [[Doktrina|doktrine]] ratovanja [[blitzkrieg|blickrig]].<ref name=" The Junkers Ju-87 Stuka">{{cite web|url= http://www.airvectors.net/avstuka.html|title= The Junkers Ju-87 Stuka| quote =  The Junkers Ju-87 Stuka|author = | date =01 jun 12| format = |publisher= airvectors.net | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 4. 3. 2013.}}</ref> Bio je specifičan i po izgledu [[krilo|krila]], dvostrukog („lomljenog“) [[Ugao diedra|ugla diedra]].

Pri napadu u obrušavanju, Ju 87 je pravio veliku buku vazdušnom sirenom, sa nadimkom „Trube Jerihona“. To je imalo dopunski psihološki efekat zastrašivanja.<ref name="Ju.87A Stuka">{{cite web|url=http://www.airwar.ru/enc/bww2/ju87a.html |title=Ju.87A Stuka | quote = Ju.87A Stuka|author = | date =2004.| format = |publisher=Ugolok neba | location = | pages = | language = {{ru}} |accessdate = 4. 3. 2013.}}</ref><ref name="Ju 87 Stuka, Junkers">{{cite web|url= http://www.fighter-planes.com/info/ju87.htm|title= Ju 87 Stuka, Junkers|quote= Ju 87 Stuka, Junkers|author= |date= |format= |publisher= fighter-planes.com|location= |pages= |language= {{en}}|accessdate= 7. 3. 2013.|archive-date= 2012-02-16|archive-url= https://web.archive.org/web/20120216041935/http://www.fighter-planes.com/info/ju87.htm|dead-url= yes}}</ref> U toku obrušavanja, otvarale su mu se [[aerodinamička kočnica|aerodinamičke kočnice]] povećavajući [[Aerodinamički otpor|otpor]], u funkciji potrebe za ograničenjem brzine, za lakše i bezbednije „vađenje“ iz toga režima leta, na maloj visini.<ref name=" The Junkers Ju-87 Stuka"/> Pri „vađenju“ iz obrušavanja, izvlačila bi mu se [[zakrilca]], generišući [[moment propinjanja]], sa prirastom normalnog ubrzanja na vrednost od 6g, automatski, bez komande [[pilot]]a. Kada se „nos“ aviona podigne iznad horizonta, uvlačile su se aerodinamičke kočnice, pilot je tada dodavao gas [[Vazduhoplovni motor|motoru]] i avion se penjao na bezbednu visinu, sa uvučenim zakrilcima. Na ovaj način je bio obezbeđen let za slučaj kada [[pilot]] izgubi svest, pri velikim opterećenjima, usled velikog normalnog ubrzanja u manevru „vađenja“ iz obrušavanja, pošto nije imao [[Anti-G odelo|anti-g odelo]], kiseoničku opremu i kabinu pod pritiskom, te nije bio ni zaštićen.

Zbog relativno male brzine leta, slabog naoružanja vazduh–vazduh i slabih manevarskih karakteristika, u uslovima kada nije bila obezbeđena opšta prevlast u vazdušnom prostoru, „štuka“ je bila lak plen neprijateljskih [[Lovački avion|lovaca]].<ref name="Ju.87A Stuka"/><ref name="Ju 87 Stuka, Junkers"/>

Ratni put „štuke“ je započeo u [[Španija|Španiji]], tokom [[Španski građanski rat|Španskog građanskog rata]], a zatim je korišćena na svim frontovima [[evropsko bojište (Drugi svjetski rat)|evropskog bojišta]] i ostala je u nekim armijama i posle rata, nekoliko godina. „Štuka“ je zapamćena kao jedan od najpoznatijih aviona Drugog svetskog rata, bila je prepoznatljiv simbol Luftvafea, gde je dugo smatrana kao prestižno borbeno sredstvo. Na tome avionu su leteli samo [[pilot]]i poreklom iz plemićkih i aristokratskih porodica. [[Treći Reich|Nemačka]] je bila opsednuta osvajanjem pomoću snažne agresije, što je preciznije odredilo i namenu avionu Ju 87, po čemu je on trajno ostao ozloglašen, ali istovremeno i poznat. Predstavljao je pravo oličenje oružja za [[Doktrina|doktrinu]] [[blitzkrieg|blickriga]], što je posebno demonstrirao u nemačkoj agresiji i okupaciji [[Poljska|Poljske]] u septembru [[1939]]. godine, [[Danska|Danske]] i [[Norveška|Norveške]] između aprila i juna [[1940]], [[Nizozemska|Holandije]] i [[Francuska|Francuske]] u maju i junu [[1940]], i na kraju [[Kraljevina Jugoslavija|Jugoslavije]] i [[Grčka|Grčke]] u aprilu [[1941]]. U ovim kampanjama Ju 87 je bio glavni element podrške nemačkim trupama, kao „leteća artiljerija“, za slamanje jakih odbrambenih tačaka i prekid komunikacija, uz nemačku očajničku potrebu za nanošenje velikih žrtava protivniku.<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)">{{cite web|url= http://www.cmchant.com/classic-german-warplanes-junkers-ju-87|title=Classic German warplanes – Junkers Ju 87 (Part I) | quote = Junkers Ju 87 (Part I)|author = Chris Chant | date =8/10/2012.| format = |publisher= cmchant.com | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 21. 3. 2013.}}</ref>

U uslovima potpune nemačke prevlasti u vazdušnom prostoru [[Evropa|Evrope]], postizani su veliki borbeni uspesi sa avionima Ju 87, ali već tokom [[Bitka za Britaniju|Bitke za Britaniju]] [[1940]]. godine, uočena je njihova ranjivost i nedostatci. Na početku rata, većina uspešnih nemačkih dejstava iz vazdušnog prostora, izvedena su upravo sa „štukama“.<ref name="Ju.87A Stuka"/>

Više od 6.000 primeraka Ju 87 je proizvedeno, između [[1936]]. godine i avgusta [[1944]].<ref name="Ju 87 Stuka, Junkers"/>

== Razvoj ==
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 146-0908-500, Flugzeug Junkers A 48.jpg|mini|desno|250px|[[Prototip]] Junkers K47 je preteča standardu Ju 87.]]
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-R15623, Ernst Udet.jpg|<center>[[Ernst Udet]], najveći zagovornik aviona Ju 87 i bombardovanja manevrom obrušavanja.</center>|desno|mini|250px]]
=== Prva ideja o konceptu Ju 87 ===

Konstruktor aviona, [[Herman Polman]] ({{jez-nem|Hermann Pohlmann}}), projektovao je [[prototip]] aviona [[Junkers K47]], [[1928]]. godine, sa jednostavnom i robusnom konstrukcijom, što je poslužilo kao osnova za dalji razvoj [[Borbeni avion|borbenog aviona]] za [[bombardovanje]], taktičkim postupkom obrušavanja.<ref name="Griehl 2001, p. 37">Griehl 2001, p. 37.</ref> Kako [[Njemačka|Nemačka]] tada nije smela da proizvodi borbene avione, zbog ograničenja nametnutih [[Versajski sporazum|Versajskim mirovnim ugovorom]], razvoj i proizvodnja [[prototip]]a, kao i njegovo ispitivanje realizovano je u [[Švedska|Švedskoj]].<ref name="Ju.87A Stuka"/>

Po dolasku [[nacionalsocijalizam|nacista]] na vlast u Nemačkoj, ovom projektu je dat prioritet. [[Luftwaffe|Luftvafeu]] je trebao avion za efikasno bombardovanje, u suštini laki [[bombarder]] koji bi bio efikasan u uništavanju ciljeva na zemlji i moru.<ref name="Ju.87A Stuka"/> Radovi su ubrzani na daljem razvoju ''K47'' u ''Ju 87'', pod prvobitnom oznakom ''Ju A 48'', [[1932]]. godine. Ugrađena su mu zakrilca, koja su pri odgovarajućem otklonu imala i funkciju [[Aerodinamička kočnica|aerodinamičke kočnice]] za ograničenje brzine i generisanje [[Moment propinjanja|momenta propinjanja]] u obrušavanju). Bio je posebno prepoznatljiv po „lomljenom“ [[krilo|krilu]] dvostrukog [[ugao diedra|ugla diedra]].<ref name="Ju.87A Stuka"/><ref name="Griehl 2001, pp. 38-39">Griehl 2001, pp. 38-39.</ref> [[Stajni organi vazduhoplova|Stajni trap]] mu je bio fiksan, bez mogućnosti uvlačenja. Glavne noge su bile učvršćene za ojačana rebra krila, koja povezuju podsklopove njegovih delova sa negativnim i pozitivnim uglom diedra. Pogon mu je prvobitno bio [[Vazduhoplovni motor|motor]] ''BMW 132'', [[snaga|snage]] od 450&nbsp;kW (600 ks).<ref name="Griehl 2001, p. 37"/><ref name=" STUKA ORIGINS"/> U početku je bio zamišljen kao avion za klasičnu podršku vojnim trupama na zemlji, a kasnije je pretvoren u [[bombarder]]a sa obrušavanjem, na insistiranje [[Ernst Udet|Ernsta Udeta]].<ref name=" The Junkers Ju-87 Stuka"/> On je, prilikom zvanične posete [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], bio impresioniran američkim bombarderom sa obrušavanjem [[Kertis SB2C heldajver|SB2C heldajverom]], što je imalo presudan uticaj na „sazrevanje“ njegove kasnije ideje.<ref name="Ju.87A Stuka"/>

Doneta je odluka na insistiranje Ernsta Udeta, te je razrađena ideja kasnije praktično i dokazana, demonstracijom bombardovanja u obrušavanju sa avionom ''Kurtis Hovk II'' ({{jez-eng|Curtiss Hawk II}}), u maju [[1934]]. godine.<ref name="Ju.87A Stuka"/><ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287">{{cite web|url=http://hugojunkers.pytalhost.com/ju_ju87_a1.htm |title=  Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287 | quote = Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287 |author = | date =1st May 2003| format = |publisher= hugojunkers.pytalhost.com | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 8. 3. 2013.}}</ref> Prvi utisci o taktičkom postupku bombardovanja u obrušavanju izazvali su sumnju u taj prilaz, zbog pogrešno usvojenih početnih parametara eksperimenta. Avion je uveden u obrušavanje sa visine leta od 1.000 m, odbacio je [[bomba|bombu]] od 1&nbsp;kg na visini od svega 100 m.<ref name="Griehl 2001, p. 38">Griehl 2001, p. 38.</ref> Ta mala rezerva visine za vađenje iz obrušavanja je bila kritična i za tako lak i spor avion, pa je utisak bio nepovoljan, sa ocenom da je postupak rizičan za [[pilot]]e i da psihološki nepovoljno deluje na njih. Pored toga bio je i prisutan i opravdan strah od oštećenja aviona eksplozijom sopstvene bombe. Ernst Udet je ipak uspeo preko uticajnih prijatelja da izlobira pristanak i odluku komande [[Luftwaffe|Luftvafea]] da se usvoji taktički postupak bombardovanja sa obrušavanjem aviona direktno na cilj.<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="Griehl 2001, p. 38"/> Tako je, u duhu toga usvojenog opredeljenja nastavljen ubrzan razvoj Junkersa.<ref name="Griehl 2001, p. 38"/> Ubrzo taktički postupak bombardovanja pri obrušavanju, a i sam avion Ju 87 su zauzeli centralno mesto u doktrini [[treći Reich|trećeg rajha]], poznatoj pod nazivom [[Blitzkrieg|Blickrig]], iako je bilo dosta rezerve da prosečni [[pilot]] može korektno izvesti traženi manevar obrušavanja.<ref name=" The Junkers Ju-87 Stuka"/><ref name="Griehl 2001, p. 38"/><ref name="Ju.87B Stuka"/>

Ernsta Udeta je posvećenost, ovome specifičnom postupku bombardovanja, promovisala za izbor rukovodioca razvoja nemačke avijacije.<ref>Murray 1983, p. 13.</ref> On je čak otišao i dalje, zalagao se da svi srednji [[bombarder]]i dejstvuju na ciljeve manevrom obrušavanja.<ref>Murray 1983, p. 16.</ref>

=== Napredak projekta Ju 87 ===
U aprilu [[1934]]. godine, [[Wehrmacht|Vermaht]] je objavio konkurs za razvoj specifičnog [[bombarder]]a u kapacitetima tadašnje nemačke vazduhoplovne industrije. Zbog nedovoljno razvijene opreme i uređaja za precizno bombardovanje iz horizontalnog leta, zahtevano je da novi avion to realizuje u manevru obrušavanja. Početkom [[1933]]. godine, počeo je program razvoja, kada su nekoliko konstruktorskih biroa dobili zadatak da ponude projekat za jurišni bombarder, za konačan izbor u okviru raspisanog konkursa. Glavni suparnici, bili su avioni Ju 87, [[Hejnkel HS 50]] i [[Hejnkel HS 118]]. Konačno, prvi i glavni rival avionu Ju 87 je bio upravo ''Hejnkel HS 118''. Oba su bili veoma slični, po spoljnjem izgledu i po primenjenim tehnologijama projektovanja i ostvarenim performansama leta.<ref name="Ju.87A Stuka"/><ref name=" STUKA ORIGINS"/><ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/>

Prvi [[prototip]] Ju 87 je proizveden u [[Švedska|Švedskoj]] i tajno je transportovan u [[Treći Reich|Nemačku]], krajem [[1934]]. godine, a prvi probni let napravio je 17. septembra [[1935]].<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/>

Tokom ispitivanja, avion Ju 87 je imao problem sa hlađenjem [[Vazduhoplovni motor|motora]], zbog malog i nedovoljno efikasnog hladnjaka i zato je dolazilo do njegovog pregrevanja. Desilo se i više [[Udes vazduhoplova|udesa]] toga aviona. U jednom je poginuo [[pilot]] Vili Nojhofen, zbog otkaza sistema [[Aerodinamička kočnica|aerodimačkih kočnica]], 24. januara [[1936]]. godine.<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref>Griehl 2001, p. 41.</ref> Bez obzira na sve, ipak je konačno izabran Ju 87 za serijsku proizvodnju i uvođenje u operativnu upotrebu [[Luftwaffe|Luftvafea]]. ''Hejnkel He 118'' je izgubio „trku“ zbog toga što je bio napravljen sa komponentama manje robusnosti. To mu je bio veliki minus, imajući u vidu uslove leta u okviru definisane namene i načina upotrebe ovog aviona. Elisa Hejnkela je bila male čvrstoće i nosivosti za konkretna [[aerodinamika|aerodinamička]] opterećenja, struktura repa nije podnosila postojeći spektar opterećenja u toku ispitivanja u letu i pojavljivali su se problemi sa [[sistem komandi leta aviona|komandama leta]]. Hejnkelov avion je doživeo dva teška udesa, u samom periodu pred odluku. Prvi se desio 27. jula [[1936]]. godine i to [[prototip]] pod oznakom ''D-UKYM'', pri čemu je [[pilot]] preživeo.<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="Ward 2004, p. 31">Ward 2004, p. 31.</ref> Drugi udes se desio istoga dana. Pao je još jedan prototip, kada je pilot poginuo. „Štuka“ je proglašena pobednikom toga konkursa, sa novim jačim motorom ''Jumo 210A'', i ako je Hejnkelov avion pokazao bolje perfomanse leta.<ref name="Ju.87A Stuka"/><ref name=" STUKA ORIGINS">{{cite web|url= http://www.airvectors.net/avstuka.html#m2|title= STUKA ORIGINS | quote =  STUKA ORIGINS|author = | date =01 jun 12 | format = |publisher= airvectors.net | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref>

Paralelno se odvijao i projekat aviona [[Hejnkel Hs 123]], dvokrilca, jednoseda, slične namene. Motor mu je bio sa vazdušnim hlađenjem. Proizvodnja ovog aviona je završena u oktobru [[1938]]. godine, sa manje od 1.000 primeraka, u svim serijama.<ref name="Henschel Hs 123">{{cite web|url=http://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/hs123.html |title= Henschel Hs 123| quote = Henschel Hs 123|author = | date =| format = |publisher= warbirdsresourcegroup.org | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 6. 3. 2013.}}</ref><ref name="PROLOGUE: THE HENSCHEL HS-123">{{cite web|url= http://www.airvectors.net/avstuka.html#m1|title=PROLOGUE: THE HENSCHEL HS-123 | quote = PROLOGUE: THE HENSCHEL HS-123|author = | date =01 jun 12| format = |publisher= airvectors.net | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref> Međutim, on je imao samo ograničenu primenu u [[Luftwaffe|Luftvafe]], pored čuvenog aviona Junkers Ju 87.<ref name="Ju.87A Stuka"/>

=== Dorada projekta ===
Bez obzira što je Ju 87 izabran i što je dobio prednost, u odnosu na rivala, isti još nije bio spreman i „zreo“ za serijsku proizvodnju. Posedovao je još dosta nedostataka, koji nisu bili prihvatljivi za [[avijacija|vazduhoplovstvo]]. Dobijeni rezultati ispitivanja [[prototip]]a ''V4'' [[1937]]. godine, pokazali su da mu je potrebna staza poletanja veća od 250 m, da postiže visinu leta od 1.937 m za osam minuta, sa teretom od 250&nbsp;kg [[bomba|bombi]], a brzina leta mu je bila 250&nbsp;km/h.<ref name=" STUKA ORIGINS"/><ref>Griehl 2001, p. 46.</ref> Međutim, ''Hejnkel HS 118'' je imao daleko bolje te performanse, a samim tim bio bi i manje ugrožen od neprijateljske protivavionske odbrane sa zemlje. Zbog tih razloga vazduhoplovstvo je insistiralo na povećanju viška snage za Ju 87, da bi se postigla maksimalna brzina iznad 350&nbsp;km/h. [[Pilot]]i su se takođe žalili na [[navigacija|navigaciju]] i na lošu preglednost instrumentalne table Ju 87. Bili su zadovoljni sa upravljanjem avionom i sa robusnošću njegove strukture.<ref name=" STUKA ORIGINS"/><ref>Griehl 2001, p. 47.</ref>

Razvoj [[Vazduhoplovni motor|motora]], za Ju 87 je kasnio, te je doneta odluka da se ugradi ''Jumo 210''. Ispitivanje u letu je počelo 14. avgusta [[1936]]. godine. Sa novim motorom je postignuta veća brzina leta aviona, pri zemlji, 280&nbsp;km/h, a na visini od 1.250 m, 290&nbsp;km/h.<ref name="Ju.87A Stuka"/><ref>Griehl 2001, pp. 52–53.</ref>

== Prototipski razvoj ==

{| border="2" style="margin-left:10px; float:right;"  cellpadding="2"
|+'''Prototipski razvoj<ref name="Griehl 2001, p. 49">Griehl 2001, p. 49.</ref><ref name="Erfurth 2004, p. 40.">Erfurth 2004, p. 40.</ref><ref name="Griehl 2001, p. 63">Griehl 2001, p. 63.</ref>'''
|- style="background:skyBlue;"
!Oznaka  
!Ev. br.
!Motor
!Snaga 
[kW]
!1<sup>o</sup> poletanje
|-
| style="background:#ccc;" colspan="5"|<center>Prototipovi za razvoj varijante „A“<ref name="Ju.87A Stuka"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="Junkers Ju 87A Anton"/><ref name="STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY"/><ref name="Junkers Ju87 Production List"/></center>
|-
|Ju-87 V1
| style="text-align:right;"|<center>№ 4921</center>
| style="text-align:right;"|<center>''Kestrel''</center>
| style="text-align:right;"|<center>391</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[17. 9.|17. septembar]] [[1935]].</center>
|-
|Ju-87 V2
| style="text-align:right;"|<center>№ 4922 </center>
| style="text-align:right;"|<center>''Jumo 210Aa''</center>
| style="text-align:right;"|<center>455</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[4. 6.|4. juni]] [[1937]].</center>
|-
|Ju-87 V3
| style="text-align:right;"|<center>№ 4923</center> 
| style="text-align:right;"|<center>''Jumo 210Aa''</center> 
| style="text-align:right;"|<center>455</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[27. 3.|27. mart]] [[1936]].</center>
|-
|Ju-87 V4
| style="text-align:right;"|<center>№ 4924</center>
| style="text-align:right;"|<center>''Jumo 210Ca''</center> 
| style="text-align:right;"|<center>475</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[20. 6.|20. juni]] [[1936]].</center>
|-
|Ju-87 V5
| style="text-align:right;"|<center>№ 4925</center> 
| style="text-align:right;"|<center>''Jumo 210Ca''</center> 
| style="text-align:right;"|<center>475</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[14. 8.|14. avgust]] [[1936]].</center>
|-
| style="background:#ccc;" colspan="5"|<center>Prototipovi za razvoj varijante „B“<ref name="Ju.87B Stuka"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY"/><ref name="Junkers Ju87 Production List"/><ref name="Junkers Ju 87B Bertha"/></center>
|-
|Ju-87 V6
| style="text-align:right;"|<center>№ 0870027</center>
| style="text-align:right;"|<center>''Jumo 211A''</center>
| style="text-align:right;"|<center>746</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[14. 6.|14. juni]] [[1937]]</center>
|-
|Ju-87 V7
| style="text-align:right;"|<center>№ 0870028</center>
| style="text-align:right;"|<center>''Jumo 211A''</center> 
| style="text-align:right;"|<center>746</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[23. 8.|23. avgust]] [[1937]].</center>
|-
|Ju-87 V8
| style="text-align:right;"|<center>№ 4927</center>
| style="text-align:right;"|<center>-</center> 
| style="text-align:right;"|<center>-</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[11. 11.|11. novembar]] [[1937]].</center>
|-
|Ju-87 V9
| style="text-align:right;"|<center>№ 4926</center>
| style="text-align:right;"|<center>-</center> 
| style="text-align:right;"|<center>-</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[16. 2.|16. februar]] [[1938]].</center>
|-
|Ju-87 V15
| style="text-align:right;"|<center>№ 0870321</center>
| style="text-align:right;"|<center>-</center> 
| style="text-align:right;"|<center>-</center>
| style="text-align:right;"|<center> [[1942]].</center>
|-
|Ju-87 V16
| style="text-align:right;"|<center>№ 0870279</center>
| style="text-align:right;"|<center>-</center> 
| style="text-align:right;"|<center>-</center>
| style="text-align:right;"|<center>-</center>
|-
| style="background:#ccc;" colspan="5"|Ju-87 V17 i Ju-87 V18 nije poznato da su ikada završeni.
|-
|colspan="5"|<center>Prototipovi za razvoj varijante „C“<ref name="Junkers Ju 87C"/><ref name="Ju.87C Stuka"/></center>
|-
|Ju-87 V10
| style="text-align:right;"|<center>№ 4928</center>
| style="text-align:right;"|<center>''Jumo 211A''</center> 
| style="text-align:right;"|<center>746</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[17. 3.|17. mart]] [[1938]].</center>
|-
|Ju-87 V11
| style="text-align:right;"|<center>№ 4929</center>
| style="text-align:right;"|<center>''Jumo 211A''</center> 
| style="text-align:right;"|<center>746</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[12. 5.|12. maj]] [[1938]].</center>
|-
| style="background:#ccc;" colspan="5"|<center>Prototipovi za razvoj varijante „D“<ref name="Griehl 2001, p. 49"/><ref name="Junkers Ju 87D Dora"/><ref name=" Ju.87D Stuka"/></center>
|-
|Ju-87 V21
| style="text-align:right;"|<center>№ 0870536</center>
| style="text-align:right;"|<center>''Jumo 211J-1''</center> 
| style="text-align:right;"|<center>1.045</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[1. 3.|1. mart]] [[1941]].</center>
|-
|Ju-87 V22
| style="text-align:right;"|<center>№ 0870540</center>
| style="text-align:right;"|<center>-</center> 
| style="text-align:right;"|<center>-</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[1. 3.|1. mart]] [[1941]].</center>
|-
|Ju-87 V23
| style="text-align:right;"|<center>№ 0870542</center>
| style="text-align:right;"|<center>-</center> 
| style="text-align:right;"|<center>-</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[1. 3.|1. mart]] [[1941]].</center>
|-
|Ju-87 V24
| style="text-align:right;"|<center>№ 0870544</center>
| style="text-align:right;"|<center>-</center> 
| style="text-align:right;"|<center>-</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[1. 3.|1. mart]] [[1941]].</center>
|-
|Ju-87 V25
| style="text-align:right;"|<center>№ 0870530</center>
| style="text-align:right;"|<center>-</center> 
| style="text-align:right;"|<center>-</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[1. 3.|1. mart]] [[1941]].</center>
|-
|Ju-87 V30
| style="text-align:right;"|<center>№ 2296</center>
| style="text-align:right;"|<center>-</center> 
| style="text-align:right;"|<center>-</center>
| style="text-align:right;"|<center>[[1. 3.|1. mart]] [[1941]].</center>
|-
| style="background:#ccc;" colspan="5"|Ju-87 V 26-28 i Ju-87 V 42-47, nije poznato za koje su varijante.<ref name="Griehl 2001, p. 49"/><ref name="Junkers Ju87">{{cite web|url= http://www.battle-fleet.com/pw/his/ju87.htm|title= Junkers Ju87| quote = Junkers Ju87|author = | date =| format = |publisher= battle-fleet.com | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 21. 3. 2013.}}</ref>
|}

=== Prototipovi ===
Prvi [[prototip]] Ju-87 V1 je poleteo u proleće [[1934]]. godine. Projektovao ga je tim inženjera Hermana Polmana. Profesor [[Hugo Junkers]], osnivač firme, nije imao nikakav uticaj na razvoj toga aviona, pošto je uklonjen iz fabrike u maju [[1933]]. godine, zbog svoga antinacističkog stava. Vlada je preuzela kontrolu nad firmom, a profesor Junkers je poslat u penziju. Umro je u [[Bavarska|Bavarskoj]] [[3. 2.|3. februara]] [[1935]]. godine.<ref name=" STUKA ORIGINS"/>

Avion Ju-87 V1 nije bio lepog izgleda:
* „Nosni“ deo trupa, bio mu je neugledan, [[Linijski klipni motor]] mu je bio hlađen tečnošću.
* Visoko je štrčao poklopac kabine [[pilot]]a, a drugi član posade (navigator / radio-telegrafista / strelac), bio je okrenut suprotno od smera leta.
* Horizontalni rep je bio poduprt upornicama.
* Vertikalni rep se sastojao iz dve istovetne, paralelne površine.
* [[Krilo]] je bilo sa dvostrukim diedrom, „lomljeno“, na mestu oslonca glavnih nogu [[Stajni trap vazduhoplova|stajnog trapa]].
* Fiksni [[Stajni trap vazduhoplova|stajni trap]] je bio sa repnim točkom. Velike [[aerodinamika|aerodinamičke]] obloge („kapotaži“) su omotavali glavne noge, radi smanjuja [[Aerodinamički otpor|otpora]].<ref name=" STUKA ORIGINS"/><ref name="STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY"/>

U to vreme, nemačka motorska industrija nije mogla isporučiti potrebnu pogonsku grupu, te je za Ju 87 V1 izabran 12. cilindrični, [[Ujedinjeno Kraljevstvo|britanski]] [[Vazduhoplovni motor|motor]] ''Rols Rojse Kestrel'', sa kompresorom i tečnim hlađenjem, snage od 391&nbsp;kW, kao i za prvi [[prototip]] čuvenog aviona [[Meseršmit Bf 109]]. Hlađenje motora pokazalo se problematično, zbog čega mu je povećan hladnjak, koji je upadljivo štrčao izvan konture aviona, što mu je još više kvarilo spoljni izgled.<ref name=" STUKA ORIGINS"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE">{{cite web|url= http://www.airvectors.net/avstuka.html#m3|title= JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE| quote =JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE|author = | date =01 jun 12| format = |publisher= airvectors.net | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 7. 3. 2013.}}</ref>

Drugi [[prototip]], Ju 87 V2 je imao motor ''Junkers Jumo 210Aa''. To je isto 12. cilindrični motor, hlađen sa tečnošću, snage od 455&nbsp;kW, koji je pokretao trokraku elisu promenljivog koraka. Za razliku od prvog aviona, ovaj je imao jednu površinu vertikalnog repa, na nešto dužem kraku, a trup mu je bio duži. Na izlaznoj ivici unutrašnjeg dela [[krilo|krila]], integrisana su zakrilca, sa zajedničkom funkcijom [[Aerodinamička kočnica|aerodinamičkih kočnica]]. Odsustvo aerodinamičkih kočnica, bio je uzrok gubitka prvog prototipa pri obrušavanju, u martu [[1936]]. godine.<ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY"/>

Ubrzo je zatim razvijen i treći prototip (Ju-87 V3). Na njemu su napravljene velike promene, u odnosu na prethodni V2, povećana je preglednost [[pilot]]u, preko nosnog dela aviona, sa preradom motorske gondole i povećano je krmilo horizontalnog repa. Program letnih ispitivanja „štuke“, nastavljen je sredinom [[1936]]. godine, a dobijeni su veoma zadovoljavajući rezultati. Bez obzira na više [[Udes vazduhoplova|udesa]] i na postojanje opozicije projektu, doneta je odluka o otpočinjanja serijske proizvodnje aviona Ju 87.<ref name="Ju.87A Stuka"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY"/>

Prototip Ju-87 V4 završen je u kasnu jesen [[1936]]. godine. Karakterišu ga poboljšanja kao što su veći horizontalni rep i krmilo, revidirane su aerodinamičke obloge na nogama [[Stajni organi vazduhoplova|stajnog trapa]], modifikovan je poklopac zadnje kabine i povećan je operativni komplet. To je direktno dovelo do predserijske proizvodnje od deset primeraka Ju-87 A-0 pre kraja [[1936]]. godine. Standard predserijskog aviona Ju-87 A-0 malo se razlikovao od prototipa Ju-87 V4. Opremljen je sa motorom ''Jumo 210Ca'', sa snagom od 475&nbsp;kW, a i pojednostavljena mu je tehnologija proizvodnje [[krilo|krila]].<ref name="Ju.87A Stuka"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY"/>

<!--
[[Datoteka:Razvoj prototipova .png|mini|centar|750px|
<center>'''Siluete prvih [[prototip]]ova aviona Junkers Ju 87'''<ref name=" The Junkers Ju-87 Stuka"/></center>

{{-}}
<center>{{col-start}}
{{col-4}}
{{Legenda|#BADBAD| — Ju 87 V1a}}
— motor ''Rols Rojse Kestrel''<br />
— dvostruki vertikalni rep
{{col-4}}
{{Legenda|#BADBAD| — Ju 87 V1b}}
— motor ''Rols Rojse Kestrel''<br />
— dvostruki vertikalni rep<br />
— povećani hladnjak motora
{{col-4}}
{{Legenda|#BADBAD| — Ju 87 V2}}
— motor Junkers ''Jumo 210Aa''<br />
— jedan vertikalni rep<br />
— aerodinamičke kočnice
{{col-4}}
{{Legenda|#BADBAD| — Ju 87 V3}}
— motor Junkers ''Jumo 211Da''<br />
— jedan vertikalni rep<br />
— aerodinamičke kočnice<br />
— povećano krmilo pravca<br />
— napred, nagnut „nos“ trupa
{{col-end}}]]
-->
Iskustva i rezultati ispitivanja Ju-87 A-0, doveli su do novog standarda Ju-87 A-1, sa punom serijskom proizvodnjom i sa početnim uvođenjem u operativnu upotrebu u [[Luftwaffe|Luftvafeu]], početkom [[1937]]. godine. Generalno, oba standarda su identične spoljašnosti, a jedina razlika među njima je da je nešto pojednostavljena tehnologija proizvodnje Ju-87A-1. Ovi standardi, prepoznatljivi su kao prototip V5. Početkom [[1938]]. godine, opremljen motorom ''Jumo 211'', dobijen je i prototip V6. Rešenje V6 dovelo je do daljih usavršavanja u prototip V7, koji je prethodnik predserije Ju-87 B-0, a zatim i serije Ju-87B.<ref name="Ju.87A Stuka"/><ref name="Ju.87B Stuka"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/>

=== Proces obrušavanja pri bombardovanju ===
Primena taktičkog postupka bombardovanja iz obrušavanja, tesno je povezana za taktičko-tehničke zahteve razvoja aviona Ju 87. Velika preciznost bombardovanja, postignuta je s tim taktičkim postupkom, a to je predstavljalo značajan napredak za efikasnu upotrebu avijacije, u periodu tadašnjeg nivoa tehnološkog razvoja i niskog nivoa opremljenosti aviona, neposredno pred i u toku prvog dela [[Drugi svjetski rat|Drugog svetskog rata]]. Dotadašnji, klasični postupak bombardovanja izvodio se iz horizontalnog leta, iznad polja cilja. Koristio se statički nišan i slobodna procena [[pilot]]a za trenutak odkačinjanja [[bomba|bombe]], pri smanjenoj [[brzina|brzini]] aviona. Pri bombardovanju na ovaj način, bila je mala verovatnoća direktnog pogađanja cilja. Bilo je neophodno upotrebiti daleko veći broj aviona i bombi, za postizanje definisanog efekta uništenja cilja. Za razliku od prethodnog taktičkog postupka, kod [[bombardovanje|bombardovanja]] obrušavanjem, putanja bombe je bliža pravoj liniji u pravcu cilja, sa porastom ugla pod kojim avion obrušava. Pri obrušavanju pod uglom od 90°, putanje aviona i bombe su prave linije, koje se međusobno poklapaju. Putanja bombe nastavlja da bude prava linija i posle napuštanja aviona, sve do cilja. Posle odkačinjanja bombe avion prelazi u lučnu putanju, pošto isti pravi manevar „vađenja“ iz obrušavanja. Pri bombardovanju sa obrušavanjem aviona, pod 90°, nije potrebno nikakvo preticanje, između početne slobodne putanje bombe i položaja statičkog cilja, oni ostaju na istoj pravoj liniji, sve do njihovog međusobnog direktnog kontakta.<ref name="Griehl 2001, p. 61">Griehl 2001, p. 61.</ref><ref name="Ju 87 Stuka in the Battle of Britain"/>
<!--
[[Datoteka:Ju87obrušavanje5.svg|mini|centar|700px|Uporedni prikaz taktičkih principa bombardovanja iz horizontalnog leta i obrušavanja, u [[Drugi svjetski rat|Drugom svetskom ratu.]]
{{-}}
<center>{{col-start}}
{{col-2}}
{{Legenda|#BADBAD| <big>'''Horizontalni let'''</big>}}
— Visina leta na 800 do 2.500 m.<br />
— Brzina leta približno oko 400&nbsp;km/h,<br />
— Pasivni nišan.<br />
— Verovatnoća pogađanja cilja, bila je 35%.
{{col-2}}
{{Legenda|#BADBAD| <big>'''Obrušavanje'''</big>}}
— Visina leta u prilazu 4.500 m.<br />
— Iznad zone cilja avion se rotira (valja), oko „x“ ose za 180°.<br />
— U leđnom letu prelazi u obrušavanje, pod uglom od 60° do 90°, pilot povlači palicu na sebe.<br />
— U toku obrušavanja otvaraju se aerodinamičke kočnice, zbog potrebne kontrole prirasta brzine leta.<br />
— U trenutku poklapanja putanje obrušavanja i cilja (sa potrebnim preticanjem), odbacuje se [[bomba]].<br />
— „Vađenje“ aviona iz obrušavanja, usled otklonjaja zakrilaca.<br />
— Kada se „nosni“ deo aviona podigne iznad horizonta, uvlače se aerodinamičke kočnice.<br />
— Verovatnoća pogađanja cilja, bila je oko 95%.{{col-end}}]]
-->
Taktički postupak bombardovanja, sa složenim vertikalnim manevrom opterećenog aviona Ju 87, sa podvešenom bombom ispod trupa, iziskuje poseban prilaz u tehnici letenja. Da bi se rizik realizacije toga postupka sveo na minimum, određena je bezbedna visina leta za uvođenje u manevar od 4.500 metara i brzina do 600&nbsp;km/h.<ref name="Ju 87 Stuka, Junkers"/><ref name="Griehl 2001, p. 61" /> Na patosu pilotske kabine ugrađeno je providno „prozorče“ od stakla („vizir“), kroz koje je [[pilot]] na vreme uočavao cilj, pa je donosio odluku i počinjao navedeni vertikalni manevar sa obrušavanjem aviona. Prvi deo manevra je valjanje za 180°, u položaj leđnog leta, a iz toga položaja je direktno prelazio u obrušavanje na cilj, sa povlačenjem komandne palice na sebe.{{efn|Ovakav manevar obezbeđuje praktično najpovoljniju mogućnost, za brzo poklapanje linije nišanjenja sa ciljem, za najmanji gubitak visine, u strmom  obrušavanju, u raspoloživoj rezervi visine leta aviona (vidi crtež taktičkog postupka). U toku njega je manji gubitak visine, u odnosu na primenu drugih tehnika letenja. Rezerva visine leta se mora obezbediti za mogućnost pouzdanog „vađenja“ iz obrušavanja pre opasnosti udara u zemlju, sa dovoljnim rezervom rastojanja i da ne dođe do oštećenja aviona od parčadi sopstvene bombe.<ref name="Griehl 2001, p. 61"/>}}<ref name="Griehl 2001, p. 61"/> Pri početku obrušavanja, otvarale su se [[aerodinačka kočnica|aerodinačke kočnice]] i povećavao se [[Aerodinamički otpor|otpor]] aviona, što mu je umanjivalo prirast brzine za oko 20%, pri tome je pilot oduzimao gas motora. Kada avion stiže u zonu cilja, obrušavajući se do visine od oko 450 m, palilo se svetlo na visinomeru, ukazujći pilotu da je trenutak za odbacivanje bombe. [[Pilot]] je to odbacivanje izazvao automatskim izvlačenjem kinematike mehanizma njenog podtrupnog nosača, a zatim i odbravljivanjem noseće brave bombe, pritiskanjem na dugme na komandnoj tabli.<ref name="Griehl 2001, p. 61"/><ref name="Ju 87 Stuka in the Battle of Britain"/> Na taj način se [[bomba]] translatorno udaljavala od trupa aviona i po odbravljivanju nastavila kretanje po inerciji, izvan polja rotora elise.{{efn|Bombe ispod [[krilo|krila]] su na klasičnim nosačima. Za njih nema opasnosti da im se putanja kretanja nađe u polju elise.}} Posle odkačinjanja bombe počinjalo je „vađenje“ aviona sa normalnim ubrzanjem od 6g. To se izazivalo automatskim otklonom zakrilaca, što je generisalo dopunski [[uzgon]] pa i [[Moment propinjanja|momenta propinjanja]]. Na ovaj način se izazivao samostalan izlazak aviona iz obrušavanja, bez intervencije pilota, što je u slučaju gubitka njegove svesti usled velikih inercijalnih opterećenja, bila preventiva, pošto on nije imao [[Anti-G odelo|anti-g odelo]]. Poznato je da je prosečna granica za zdravog čoveka normalno ubrzanje od 5g.<ref name="Griehl 2001, p. 61"/>
[[Datoteka:Ju87 G2 2.jpg|<center>Eksponat „štuke“ u britanskom muzeju.</center>|desno|mini|250px]]
Kada se „nos“ aviona podigne iznad horizonta, uvlačile su se aerodinačke kočnice, dodavao se gas motora i avion se penjao na bezbednu visinu, pod uglom od 30° do 50°, sa uvučenim zakrilcima.<ref name="Ju 87 Stuka, Junkers"/><ref name="Griehl 2001, p. 61"/>

U obrušavanju, projekcija silute aviona Ju 87 je smanjena na minimum, za protivavionsku odbranu cilja. Zato su s njim postizani dobri rezultati uništavanja ciljeva, uz male sopstvene gubitke. Britanski probni pilot Erik Brovn ({{jez-eng|Eric Brown}}), u letu je ispitivao procesuru bombardovanja sa avionom Junkers Ju 87 u Brinanskom vazduhoplovnom institutu ({{jez-eng|Royal Aircraft Establishment}} (''RAE'')), u [[Farnboro]]u. Nakon toga je izjavio je:<ref>Just 1986, p. 54.</ref><ref name="Thompson and Smith pp. 235–236.">Thompson and Smith 2008, pp. 235–236.</ref> {{izdvojeni citat|Leteo sam više ''obrušavajućih bombardera'', Junkers Ju 87 je jedini među njima koji može obrušavati vertikalno. Sa drugima to pilot izvodi do 60 stepeni, dok se sa Ju 87 to odrađuje sve automatski i to do ugla obrušavanja od 90 stepeni. „Štuka“ je bio avion u posebnoj, sopstvenoj klasi.}}
{{-}}
<!--
[[Datoteka:Obrušavanje 9.svg|mini|centar|700px|
<center>'''Bombardovanje iz obrušavanja, sa karakterističnim fazama leta''':</center>1- Zauzimanje putanje obrušavanja, na visini leta od oko 1.300 m.<br />2- Otvaranje aerodinamičkih kočnica, na početnom delu putanje obrušavanja.<br />3- Šema kinematskog mehanizma aerodinamičke kočnice.<br />4- Translatorno udaljavanje bombe od trupa i njeno odbravljivanje, početak manevra „vađenja“ iz obrušavanja, uvlačenje aerodinamičkih kočnica i izvlačenje zakrilaca, na visini leta od oko 460 m.{{efn|Zakretanjem gornje i donje ploče stukture zakrilaca, dobijale su se aerodinamičke kočnice (šema na crtežu, pod 3)}}<br />5- Blago penjanje aviona i napuštanje bojišta.<br />6- Putanja samostalnog kretanja bombe.<br />7- Bomba.<br />8- Cilj.]]
-->
=== Ispitivanje opterećenja pilota, pri „vađenju“ aviona iz obrušavanja ===
{{Glavni članak|Faktor aerodinamičkog opterećenja|Ubrzanje (vazduhoplovna fiziologija)}}
Stručnjaci ''Junkersa'' su detaljno, u svojoj fabrici u [[Desau]], ispitivali izdržljivost i radnu sposobnost [[pilot]]a u uslovima leta pri izvršavanju taktičkog postupka bombardovanja u obrušavanju. Otkriveno je da [[pilot]] može da izdrži opterećenje pri normalnom ubrzanju do 8,5g ako taj manevar traje do tri sekunde. Na manjim ubrzanjima od 4g nije bilo nikakvih problema sa iskusnim pilotima, ni u gubljenju svesti i vida.<ref name="Erfurth 2004, p. 52">Erfurth 2004, p. 52.</ref> Iznad 6g, 50% pilota je imalo probleme sa vidom, ali su ostali svesni i mogli su telesno reagovati. Na 7,5g, posle tri sekunde, polovina ispitivanih se onesvestila.<ref name="Erfurth 2004, p. 53">Erfurth 2004, p. 53.</ref> Posle pada ubrzanja, ispod 3g, proces povraćaja svesti, trajao je do oko tri sekunde. Preduzete su mere istraživanja primene novih rešenja i tehnologija u cilju povećanja izdržljivosti pilota. Jedan od ključnih faktora je bio kabina pod pritiskom i obezbeđenje kiseonika za disanje pilota. Rezultati ispitivanja su pokazivali da na većoj visini leta može i ubrzanje od 2g izazvati smrt pilota, ako nema odgovarajaću odeću i dovod kiseonika za disanje. To je usmerilo Junkersove stručnjake da istražuju i razvijaju primenu nove tehnologije zaštitnog odela pilota i kiseoničke maske. Zaključili su da sa odgovarajućom odećom i kiseoničkom maskom pilot može izdržati ubrzanje i blizu 9g.<ref name="Erfurth 2004, p. 54">Erfurth 2004, p. 54.</ref>

{{Navbox
|name  = Bombardovanje
|title = <div class="NavHead" style="color:gold; text-align:left; font-size:130%;"><center>'''Animacija bombardovanja iz „obrušavanja“, direktno na cilj '''</center></div> 
|state = collapsed
|titlestyle = background-color:#70CCDA;
|groupstyle = width:15em; background-color: #E6E6FA;
|liststyle = width:auto;
|list1 =[[Datoteka:Stuka bombarder 1.gif|centar|500px]]
}}

Američka vojska, bila je impresionirana zateknutim stanjem i rezultatima, pri zauzimanju fabrike u [[Desau]], 21. aprila [[1945]]. godine. Uverili su se u visoke rezultate medicinskih i tehnoloških istraživanja aspekata izdržljivosti pilota, u uslovima visokih opterećenja njegovog organizma, usled velikih ubrzanja u manevru aviona. Očigledno, da im brzina izmene uslova i odvijanje rata nije dozvolila da praktično iskoriste svoje rezultate istraživanja, u smislu zaštite pilota sa [[Anti-G odelo|anti-G pilotskim odelom]], maskom sa [[kiseonik]]om i kabinom pod pritiskom.

Jedino su na osnovu ovih rezultata eksperimentalnih istraživanja, za Ju 87, standardizovali prethodno opisanu proceduru bombardovanja u obrušavanju, sa rešenjima automatizacije otklona [[Zakrilca|zakrilaca]] i izvlačenja [[Aerodinamička kočnica|aerodinamičkih kočnica]].<ref name="Ju 87 Stuka, Junkers"/><ref name="Erfurth 2004, p. 54"/>

=== Taktika izmene formacije leta ===
Sam proces bomardovanja obrušavanjem direktno na cilj, bio je novi lucidan, ali i zahtevan taktički prilaz. Nemački stručnjaci su želeli izvući maksimalni rezultat njegovom daljom razradom i kombinacijom sa drugim ratnim lukavstvima, sve u cilju povećanja borbene efikasnosti i preciznosti bombardovanja. Jedno od tih unapređenja je bila i taktička razrada borbene formacije leta aviona pri napadu.

Eskadrila „štuka“ ({{jez-nem|Staffel}}) podeljena je na tri grupe ({{jez-nem|Ketten}}) sastavljene od po tri letelice koje do dolaska u zonu borbenih dejstava lete u klinastoj formaciji, oblika obrnutog „V“ ({{jez-nem|V-Formation}}). Po dolasku u zonu dejstva, dve grupe menjaju svoje pozicije, tako da se razvrstavaju linijski sa leve u desnu stranu. Tokom pripreme za napad, svi avioni u trojkama se linijski frontalno razvrstavaju, smaknuto jedan do drugog, sa jednakim malim međusobnim zaostajanjem, nakon čega započinju taj manevar obrušavanja, redom jedan po jedan. Tako su formacije „štuka“ nanosile kontinualan udar i time su postizale maksimalne rezultate razaranja.<ref name="AvioniLuftvafe">{{cite book  | last = G.G. LEPAGE  | first = JEAN-DENIS  | title = Aircraft of the Luftwaffe, 1935–1945  | date = 2009.  | publisher = McFarland & Company, Inc.  | location = Jefferson, North Carolina| language = {{en}}  | id = | pages = 108 | chapter = 4. Bombers}}</ref>

Grupe „štuka“ nisu uvek letele na istim visinama. Često su, u zavisnosti od jačine protivavionske odbrane i tipa cilja, menjale visinu leta i napadale u talasima. Tako su na [[Sredozemno more|Mediteranu]] [[10. 1.|10. januara]] [[1941]]. „štuke“ napale i pogodile britanski nosač aviona ''Ilastrijos'' ({{jez-eng|Illustrious}}) sa više [[bomba|bombi]]. Zbog protivavionske vatre sa brodova, grupe „štuka“ su menjale visinu, brzinu i raspored te su uspele da sa velikom preciznošću pogode brod.<ref name="Aircraft Carriers">{{cite book  | last = Polmar  | first = Norman | title = Aircraft Carriers, 1935–1945  | date = 2009.  | publisher = Potomac Books, Inc.  | location = | language = {{en}}  | id = | pages = | chapter = Fliegercorps X versus the Illustrious}}</ref>

== Varijante ==
Ju 87 je s vremenom, a posebno tokom rata, pretrpeo velike izmene. Pojačavani su mu motori, olakšana struktura i poboljšana njena konstrukcija, [[Sistem komandi leta aviona|komande leta]], [[aerodinamika]] i naoružanje itd. Svaka nova varijanta je imala po nekoliko podvarijanti sa naprednim modifikacijama, u zavisnosti od potrebe, uslova ratišta i mogućnosti proizvodnje.<ref name="Junkers Ju87 Stuka ">{{cite web|url= http://www.3dhistory.co.uk/fact-sheet/008-ju87-stuka.php|title=Junkers Ju87 Stuka  | quote = Junkers Ju87 Stuka |author = | date =| format = |publisher=  | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 19. 3. 2013.}}</ref>
<!--
[[Datoteka:Varijante.PNG|mini|centar|750px|
<center>'''Siluete usvojenih osnovnih varijanti standarda aviona Junkers Ju 87'''<ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="Junkers Ju 87A Anton"/><ref name="Junkers Ju 87B Bertha"/><ref name="Junkers Ju 87D Dora"/><ref name=" Ju.87D Stuka"/></center>

{{-}}
<center>{{col-start}}
{{col-3}}
{{Legenda|#BADBAD| — Ju 87A-1}}
— [[Vazduhoplovni motor|Motor]] ''Junkers Jumo 210Aa''<br />
— [[Mitraljez]] u zadnjoj kabini 1 h ''MG-15'' <br />
— Mitraljez s preda, u [[krilo|krilu]] 1 h ''MG-17''<br /> 
— Aerodinamičke kočnice
{{col-3}}
{{Legenda|#BADBAD| — Ju 87B-1}}
— Motor ''Junkers Jumo 211''<br />
— Mitraljez iz zadnje kabine 1 h ''MG-15''<br />
— Mitraljez s preda, u krilu 2 h ''MG-17''<br /> 
— Sirena<br />
— Aerodinamičke kočnice<br />
— Smanjene aerodinamičke obloge nogu<br />
— Antena duž leđa trupa
{{col-3}}
{{Legenda|#BADBAD| — Ju 87D-1}}
— Motor ''Junkers Jumo 211J-1''<br />
— Mitraljez iz zadnje kabine 2 h ''MG-15''<br /> 
— Mitraljez s preda, u krilu 2 h ''MG-17''<br /> 
— Sirena<br /> 
— Aerodinamičke kočnice<br />
— Smanjene aerodinamičke obloge nogu<br />
— Antena duž leđa trupa
{{col-end}}]]
-->
=== Ju 87A ===
[[Datoteka:Ju87A 050406-F-1234P-041.jpg|<center>Prve „štuke“: eskadrila Ju 87A [[1938]]. godine.</center>|desno|mini|250px]]
Podvarijante su:
* '''Ju 87A-0''' – proizvedeno je deset eksperimentalnih primeraka,<br /> sa motorima ''Jumo 210C''.<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="Griehl 2001, p. 50">Griehl 2001, p. 50.</ref><ref name="Griehl 2001, p. 52">Griehl 2001, p. 52.</ref>
* '''Ju 87A-1''' – glavna serijska podvarijanta.<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="Griehl 2001, p. 52" />
* '''Ju 87A-2''' – podarijanta sa pojačanim motorima ''Jumo 210E''.<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/>

Varijanta Ju 87A-1 je prva ušla u serijsku proizvodnju. Ona je nastala povećavanjem kapaciteta rezervoara za [[goriva|gorivo]] (smeštenim u [[krilo|krilu]], bez zaštite oklopom), malim povećanjem snage motora i povećavanjem bojevog kompleta zadnjeg mitraljeza. Planirano je da se ugrade jači [[mitraljez]]i u krilu, ali se od toga odustalo, zbog dodatnog povećanja mase i smanjenja performansi aviona. Povećan je i prečnik elise na 3,3 metra. Avion u ovoj varijanti je mogao nositi [[bomba|bombu]] mase od 500&nbsp;kg, ali pri letu sa samo jednim članom posade (bez strelca).<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="Griehl 2001, p. 52"/>

U napadu bombardovanja u obrušavanju, prethodno bi pilot zatvorio „klapne“ za protok tečnosti za hlađenje motora, podesio bi „korak“ krakova elise, prešao u manevar za obrušavanje, iz leđnog leta, pod uglom nagiba od oko 85 stepeni i otvorio [[aerodinamička kočnica|aerodinamičke kočnice]]. Trenutak odbravljivanja [[bomba|bombe]], pilot je procenjivao prema trenutnoj visini iznad cilja.<ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref>Griehl 2001, p. 53.</ref>

Sledeća varijanta Ju 87, pod oznakom A-2 se u suštini razlikovala samo po jačem motoru. Prvi put je primenjena posebna elisa promenljivog „koraka“ (napadni ugao njenih krakova), poboljšanih performansi u obrušavanju. [[Vazduhoplovni motor|Motoru]] je povećana snaga sa dodatnim ubrizgavanjem goriva, kao borbeni „forsaž“, što je u kratkom vremenskom intervalu povećalo brzinu avionu za 30 do 40&nbsp;km/h, u spasonosnoj potrebi da se izvuče iz opasnosti od dejstva protivavionske vatre sa zemlje ili protivničkih [[Lovački avion|lovaca]]. Ukupno je napravljeno 262 primeraka ovih aviona varijante A-2, do leta [[1938]]. godine.<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="Junkers Ju 87A Anton">{{cite web|url=http://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/ju87a.html |title=Junkers Ju 87A "Anton"| quote = Junkers Ju 87A Anton|author = | date =| format = |publisher= warbirdsresourcegroup.org | location = | pages = | language = {{ru}} |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref><ref>Griehl 2001, p. 57.</ref>

=== Ju 87B ===
[[Datoteka:Ju 87B NAN1Sep43.jpg|<center>Ju 87B „Štuka“, jedna od<br /> najmasovnijih varijanti.</center>|desno|mini|250px]]
Varijanta Ju 87B je otpočela sa podvarijantom Ju 87B-0, čija su prethodnica bili [[prototip]]ovi Ju 87V6 i Ju 87V7, nastali od Ju 87A-1. Na varijantu Ju 87A-1 je ugrađen motor ''Jumo 211'' od 895&nbsp;kW za ocenu i verifikaciju, početkom [[1938]]. godine. Taj standard aviona je registrovan kao [[prototip]] Ju 87V6, a sa dopunskom modifikacijom je nastao Ju 87V7, kao [[prototip]] za seriju „štuke B“. Početna podvarijanta Ju 87B-0 je proizvedena u maloj predseriji, svega od 6 primeraka.<ref name="Ju.87B Stuka">{{cite web|url= http://www.airwar.ru/enc/bww2/ju87b.html|title= Ju.87B Stuka| quote =Ju.87B Stuka |author = | date = 2004| format = |publisher= Ugolok neba | location = | pages = | language = {{ru}} |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref><ref name="Griehl 2001, p. 63">Griehl 2001, p. 63.</ref><ref name="STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY">{{cite web|url= http://www.airvectors.net/avstuka.html#m7|title=STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY | quote = STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY|author = | date =01 jun 12| format = |publisher= airvectors.net | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 14. 3. 2013.}}</ref> Dobijen je nadogradnjom sa novim trupom, znatno jačim motorom ''Jumo 211A'', većim horizontalnim repom, kliznim elementima nastrežnica omotača nogu [[Stajni organi vazduhoplova|stajnog trapa]], a druge fiksne mitraljeze MG-17.<ref name="STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY"/> Na osnovu dobijenih rezultata njegovih ispitivanja u letu, određeni broj primeraka Ju 87B-1 je prepravljen u mornaričku varijantu, a i smanjena je proizvodnja starijeg standarda A-2, za preko 60%.<ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/> Razvojem standarda podvarijante B-1, po prvi put je „štuka“ ušla u veću serijsku proizvodnju, čija dinamika je dostizala i do 60 aviona mesečno.<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="Junkers Ju 87B Bertha">{{cite web|url= http://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/ju87b.html|title=Junkers Ju 87B "Bertha" | quote = Junkers Ju 87B Bertha|author = | date =| format = |publisher= warbirdsresourcegroup.org | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref><ref name="Griehl 2001, p. 61"/>
[[Datoteka:Ju87ChicagoMuseumOfScienceAndIndustry2007.jpg|<center>Ju 87B „štuka“, tropska modifikacija u muzeju [[Čikago|Čikaga]].<center>|desno|mini|250px]]
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-392-1334-04, Russland, Junkers Ju 87, Wartung.jpg|<center>Istočni front je diktirao obezbeđenje efikasnosti u zimskim uslovima. To je, pored ostalog, značilo korišćenje poletno-sletnih staza pod [[sneg]]om. Za te uslove je opremljen Ju 87 B sa skijama, pod oznakom Ju 87B-2/U4. Snimljeno je [[22. 12.|22. decembra]] [[1941]]. godine.</center>|desno|mini|250px]]Standard ove varijante je sličan Ju87B-0, ali sa motorom ''Jumo 211Da'', sa snagom od 883&nbsp;kW, reprojektovanim trupom, izmenjenim [[Stajni organi vazduhoplova|stajnim trapom]] i ugradnjom sirene.<ref name="STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY"/> Sirena je ugrađena na levu glavnu nogu, a pogon joj je bio sa [[Aerodinamika|aerodinamičkim]] generatorom, preko elise prečnika 0,7 m. Ovo rešenje je povećavalo otpor aviona i dodatno mu je smanjivalo brzinu za oko 15&nbsp;km/h.<ref name=autogenerated3>Griehl 2001, pp. 64–65.</ref> Zbog ovoga se kasnije odustalo od ovakvog tehničkog rešenja, za dobijanje psiholoških efekata zastrašivanja. Prešlo se na zvučne efekte samih bombi, pri njihovom slobodnom padu, direktnom ugradnjom na njih vazdušnih pištaljki. Proizvedeno je oko 300 primeraka Ju 87A-1, do početka [[Drugi svjetski rat|Drugog svetskog rata]], a ukupno 697. Borbene karakteristike ovog aviona su proverene u stvarnim uslovima u [[Španski građanski rat|Španskom građanskom ratu]].<ref name=autogenerated3 />

Usledila su određena poboljšanja na podvarijanti Ju 87B-2, sa određenim modifikacijama i nadgradnjama, u odnosu na Ju 87B-1.
* Ugrađen je motor ''Jumo 211D''.
* Elisa, sa širim kracima (veće tetive [[aeroprofil]]a).
* Usmereno izbacivanje gasova motora, sa malim efektom potiska.
* Uveden je hidraulički pogon za pomeranje škrga hladnjaka motora.<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY"/><ref name="Griehl 2001, p. 66">Griehl 2001, p. 66.</ref>
[[Datoteka:JU87 Wreck.JPG|<center>Olupina aviona Ju 87B, na kojoj se uočavaju elementi strukture (rebra i ramenjače). Uočava se (dole levo) jedan od zavrtnjeva koji povezuje podsklopove delova [[krilo|krila]], na mestu veze delova sa negativnim i pozitivnim diedrom.</center>|desno|mini|250px]]
Ju 87B-2 je mogao nositi bombu od 1.000&nbsp;kg, za slučaj da je pilot sam u avionu. Imao je nekoliko specifično namenski modifikovanih varijacija:
* Ju 87B-2/U2 – poboljšan je radio.
* Ju 87B-2/U3 – pojačan je zaštitni oklop za namenu bliske podrške.
* Ju 87B-2/U4 – na stajne organe ugrađene su skije za zimsku upotrebu.
* Ju 87 B-2/trop – za posebne pustinjske uslove ratovanja u severnoj [[Afrika|Africi]], bila je tropska opcija, sa specijalnim filterima za zaštitu od peska i sa dodatnom opremom.<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="Ju.87B Stuka"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="STUKA IN FOREIGN SERVICE / VARIANT SUMMARY"/>

Proizvodnja aviona Ju 87B je počela [[1937]]. godine, a izgrađeno je 89 primeraka u Junkersovoj fabrici aviona u [[Desau]] i 40 u [[Bremen]]u. Druga porudžbina je bila 352 primerka u [[Desau]], do marta [[1940]]. godine itd. Konačna realizacija proizvodnje je prikazana u tabeli, dole desno.<ref name="Griehl 2001, p. 68">Griehl 2001, p. 68.</ref>

=== Ju 87C ===

Afirmacija uspešnog uništavanja ciljeva na kopnu, sa bombardovanjem iz obrušavanja, ohrabrilo je vojne stratege [[Wehrmacht|Vermahta]] da taj postupak koriste i na [[more|moru]]. Odlučeno je 18. avgusta [[1937]]. godine, da se razvije varijanta i za ta dejstva.<ref name="Junkers Ju87"/> Ta nova varijante je pod oznakom Ju 87 C, za upotrebu sa [[Nosač aviona|nosača aviona]] ''Graf zepelin'' ({{jez-eng|GRAF ZEPPELIN}}). Samim tim je i nametnuta nužnost nošenja i [[torpedo|torpeda]].<ref name="JU-87C / JU-87R">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/avstuka.html#m4 |title=JU-87C / JU-87R | quote = JU-87C / JU-87R|author = | date =01 jun 12.| format = |publisher=  | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 14. 3. 2013.}}</ref> Mornarička varijanta je podrazumevala dodatne izmene i opremanje u odnosu na kopnenu:[[Datoteka:Junkers Jumo 211D Engine.jpg|<center>Motor Junkers Jumo 211D.</center>|desno|mini|250px]]
* veza sa katapultom za poletanje, sa [[Nosač aviona|nosača aviona]],
* kuka na repnom točku za kačenje elastičnog užeta na palubi za kočenje posle sletanja,
* sklapanje spoljnih segmenata [[krilo|krila]] uz trup (razmah 13,19 m / sklopljeno 5 m),
* ugradnja plovaka (kese za naduvavanje vazduhom) u unutrašnjosti aviona, 
* opremanje gumenim čamcem za spasavanje, 
* uvođenje grejanja u kabini i
* mogućnost odbacivanja glavnih nogu [[Stajni organi vazduhoplova|stajnog trapa]], u slučaju prinudnog sletanja na vodu.<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="Ju.87C Stuka">{{cite web|url=http://www.airwar.ru/enc/bww2/ju87c.html |title=Ju.87C Stuka |quote = Ju.87C Stuka|author = | date = 2004.| format = |publisher= Ugolok neba| location = | pages = | language = {{ru}} |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref><ref name="JU-87C / JU-87R"/>

Razvijen je [[prototip]] mornaričke varijante, a njegovo ispitivanje je otpočelo u januaru [[1938]]. godine, a trajalo je dva meseca. Izgrađena su dva prototipa, u dve podvarijante, Ju 87 V10 sa celovitim [[krilo]]m i opcija Ju 87 V11 sa njegovim sklapanjem, na mestu „lomljenja“ diedra, zbog lakšeg pakovanja na nosač aviona. Prototipovi su razvijeni iz postojeće podvarijante Ju 87 B-0, ugradnjom motora ''Jumo 211A''. Prototip Ju 87 V10 je poleteo 17. marta [[1938]]. godine, a prema njemu je definisan standard Ju 87 C-0.<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="Junkers Ju 87C">{{cite web|url= http://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/ju87c.html|title=Junkers Ju 87C| quote = Junkers Ju 87C|author = | date =| format = |publisher= warbirdsresourcegroup.org | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref><ref name="Ju.87C Stuka"/><ref name="Junkers Ju87"/><ref name="JU-87C / JU-87R"/>

Svrha funkcije odbacivih glavnih nogu stajnog trapa, pri prinudnom sletanju na vodu, ostala je pomalo nejasna. Pri prinudnom sletanju na vodu fiksne glavne noge bi pri udaru izazivale preturanje aviona na „nos“. Jasno je da je sletanje na stomak trupa bez nogu na moru lakše, a očigledno je i bio cilj da to pomogne da se lakše posada aviona spašava, prebacivanjem u čamac za spašavanje. Da bi se ta ideja ostvarila pronađeno je rešenje da se glavne noge odvoje i odbace od aviona pre njegovog dodira sa vodom. Međutim, [[Treći Reich|Nemačka]] nikada nije završila nosače aviona, mada je lansirana predserijska proizvodnja aviona Ju 87 C-0, od 10 primeraka, koji nisu nikada koristili brodove za poletanje i sletanje. Oni su proizvedeni u prvoj polovini [[1939]]. godine.<ref name="Junkers Ju 87C"/><ref name="Ju.87C Stuka"/><ref name="JU-87C / JU-87R"/> [[Datoteka:Ju87C model.png|<center>Maketa mornaričkog aviona Ju 87C, koja ilustruje sklapanje krila, repnu kuku i<br /> katapult opremu.</center>|desno|mini|250px]]Prototip Ju 87 V11 je poleteo 12. maja [[1938]]. godine. Pokazalo se da je katapult za poletanja aviona sa broda bio slab i zato je modificiran. Ispitivanje je pokazalo dužinu zaustavljanja aviona pri sletanju od 25 do 30 metara. Standard prototipa Ju 87 V11 je određen za podvarijantu aviona Ju 87 C-1, 8. oktobra [[1938]]. godine. Taj mornarički avion je bio bolje opremljen, a bio je i sa mehanizovanim, komandovanim sklapanjem krila. Proizvodnja varijante Ju 87 C-1 nikada nije realizovana, bilo je planirano 120 primeraka, u periodu od jula [[1940]]. godine do avgusta [[1941]]. Tok rata je sve to poremetio i nije došlo do realizacije.<ref name="Junkers Ju 87C"/><ref name="Ju.87C Stuka"/><ref name="JU-87C / JU-87R"/>

Varijanta C-1 je prerađena u R-1 18. maja 1940. godine. Taj primerak Ju 87 je zagubljen tokom rata, ne zna mu se sudbina.<ref name="Junkers Ju87"/>
 
Specijalna oprema mornaričkog aviona sastojala se od signalnog pištolja za obeležavanje lokacije, pištolja za ličnu zaštitu i elastičnih unutrašnjih „plovaka“ (mešina), smeštenih u krilima, zapremine od po 750 litara i dva u trupu od po 500 litara, koji su se pri prinudnom sletanju na vodu brzo naduvavali sa vazduhom. Sa njima je obezbeđivano da avion „pluta“ na tihom moru i do tri dana.<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="Griehl 2001, p. 242">Griehl 2001, p. 242.</ref>

Završeno je ispitivanje standarda Ju 87 C-0 i realizovano je njegovo uvođenje u operativnu upotrebu, ali sa tim avionima nije zabeležen značajniji učinak. Sa katapultom se postizala brzina poletanja od 133&nbsp;km/h. Nosio je [[torpedo]] ili bombu od 500&nbsp;kg, ili 4 h 50&nbsp;kg malih bombi.<ref name="Griehl 2001, p. 240">Griehl 2001, p. 240.</ref><ref name="Griehl 2001, p. 241">Griehl 2001, p. 241.</ref><ref name="Griehl 2001, p. 243">Griehl 2001, p. 243.</ref>

=== Ju 87R ===
Za veće dolete je razvijena i proizvođena varijanta Ju 87R. Nastala je modifikacijom standarda Ju 87B, zbog ukazanih potreba da se dejstvuje po udaljenim ciljevima. Unutrašnje [[goriva|gorivo]] je dodato u ugrađene rezervoare u [[krilo|krilu]], zapremine 240 litara i mogućnost nošenja dva standardna spoljna, podvesna od 300 litara.<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="Junkers Ju87 Stuka "/><ref name="JU-87C / JU-87R"/><ref name=autogenerated4>Ju 87 R-1 manual, March 1942</ref> Sa ovom nadgradnjom je ostvaren radijus dejstva od 350&nbsp;km. Zbog povećanog doleta i autonomije leta povećan je i rezervoar za motorsko ulje, u trupu aviona.<ref name="Griehl 2001, p. 79">Griehl 2001, p. 79.</ref> Podvarijante B-2 i R-2 su ojačane za veće brzine u obrušavanju, za vrednosti i do 600&nbsp;km/h. To je sve povećalo masu aviona za oko 700&nbsp;kg, što mu je smanjilo maksimalnu brzinu za 30&nbsp;km/h i plafon leta, u odnosu na standard Ju 87A-1.<ref name="JU-87C / JU-87R"/><ref name=autogenerated4 />

Bilo je više eksperimentalnih podvarijanti iz ove familije „R“. Tako je postojala i R-3, namenjena za vuču [[desant]]nih [[jedrilica (vazduhoplov)|jedrilica]]. Kod njih je sa užetom za vuču bio integrisan i kabl za interfonsku i radio komunikaciju sa posadom jedrilice. Ovakva podvarijanta je proizvedena u ograničenom broju primeraka. U [[Bremen]]u su se uglavnom proizvodili avioni ove varijante, u ukupnim količinama od 721 primerak, iz cele porodice „R“.<ref name="JU-87C / JU-87R"/><ref name="Griehl 2001, p. 115."/> Ovi avioni su učestvovali u nemačkoj invaziji na [[Norveška|Norvešku]] u aprilu [[1940]]. godine. Britanska mornarica je bila iznenađena pojavom aviona Ju 87R, posebno kada su im potopili [[Razarač|brod razarač]] i [[HMS afridi]] ({{jez-eng|HMS Afridi}}).<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="JU-87C / JU-87R"/>

Podvarijanta R-4 je isto što i R-2, ali je sa motorom ''Jumo 211J''.<ref name="Griehl 2001, pp. 80-81">Griehl 2001, pp. 80–81.</ref>

=== Ju 87D ===
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-630-3561-27A, Flugzeuge Junkers Ju 87.jpg|<center>Ju 87D na zadatku.</center>|desno|mini|250px]]U početnom delu [[Drugi svjetski rat|Drugog svetskog rata]], avion Junkers Ju 87 pokazao veliki borbeni uspeh, ali su ubrzo protivnici pronašli efikasne načine da iskoriste njegove slabosti i da mu se uspešno suprostave.<ref name="JU-87D / STUKA IN DECLINE">{{cite web|url= http://www.airvectors.net/avstuka.html#m5|title= JU-87D / STUKA IN DECLINE| quote = JU-87D / STUKA IN DECLINE|author = | date =01 jun 12| format = |publisher=  | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref> Nemci su bili spremni na to i već su ozbiljno radili na usavršavanju varijante pod oznakom Ju 87D.<ref name="Junkers Ju87"/> Tu novu varijantu su nazvali „dora“. Za razliku od ostalih ranijih varijanti, „dora“ je predstavljala sasvim standardizovanu i umirenu koncepcijsku konfiguraciju. Dalja modernizacija „dore“ se zasnivala na dogradnji naoružanja i opreme, bez izmene „zmaja“ aviona.<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="Junkers Ju 87D Dora">{{cite web|url= http://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/ju87d.html|title= Junkers Ju 87D "Dora"| quote =Junkers Ju 87D Dora |author = | date =| format = |publisher= warbirdsresourcegroup.org | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref><ref name=" Ju.87D Stuka">{{cite web|url= http://www.airwar.ru/enc/bww2/ju87d.html|title=  Ju.87D Stuka| quote = Ju.87D Stuka|author = | date =2004.| format = |publisher= Ugolok neba| location = | pages = | language = {{ru}} |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref>

Tokom [[Bitka za Britaniju|Bitke za Britaniju]] eskadrile „štuka“ su pretrpele katastrofalne gubitke u sukobu sa britanskim [[Lovački avion|lovcima]]. Na početku operacija, „štuke“ su uništavale veliki broj ratnih i drugih plovnih objekata. Međutim, veoma brzo saveznici su uočili da je Ju 87 veoma ranjiv avion, naročito prilikom napada sa donje i bočnih strana, izvan zone odbrane njenih mitraljeza.<ref name="Junkers Ju87"/><ref name="JU-87D / STUKA IN DECLINE"/><ref>Mondey 1996, p. 114.</ref> Zadnji mitraljezac nije mogao da se efikasno suprotstavi napadima iz ovih pravaca, zbog čega je „štuka“ svojim slabim oklopom bila žrtva britanskih pokretnih [[Spitfajer]]a i [[Hoker hariken]]a. Bez jake [[Lovački avion|lovačke]] zaštite „štuka“ je bila lak plen protivničkih aviona, pogotovo ako nije letela na ekstremno malim visinama.<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87D / STUKA IN DECLINE"/>
[[Datoteka:Junkers Jumo 211 J.JPG|<center>[[V klipni motor|Motor]] ''Junkers Jumo 211 J''.</center>|desno|mini|250px]]
Uvidevši njenu ranjivost, u [[Luftwaffe|Luftvafe]] su razmišljali o dve alternative: ili da se uvede u operativnu upotrebu neki drugi avion, ili da se poboljša i nastavi proizvodnja postojećeg. Pošto nijedan avion nije bio u fazi razvoja, a pogotovo ne i spreman za serijsku proizvodnju, a zahtevi rata nisu dozvoljavali odlaganje, nastavljen je razvoj i proizvodnja Ju 87 u varijanti „D“.<ref name="JU-87D / STUKA IN DECLINE"/>

Sa pojavom novih, jačih [[V klipni motor|V klipnih motora]] ''Jumo211F'' i ''Jumo 211 J'', počela je i njihova integracija na avion Ju-87, u proleće [[1940]]. godine. Motori nastali od prethodnog tipa ''Jumo 211Da'', dobili su modifikovan disk centrifugalnog kompresora, veći stepen kompresije smeše goriva i poboljšan sistem hlađenja, koji radi na većim pritiscima. Opcija motora „J“, za razliku od „F“, ima dodatni hladnjak za komprimovani vazduh iz kompresora, što povećava snagu i pouzdanost u ekstremnom režimu rada. Pored toga, ''Jumo 211 J'' je zahtevao skuplji [[benzin]] sa [[oktanski broj|oktanskim brojem]] 100, a ''Jumo211F'' je koristio normalni od 87. Motor ''Jumo211F'' je imao snagu na poletanju od 1.032&nbsp;kW (1.383 KS) i 802&nbsp;kW (1.075 KS) na nadmorskoj visini od 4.100 m. Varijanta ''Jumo 211 J'' je bila sa ojačanom radilicom, reprojektovanim upravljanjem broja obrtaja i direktnim ubrizgavanjem [[goriva]]. Na poletanju je imao 2.600 o / min i 1.045&nbsp;kW (1.400 KS), a na nadmorskoj visini od 4.300 m 2.700 o / min i 1.052&nbsp;kW (1.410 KS) (procenjena snaga na nadmorskoj visini od 3.800 m, 940&nbsp;kW (1.260 KS) ).<ref name=" Ju.87D Stuka"/>

Varijanta Ju 87D je u mnogo čemu bila bolja od prethodnih. Ojačan joj je oklop, promenjena konstrukcija i oblik, pomeren je hladnjak u dubinu aviona (sa čime je smanjena njegova ranjivost), podešen je oblik poklopca pilotske kabine, a sama kabina je znatno proširena (poboljšana je preglednost). Zadnji mitraljez je zamenjen sa dvocevnim ''MG 81-Z'' i integrisan je jači [[V klipni motor]] ''Jumo 211 J-11''.<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name=" Ju.87D Stuka"/><ref name="Griehl 2001, p. 87">Griehl 2001, p. 87.</ref><ref name="Griehl 2001, p. 95">Griehl 2001, p. 95.</ref>

Prethodnicu toga razvoja je činila podvarijanta Ju 87D-1. Avioni, u standardu Ju 87D-1, masovno su korišćeni na [[Istočni front (Drugi svetski rat)|Istočnom frontu]] i u [[sjeverna Afrika|severnoj Africi]]. Ovaj avion je posedovao veću nosivost naoružanja, sa preopterećenjem i do 1.800&nbsp;kg bombi (mada je to predstavljao izuzetak, što mu je drastično narušavalo performanse leta), najčešće je nosio između 500 i 1.200&nbsp;kg ubojnog tereta.<ref name="Junkers Ju87"/> U okviru toga, mogao je nositi i kontejner sa kasetnim bombama. Proizvedeno je 476 primeraka Ju 87D-1 u [[1941]]. godini, a 917 u narednoj (vidi donju tabelu proizvodnje).<ref name="JU-87D / STUKA IN DECLINE"/><ref name="Griehl 2001, p. 99">Griehl 2001, p. 99.</ref>

Podvarijanta Ju 87D-2 nema značajnijih poboljšanja i korišćena je za vuču [[desant]]nih [[jedrilica (vazduhoplov)|jedrilica]]. Razvijena je od starijih varijanti B i D-1, često i bez mitraljesca u zadnjoj kabini. Na D-3 je dodatno pojačan oklop, posebno su zaštićeni rezervoari goriva u [[krilo|krilu]], da bi se poboljšala otpornost i „borbena žilavost“, pri napadu na ciljeve na zemlji. Sledeća podvarijanta D-4, razvijena je kao nosač [[torpedo|torpeda]]. Planirana je za lov na savezničke i [[sovjetski Savez|sovjetske]] [[brod]]ove, a korišćena je na [[Baltik]]u, [[Crno more|Crnom moru]] kao i u kanalu [[La Manche|Lamanš]].<ref name="Griehl 2001, p. 97">Griehl 2001, p. 97.</ref> Pošto je „štuki“ kroz modifikacije i razvoj značajno povećana masa, što je uvek slučaj kod [[Borbeni avion|borbenih aviona]], opterećenje krila je postalo neprihvatljivo veliko, pa se početkom [[1943]]. godine D-4 prešlo na radikalni zaokret sa varijantom Ju 87D-5. Tako je nastala jedna od najboljih podvarijanti u standardu Ju 87D-5, sa značajnim poboljšanjima. Uklonjene su aerodinamičke kočnice, jer se ovaj avion skoro isključivo koristio u klasičnoj borbenoj jurišnoj ulozi, prvenstveno sa vatrenim naoružanjem. Na njemu su zamenjeni mitraljezi kalibra 7,92&nbsp;mm sa mnogo jačim [[top]]ovima MG 151, kalibra 20&nbsp;mm, poboljšane su [[Sistem komandi leta aviona|komande leta]]. Sredinom [[1943]]. godine, ova podvarijanta se pojavila na svima aktivnim [[front]]ovima.<ref name="JU-87D / STUKA IN DECLINE"/><ref name="Griehl 2001, p. 98">Griehl 2001, p. 98.</ref><ref name="Griehl 2001, pp. 101–102">Griehl 2001, pp. 101–102.</ref>

Iako je Ju 87D-6 podvarijanta planirana sa ciljem postizanja pojednostavljenja proizvodnje, nije došlo do njene realizacije. Sledeća podvarijanta Ju 87D-7 je ustvari Ju 87D-5, sa opremom i uređajima za noćno letenje i skrivanjem plamena iz izduvnih cevi i prigušenjem zvuka, radi težeg otkrivanja od strane neprijatelja noću. Varijanta Ju 87D-7 je sadržala unapređeni motor ''Jumo 211P'', snage od 1.118&nbsp;kW (1.500 KS). Podvarijanta Ju 87D-8 je bila konverzija ranije Ju 87D-5, po specifikacijama Ju 87D-7. Standard Ju 87E je planiran kao torpedni bombarder, ali je to otkazano i početkom [[1943]]. godine je obustavljen rad na tome avionu.<ref name="JU-87D / STUKA IN DECLINE"/>

Razlog velikom padu proizvodnje aviona Ju 87 je bio nedostatak repromaterijala, koji se u nemačkoj industriji ozbiljno osećao već krajem [[1943]]. godine.<ref name="Griehl 2001, p. 102">Griehl 2001, p. 102.</ref><ref name="Griehl 2001, p. 103">Griehl 2001, p. 103.</ref>

Počevši od [[1943]]. godine određeni broj primeraka Ju 87D, prepravljen je u trenažne aviona, sa udvojenim [[Sistem komandi leta aviona|komandama leta]], pod nazivom Ju 87H-1. Od Ju 87D-1, nastao je Ju 87H-1, a od Ju 87 D-3 nastao je Ju 87 H-3 i tako dalje. Sve naoružanje sa njih je skinuto i instruktoru je omogućena potrebna preglednost iz zadnje kabine.<ref name="Griehl 2001, p. 284">Griehl 2001, p. 284.</ref><ref name="JU-87F & JU-187 / JU-87G / JU-87H"/>

=== Ju 87F i Ju 187 ===

Inženjeri Junkersa su mnogo radili na poboljšanju naslednika dotašnjih aviona Junkers Ju 87, u okviru definicije novog standarda obeleženog Ju 87F, sredinom [[1940]]. godine. Kao što se često dešava u takvim okolnostima, jedna promena izaziva drugu i kod razvoja aviona to može da se otme kontroli, kao grudva snega kada se kotrlja niz padinu sve više raste, tako je i ovom slučaju, u proleće [[1943]]. godine, nastao je sasvim novi avion. Potpuno različit od Ju 87, pa je standardizovan u okviru potpuno novog naziva [[Junkers Ju-187]].<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87F & JU-187 / JU-87G / JU-87H"/>

U ovom projektu je jedino zadržano tipično [[krilo]] od Ju 87, sa izmenjenim razmahom i rasporedom pojedinih elemenata. Trup aviona je bio skoro potpuno nov i mnogo usklađeniji sa motorom postavljenim nisko, tako da je [[pilot]] imao dobru preglednost, a iz zadnje kabine strelac je upravljao oružjem samo u zadnjoj sferi aviona. U odbrandbenoj zadnjoj kabini, bio je ugrađen [[top]] MG-131, kalibra od 13&nbsp;mm, a po jedan MG-151/20 kalibra od 20&nbsp;mm, sa obe strane u polukrilima.

Glavne noge [[Stajni organi vazduhoplova|stajnog trapa]] su se uvlačile unazad, a pri tome su se točkovi zakretali za 90°, tako da su se uklapale u konturu krila. Elisu je pogonio motor ''Jumo 213'', snage od 1.325&nbsp;kW (1.776 KS) (na poletanju). Ju-187 je posedovao centralni podtrupni spoljni nosač za podkačinjanje bombi od 1.000&nbsp;kg i četiri pod krilom, za od po 250&nbsp;kg. Međutim, kako je projekat Ju87D-5 napredovao, postalo je jasno da je veliki korak ispred svih, te je koncept ''Junkersa Ju-187'' silom prilika napušten, u jesen [[1943]]. godine.<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87F & JU-187 / JU-87G / JU-87H"/> Do napuštanja projekta napravljeni su modeli za testiranje u vazdušnom tunelu i maketa u punoj veličini. Međutim, planirane performanse ovog aviona nisu radikalno odstupale od prethodnih varijanti a i uvođenje [[Foke-Vulf Fw-190|FV-190F]] u jurišnu avijaciju kao i nedostatak resursa uticali su da se ovaj projekat potpuno prekine.<ref name="AvioniLuftvafe"/>

=== Ju 87G ===
[[Datoteka:Ju87 G2 1.jpg|<center>Ju 87 G2 u vazduhoplovnom muzeju u [[London]]u.</center>|desno|mini|250px]]
Intezivna borbena upotreba sovjetskog aviona [[Iljušin Il-2]], na [[Istočni front (Drugi svetski rat)|Istočnom frontu]], smanjila je efekat i značaj Ju 87. [[Luftwaffe|Luftvafe]] je ubrzano tražilo odgovor, sa novim kvalitetom aviona za obrušavanje, efikasnije naoružanim, želelo je sačuvati prestiž. Shvaćena je neophodnost naoružavanja aviona sa jačim [[top]]ovima, koji bi mogli uništavati srednje i teške [[tenk]]ove. Zbog kritičnog nedostatka vremena i repromaterijala, a u cilju što brže proizvodnje i priprema za [[Bitka kod Kurska|Kursku bitku]], razvijena je jedna od najpoznatijih varijanti „štuke“, Ju 87G. Sa prethodne varijante, skinute su zaštitne ploče kabine, rezervoara za [[goriva|gorivo]] i motora. Nova varijanta je takođe bila bez aerodinačkih kočnica, pošto mu je funkcija strmog obrušavanja ukinuta. Avion je dobio naziv „gustav“.<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="Junkers Ju87 Stuka "/> Nemački inženjeri su realizovali nova rešenja, kopirajući efikasniju sovjetsku zaštitu, sa aviona [[Iljušin Il-2|IL-2]].<ref name="Junkers Ju 87G-2 Stuka "/><ref>Griehl 2001, p. 274.</ref> Pored reprojekta oklopa kabine i drugih vitalnih delova, integrisan je [[V klipni motor|motor]] ''Jumo J-211J'' i dva topa kalibra od 37&nbsp;mm. Za ove [[top]]ove su razvijene i nove [[Granata|granate]] za probijanje jačih oklopa [[tenk]]ova.<ref name="Ju.87G Stuka">{{cite web|url=http://www.airwar.ru/enc/bww2/ju87g.html|title= Ju.87G Stuka| quote =Ju.87G Stuka|author = | date =2004.| format = |publisher= Ugolok neba | location = | pages = | language = {{ru}} |accessdate = 5. 3. 2013.}}</ref><ref name="Ju.87G Gustav">{{cite web|url= http://www.warbirdsresourcegroup.org/LRG/ju87g.html|title= Ju.87G "Gustav"| quote =Ju.87G Gustav |author = | date =| format = |publisher= warbirdsresourcegroup.org | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 7. 3. 2013.}}</ref> 
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-646-5184-26, Russland, Flugzeug Junkers Ju 87.jpg|<center>Ju 87G, Istočni front [[1942]]. godine.</center>|desno|mini|250px]]
Glavne karakteristike i prednosti ove varijante odredila su dva topa kalibra 37&nbsp;mm, sa bojevim kompletom od po 12 granata. Topovi su integrisani u kontejnerima ispod [[krilo|krila]], pored glavnih nogu [[Stajni organi vazduhoplova|stajnog trapa]], sa spoljne strane. Oni su dugih cevi, sa početnom brzinom granate od preko 1.000&nbsp;m/s, probijali su bočni oklop, ne samo američkih i britanskih, već i ruskih [[tenk]]ova. Njihovi kontejneri su mase od oko 300&nbsp;kg, lako su se skidali i zamenjivali sa konvencionalnim bombama.<ref name="Junkers Ju 87G-2 Stuka "/> U odnosu na standard Ju87D-3, na krilu su ukinuti mitraljezi, bombe, rezervoari goriva i centralni hladnjak. Debljina zadnjeg štitnika [[pilot]]a povećana je na 20&nbsp;mm. Standard varijante je određen rešenjem Ju 87G-1. Ukupna zaštita aviona je oslabljena.<ref name="JU-87F & JU-187 / JU-87G / JU-87H">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/avstuka.html#m6|title= JU-87F & JU-187 / JU-87G / JU-87H| quote = JU-87F & JU-187 / JU-87G / JU-87H|author = | date =01 jun 12| format = |publisher= airvectors.net| location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 16. 3. 2013.}}</ref><ref name="Ju.87G Stuka"/>
 
Prva „štuka“ varijante Ju 87G, proizvedena je u standardu G-1, krajem [[1942]]. godine, modifikacijom i nadogradnjom Ju 87D-3, sa smanjenim krilima. Sledeća podvarijanta, G-2, razvijena je od Ju 87D-5, uz veće modifikacije „zmaja“, [[krilo|krila]] i cele strukture aviona. Proizvedeno je oko 200 primeraka aviona Ju 87 G-2 i oko 20 Ju 87 G-1.<ref name="Griehl 2001, p. 284"/><ref name="JU-87F & JU-187 / JU-87G / JU-87H"/><ref name="Ju.87G Stuka"/>
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-655-5976-04, Russland, Sturzkampfbomber Junkers Ju 87 G.jpg|<center>Ju 87G u [[Sovjetski Savez|Sovjetskom Savezu]].</center>|desno|mini|250px]]
Verifikaciona ispitivanja Ju 87 G-1, završena su krajem [[1942]]. godine, od strane Luftvafe. Varijanta Ju 87G je bila spremna za [[Bitka kod Kurska|Kursku bitku]], ali je mali broj tih aviona u njoj učestvovao. Ovu varijantu „štuke“ je proslavio nemački [[pilot]] [[Hans Ulrih Rudel]], koji je s njom uništio veliki broj [[sovjetski Savez|sovjetskih]] tenkova. Smatra se da je sa Ju 87G-1 uništio i onesposobio 519 primeraka sovjetskih oklopnih vozila.<ref name="JU-87F & JU-187 / JU-87G / JU-87H"/><ref name="Junkers Ju 87G-2 Stuka "/> Jedna od taktika koju je on primenjivao tokom napada sa Ju 87G bila je gađanje zadnjeg oklopa vozila što je značilo prilaz neprijatelju iz zadnje hemisfere, okrenut ka svojim linijama fronta. Ovo se pokazalo kao efikasno u situacijama kada je avion, pre, tokom ili neposredno posle napada oštećen i samim tim se smanjivala opasnost po posadu letom ka svojim linijama odmah posle napada.<ref name="AhtungPancer">{{cite web|url=http://www.achtungpanzer.com/gen9.htm |title= Hans-Ulrich Rudel(July, 1916 - 1982)| quote =Hans-Ulrich Rudel |author = George Parada, JÃ¶rg Muth| date =| format = |publisher= achtungpanzer.com | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 29. 3. 2013.}}</ref>

Tokom akcije, eskadrile ovih aviona pratili su i štitili [[Lovački avion|lovci]]. Na Istočnom i [[Zapadni front|Zapadnom frontu]], njihova borbena uspešnost bila je promenljiva do kraja rata. [[Top]]ovi su imali veliki učinak, ali su „štuki“ značajno degradirane, ineče već hronično skromne, perfomanse leta.<ref name="Junkers Ju87 Stuka "/><ref name="Griehl 2001, p. 286.">Griehl 2001, p. 286.</ref> Gondole za topove su stvarale dopunski [[Aerodinamički otpor|otpor]], a ukupni sklop toga naoružanja je značajno povećavao i [[masa|masu]] celog aviona. Pored toga, masivni topovi sa kontejnerima su izazivali određenu nestabilnost aviona, zbog čega je za određene borbene rezultate zahtevana visoka obuka i iskustvo pilota.<ref name="JU-87F & JU-187 / JU-87G / JU-87H"/><ref name="Ju.87G Stuka"/>

=== Varijanta za noćno uznemiravanje ===
Suočeni sa neprijateljskim okruženjem u vazdušnom prostoru, do sredine [[1943]]. godine, Nemci su uglavnom bili ograničeni na noćne operacije sa „štukama“. Ju 87D-5 nije imao posebnu optimizaciju i opremu za noćno letenje, jedino su posebno obučili piloti mogli iznenada da dejstvuju sa malim slobodnopadajućim protivpešadijskim bombama. Ciljevi su im prvenstveno bile izdvojene grupe neopreznih savezničkih trupa. [[Luftwaffe|Luftvafe]] je naučio ovaj trik od Sovjeta, koji su uspešno izvodili uznemiravajuće noćne napade eskadrilom žena [[pilot]]a, na avionima [[Polikarpov Po-2]].<ref name="JU-87D / STUKA IN DECLINE"/> Dobro uvežbanom taktikom i neizmernom hrabrošću unele su strah u nemačke redove i koji su ih prozvali „'''Noćne veštice'''“. Direktno su im u rovove bacali rasprskavajuće [[bomba|bombe]]. Zbog moralnog psihološkog dejstva, dugo su Nemci krili da se radi o ženama pilotima. U najvećoj tajnosti su ih sahranjivali, kada su poginule pri obaranju aviona.<ref name="The Night Witches">{{cite web|url= http://www.seizethesky.com/nwitches/nitewtch.html|title= The Night Witches|quote= The Night Witches|author= |date= |format= |publisher= seizethesky.com|location= |pages= |language= {{en}}|accessdate= 17. 3. 2013.|archive-date= 2019-03-17|archive-url= https://web.archive.org/web/20190317230527/http://www.seizethesky.com/nwitches/nitewtch.html}}</ref><ref name="Raskova Marina Mihaйlovna">{{cite web|url=http://www.warheroes.ru/hero/hero.asp?Hero_id=653 |title=Raskova Marina Mihaйlovna | quote =Raskova Marina Mihaйlovna |author = | date =1976.| format = |publisher=  | location = | pages = | language = {{ru}} |accessdate = 17. 3. 2013.}}</ref><ref name="A Dance with Death: Soviet Airwomen in World ">{{cite web|url= http://books.google.rs/books?id=-ESSJzUOk2oC&pg=PA20&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|title= A Dance with Death: Soviet Airwomen in World | quote = A Dance with Death: Soviet Airwomen in World |author = | date =1994.| format = |publisher=  | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 17. 3. 2013.}}</ref>

Kopirajući ih, [[Luftwaffe|Luftvafe]] je oformilila posebnu eskadrilu Ju 87, za noćno uznemiravanje. Predloženo je rešenje opremanja Ju 87 za izvršavanje takvih noćnih zadataka, [[23. 7.|23. jula]] [[1942]]. godine. Tako modificirane avione je bilo teže otkriti sa zemlje po mraku. Iako je bila za to planirana podvarijanta Ju 87D-6, ista nije realizovana. Sledeći standard je bio Ju 87D-7, nastao od Ju 87D-5, sa opremom i uređajima za noćno letenje i skrivanjem plamena iz izduvnih cevi i prigušenjem zvuka, radi težeg otkrivanja od strane neprijatelja. Varijanta Ju 87D-7 je sadržala unapređeni motor ''Jumo 211P'', snage 1.118&nbsp;kW (1.500 KS).<ref name="Junkers Ju 87D Dora"/><ref name="JU-87D / STUKA IN DECLINE"/> To rešenje je zvanično usvojeno [[10. 11.|10. novembra]] [[1943]]. godine. Piloti su posebno obučavani za noćno „instrumentalno“ letenje, pri čemu se [[navigacija]] i određivanje položaja aviona u prostoru baziralo na podacima avionskih instrumenata. Junkers Ju 87 se pokazao kao idealan avion za ovu namenu, pri letu na maloj visini i sa malom [[brzina|brzinom]].<ref name="JU-87D / STUKA IN DECLINE"/><ref>Giehl 2001, pp. 210–212.</ref>

== Proizvodnja ==

{| border="2" cellpadding="2" style="margin-left:10px; float:right; width:350px;"
| style="background:skyBlue;" colspan="3"|<center>'''Proizvedeno primeraka Ju 87,<br /> do kraja [[1944]].<ref name="Griehl 2001, p. 115.">Griehl 2001, p. 115.</ref><ref name="Griehl 2001, pp. 116–117.">Griehl 2001, pp. 116–117.</ref><ref name="Griehl 2001, p. 118.">Griehl 2001, p. 118.</ref><ref name="Ju 87 Dive Bomber"/>'''</center>
|- style="background:skyBlue;"
!Verzija   
!Br. aviona</center>
!Vremenski period
|-
!A
!262 
| jul [[1937]]. – septembar [[1938]].
|-
!B-1
!697 
| septembar [[1938]]. – maj [[1940]].
|-
!B-2
!225 
| februar [[1940]]. – oktobar [[1940]].
|-
!R-1
!105 
| januar [[1940]]. –maj [[1940]].
|-
!R-2
!472
| jun [[1940]]. – jul [[1941]]
|-
!R-4
!144
| maj [[1941]]. – oktobar [[1941]].
|-
!D-1
!592
| avgust [[1941]]. – jul [[1942]].
|-
!D-3
!1.559
| maj [[1942]]. – novembar [[1943]].
|-
!D-5
!1.488
| maj [[1943]]. – septembar. [[1944]].
|-
!G-2
!208
| decembar [[1943]]. – jul [[1944]].
|-
!<center>'''<math>\sum</math>'''</center>
!5.752<ref name="Ju 87 Dive Bomber"/>
!jul [[1937]]. – polovine [[1944]].
|}

Ju 87 se počeo proizvoditi u fabrikama aviona u [[Desau]] i u [[Bremen]]u, kasnije je povećan broj pogona. Poznatiji proizvodni pogoni su bili fabrike ''Junkers Desau'', ''Vezerflug Bremen'', ''Vezerflug Lemverder'' i ''Vezerflug Tempelhof''. Proizvodnja i operativna upotreba aviona Ju 87 je bila prvenstveno namenjena za [[Luftwaffe|Luftvafe]]. Prema raspoloživim informacijama, pre rata [[1937]]. godine, izvezen je samo jedan primerak [[Japanska carevina|Japanskoj carevini]]. Po ulasku u rat, [[Italija]] je [[1940]]/[[1941]]. godine, dobila 97 primeraka Ju 87, a [[Mađarska|Mađarskoj]] su, [[1940]]. godine, isporučena četiri primerka na upoznavanje. Kasnije su te isporuke uvećane zemljama koje su se pridružile paktu sa [[Treći Reich|Nemačkom]].<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="Junkers Ju87 Production List"/>

Bila je pokrenuta masovna serijska proizvodnja Ju 87, u svima raspoloživim kapacitetima. Prva porudžbina je bila za 216 primeraka aviona Ju 8787A-1, u periodu od januara [[1936]]. godine do [[1938]]. Junkersovi kapaciteti su bili potpuno angažovani tom proizvodnjom, te je razvoj dopunskih proizvodnih kapaciteta je postao neophodan. Do 1. septembra [[1939]]. godine, 360 primeraka Ju 87 je proizvedeno u fabrikama Junkers u Desau i Bremenu.<ref name="Griehl 2001, p. 115.">Griehl 2001, p. 115.</ref> Limitirajući faktor je bio, stručna radna snaga, repromaterijal i komponente. Početkom većih gubitaka nemačke vojske širom ratišta, mobilizacija nije mimoilazila ni radnike fabrika vazduhoplovne industrije. Manjak radne snage je rešavan i sa zarobljenicima. Sa gvozdenom disciplinom i uz velike napore, ipak je proizvodnja održana, čak i sa tendencijom rasta u većem vremenskom periodu i u tim uslovima.<ref name="Griehl 2001, pp. 116–117."/>

Uspostavljena je proizvodnja i u pogonima u [[Slovačka|Slovačkoj]], ali to se moralo odložiti dok su se fabrike opremale odgovarajućim alatnim mašinama i opremom. Bilo je problema sa tim opremanjem zbog deficitarnih isporučioca iste. Pokušavana je nabavka potrebne opreme za fabrike iz [[Švajcarska|Švajcarske]] i [[Italija|Italije]]. Slovaci su mogli obezbediti 3.500 do 4.000 radnika, ali među njima nije bilo dovoljno stručnog tehničkog osoblja. Cilj je bio proizvesti još barem po samo 25 primeraka aviona mesečno, u to kritično vreme kada je njihova potražnja bila u porastu.<ref name="Griehl 2001, p. 118.">Griehl 2001, p. 118.</ref>
{| border="2" cellpadding="2" style="margin-left:10px; float:right; width:370px;"
| style="background:skyBlue;" colspan="6"|<center>'''Proizvednja Ju 87, po fabrikama, zaključno sa [[1945]].<ref name="Junkers Ju87 Production List"/>'''</center>
|- style="background:skyBlue;"
!Godina   
!''Junkers'' 
''Desau''
!''Vezerflug'' 
''Bremen''
!''Vezerflug'' 
''Lemverder''
!''Vezerflug'' 
''Tempelhof''
!<center>'''<math>\sum</math>'''</center>
|-
|[[1936]].
|4 
|–
|–
|– 
|4
|-
|[[1937]].
|144 
|?
|–
|– 
|144+?
|-
|[[1938]].
|130 
|?
|–
|– 
|130+?
|-
|[[1939]].
|220 
|?
|–
|– 
|220+?
|-
|[[1940]].
|75 
|?
|–
|– 
|75+?
|-
|[[1941]].
|10 
|?
|?
|– 
|10+?
|-
|[[1942]].
|0
|?
|102
|? 
|102+?
|-
|[[1943]].
|0 
|?
| 1.001
|? 
| 1.001+?
|-
|[[1944]].
|0 
|?
|306
|? 
|306+?
|-
|[[1945]].
|0 
|0
|0
|0 
|0
|-
|<center>'''<math>\sum</math>'''</center>
|583 
| 1.773
| 1.409
| 2.748 
!6.513
|}

U oktobru [[1942]]. godine, proizvodni planovi su zadobili još jedan udarac, kada je jedna fabrika delova aviona izgorela. Nastao je hronični nedostatak delova trupa, repova i [[Stajni organi vazduhoplova|stajnih trapova]]. Direktor Junkersa je izvestio da je do januara [[1943]]. godine, moguće proizvesti samo 120 primeraka aviona Ju 87 u Bremenu i 230 u Berlinu.<ref name="Griehl 2001, p. 118."/>

Gubici Ju 87 su se povećali, što je bio važan faktor u proceni njegove efikasnosti i nastavku dinamike proizvodnje. Njegov životni vek je smanjen (posle [[1941]].) od 9,5 na 5,5 meseci trajanja ratne operativne upotrebe, odnosno na svega 100 operativnih sati leta.<ref name="Griehl 2001, p. 120.">Griehl 2001, p. 120.</ref> Konačno, usaglašena je minimalna proizvodnja varijanti Ju 87D-3 i Ju 87D-5 za dalji period rata, krajem [[1943]]. godine.<ref name="Griehl 2001, p. 120."/> Međutim, u maju [[1944]]. godine, proizvodnja je naglo pala. U maju je proizvedeno samo 78 primeraka Ju 87 i 69 obnavljano oštećenih. U narednih šest meseci je pristiglo u jedinice 438 primeraka Ju 87D i Ju 87G, kao novi ili popravljeni avioni. Nije poznato da li je bilo nezvaničnog sklapanja aviona Ju 87, od preostalih delova posle decembra [[1944]]. godine, odnosno posle zvaničnog završetka proizvodnje.<ref name="Griehl 2001, p. 120."/>

=== Ukupni broj proizvedenih primeraka ===
Proizvodnja aviona Junkers Ju 87 je trajala od jula [[1937]]. do sredine [[1944]]. godine, a [[Drugi svjetski rat|Drugi svetski rat]] je trajao od 1. septembra [[1939]]. do 2. septembra [[1945]]. godine, što znači da su većina varijanti razvijene i veći broj primeraka su izgrađeni u ratnim uslovima. Ta „ratna proizvodnja“ i rzvoj su posebno bili teški u drugom delu rata, kada su saveznici počeli intezivno bombardovanje [[Treći Reich|Nemačke]]. Posebno su pogoni vojne industrije bili strategijski ciljevi u tome bombardovanju. U tim uslovima je bilo teško voditi i voditi preciznu evidenciju o ukupnoj proizvodnji broja primeraka aviona Ju 87 na višše lokacija, a pogotovo nije bilo lako sačuvati dokumentacija o tome, u toku razaranja proizvodnih pogona.<ref>Griehl 2001, pp. 131–133.</ref><ref>Griehl 2001, p. 134.</ref>

Imajući u vidu te uslove, nije ni čudno što postoje razlike u izvorima o podacima za ukupni broj proizvedenih primeraka aviona Ju 87. U gornjim tabelama, prikazana je dinamika proizvodnje po dva parametra, po varijantama i po pogonima proizvodnje. Podaci se međusobno u određenoj meri razlikuju, pošto nisu iz istih izvora. Međusobno su izvori u manjoj koliziji, što se tiče ukupnog broja proizvedenih primeraka, prema izvorima, što je i prikazano u datom pregledu.

Prikaz ukupnog broja proizvedenih primeraka prema različitim izvorima:
* 6.500.<ref>Griehl 2001, pp. 120–121.</ref>
* 5.752<ref name="Ju 87 Dive Bomber"/>
* 5.700<ref name="JU-87D / STUKA IN DECLINE"/>
* Više od 6.000 primeraka.<ref name="Ju 87 Stuka, Junkers"/><ref name="Ju 87 Stuka">{{cite web|url= http://ww2db.com/aircraft_spec.php?aircraft_model_id=7|title=Ju 87 Stuka | quote = Ju 87 Stuka|author = C. Peter Chen| date =| format = |publisher= World War II Database | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 18. 3. 2013.}}</ref>
* 6.513<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/>
* 5.709<ref name="Junkers Ju 87G ">{{cite web |url= http://ww2total.com/WW2/Weapons/War-Planes/Bomber-Planes/German/Ju-87/Ju-87G.htm |title= Junkers Ju 87G |quote= Junkers Ju 87G |author=  |date=  |format=  |publisher= total.com |location=  |pages=  |language= {{en}} |accessdate= 18. 3. 2013. |archivedate= 2013-05-29 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20130529112250/http://ww2total.com/WW2/Weapons/War-Planes/Bomber-Planes/German/Ju-87/Ju-87G.htm |deadurl= yes }}</ref><ref name="Junkers-Ju-87 (stuka)">{{cite web |url=http://forum.worldofwarplanes.eu/index.php?/topic/625-junkers-ju-87-stuka/ |title=Junkers-Ju-87 (stuka) |quote=Junkers-Ju-87 (stuka) |author= |date=22 November 2011 |format= |publisher=forum.worldofwarplanes.eu |location= |pages= |language={{en}} |accessdate=18. 3. 2013. }}{{Dead link|date=October 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>
* Ukupno 6.513 serijskih + 9 [[prototip]]ova = 6.522 primeraka.<ref name="Junkers Ju87 Production List">{{cite web|url=http://www.geocities.ws/hjunkers/ju_g60pl.htm#g87pl|title= Junkers Ju87 Production List| quote = Junkers Ju87 Production List|author = | date =| format = |publisher=  | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 18. 3. 2013.}}</ref>
** 9 izvornih [[prototip]]ova, izgrađenih u ''Junkers Desau'', numerisanih № 4921-4929
** 583 aviona izgrađeni u ''Junkers Desau''.
** 5.930 primeraka aviona, proizvedeno u fabrikama ''Vezerflug Bremen'', ''Vezerflug Lemverder'' i ''Vezerflug Tempelhof''.
* Do kraja rata je proizvedeno više od 5.700 primeraka „štuka“.<ref name="Junkers 87">{{cite web|url= http://www.historylearningsite.co.uk/junkers_87.htm|title= Junkers 87| quote = Junkers 87|author = | date =| format = |publisher= historylearningsite.co.uk | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 19. 3. 2013.}}</ref>

U ovakvoj situaciji je najkorektnije formulisati ovaj podatak, da je proizvedeno nešto više od 6.000 primeraka aviona Ju 87, kao što je i navedeno gore u „kućici“ članka.

{{-}}
{{double image|center|Bundesarchiv Bild 101I-642-4711-08, Produktion von Junkers Ju 87.jpg|322|Bundesarchiv Bild 101I-642-4711-17A, Produktion von Junkers Ju 87.jpg|300|<center>Finalna proizvodnja aviona Ju 87.</center>}}

== Operativna i borbena upotreba ==

=== Građanski rat u Španiji ===
Tokom [[Španski građanski rat|Španskog građanskog rata]] uočeno je da su teški i srednji [[bombarder]]i imali relativno mali efekat u neutralisanju pojedinačnih ciljeva (kao što su npr. [[tenk]]ovi, [[oklopno vozilo|oklopna vozila]] ili [[bunker]]i). Glavni razlog je bila velika visina leta i veliko rasturanje bombe pri slobodnom padu, pri gađanju bez nišanskih [[sistem]]a na osnovu slobodne procene [[pilot]]a. U isto vreme [[lovački avion]]i, koji su nosili manje [[bomba|bombe]] i izbacivali ih iz obrušavajućeg leta, postizali su veće uspehe. [[Treći Reich|Nemačka]] [[Legija Kondor]] je bila opremljena prvim varijantama Ju 87-A koji su se obrušavali pod velikim uglom. Uočeno je da „štuka“ ne može da se sama brani od [[lovački avion|lovaca]], toga vremena (kao što je bio npr. bio sovjetski [[Polikarpov I-15|I-15]]) i bez svoje lovačke zaštite je bila lak plen. U slučaju sopstvene premoći u vazdušnom prostoru, sa „štukom“ su postizani odlični rezultati u bombardovanju.

Noću, 1. avgusta [[1936]]. godine, [[brod]] ''Usaramo'' je isplovio iz luke [[Hamburg]] i pet dana kasnije pristao u [[Cádiz|Kadizu]], u Španiji. Na brodu su bili avioni koje je Nemačka poslala [[Fašistička Španija|fašističkoj Španiji]], kao pomoć (šest lovaca [[Hejnkel He 51]]) i drugi ratni materijal. Posle iskrcavanja, nemački [[pilot]]i, tehničari i avioni su poslati u [[Sevilla|Sevilju]], gde je dopremljeno još 10 transportnih aviona [[Junkers Ju 52]]. To je bio početak učešća [[Legija Kondor|Legije Kondor]].

U novembru iste godine stigla je i prva „štuka“, varijante Ju 87A-0, koja je raspoređena u posebnu jedinicu za probe novih aviona, u kojoj su već bili [[Meseršmit Bf 109]], [[Hejnkel He-112]] i [[Henšel Hs-123]]. Malo se zna o borbenom putu ove prve „štuke“. Sledeća isporuka su bile tri „štuke“ varijante Ju 87A-1, u januaru [[1938]]. godine. U februaru su „štuke“ počele sa borbenim dejstvima sa [[aerodrom]]a južno od [[Zaragoza|Saragose]], tokom bitke kod [[Teruel]]a. Otkriveno je da se, metalni pokrivači nogu [[Stajni organi vazduhoplova|stajnog trapa]] („kapotaži)“, lako zabijaju u mekanu površinu (blato) aerodroma, pa su isti uklonjeni. Uz to, 500&nbsp;kg [[bomba|bombi]] je moglo da se nosi samo ako je zadnji strelac uklonjen, pa je nosivost „štuki“ ograničena na samo jednu bombu od 250&nbsp;kg.<ref name="Weal 1997, p. 15">Weal 1997, p. 15.</ref>

U drugoj polovini marta „štuke“ su dejstvovale po više ciljeva, uključujući i [[most]]ove, sa sve boljim rezultatima. Iskusni [[pilot]]i se vraćaju u Nemačku, a na njihova mesta dolazili su novi. Na taj način je veći broj pilota obučavan u stvarnim borbenim uslovima i stecao je realno ratno iskustvo. „Štuke“ su snažno iz vazdušnog prostora podržavale napad na [[Valencia|Valenciju]] i kasniji prodor fašista sa [[Sredozemno more|Mediterana]]. Zatim su dale značajan doprinos u odbijanju [[druga španjolska republika|republikanske]] ofanzive na reci [[Ebro]], u julu [[1938]]. godine. Tri „štuke“ su izvele 4 posebna napada na koncentracije trupa južno od mesta Mekuinenza, 27. jula. Posle još nekih napada na [[brod]]ove avioni Ju 87A su vraćeni u Nemačku, oktobra [[1938]]. godine.<ref name="Weal 1997, p. 15"/><ref name="STUKA JUNKERS JU 87">{{cite web |url=http://www.germandaggers.info/luftwaffe.htm |title=STUKA JUNKERS JU 87 |quote=STUKA JUNKERS JU 87 |author= |date= |format= |publisher= |location= |pages= |language={{en}} |accessdate=19. 3. 2013. |archive-date=2014-06-25 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140625163942/http://www.germandaggers.info/luftwaffe.htm |dead-url=yes }}</ref>

Prve „štuke“ su zamenjene sa pet nove varijante Ju 87B-1 u [[Legija Kondor|Legiji Kondor]], osposobljenih da nose pun borbeni komplet bombi od 500&nbsp;kg. Ove nove „štuke“ su potpuno zasjenile predhodne Ju 87A-0, superjornijim performansama, tako da su obezbedile veliku prednost u izboru za operativnu upotrebu.<ref name="STUKA JUNKERS JU 87"/><ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/> Tokom kraja ofanzive u [[Katalonija|Kataloniji]] često su „štuke“ pratile [[Hejnkel 111]] bombardere, u napadima na neprijateljske položaje. U martu [[1939]]. godine, učestvovale su na [[Madrid|madridskom frontu]], ali pred sam kraj rata spakovane su u brodske kontejnere i tajno su transportovane iz Španije.<ref>Weal 1997, pp. 15–16.</ref>

Iskustvo iz Španije je bilo nezamenjivo. Piloti i ostalo osoblje su usavršili svoja znanja i stekli realno ratno iskustvo, a rezultat toga su bili i kvalitetni zahtevi za modifikacije, dalje usavršavanje i nadgradnju aviona, što je bila velika prednost pred ulazak u [[Drugi svjetski rat|Drugi svetski rat]]. U Drugom svetskom ratu „štuka“ je imala veliku prednost, u odnosu na protivničke avione. U Španiji su imale jaku [[Lovački avion|lovačku]] zaštitu i obezbeđenu opštu prevlast u vazdušnom prostoru, a i [[protivavionska odbrana]] republikanaca je bila slaba. S time je poverenje u bombarder obrušavanjem naraslo, ali je ostalo nejasno kako će se „štuke“ pokazati u uslovima nepotpune prevlasti u vazdušnom prostoru.<ref>Weal 1997, p. 17.</ref><ref name="Spanish Civil War 2 (1936-1939)">{{cite web |url=http://wp.scn.ru/en/ww2/b/29/67 |title=Spanish Civil War 2 (1936-1939) |quote=Spanish Civil War 2 (1936-1939) |author= |date= |format= |publisher=WINGS PALETTE |location= |pages= |language={{en}} |accessdate=19. 3. 2013. |archive-date=2012-10-15 |archive-url=https://web.archive.org/web/20121015062055/http://wp.scn.ru/en/ww2/b/29/67 |dead-url=yes }}</ref>

=== Drugi svetski rat ===
U pripremi za invaziju na [[Poljska|Poljsku]], Nemci su na međusobnu granicu rasporedili veliki broj vazduhoplovnih jedinica, naoružanih sa avionima Junkers Ju 87. U jutro [[15. 8.|15. avgusta]] [[1939]]. godine, tokom vazduhoplovne vežbe gađanja na poligonu [[Luftwaffe|Luftvafea]] kod [[Sagan]]a, stradalo je 13 aviona Ju 87 sa 26 članova posade, kada su svi gotovo istovremeno udarili u zemlju. U nameri da gađaju mete bombama avioni su se obrušavali kroz [[oblak]], sa planom da se „vade“ iz obrušavanja ispod njegove donje baze. Pri tome nisu imali tačne podatke o visini donje baze oblaka, koja je bila niža od smatrane i nisu imali dovoljnu rezervu visine, za „vađenje“ iz obrušavanja.

Avioni Ju 87, korišćeni su tokom celog rata na svim [[Evropa|evropskim]] i drugim [[front]]ovima. Tokom prvih ratnih godina pokazali su se kao odlični avioni u uslovima Nemačke apsolutne prevlasti u vazdušnom prostoru Evrope, te su u tome početku masovno i korišćeni. Od sredine pa do kraja rata umanjena je njihova borbena efikasnost, sa jačanjem vazduhoplovnih snaga saveznika. Početna koncepcija je trajno limitirala karakteristike i performanse Ju 87, što je dovelo do toga da su samo silom prilika zadržani u naoružanju do kraja rata.<ref name=" The Junkers Ju-87 Stuka"/><ref name="Weal 1997, pp. 18–19">Weal 1997, pp. 18–19.</ref>

==== Poljska ====
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-1987-1210-502, Polen, Stukas.jpg|<center>Eskadrila „štuka“ tokom [[Pohod na Poljsku|Invazije na Poljsku]], [[1939]]. godine.</center>|desno|mini|250px]]
„Štuke“ su odabrane da izvedu prvi borbeni zadatak nemačke vojske u [[Drugi svjetski rat|Drugom svetskom ratu]], 20 minuta pre početka drugih akcija, kao ključni segment doktrine [[blitzkrieg|blickrig]]. [[Luftwaffe|Luftvafe]] je planirao formaciju od 366 aviona Ju 87A i Ju 87B, za operacije 31. avgusta [[1939]]. godine.<ref name="Griehl 2001, p. 61">Griehl 2001, p. 61.</ref> Jedan od ciljeva je bio da se uništi sistem kablovske instalacije za aktiviranje [[eksploziv]]a, koji je bio postavljen na strategijskom [[most]]u preko [[rijeka|reke]] [[Visla|Visle]], u poljskom koridoru (teritorija između Nemačke i nemačke istočne Prusije). Poljaci su ovaj most minirali, spremni da ga dignu u vazduh ako Nemci napadnu.<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/> Kablovi su vodili do utvrđenih zgrada, koje su Nemci odlučili da unište bombardovanjem iz obrušavanja. Tačno u 4:26 ujutru formacija „štuka“, predvođena kapetanom Brunom Dilijem, poletela je iz baze u istočnoj [[Pruska|Prusiji]] prema rejonu mosta. Leteći nisko a zatim povećavajući visinu za napad, „štuke“ su uspele da bace bombe tačno na cilj, utvrđene zgrade. Međutim, pošto su nemačke kopnene trupe kasnile, Poljaci su ipak uspeli da unište most sa obnovljenim instalacijama.<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/><ref name="Boyne 1994, p. 30">Boyne 1994, p. 30.</ref><ref>Weal 1997, pp. 22–21.</ref>

Taj prvi dan rata, [[Luftwaffe|Luftvafe]] je veći deo svojih snaga poslao daleko iza linije fronta, sa namerom da unište poljske vazduhoplovne snage raspoređene po dubini branjene teritorije, ali nisu uspeli ispuniti te planirane zadatke. Procenjeno je da su Poljaci pri tome izgubili samo oko 30 aviona.<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/> Kasnije, istog dana, 1. septembra [[1939]]. godine, „štuke“ su oborile i prvi saveznički avion u Prvom svetskom ratu i to zastareli poljski lovac [[PZL P.11]], sa [[pilot]]om Mječislavom Medveckim ({{jez-polj|Mieczysław Medwecki}}). Dok su se vraćale nakon napada na [[aerodrom]] u [[Krakov]]u, preletale su preko pomoćnog poljskog [[aerodrom]]a sa kojeg je upravo poletao par [[Lovački avion|lovaca]]. Poljski pilot se, još u penjanju, usmerio na grupu „štuka“, ne primećujući da mu iza leđa dolazi još jedna grupa. Frank Nojbert, komandant druge grupe, približio se i otvorio vatru sa mitraljezima na [[krilo|krilu]]. Pogodio je kabinu lovca, koji je potom eksplodirao, a njegovi delovi su se svuda razleteli.<ref name="Ju 87 Stuka, Junkers"/>

Uz uspešne napade na poljske kopnene snage, [[Luftwaffe|Luftvafe]] je nastojala i da uništi i [[brod]]ove male poljske mornarice. Napadi su izvođeni i na region [[Vesterplate]] i na poluostrvo [[Hel (poluostrvo)|Hel]]. Hel je bio dobro utvrđen i branjen jakom protivavionskom vatrom, pa su 2 „štuke“ oborene, već u prvom napadu. „Štuke“ su napadale glavnu pomorsku bazu u [[Gdinja|Gdinji]], 3. septembra i uništele su [[razarač]] ''Vičer'' i teško su oštetile [[minopolagač]] ''Grif''.<ref name="Weal 1997, p. 22.">Weal 1997, p. 22.</ref>

Posle uništenja poljskog vazduhoplovstva i nemačkog preuzimanja prevlasti u vazdušnom prostoru, „štuke“ su sve više imale svoju osnovnu namenu „leteće artiljerije“ , u neposrednoj podršci kopnenih trupa.

Tokom jednog okruženja poljskih snaga, 6 divizija se predala posle četvorodnevnih borbi. Tokom bombardovanja poljskih snaga, Nemci su koristili rasparčavajuće bombe od 50&nbsp;kg. „Štuke“ su učestvovale i u bici na reci [[Bzura|Bzuri]], koja je značajna po slomu jačeg poljskog otpora [[1939]]. godine, gde je ukupno bačeno 388 tona bombi.<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/><ref>Hooton 2007, p. 91.</ref>

U prvim ratnim godinama Ju 87 postiže velike uspehe. Tokom [[Pohod na Poljsku|Invazije na Poljsku]], „štuke“ su izvršavale borbene zadatke bez poteškoća. Avioni poljskog vazduhoplovstva, tipa [[PZL P.11]] nisu predstavljali veću opasnost nemačkim pilotima, zbog njihovog slabog naoružanja i jake lovačke zaštite „štuka“.<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/>

„Štuke“ su učestvovale i u bombardovanju grada [[Varšava|Varšave]], pri čemu je isto napravljena velika šteta. Najčešći njihovi zadaci su bili precizno bombardovanje poljske [[artiljerija|artiljerije]], vatreno dejstvo po kolonama žive sile i tehnike, a ponekad i izviđanje. Tokom cele operacije zauzimanja Poljske ukupno je izgubljena samo 31 „štuka“.<ref name=" The Junkers Ju-87 Stuka"/><ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/><ref name="Weal p. 34">Weal 1997, p. 34.</ref>

U ratu u Poljskoj ispoljen je Nemački smisao za savršenu koordinaciju koncentrisanih udara vazduhoplovstva sa jasno određenim ciljem. Posebno je ispoljena savršena koordinacija avijacije za podršku i oklopnih jedinica, u čemu su centralnu ulogu imale „štuke“. U uslovima gotovo apsulutne premoći u vazdušnom prostoru, ta kombinacija je dejstvovala savršeno, što do tada nije viđeno u ratnim dejstvima. Ta koordinirana dejstva „štuka“ i oklopnih jedinica, po svojem efektima prodiranja, bila je ravna pojavi nekadašnje [[Džingis-kan|Džingiskanove]] [[konjica|konjice]], kojoj ni jedan evropski narod nije mogao da se odupre. Tu kombinaciju su neretko vojni teoretičari nazivali „vojno čudo“. Ono je efikasno funkcionisalo samo dotle dok je Nemačka imala premoć u vazdušnom prostoru.<ref>{{cite book  | last = Rendulić  | first = Zlatko  | title = Vazduhoplovne doktrine — Gledišta i tehnike  | date = 1974.  | publisher = Vojnoizdavački zavod  | location = Beograd  | language = {{sr}}  | id = | pages = 150 i 184 | chapter = Nemačko vazduhoplovstvo u ratu  }}</ref>

Nemci su napravili film o Ju 87, u njemu je propagirano kako je s njim razarana Poljska. Prikazani su delovi bombardovane Varšave, posle završetka borbenih dejstava. Propagandno su prikazani napravljeni impresivni snimci, za ovu namenu. Poruka filma je bila pretnja i zastrašivanje Engleske, pred predstojeći napad na njih.<ref name=" The Junkers Ju-87 Stuka"/>

==== Norveška ====
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-760-0165N-26, Norwegen, Erhard Milch bei Stuka-Staffel.jpg|mini|desno|[[Erhard Milh]] se obraća posadama Štuka na norveškom aerodromu.]]Operacija ''Vezeribung'' ({{jez-nem|Weserübung}}) počela je [[9. 4.|9. aprila]] [[1940]]. godine, napadom na [[Danska|Dansku]] i [[Norveška|Norvešku]]. Danska je kapitulirala u toku jednog dana, dok je Norveška nastavila pružati otpor uz britansku i francusku pomoć.<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/><ref name="Weal p. 34"/>

Bilo je mnogo razloga za „štuke“ da dejstvuju u borbi na kopnu, tokom tog sukoba u skandinavskim zemljama. Umesto toga, intenzivno je korišćena u napadima na savezničke [[brod]]ove, koji su pokušavali pružati pomoć norveškim snagama odbrane, u sprečavanju nemačke okupacije.<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/>

Zbog planinske konfiguracije bojišta, operacija nije bila klasičan [[blitzkrieg|blickrig]] brzih [[oklopne jedinice|oklopnih jedinica]], sa bliskom podrškom iz vazdušnog prostora. Nemci su koristili kombinaciju padobranskog [[desant]]a, planinskih skijaških jedinica [[teretni avion|transportnim avionima]] [[Junkers Ju 52]]. „Štuke“ su bile od izuzetnog značaja u dejstvu na moru, napadajući [[brod]]ove i pojedinačne ciljeve na kopnu.<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/>

Prve „štuke“ su poletele u 10:59 [[9. 4.|9. aprila]], sa okupiranih [[aerodrom]]a, sa zadatkom da unište tvrđavu [[Oskarborg]], posle gubitka nemačke teške krstarice ''Bliher'' ({{jez-nem|Blücher}}), što je omelo plan iskrcavanja Nemaca u [[Oslo]]. Konačno, „štuke“ su neutralisale odbranu, a predaja Norvežana je usledila po nemačkom zauzimanju Osla.<ref>Weal 1997, pp. 34-35.</ref>

Pogođen je i oštećen norveški razarač ''Ager'' ({{jez-nor|Æger}}), kod [[Stavanger]]a. Posada ''Agera'' potopila je vlastiti brod, da ne bi isti pao u ruke Nemaca.<ref name=autogenerated5>Weal 1997, p. 35.</ref>

U operativnoj upotrebi se pojavila i nova podvarijanta „štuke“ Ju 87R, sa većim doletom i borbenim radijusom.<ref name=autogenerated1>Weal 1997, p. 34</ref>

==== Francuska i Holandija ====
[[Luftwaffe|Luftvafe]] je izvukla pouku iz stečenog iskustva u operacijama u Poljskoj i Norveškoj, pa je posebnu pažnju posvetila uvežbavanju gađanja malih pojedinačnih ciljeva tokom „[[Lažni rat|lažnog rata]]“ na zapadnom frontu, u periodu do maja [[1940]]. godine.<ref name="Weal 1997, p. 43.">Weal 1997, p. 43.</ref>

Kad je počela invazija zapadnih zemalja, [[10. 5.|10. maja]] [[1940]]. godine, „štuke“ su brzo neutralisale tvrđavu [[Eben Emael]] zajedno sa desantnim [[padobranci|padobranskim jedinicama]]. Saveznici nisu uspeli da unište [[most]]ove preko [[Albertov kanal|Albertovog kanala]] u [[Belgija|Belgiji]], zato što su „štuke“ sa 4 pogotka bombi uništile zgradu u kojoj je bio komandant zadužen za njihovo rušenje. Saveznici su kasnije, od planirana četiri, srušili samo jedan most.<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/><ref name="Weal 1997, p. 43."/>

Jedinice sa „štukama“ su imale važnu ulogu u ostvarivanju ključnog nemačkog proboja odbrane kod [[Sedan]]a, sa 300 misija po ciljevima na [[Francuska|francuskim]] položajima.<ref>Weal 1997, p. 46.</ref> Tokom [[Bitka za Francusku|Bitke za Francusku]], avioni Ju 87 se prvi put susreću sa jakim vazduhoplovnim snagama sastavljenim od: [[Hoker hariken]], [[Moran-Solnije MS.406]] i u kasnijim fazama sa [[Spitfajer]]ima. Zahvaljujući jakoj [[Lovački avion|lovačkoj]] zaštiti, gubici „štuka“ nisu bili veliki.

[[Luftwaffe|Luftvafe]] je bio uspostavio i dobru [[komunikacija|komunikaciju]] zemlja-avion, tokom dejstva. Istureni oficiri za vezu, sa [[radio-stanica]]ma su bili u komunikaciji sa „štukama“, pozivali su ih i precizno ih navodili na značajne protivničke položaje. U nekim slučajevima „štuke“ bi se pojavljivale veoma brzo, za svega 10 do 20 minuta.<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/><ref>Hooton 2007, p. 67</ref>

Tokom evakuacije kod [[Denkerk]]a mnogi saveznički [[brod]]ovi su potopljeni, borbenim dejstvom „štuka“. Francuski [[razarač]] ''Ladroa'' ({{jez-fra|L' Adroit}}) potopljen je [[21. 5.|21. maja]], [[parobrod]] ''Krested Igl'' ({{jez-eng|Crested Eagle}}) [[28. 5.|28. maja]] [[1940]]. godine, a britanski [[razarač]] ''Grinejd'' ({{jez-eng|Grenade}}) [[29. 5.|29. maja]]. Istog dana su saveznici izgubili 31 brod, a 11 im je oštećeno. Ukupno je potopljeno 89 putničkih i teretnih brodova (sa 126.518 bruto registarskih tona), a britanska mornarica je izgubila 29 od svojih 40 razarača (8 potopljeno, 23 oštećeno).<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/><ref>Weal 1997, pp. 52-53.</ref><ref>Hooton 2007, p.74.</ref>

Saveznički otpor u vazdušnom prostoru, bio je slabo organizovan i kao rezultat toga bili su gubici „štuka“ relativno mali i to uglavnom od protivavionske vatre. Ukupno je oštećeno i uništeno 120 „štuka“.<ref name="Weal 1997, p. 43."/><ref>.Weal 1997, p. 55</ref>

==== Bitka za Britaniju ====
Vazduholvne snage, koje su napadale Britaniju, bile su veoma jake, uključivajući i „štuke“. Prvenstven nemački cilj je bio slamanje britanskog ratnog vazduhoplovstva, da bi stvorili uslovi za invaziju kopnenih snaga na tlo Britanije.<ref name="Ju 87 Stuka in the Battle of Britain">{{cite web |url=http://www.battleofbritain1940.net/0015.html |title=Ju 87 Stuka in the Battle of Britain |quote=Ju 87 Stuka in the Battle of Britain |author= |date= |format= |publisher=battleofbritain1940.net |location= |pages= |language={{en}} |accessdate=20. 3. 2013. |archive-date=2013-01-06 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130106234228/http://www.battleofbritain1940.net/0015.html }}</ref> Za ovakav poduhvat neophodno je bilo uništiti britansku lovačku avijaciju, [[infrastrktura|infrastrukturu]], [[aerodrom]]e i komunikacijska mesta vazduhoplovstva. Za ovaj poduhvat bio je određen ceo [[vazduhoplovni korpus]]. [[Luftwaffe|Luftvafe]] je koncentrisalo vazduhoplovnu silu, u koju je bilo uključeno 336 „štuka“, od kojih je oko 280 bilo operativno ispravno. Doprinos u napadima aviona Junkers Ju 87 na Britaniju, bio je kratkotrajan. Tokom početnih sukoba „štuke“ su uglavnom izvodile napade na [[brod]]ove u [[la Manche|kanalu]].<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/> Potopile su 4 teretna broda u [[La Manche|Lamanšu]], [[4. 7.|4. jula]] [[1940]]. godine, a to su bili ''Britsum'' ({{jez-eng|Britsum}}), ''Dalas siti''({{jez-eng|Dallas City}}), ''Dekalion'' ({{jez-eng|Deucalion}}) i ''Kolg''({{jez-eng|Kolga}}). Pored toga, oštetile su još 6 brodova. Tog popodneva, „štuke“ su potopile i brod ''Fojlbenk'' (Foylebank) u luci [[Portland, Dorset|Portland]].<ref>Ward 2004, p. 94.</ref><ref>Weal 1997, pp. 66–67.</ref>

Nemci su [[13. 8.|13. avgusta]] [[1940]]. godine sa 86 „štuka“ napali aerodrom ''Detling'', koji je ostao bez britanske [[Lovački avion|lovačke]] odbrane. Taktičkom varkom, nemački [[Lovački avion|lovci]] [[Bf-109|Meseršmit Bf-109]] odvukli su pre toga britanske avione od branjenog aerodroma. U napadu je uništeno 20 britanskih aviona na zemlji, a teško je oštećen i sam [[aerodrom]].<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/><ref>Ward 2004, p. 105.</ref>

Tokom kampanje u [[Španija|Španiji]] i [[Poljska|Poljskoj]], dejstva smrtonosnih formacija „štuka“, bila su poražavajuća za branioce, ali preko [[La Manche|Lamanša]], tokom [[Bitka za Britaniju|Bitke za Britaniju]], ti avioni se nisu mogli suprostaviti superiornim [[Hoker hariken|harikenima]] i [[Spitfajer]]ima. Ju 87 su prestali da budu napadačka sila, već su postali sami žrtve.<ref name="Ju 87 Stuka in the Battle of Britain"/> Bitka za Britaniju je jasno pokazala da su u uslovima nepotpune premoći u vazdušnom prostoru „štuke“ vrlo osetljive na dejstvo protivničkih [[lovački avion|lovaca]], zbog male brzine leta, slabih manevarskih karakteristika i slabog odbrandbenog naoružanja. Cela formacija „štuka“ toga korpusa je uništena, u borbenim misijama širom Lamanša. [[Luftwaffe|Luftvafe]] nije imao alternativu, u avgustu su avioni Ju 87 povučeni iz borbi. Naredne varijante aviona Ju 87 su razvijene i proizvedene za borbenu upotrebu u [[Evropa|Evropi]] i na [[Sredozemno more|Mediteranu]].<ref name="Ju 87 Stuka in the Battle of Britain"/><ref>Bungay 2000, pp. 251–257.</ref>

U vazdušnim borbama je uništeno 16 „štuka“, 18. avgusta.<ref>Weal 1997, p. 83.</ref> Po nemačkim podacima 20%, od ukupnog broja, „štuka“ je uništeno u periodu 8-18. avgusta, pa su posledično povučene iz borbenih dejstava.<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/><ref name="Ward 2004, pp. 108–109">Ward 2004, pp. 108–109.</ref> „Štuke“ su uništile 6 ratnih i 14 trgovačkih brodova, teško su oštetile 7 aerodroma i 3 [[radar]]ske stanice i uništile su 49 britanskih aviona mahom na zemlji.<ref name="Smith, p. 51">Smith 2007, p. 51.</ref>

Nemačke jedinice 8. Vazduhoplovnog korpusa (VIII. {{jez-nem|Fliegerkorps}}) su krenule 19. avgusta iz svojih baza iz [[Šerbur]]a i okolnog područja ({{jez-nem|Cherbourg-Octeville}}) i koncentrisale bliže području određenom za invaziju. Nemci su ponovo napali aerodrome, [[13. 9.|13. septembra]], sa učešćem manjeg broja Ju 87.<ref name="Smith, p. 51"/>

Operacije protiv brodova su nastavljene, određenim brojem jedinica sa Ju 87, od [[1. 11.|1. novembra]] [[1940]]. godine, kao deo nove taktike blokade Britanije. U idućih 10 dana sedam trgovačkih brodova je uništeno uglavnom u ušću [[Temza|Temze]], uz gubitak 4 Ju 87. Pod zaštitom pukova lovaca [[Bf-109]], 19 „štuka“ je napalo brodski konvoj, 14. novembra, a zatim i [[Dover]]. Loše vreme nakon toga je uticalo na smanjenje operacija protiv brodova, a posle toga su grupe „štuka“ počele i sa prebaziranjem na istok, u sklopu priprema za [[Operacija Barbarossa|Operaciju Barbarosa]]. Na [[proljeće|proleće]] [[1941]]. godine, samo je 30 primeraka aviona „štuka“ ostalo raspoređeno protiv Velike Britanije. Operacije tokom zime su uključivale napade na brodove na moru, ušće [[Temza|Temze]], pristaništ ''Čatham'' ({{jez-eng|Chatham}}), [[Dover]] i noćnu napade nad kanalom [[La Manche|Lamanš]].<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/><ref name="Smith, p. 51"/><ref>Ward 2004, p. 109.</ref>

==== Severna Afrika i Mediteran ====

Kao odgovor na italijanske poraze u [[Grčka|Grčkoj]] i [[Sjeverna Afrika|Severnoj Africi]] glavna komanda [[Wehrmacht|Vermahta]] ({{jez-nem|Oberkommando der Wehrmacht}}) odlučila je da prebazira neke svoje snage u ta područja.<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/> U toku decembra [[1940]]. godine, dva puka „štuka“ (oko 80 aviona) prebazirano je na [[Sicilija|Siciliju]], pod komandom 10. vazduhoplovnog korpusa (X. {{jez-nem|Fliegerkorps}}). Prvi zadatak korpusa je bio napad na britanski pomorski promet između [[Sicilija|Sicilije]] i [[Afrika|Afrike]]. Prvi napad je usledio na britanski [[nosač aviona]] ''Ilastrijos'' ({{jez-eng|Illustrious}}). Posade aviona su bile sigurne u uspeh, jer je površina nosača iznosila oko 6.500 m².<ref>Weal 1998, p. 7.</ref>

Dana [[10. 1.|10. januara]] 1941. godine, posade „štuka“ su dobile uveravanja, da će 4 direktna pogotka bombi od 500&nbsp;kg biti dovoljna da potope nosač aviona. „Štuke“ su pogodile nosač 6 puta, uz 3 bliska promašaja, ali brod nije potonuo i uspeo je da dođe do [[Malta|Malte]] gde je kasnije popravljen.<ref>Weal 1998, p. 9.</ref>

Ju 87 Luftvafe predati [[Italija]]nima preimenovani su u naziv {{jez-ita|Picchiatello}}.<ref name="Junker Ju.87 Stuka Picchiatello">{{cite web |url=http://aviateur01.skyrock.com/28.html |title=Junker Ju.87 Stuka Picchiatello |quote=Junker Ju.87 Stuka Picchiatello |author= |date= |format= |publisher=aviateur01.skyrock.com |location= |pages= |language={{en}} |accessdate=21. 3. 2013. |archive-date=2013-11-13 |archive-url=https://web.archive.org/web/20131113211455/http://aviateur01.skyrock.com/28.html |dead-url=yes }}</ref><ref name="Gunston 1984, p. 137">Gunston 1984, p. 137.</ref> Neki od ovih aviona su upotrebljeni u početnim napadima na [[Grčka|Grčku]] u [[oktobar|oktobru]] [[1940]]. godine, ali njihov doprinos je bio nedovoljan da spreči italijanski poraz. Grci su ih već početkom [[1941]]. godine, potisli u [[Albanija|Albaniju]].<ref>Weal 1998, p. 23.</ref>

Pronemačka [[Jugoslavija|jugoslovenska]] [[Vlada Cvetković-Maček]] je srušena [[27. 3.|27. marta]] [[1941]]. godine. [[Adolf Hitler|Hitler]] je iz odmazde odmah naredio da se u predstojeći napad na Grčku (operacija ''Marita'') uključi i napad na [[Kraljevina Jugoslavija|Jugoslaviju]]. Ta operacija je počela [[6. 4.|6. aprila]] [[1941]]. godine.<ref name="JU87 Stukageschwader Of North Africa & The Mediterranean">{{cite web|url= http://cdn.preterhuman.net/texts/history/military_history/Osprey%20-%20Junkers%20JU87%20Stukageschwader%20Of%20North%20Africa%20%26%20The%20Mediterranean.pdf|title= JU87 Stukageschwader Of North Africa & The Mediterranean|quote= JU87 Stukageschwader Of North Africa & The Mediterranean|author= John Weal|date= |format= pdf|publisher= preterhuman.net|location= |pages= |language= {{en}}|accessdate= 21. 3. 2013.|archive-date= 2013-03-25|archive-url= https://web.archive.org/web/20130325043640/http://cdn.preterhuman.net/texts/history/military_history/Osprey%20-%20Junkers%20JU87%20Stukageschwader%20Of%20North%20Africa%20%26%20The%20Mediterranean.pdf|dead-url= yes}}</ref><ref>Ward 2004, p. 120.</ref> [[Luftwaffe|Luftvafe]] određuje „štuke“ Ju 87B u sastavu vazduhoplovnih snaga za napad. „Štuke“ su vršile vrlo uspešne napade na jugoslovenske jedinice, a zbog malog broja i slabog dejstva jugoslovenskih [[Lovački avion|lovaca]], imale su značajan učinak uz male gubitke i to uglavnom od zemaljske protivavionske vatre. Efikasnost „štuka“ je bila jedan od mnogobrojnih odlučujućih faktora koji su doprineli brzom napretku Nemaca i slomu otpora [[Kraljevina Jugoslavija|Kraljevine Jugoslavije]]. „Štuke“ su imale ulogu u operaciji ''Kazna'', sa bombardovanjem [[Beograd]]a, namenom napada na položaje protivavionskih [[top]]ova, dok su klasični bombarderi zasipali grad slobodno padajućim bombama. Beograd je bio veoma mnogo oštećen, sa 2.271 poginulih i 12.000 ranjenih stanovnika.<ref name="JU87 Stukageschwader Of North Africa & The Mediterranean"/><ref>Ciglic & Savic 2007, p. 59.</ref><ref name="The German Invasion of Yugoslavia">{{cite web|url= http://www.dtic.mil/cgi-bin/GetTRDoc?Location=U2&doc=GetTRDoc.pdf&AD=ADA274043|title= The German Invasion of Yugoslavia| quote = The German Invasion of Yugoslavia|author = Major Daniel L. Zajac| date =| format = |publisher= dtic.mil | location = | pages = 26, 27| language = {{en}} |accessdate = 21. 3. 2013.}}</ref>

U Grčkoj, i pored britanske pomoći, bilo je slabo dejstvo lovaca protiv „štuka“. Saveznici su počeli povlačenje na [[Krit]], posle propasti odbrane na grčkom kopnu. Tokom bitke za Krit, avioni Ju 87 igraju važnu ulogu. „Štuke“ su opet bile uspešne u napadima na savezničke brodove, pa su [[22. 4.|22. aprila]] potopljeni grčki razarači ''Psara'' i ''Idra'' (1.389 tona). Tokom dva naredna dana, 23 broda su potopljena u luci [[Pirej]].<ref>Weal 1998, p. 32.</ref>

U nastavku borbi na [[Sredozemno more|Mediteranu]] noću 21/22. maja [[1940]]. godine. Nemci pokušavaju da brodovima šalju pojačanja na [[Krit]], ali zbog efikasnog dejstva britanske flote gube 10 brodova.<ref>Ward 2004, p. 121.</ref> „Štuke“ su pozvane u pomoć, pa su [[21. 5.|21. maja]] potopile [[razarač]] ''Džuno'', a sledećega dana ''Grejhaund'' i [[krstarica|krstaricu]] ''Gloster''. Oštetile su [[bojni brod]] ''Vorspajt'', kao i [[razarač]] ''Fidži'' (docnije uništen od [[Bf-109]]).<ref>Weal 1998, p. 38.</ref> Uništeni su brodovi ''Kašmir'' i ''Keli'', [[23. 5.|23. maja]]. ''Herevord'' je potopljen [[26. 5.|26. maja]], a ''Orion'' i ''Dajdo'' su oštećeni.<ref>Weal 1998, p. 38-39.</ref>
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 146-1981-064-16A, Nordafrika, Demontage einer Junkers Ju 87.jpg|mini|desno|Rasklapanje ošećenog aviona Ju 87,<br />u severna Africi 1941.-1942.]]

Jurišni borbeni pukovi ({{jez-nem|Sturzkampfgeschwader}}) su podržavali svaki napad [[Nemački afrički korpus|nemačkog afričkog korpusa]] ({{jez-nem|Deutsches Afrikakorps}}), u dvogodišnjoj borbi u [[Sjeverna Afrika|Severnoj Africi]], ostvarujući znatne uspehe. Međutim sa porastom savezničke vazduhoplovne moći, posebno od kraja [[1942]]. godine, avioni Ju 87 su postali veoma ranjivi i trpeli su teške gubitke, od [[lovački avion|lovaca]]. Ulaz [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] na severnoafričko ratište, sa operacijom ''Torč'' ({{jez-eng|Torch}}), povećava inferiornost „štuka“, u međusobnom sukobu sa protivničkim [[lovac-bombarder|lovacima-bombarderima]]. Lovci-bombarderi mogu da odbace bombe po pojavi protivničkog aviona i bore se s njim manje-više superiorno, ali to nisu mogle „štuke“, koje su koncipirane isključivo za ulogu obrušavajućeg bombardera. „Štuka“ nije imala nikakve šanse za preživljavanje u toj borbi, na primer sa avionom [[P-47 Tanderbolt]]om, pa i od slabijih. Tako je petnaest „štuka“ Ju 87D oboreno od američkih lovaca [[P-40 Vorhok|Kertis P-40]], [[11. 11.|11. novembra]] [[1942]]. godine, u vremenskom periodu od nekoliko minuta.<ref>Weal 1998, p. 65.</ref>

Početkom [[1943]]. godine, premoć u vazduhu nad [[Sjeverna Afrika|Severnom Afrikom]] prelazi potpuno na stranu saveznika.<ref>Weal 1998, p. 67.</ref> Ju 87 su se pojavljivali samo u manjim grupama i tada su često odbacivali bombe na prvu pojavu neprijateljskih lovaca. Uz to nemački lovci nisu imali dovoljno [[goriva]] za praćenje „štuka“, tokom čitavog leta.<ref>Weal 1998, p. 68.</ref>

„Štuke“ nastavljaju sa podrškom snaga [[Wehrmacht|Vermahta]] u južnoj [[Evropa|Evropi]], posle kapitulacije sila osovine u [[Sjeverna Afrika|Severnoj Africi]]. U [[septembar|septembru]] [[1943]]. godine, učestvuju u napadima na grčko ostrvo [[Dodekanez]], oslobođeno od Britanaca. Iz baza u ''Megari'' i na [[Rodos]]u, učestvuje 75 aviona tipa Ju 87, u napadima koji omogućuju Nemcima da ponovo zauzmu to ostrvo.<ref>Weal 1998, p. 82 - 83.</ref>

==== Istočni front ====
[[Datoteka:The Soviet Union 1960 CPA 2401 stamp (World War II Hero Lieutenant Timur Frunze (Fighter Pilot) and Air Battle).jpg|<center>Junkers Ju 87 na [[Poštanska marka|poštanskoj marki]] [[Sovjetski Savez|SSSRa]] [[1942]].</center>|desno|mini|160px]]
[[Datoteka:Special Film Project 186 - Hans-Ulrich Rudel.jpg|<center>[[Hans Ulrih Rudel]]</center>|desno|mini|160px]]
Pripremajući se za napad na [[Sovjetski Savez|SSSR]], avion Ju 87 je modificiran u protivoklopnu varijantu „G“. Za tu namenu mu je reprojektovan oklop i omogućeno mu je da po potrebi nosi dva [[top]]a, kalibra od 37&nbsp;mm, ugrađenim u kontejnerima ispod krila. Bilo je planirano da ti avioni lete na maloj visini, tako da im [[sovjetski Savez|sovjetski]] [[Lovački avion|lovci]] ne mogu prići i napasti ih s donje osetljive strane. Gornju polusferu su branili defanzivnim oružjem iz zadnje kupole, te su tako dejstvovali i preživljavali uspešno.<ref name="Junkers Ju 87G-2 Stuka ">{{cite web |url= http://koti.mbnet.fi/~jjuvonen/planes/stuka.html |title= Junkers Ju 87G-2 Stuka |quote= Junkers Ju 87G-2 Stuka |author=  |date=  |format=  |publisher= koti.mbnet.fi |location=  |pages=  |language= {{en}} |accessdate= 22. 3. 2013. |archivedate= 2011-12-28 |archiveurl= https://web.archive.org/web/20111228083422/http://koti.mbnet.fi/~jjuvonen/planes/stuka.html |deadurl= yes }}</ref>

Do vremena nemačkog napada na SSSR, 22. juna [[1941]]. godine, Nemci su uspeli da okupe u blizini sovjetske granice 324 aviona Ju 87, od kojih su 233 bili sposobni za borbu. To je manje nego tokom cele invazije na [[Francuska|Francusku]].<ref name="Low-Temperature Soldering">{{cite web|url= http://www.airpages.ru/lw/ju87su.shtml|title= Low-Temperature Soldering| quote = Low-Temperature Soldering|author =Vasiliй Petrov| date =| format = |publisher= airpages.ru | location = | pages = | language = {{ru}} |accessdate = 22. 3. 2013.}}</ref>

Najuspešniji [[pilot]] na avionu „štuka“ je bio legendarni [[Hans Ulrih Rudel]]. U svojoj ratnoj karijeri je napravio ukupno 2.530 borbenih letova, najviše od toga na Ju 87 (oko 400 letova je napravio na [[Foke-Vulf Fw-190|Fw 190]], tokom kojih je oborio i 11 protivničkih aviona) i to najviše na [[Istočni front (Drugi svetski rat)|Istočnom frontu]]. Uništio je oko 150 različitih vrsta artiljerijskih oruđa, 519 [[tenk]]ova, oko 1.000 drugih različitih vozila, 70 aviona na zemlji, ruski bojni brod ''Marat'', dve krstarice i [[razarač]].<ref name="Junkers Ju 87 Stuka"/><ref name="Hans-Ulьrih Rudelь">{{cite web|url= http://www.allaces.ru/cgi-bin/s2.cgi/ge/pil/rudel/main.dat|title= Hans-Ulьrih Rudelь|quote= Hans-Ulьrih Rudelь|author= |date= 2001.|format= |publisher= allaces.ru|location= |pages= |language= {{ru}}|accessdate= 21. 3. 2013.|archivedate= 2012-05-25|archiveurl= https://web.archive.org/web/20120525092006/http://allaces.ru/cgi-bin/s2.cgi/ge/pil/rudel/main.dat|deadurl= yes}}</ref> Naneo je toliku štetu [[Crvena armija|Crvenoj armiji]] da ga je lično [[Josif Staljin|Staljin]] ucenio na 100.000 zlatnih rubalja. Bio je poznat po izuzetnoj neustrašivosti i odlučnosti, a bio je izuzetan [[pilot]]. Obaran je 26 puta, 18 puta ranjavan, izgubio je i jednu nogu u borbi, ali se borio do samog kraja rata i preživeo ga je.<ref>Piekalkiewicz, ''Den Annen Verdenskrig 6'', p. 95''</ref>

===== Operacija Barbarosa i Tajfun =====

Komanda oružanih snaga [[Treći Reich|Nemačke]], [[Wehrmacht|Vermaht]] ({{Jez-nem|Wehrmacht}}), isplanirala je napad na [[Sovjetski Savez]] pod kodnim nazivom [[Operacija Barbarossa|Operacija Barbarosa]] ({{jez-nem|Unternehmen Barbarossa}}). Po tome planu je napad pokrenut [[22. 6.|22. juna]] [[1941]]. godine. Ciljevi za „štuke“ su bili veće koncentracije sovjetskih trupa, [[bunker]]i, utvrđenja, skladišta municije i druge ratne opreme, železnička čvorišta i [[aerodrom]]i.

[[Luftwaffe|Luftvafe]] je pripremio više vazduhoplovnih formacija, za ovaj napad. Sa VIII vazduhoplovnim korpusom je komandovao general Volfram Fon Rihthofen, a njemu je predpočinjeno i nekoliko drugih vazduhoplovnih jedinica. Ta formacija je predstavljala prvu grupu. Drugom grupom je komandovao general Loerzera Bruno. Nju je sačinjavao takođe vazduhoplovni korpus i više pridodatih jedinica. Sa trećom grupacijom je komandovao general Hans Jirgen Stumfa. Ova grupacija isto je bila mešovitog sastava.<ref>Bergström 2007 (''Barbarossa'' title), p. 18.</ref>

U dobro pripremljenom, iznenadnom i jakom prvom nemačkom „udaru“, [[sovjetski Savez|sovjetska]] avijacija je gotovo potpuno uništena, u zapadnim delovima SSSR. Prema zvaničnim podacima uništeno je 1.489 sovjetskih aviona. Sam [[Hermann Göring|Gering]] nije mogao da veruje tim prvim izveštajima, pa je tražio proveru i prebrojavanje olupina letelica. Nemci su utvrdili i izvestili za preko 2.000 primeraka,<ref>Bergström 2007 (''Barbarossa'' title), p. 20.</ref> a Sovjeti su nakon dva dana objavili podatak o 1.922 vazduhoplova.<ref name="Junkers Ju 87G-2 Stuka "/><ref>Bergström 2007 (''Barbarossa'' title), p. 23.</ref> Nažalost, najvažnije je da su Nemci tada stekli potpunu prevlast u vazdušnom prostoru, iznad Sovjetskog Saveza i dugo su je zadržali. Precizni napadi na skladišta municije naročito su se negativno odrazili na borbenu efektivnost svih jedinica [[Crvena armija|Crvene armije]].

Pri napadu su avioni Ju 87 izazvali velike gubitke kopnenim i pomorskim sovjetskim snagama. Razbili su sistem im artiljerijske odbrane, uništili su im sva utvrđena uporišta, oštetili i prekinuli komunikacije i snabdevanje sovjetske vojske. Primer je 18 uništenih železničkih kompozicija (vozova) i 500 vozila, na dan [[5. 7.|5. juli]] [[1941]]. godine. Pri povlačenju sovjetske armije preko [[Dnjepar|Dnjepra]], prema [[Kijev]]u, „štuke“ su srušile most i nanele su velike gubitke Drugoj oklopnoj armiji, [[13. 9.|13. septembra]].<ref>Just 1986, p. 19.</ref> Pri tome je izgubljen samo jedan avion Ju 87. Deset dana kasnije, [[23. 9.|23. septembra]], pilot Hans Ulrih Rudel, prilikom napada na luku [[Kronštat]], teško je oštetio bojni brod ''Marat''.<ref name="Low-Temperature Soldering"/><ref name="Hans-Ulьrih Rudelь"/> Takođe, tokom ove akcije, pilot Egbert Jeckel ({{jez-eng|Egbert Jaeckel}}) potopio je razarač ''Minsk'' i ''Stereguši'' ({{jez-eng|Steregushchiy}}) i [[podmornica|podmornicu]] ''M-74''. Takođe su oštećeni brod ''Oktiabrska revolucija'' i razarači ''Silni'' i ''Grozni'', uz gubitak samo dva aviona Ju 87.<ref name="Low-Temperature Soldering"/><ref>Bergström 2007 (''Barbarossa'' title), p. 89.</ref>

„Štuke“ su podržavale prodiranje centralne grupe nemačke vojske, na pravcu prema [[Moskva|Moskvi]]. Od 13 do 22 decembra uništili su 420 vozila i 23 [[tenk]]a i to avionima, vazduhoplovne grupacije pod komandom generala Hansa Jirgena Stumfa, što je povoljno uticalo na poboljšanje ozbiljno uzdrmanog morala nemačke vojske.<ref>Bergström 2007 (''Barbarossa'' title), pp. 112–113.</ref> Ta vazduholovna grupacija je ukupno u svome dejstvu, u okviru operacije Barbarosa, uništila 2.401 vozilo, 234 [[tenk]]a, 92 artiljerijske baterije i 21 železničku kompoziciju, uz svoj gubitak od 25 aviona Ju 87.<ref name="Junkers Ju 87G-2 Stuka "/><ref name="Low-Temperature Soldering"/><ref>Bergström 2007 (''Barbarossa'' title), p. 115.</ref> Na avione Junkers Ju 87, postavljene su i skije na noge [[Stajni organi vazduhoplova|stajnog trapa]], [[22. 12.|22. decembara]] [[1941]]. godine, radi mogućnosti korišćenja snežnih poletno sletnih staza.<ref>Bergström 2007 (''Barbarossa'' title), p. 131.</ref>

===== Staljingrad =====
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-J20510, Russland, Kampf um Stalingrad, Luftangriff.jpg|<center>Junkers Ju 87 nad [[Staljingrad]]om.</center>|desno|mini|250px]]
Početkom [[1942]]. godine, glavna komanda [[Wehrmacht|Vermahta]] se oslanjala na moć aviona Ju 87 i očekivana je još vrednija podrška tih aviona, u osvajačkom pohodu na istok. U [[zima|zimu]] [[1941]]. sovjetska 44. armija kopnene vojske iskrcala se na poluostrvu ''Kerč'' sa ciljem slabljenja nemačkog pritiska na opkoljeni [[Sevastopolj]]. U uslovima nemačke potpune prevlasti u vazdušnom prostoru, „štuke“ su braniocima, [[29. 12.|29. decembra]] [[1941]]. godine, nanele velike gubitke. Za prvih 10 dana dejstava, pola sastava je bilo uništeno, a morske linije snabdevanja potpuno prekinute, te je vojska ostala potpuno odsečena. Naneti su veliki gubici plovnim objektima na moru. „Štuka“ je demonstrirala veliku efikasnost protiv sovjetskih oklopnih sredstava, naročito ranijih tenkova ([[T-26]], [[BT-7]] itd.). Oklopna vozila koja su morskim putem prevežena i iskrcana, zajedno sa pešadijom, imala su relativno tanak oklop (za razliku od kasnijih tenkova [[T-34]]) i bili su lak plen za dejstvo nemačkih „štuka“, zbog čega su skoro potpuno uništeni.<ref name="Junkers Ju 87 in the Stalingrad">{{cite web|url= http://books.google.rs/books?id=BP53X8NQ2kAC&pg=PA54&lpg=PA54&dq=Junkers+Ju+87+in+the+Stalingrad&source=bl&ots=RIWHwmn03V&sig=3hSadTRXOzpM8N_njgaV|title= Junkers Ju 87 in the Stalingrad|quote= Junkers Ju 87 in the Stalingrad|author= |date= |format= |publisher= books.google.rs|location= |pages= 53-55|language= {{en}}|accessdate= 22. 3. 2013.}}{{Dead link|date=October 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>Bergström 2007 (''Stalingrad'' title), p. 30.</ref>
 
Tokom bitke za [[Sevastopolj]], „štuke“ su nemilosrdno bombardovale sovjetske snage u okruženju. Neki piloti Ju 87, napravili su i do 300 letova protiv sovjetskih branioca. Nemačka 4. vazdušna flota napravila je ukupno 7.708 borbenih letova, pri čemu je na grad bačeno 3.537 tona bombi. Sa uspešnim sprečavanjem pružanja bilo kakve pomoći opkoljenim snagama, uz kombinovanu artiljerijsku podršku i direktnim vazdušnim napadima, „štuke“ su značajno doprinele padu [[Sevastopolj]]a, [[4. 7.|4. jula]].<ref name="Junkers Ju 87 in the Stalingrad"/><ref>Bergström 2007 (''Stalingrad'' title), p. 46.</ref>

U letnjoj ofanzivi, Nemci su angažovali 1.800 aviona, što je najveća i najmoćnija koncentracija vazduhoplovnih snaga, do tada u svetu.<ref>Bergström 2007 (''Stalingrad'' title), p. 122.</ref> U okviru tih snaga, bilo je angažovano 151 aviona tipa Junkers Ju 87.<ref name="Junkers Ju 87 in the Stalingrad"/><ref>Bergström 2007 (''Stalingrad'' title), p. 49.</ref>

Tokom [[Bitka za Staljingrad|bitke za Staljingrad]], „štuke“ su napravile na hiljade letova protiv ciljeva na sovjetskim položajima u gradu. Pošto je nemačka Šesta armija potisnula Sovjetsku vojsku u prostor dubine od svega 1.000 metara, na zapadnoj obali reke [[Volga|Volge]], „štuke“ su im sa 1.208 letova izazvale stravične gubitke, ali nisu uspeli da ih potpuno unište. [[Luftwaffe|Luftvafe]] je imalo maksimalne napore, tokom ove faze rata. Napravili su u proseku 500 letova dnevno i prouzrokovali su velike gubitke među sovjetskim snagama, izgubivši u proseku samo jednu „štuku“ dnevno.<ref name="Low-Temperature Soldering"/><ref name="Junkers Ju 87 in the Stalingrad"/><ref>Bergström 2007 (''Stalingrad'' title), p. 84.</ref>

[[Bitka za Staljingrad|Staljingradska bitka]] je obeležila vrhunac učinka aviona Junkers Ju 87, u odnosu na celi vremenski period njegove operativne upotrebe. Kako su vazduhoplovne snage sovjetske [[Crvena armija|Crvene armije]] postepeno rasle, rasla im je i prevlast u vazdušnom prostoru, a [[Luftwaffe|Luftvafe]] slabilo i formacije „štuka“ su potiskivane. Od toga perioda, rapidno je počela da dolazi na videlo ranjivost „štuka“.<ref name="Low-Temperature Soldering"/><ref name="Junkers Ju 87 in the Stalingrad"/><ref>Hayward 2001, p. 211.</ref>

===== Bitka kod Kurska =====
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-646-5188-17, Flugzeuge Junkers Ju 87.jpg|<center>Ju 87G2 na Istočnom frontu, [[zima]] [[1943]].-[[1944]]. godina.</center>|desno|mini|200px]]
U [[Bitka kod Kurska|Kurskoj bici]] su takođe učestvovale „štuke“. Ju 87G su imali razarajuće dejstvo protiv sovjetskih tenkova, kod [[Orel]]a i [[Belgorod]]a, učestvovali su u podršci nemačke kontraofanzive, od 16-31. jula, u cilju oslobađanja iz okruženja dve nemačke armije.<ref>Bergström 2007 (''Kursk title''), pp. 123–124.</ref> Sa podrškom iz vazdušnog prostora, zaustavljena je sovjetska ofanziva. Pri tome je avijacija [[Luftwaffe|Luftvafe]] imala velike gubitke, samo za četiri dana je izgubljeno 28 „štuka“ ([[8. 7.|8. jula]] osam, [[9. 7.|9. jula]] šest, [[10. 7.|10. jula]] šest i [[11. 7.|11. jula]] osam).

Sovjeti su sa oko 3.000 [[lovački avion|lovačkih aviona]] imali premoć u vazdušnom prostoru, a gubici Ju 87 su stalno rasli i postali su višecifreni. Naročito poražavajući efekat na „štuke“ su imali lovci [[La-5]], koji su masovno upotrebljeni u ovoj bici. Ovaj avion je bio veoma efikasan koristeći svoje dobre letne karakteristike i moćno naoružanje, a pilot i kabina su mu bili dobro zaštićeni zvezdastim (radijalnim) motorom, od vatre strelčevog mitraljeza „štuke“, u poziciji napada La-5 iz zadnje polusfere. Bez obzira na ove gubitke, avioni Ju 87 su odigrali značajnu ulogu u uspešnom proboju obruča i u izvlačenju nemačkih snaga, kod [[Azovsko more|Azovskog mora]].<ref>Bergström 2007 (''Kursk title''), p. 109.</ref>

U bici za [[Kijev]] učestvovale su „štuke“, ali sa slabim efektom. Tada ih je sovjetska avijacija masovno uništavala i na zemlji i u vazduhu.<ref>Bergström 2008, pp. 25–26.</ref><ref>Bergström 2008, p. 27.</ref> Tada su izginuli mnogi proslavljeni nemački piloti, asovi. Posle bitke kod [[Kursk]]a, broj „štuka“ je spao na svega 184 primerka. Ovaj broj je bio daleko ispod potrebnog.<ref name="Low-Temperature Soldering"/><ref>Bergström 2008, p. 30.</ref><ref>Weal 2008, p. 74.</ref> U datoj situaciji raspoloživi avioni Ju 87 su, [[18. 10.|18. oktobra]] [[1943]]. godine, preimenovani u jurišne. [[Luftwaffe|Luftvafe]] više nije imao bombarderske jedinice sa avionima Ju 87. U tom periodu već počinje korišćenje aviona [[Foke-Vulf Fw-190|Fw-190]], za jurišne zadatke pošto u izmenjenim uslovima na ratištima, „štuke“ nisu mogle izvršavati zadatke iz te namene, a i ostalo ih je operativno, u zanemarljivo malom broju.<ref name="Low-Temperature Soldering"/><ref>Weal 2008, p. 77.</ref>

===== Operacija Bagration i bitka za Berlin =====
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 101I-727-0297-17A, Russland, Ausladen von Bomben für Ju 87.jpg|<center>Neposredno pred operaciju Bagration: priprema „štuka“ za let, [[21. jun]] [[1944]].</center>|desno|mini|200px]]
Pred kraj rata, saveznici su imali potpunu premoć u vazdušnom prostoru. Jedinice, naoružane sa avionima Ju 87, drastično su se proredile, kao što je i opao njihov ukupan broj operativnih primeraka. Preostali mali broj „štuka“ suprostavio se sovjetskoj ofanzivi tokom [[Operacija Bagration|operacije Bagration]].<ref name="Griehl 2001, p. 179">Griehl 2001, p. 179.</ref> Po naredbi [[Luftwaffe|Luftvafe]], one su ušle u odlučujuću bitku [[26. 6.|26. juna]] [[1944]]. godine, sa zadatkom da pruže podršku snagama odbrane, u zaustavljanju napredovanja Sovjeta. „Štuke“ su nanosile Sovjetima gubitke, ali je to imalo mali uticaj na opštu situaciju na bojištu i na bezizlazan položaj Nemaca.<ref>Bergström 2008, p. 129.</ref><ref>Bergström 2008, p. 59.</ref> Umesto prethodnih masovnih upotreba „štuke“ su se upotrebljavale u manjim grupama a kasnije, tokom zime [[1944]]. na [[1945]]. godine, upotrebljavane su i pojedinačno. Često su korišćene i u propagandne svrhe ({{jez-nem|Die Deutsche Wochenschau}}), kao dokaz efikasnosti i borbene sposobnosti Luftvafea.

Do [[31. 1.|31. januara]] [[1945]]. godine, u operativnim jedinicama [[Luftwaffe|Luftvafe]], ostala su samo 104 operativna aviona Ju 87. Ostali su samo mešoviti sastavi u jedinicama od 70 Ju 87 a ostalo [[Fw-190|Fw 190]]. Drugi veliki problem je bio nestašica goriva, pa je i njihov broj letova drastično smanjen do kraja rata, u maju [[1945]]. godine.<ref>Bergström 2008, p. 131.</ref> Apsolutna vazdušna premoć savezničkih i sovjetskih snaga je potpuno prizemljila ove avione, ali oni su ipak ostali u operativnoj upotrebi do kraja rata. Jedan od poslednjih borbenih letova „štuke“ izveo je [[Hans Ulrih Rudel]] u [[Češka (historijska)|Bohemiji]], [[8. 5.|8. maja]] [[1945]]. godine. On je kasnije svojim avionom u pratnji ostalih [[pilot]]a iz njegove grupe preleteo na aerodrom [[Kicingen]], pod kontrolom [[Savezničke sile|Saveznika]].<ref name="AhtungPancer"/>

== Karakteristike ==
{| border="1" style="margin:auto;"  cellpadding="1"
|+'''Karakteristike varijanti aviona Junkers Ju 87<ref name="Ju 87 Stuka, Junkers"/><ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="Junkers Ju87"/><ref name="Ju 87 Stuka"/><ref name="Junkers Ju 87 Stuka">{{cite web|url = http://users.skynet.be/Emmanuel.Gustin/history/stuka.html|title = Junkers Ju 87 Stuka|quote = Junkers Ju 87 Stuka|author = Junkers Ju 87 Stuka|date = |format = |publisher = users.skynet.be|location = |pages = |language = {{en}}|accessdate = 19. 3. 2013.|archivedate = 2012-11-03|archiveurl = https://web.archive.org/web/20121103043019/http://users.skynet.be/Emmanuel.Gustin/history/stuka.html|deadurl = yes}}</ref><ref>Murawski 1994, s.56.</ref>''' 
|- style="background:skyBlue;"
!Parametri
!Ju 87A<ref name="Ju.87A Stuka"/><ref name="Junkers Ju 87A Anton"/>
!Ju 87B<ref name="Ju.87B Stuka"/><ref name="Ju 87 Dive Bomber">{{cite web|url= http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_ju87_en.php|title=Ju 87 Dive Bomber | quote = Ju 87 Dive Bomber|author = | date =| format = |publisher= flugzeuginfo.net | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 14. 3. 2013.}}</ref>
!Ju 87C<ref name="Ju.87C Stuka"/><ref name="JU-87C / JU-87R"/>
!Ju 87R<ref name="JU-87C / JU-87R"/>
!Ju 87D<ref name="Junkers Ju 87D Dora"/><ref name=" Ju.87D Stuka"/>
!Ju 87G<ref name="Ju.87G Stuka"/><ref name="Ju.87G Gustav"/>
|-
| style="background:#ccc;" colspan="7"| <center>'''Osnovne'''</center>
|-
|'''Proizvonja'''||1936–1938.||1938–1941.||1939.||1940–1941.||1941–1944.||1941–1944.
|-
|'''Način upotrebe'''||obrušavanje||obrušavanje||obrušavanje ||obrušavanje||obrušavanje||protivoklopni
|-
|'''Dužina [m]'''||10,8 ||11,1 || 11,00 || 11,10||11,1 ||11,1 
|-
|'''Razmah krila [m]'''||13,8 ||13,8||13,20||13,60||13,8||13,8
|-
|'''Visina [m]'''||3,9 ||3,9||3,77 ||4,01 ||3,9 ||3,9
|-
|'''Površina krila [m²]'''||31,90||31,90||31,30 ||31,90 ||31,90||31,90
|-
|'''Masa praznog [kg]'''||2.273 ||2.760 ||2.900||2.750||2.810 ||3.600 
|-
|'''Maks. masa [kg]'''||3.324 ||4.400 ||4.510|| 4.350 ||5.720 ||5.100 
|-
| style="background:#ccc;" colspan="7"|<center>'''Pogon'''</center>
|-
|'''[[Vazduhoplovni motor|Motor]]'''||''Jumo 210D''||''Jumo 211Da''||''Jumo 211Da'' ||''Jumo 211Da'' ||''Jumo 211J''||''Jumo 211J''
|-
|'''Maks. snaga [KS]'''||720 ||1.200 ||1.200 ||1.200||1.410 ||1.410 
|-
|'''Maks. snaga [kW]'''||530||883||883||883||1.037 ||1.037 
|-
| style="background:#ccc;" colspan="7"|<center>'''Performanse leta'''</center>
|-
|'''Maks. brzina [km/h]'''||310||383||320||340||408 ||375
|-
|'''Dozvolj. brz. [km/h]'''||550 ||600||600||600||600||–
|-
|'''Dolet [km]'''||800||600 ||1.160||1.450 ||1.165 ||1.000 
|-
|'''Plafon leta [m]'''||9.430 ||8.100 ||8.000||7.000 ||9.000 ||7.500 
|-
|'''Uspon [m] / [min]'''||||3.000 / 8,8 || || ||3.000 / 14 ||3.000 / 13,6 
|-
| style="background:#ccc;" colspan="7"|<center>'''Naoružanje'''</center>
|-
|'''Ofanz. naoružanje'''||1x7,92&nbsp;mm <br />MG 17||2x7,92&nbsp;mm<br /> MG 17||2 MG <br />17 7,9&nbsp;mm<br /> 1 MG 15<br /> 7,9&nbsp;mm||2 MG 17<br /> 7,9&nbsp;mm<br />1 MG 15 <br />7,9&nbsp;mm ||2x7,92&nbsp;mm <br />MG 17<br /> ili 2×20&nbsp;mm <br />MG 151||2x7,92&nbsp;mm <br />MG 17<br />i 2×37&nbsp;mm <br />BK 37
|-
|'''Odbrandbeno<br /> naoružanje'''||1x7,92&nbsp;mm <br />MG 15||1x7.92&nbsp;mm<br /> MG 15|| || ||1x7,92&nbsp;mm <br />MG 81Z<br />(udvojeno<br /> MG 81)||1x7.92&nbsp;mm <br />MG 81Z<br />(udvojeno <br />MG 81)
|-
|'''Maks. bombi [kg]'''||500&nbsp;kg (bez strelca)||1.000&nbsp;kg (bez strelca)|| || ||1.800 (bez strelca)|||ne
|-
|'''Stand. bombi [kg]'''||1x250 <br />(pod trupom)||1x250/500 <br />(pod trupom) <br />+ 4x50<br /> (pod krilom)||700 ||500 ||1x500  (pod trupom) <br />+ 4x50 (pod krilom)<br /> ili 1x1.000<br /> (pod trupom)||ne
|}

== Korisnici ==
Osim [[Treći Reich|Nacističke Nemačke]], koja je bila glavni proizvođač i korisnik aviona Ju 87, ove letelice su koristile i druge zemlje koje su bile sa njima u savezu. Takođe, ovaj avion je pod licencom proizvođen u italijanskoj fabrici {{jez-eng|Reagia Aeronautica}}, za potrebe njihovog ratnog vazduhoplovstva.

Po neki primerak, kao ratni plen, se zatekao i u operativnoj upotrebi pokreta otpora protiv fašizma, a i u vazduhoplovstvima tih zemalja i po završetku rata, tako da je u posleratnom periodu, ispitivan u opitnim centrima Velike Britanije i Čehoslovačke.

[[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|Jugoslovenski partizani]] su zaplenili nekoliko okupatorskih tih letelica, u toku rata. U kasnijim fazama rata [[1944]]. i [[1945]]. godine, [[Luftwaffe|Luftvafe]] i ratno vazduhoplovstvo [[Nezavisna Država Hrvatska|Nezavisne Države Hrvatske]] ostavili su razne letelice na teritoriji bivše [[Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija|Jugoslavije]]. Među tim letelicama bilo je i nekoliko „štuka“.
[[Datoteka:Junkers Ju 87B-2 Stuka.svg|<center>'''Junkers Ju 87B-2 na crtežu, u tri projekcije.'''</center>|desno|mini|400px]]
;{{Zastava|Nacistička Nemačka}}
* [[Luftwaffe|Luftvafe]]<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="LUFTWAFFE SIG HOME PAGE">{{cite web|url= http://www.luftwaffe.no/SIG/RLM/RLMMar44.html|title=LUFTWAFFE SIG HOME PAGE | quote =LUFTWAFFE SIG HOME PAGE|author = | date =March 1944| format = |publisher= luftwaffe.no | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 16. 3. 2013.}}</ref>
;{{Zastava|Italija|1861}}
* Italijansko ratno vazduhoplovstvo<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="Junkers-Ju-87 (stuka)"/>
;{{Zastava|Bugarska}}
* Bugarsko ratno vazduhoplovstvo.<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="Junkers-Ju-87 (stuka)"/>
;{{Zastava|Mađarska|1940}}
* Mađarsko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="Junkers-Ju-87 (stuka)"/>
;{{Zastava|Rumunija}}
* Rumunsko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo<ref name="Junkers Ju 87 (Part I)"/><ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/>
;{{Zastava|Slovačka}}
* Slovačko ratno vazduhoplovstvo<ref name="Junkers-Ju-87 (stuka)"/>
;{{Zastava|Čehoslovačka}}
* Čehoslovačko ratno vazduhoplovstvo, koristilo je Ju 87 posle rata<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/>
;{{Zastava|Japan}}
* Japansko carsko ratno vazduhoplovstvo<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/>
;{{Zastava|Hrvatska|1941}}
* Vazduhoplovstvo Nezavisne Države Hrvatske<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/><ref name="JU-87A DESCRIBED / JU-87B / STUKA IN SERVICE"/><ref name="Junkers-Ju-87 (stuka)"/>
;{{Zastava|Velika Britanija}}
* Britansko Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo je ispitivalo zaplenjene avione u opitnim centrima<ref name="Junkers Ju87 / Ju187 / Ju287"/>
;{{Zastava|SFRJ}}
* [[Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana|Jugoslovensko ratno vadzuhoplovstvo]] je koristilo nekoliko zarobljenih primeraka.{{efn|
Sačuvani delovi „štuke“ № 0406, deo su zbirke [[Muzej vazduhoplovstva — Beograd|Muzeja]], a pripadali su avionu, učesniku [[Aprilski rat|Aprilskog rata 1941.]] godine. Taj avion je imao dosta burnu ratnu istoriju.
Posle učestvovanja u [[Bitka za Britaniju|bici za Britaniju]] [[1940]]. godine, prebačen je na [[Balkan]], da bi učestvovao u bombardovanju [[Beograd]]a 06. aprila [[1941]]. godine. Potom je korišćen na [[Sredozemno more|Mediteranskom]] ratištu za zadatke druge linije. Prilikom nemačkog [[Desant na Drvar|desanta na Drvar]], 25. maja 1944. godine, vukao je desantne [[jedrilica (vazduhoplov)|jedrilice]]. Zbog [[navigacija|navigacione]] greške [[pilot]]a, zarobljen je od strane boraca Petog korpusa NOVJ, 12. februara [[1945]]. godine, kod [[Sanski Most|Sanskog Mosta]]. Odmah je uključen u borbena dejstva i do 15. maja izvršio je najmanje 60 borbenih zadataka protiv Nemaca, ustaša i četnika. Posle rata dodeljen je eskadrili za vezu, da bi nekoliko godina po rashodovanju [[1946]]. godine, bio predat [[Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu|Mašinskom fakultetu u Beogradu]], gde je isečen, da bi se koristio kao učilo. Početkom [[1984]]. godine, sa Mašinskog fakulteta su preuzeta 23 dela ovog aviona, koji su, tek, krajem [[2005]]. godine, postali deo zbirke [[Muzej vazduhoplovstva — Beograd|Muzeja]].<ref name="Muzej vazduhoplovstva">{{cite web|url= http://www.mjrv.mod.gov.rs/pages_files/parter_files/partexpo/stuka_files/stuka.html|title= Muzej vazduhoplovstva|quote= Muzej vazduhoplovstva|author= |date= |format= |publisher= mjrv.mod.gov.rs|location= |pages= |language= {{en}}|accessdate= 22. 3. 2013.|archive-date= 2014-03-02|archive-url= https://web.archive.org/web/20140302000739/http://www.mjrv.mod.gov.rs/pages_files/parter_files/partexpo/stuka_files/stuka.html|dead-url= yes}}</ref><ref name="Čuvari našega neba - Avioni u NOR-u">{{cite book  | last = Oštrić  | first = Šime  | title = Čuvari našega neba —  Avioni u NOR-u| date = 1977.  | publisher = Vojnoizdavački zavod  | location = Beograd  | language = {{sr}}  | id = | pages = 403 | chapter = Avioni u NOR-u}}</ref>

U posleratnom periodu u [[Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana|Ratnom vazduhoplovstvu i protivvazdušnoj odbrani]], bio je u operativnoj upotrebi jedan avion Junkers Ju 87B, u periodu od [[1945]]. do [[1947]]. godine.<ref name="Čuvari našega neba - Avioni RV i PVO">{{cite book  | last = Spasojević  | first = Božidar  | title = Čuvari našega neba — Avioni RV i PVO  | date = 1977.  | publisher = Vojnoizdavački zavod  | location = Beograd  | language = {{sr}}  | id = | pages = 409 | chapter = Avioni RV i PVO}}</ref>}}<ref name="Muzej vazduhoplovstva"/><ref name="Čuvari našega neba - Avioni u NOR-u"/><ref name="Čuvari našega neba - Avioni RV i PVO"/>

== Zanimljivosti ==
=== Specifični komentari ===
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-L18577, Zerstörter serbischer Bahnhof.jpg|<center>„Štuke“ su nemilosrdno uništavale ključne objekte i širile strah i paniku među<br /> živom silom i stanovništvom.</center>|desno|mini|250px]]
Junkers Ju 87 je jedan od najružnijih [[borbeni avion|borbenih aviona]] ikada napravljen. Međutim, ta ružnoća je deo njegove misterije. On ostaje simbol [[nacionalsocijalizam|nacističke vlasti]] i njene osvajačke doktrine [[blitzkrieg|blickrig]]. „Zavijao“ je iz vazdušnog prostora, da i sa strahom razbije otpor nacizmu, pored stravičnog razaranja [[bomba]]ma i vatrom svoga oružja.<ref name="COMMENTS">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/avstuka.html#m8 |title=COMMENTS, SOURCES, & REVISION HISTORY | quote =COMMENTS|author = | date =| format = |publisher= airvectors.net | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 23. 3. 2013.}}</ref>

Nesumnjivo, Ju 87 je bio jedan od najvažnijih poražavajući efikasnih i psihološki strašnih oružja rata, ikada proizvedenih. Ti avioni su predvodili nemačko napredovanje u [[Poljska|Poljskoj]], [[Norveška|Norveškoj]], [[Nizozemska|Holandiji]], [[Francuska|Francuskoj]], [[Kraljevina Jugoslavija|Jugoslaviji]], [[Grčka|Grčkoj]] i [[Rusija|Rusiji]], između [[1939]]. i [[1943]]. godine. [[Luftwaffe|Luftvafe]] je od Ju 87 izgradio sinonim za doktrinu [[Blitzkrieg|Blickrig]] ratovanja. Birani [[pilot]]i „štuka“, asovi, bili su najviše uvažavani, od strane svih komandanata i nemačkog naroda. Smatrano je za privilegiju i čast, leteti na „štukama“. To je bio pokazatelj statusnog prestiža.<ref name="Knjiga o Ju 87">{{cite web |url=http://www.bookish.com/books/junkers-ju87/45065e7f-31eb-412b-9436-818952f00f2f |title=Knjiga o Ju 87 |quote=Knjiga o Ju 87 |author=Eddie J. Creek |date=30. 8. 2012. |format= |publisher=bookish.com |location= |pages= |language={{en}} |accessdate=19. 3. 2013. }}{{Dead link|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

U celoj vazduhoplovnoj istoriji, ni jedan tip [[Borbeni avion|borbenog aviona]] nije bio smrtonosnije i krvoločnije oružje, od aviona Junkers Ju 87, prepoznatljivijeg kao „štuka“. Ni za nijedan drugi avion se ne može povezati toliki broj potopljenih [[brod]]ova širom sveta, niti uništenih [[tenk]]ova i razorenih [[grad]]ova.<ref name="Ju 87 Stuka in the Battle of Britain"/><ref name="Junkers Ju 87 Common designation: Stuka (a contraction of the word Sturzkampfflugzeug) ">{{cite web|url= http://www.strategyplanet.com/commandos/stuka.html|title= Junkers Ju 87 Common designation: Stuka (a contraction of the word Sturzkampfflugzeug)| quote = Junkers Ju 87 Common designation: Stuka (a contraction of the word Sturzkampfflugzeug)|author = | date =| format = |publisher= strategyplanet.com | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 19. 3. 2013.}}</ref>

=== Maskirne šeme ===
Tokom [[Drugi svjetski rat|Drugog svetskog rata]] [[Luftwaffe|Luftvafe]] je po pravilima Ministarstva avijacije Rajha ({{jez-nem|Reichsluftfahrt Ministerium}}) koristila više maskirnih standarda, koje su se svodile na osnovne boje: zelena, maslinasta, siva, bela i svetlo plava. Dok su maskirni standardi evoluirali za druge avione, za „štuke“ su ostali isti tokom celog rata. Njih su sačinjavale varijacije tamno zelene i maslinaste boje ({{jez-nem|Schwarzgrün & Dunkelgrün}}) dok se donja strana aviona bojila svetlo plavo ({{jez-nem|Hellblau}}), zbog smanjenja uočljivosti sa zemlje. Tokom operacije [[Citadela]] nekoliko aviona je ofarbano u posebne boje leta, da bi se bolje uklopile u pejzaž stajanke [[aerodrom]]a. Zimsko maskiranje je rađena od [[1941]]. godine, tako što bi se preko osnovne boje premazivala bela i siva boja. Korišćeni su i priručni materijali kao karton, konopci i blato tokom maskirnog bojenja, da bi se dobili specifični oblici. Međutim to je krajem [[1942]]. godine prestalo i avioni su se najčešće bojili u čistu belu [[boja|boju]]. [[Sjeverna Afrika|Severna Afrika]] i [[Sredozemno more|Mediteran]] su svojom klimom diktirali maskirne šeme te su se za ova bojišta koristile peščane i maslinaste boje ({{jez-nem|Sandgelb & Olivgrün}}).<ref name="RLM Colors">{{cite web|url=http://penelope.uchicago.edu/~grout/encyclopaedia_romana/luftwaffe/colors.html |title= Luftwaffe RLM Colors L.Dv. 521/1 (November 1941) | quote =RLM Colors |author = James Grout| date =| format = |publisher= penelope.uchicago.edu | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 29. 3. 2013.}}</ref>

=== Trube Jerihona ===
„Štuka“ je postala najpoznatija po svom zavijajućem zvuku prilikom obrušavanja. Prve varijante aviona su dobili sirenu za vazdušnu opasnost, ugrađenu na levu glavnu nogu [[Stajni organi vazduhoplova|stajnog trapa]], sa pogonskom elisom prečnika od 0,7 m. Sirena, koju je [[pilot]] uključivao nekoliko sekundi posle izvlačenja aerodinamičkih kočnica, tj. pri kretanju u obrušavanje, trebalo je da psihološki deluje na protivnika, da ga uplaši i demorališe. Ovaj efekat je simbolično nazvan „Trube Jerihona“.<ref name="Ju 87 Stuka, Junkers"/> Ovo se pokazalo delotvorno tokom [[pohod na Poljsku|invazije na Poljsku]] ali i [[Aprilski rat|operacija na Balkanu]]. Međutim sirena je izbačena iz upotrebe posle [[operacija Barbarossa|napada na Sovjetski Savez]], pre svega zato što je protivnik navikao na zvuk i to okretao u svoju korist (lakše pronalaženje i dejstvo po „štukama") a i zato što je aerodinački pogon elise sirene povećavao [[aerodinamički otpor|otpor]] aviona, što je smanjivalo njegovu brzinu leta za 20–25&nbsp;km/h. Umesto sirene, na avionu su izvršene modifikacije na bombama, na koje su postavljanje pištaljke za generisanje zvuka, tokom kretanja bombe do cilja.<ref>Griehl 2001, pp. 64-65.</ref>

=== Uticaj na druge projekte ===
„Štuka“ je u velikoj meri uticala i na razvoj drugih avionskih projekata. Sa njom je stvoren i nov koncept bombardovanja koji je uticao na to da se i veći bombarderi tipa [[Junkers Ju 88A|Junkers Ju 88]] opreme za bombardovanje obrušavanjem. Uticaj je ostao i posle [[Drugi svjetski rat|Drugog svetskog rata]] i odrazio se na neke posleratne avione slične namene.

Knjiga pilota [[Hans Ulrih Rudel]] (''Pilot štuka''), bila je obavezna literatura konstruktorima jurišnih aviona za podršku i posle više decenija, kada je vazduhoplovna tehnologija daleko napredovala. Tako se smatra da je koncept upotrebe aviona Ju 87 G-1 imao ključni uticaj čak i na razvoj čuvenog američkog aviona [[A-10 Tanderbolt II]]. Nikada nije zvanično to potvrđeno da je pilot Hans Ulrih Rudel bio konsultovan za američke posleratne avione, namenjene za podršku. To je i razumljivo pošto je on bio ozloglašeni [[nacionalsocijalizam|nacista]] i ako nije nikad optuživan za ratne zločine. Takva negativna propaganda nije bila potrebna Americi, pa i ako su njegova iskustva uvažavana pri razvoju A-10 Tanderbolt II, to nije bilo prisutno javnosti.<!--<ref name="ORIGINS (2): THE YA-9A & YA-10A">{{cite web|url=http://www.airvectors.net/ava10_1.html#m2|title= ORIGINS (2): THE YA-9A & YA-10A| quote = ORIGINS (2): THE YA-9A & YA-10A|author = | date = 01 mar 12 | format = |publisher=  | location = | pages = | language = {{en}} |accessdate = 26. 3. 2013.}}</ref>--><ref>Coram 2004, p. 235</ref>

== Povezano ==
[[Datoteka:Stuka engine and wing.JPG|<center>Ostaci od „štukinog“ motora i krila.</center>|desno|mini|250px]]
* [[Blitzkrieg|Blickrig]]
* [[Junkers Ju 187]]
* [[Iljušin Il-2]]
* [[Petljakov Pe-2]]
* [[A-10 Tanderbolt II]]
* [[Breda Ba-65]]
* [[Daglas SBD]]
* [[Aiči D3A]] Val
* [[Blekbern Skua]]
* [[Heinkel He 118]]
* [[Jokosuka D4J]]
* [[Henšel Hs 123]]
* [[Henšel Hs 129]], kao lovac tenkova, sa drugačijim taktičkim postupkom

== Napomene ==
{{notelist|group=lower-alpha}}

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
* {{cite book
 | last = Griehl
 | first = Manfred 
 | coauthors =
 | title = {{Google knjige|_wxCAAAACAAJ&dq|Junkers Ju 87 Stuka}}
 | year = 2001
 | publisher = Airlife
 | location = London
 | language = {{en}}
 | isbn = 1-84037-198-6
 }}
* Hooton, E.R. (2007) Luftwaffe at War; Blitzkrieg in the West: Vol. 2, London: Chervron/Ian Allen. {{ISBN|978-1-85780-272-6}}.
* {{cite book
 | last = Ward
 | first = John
 | title = {{Google knjige|ayoncdaxYkQC&printsec|Hitler's Stuka Squadrons: The Ju 87 at war, 1936 - 1945}}
 | url = https://archive.org/details/hitlersstukasqua0000john
 | year = 2004
 | publisher = Zenith Imprint
 | location = London
 | language = {{en}}
 | isbn = 1-86227-246-8
 }}
* {{cite book
 | last = Weal
 | first = John
 | title = {{Google knjige|sbguRx-KLzEC&printsec|Junkers Ju 87: Stukageschwader 1937-41}}
 | year = 1997
 | publisher = Osprey Publishing
 | location = Oxford
 | language = {{en}}
 | isbn = 1-85532-636-1
 }}
* {{cite book
 | last = Chant
 | first = Christopher
 | title = Drugi svjetski rat — Avioni
 | date = 1977
 | publisher = Alfa
 | location = Zagreb 
 | language = {{sr}}
 | id = 
 | pages = str.24-25
 | chapter = Junkers 87
}}
* {{cite book
 | last = Nowarra
 | first = Heinz J.
 | title = Die deutsche Luftruestung 1933-1945 Band 3
 | date = 1993
 | publisher = Bernard&Greafe Verlag
 | location = Koblenc 
 | language = {{de}}
 | isbn = 3-7637-5464-4 
 | pages = str.73-83
 | chapter = Junkers Ju 87
}}
* {{cite book
 | last = Stützer
 | first = Helmut
 | title = Die deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 
 | url = https://archive.org/details/diedeutschenmili0000stut
 | date = 1994
 | publisher = Verlag E.S.Mittler&Sohn
 | location = Herford 
 | language = {{de}}
 | isbn = 3-89350-693-4 
 | pages = str.62,161,203
 | chapter = Junkers K47
}}
* {{cite book
 | last = Griehl Manfred,
 | first = Dressel Joachim
 | title = Die deutschen Kampfflugzeuge im Einsatz 1936-1945 
 | date = 1990
 | publisher = Verlag Podzun-Pallas
 | location = Friedberg 
 | language = {{de}}
 | isbn = 3-7909-0398-1 
 | pages = 
 | chapter = 
}}
* {{cite book
 | last = Ilustrovana istorija vazduhoplovstva
 | first = 
 | title = Pakao iz vazduha 
 | date = 1987
 | publisher = Vuk Karadžić, Službeni list
 | location = Beograd
 | language = {{sr}}
 | isbn = 86-307-0083-1 
 | pages = 102
 | chapter = Štuka pilot
}}
* {{cite book
 | last = Dimitrijević
 | first = Bojan
 | title = Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942—1992
 | date = 2012
 | publisher = Institut za savremenu istoriju
 | location = Beograd
 | language = {{sr}}
 | isbn = 978-86-7403-163-6 
 | pages = 379
 | chapter = 
}}
* {{cite book
 | last = Rendulić
 | first = Zlatko
 | title = Vazduhoplovne doktrine — Gledišta i tehnike
 | date = 1974.
 | publisher = Vojnoizdavački zavod
 | location = Beograd
 | language = {{sr}}
 | id =  
 | pages = 148
 | chapter = Nemačko vazduhoplovstvo u ratu 
}}
* {{cite book
 | last = Mikić
 | first = Vojislav
 | title = Nemačka avijacija u Jugoslaviji 1941—1945
 | date = 1998.
 | publisher = Vojnoistorijski institut
 | location = Beograd
 | language = {{sr}}
 | id =  
 | pages = 223
 | chapter = Junkers Ju-87 "Štuka" 
}}
* {{cite book
 | last = Jošanović
 | first = Toma 
 | title = Heroji Aprilskog rata — Ratni podvig monitora „Drava“ 
 | date = 1998
 | publisher = Aeromagazin Br.4, jul/sept. 1998.
 | location = Beograd
 | language = {{sr}}
 | id =  
 | pages = 64
 | chapter = 
}}
* {{cite book
 | last = Jošanović
 | first = Toma 
 | title = Heroji Aprilskog rata — Ratni podvig monitora „Drava“ 
 | date = 1998
 | publisher = Aeromagazin Br.5, okt/novem. 1998.
 | location = Beograd
 | language = {{sr}}
 | id =  
 | pages = 68
 | chapter = 
}}
* {{cite book
 | last = Jošanović
 | first = Toma 
 | title = Heroji Aprilskog rata — Ratni podvig monitora „Drava“ 
 | date = 1999
 | publisher = Aeromagazin Br.6, dec.98/jan. 1999.
 | location = Beograd
 | language = {{sr}}
 | id =  
 | pages = 70
 | chapter = 
}}
* Weal, John (1998). Junkers Ju 87 Stukageschwader of North Africa and the Mediterranean. Oxford: Osprey. {{ISBN|1-85532-722-8}}
* Weal, John (2008). Junkers Ju 87 Stukageschwader of the Russian Front. Oxford; Osprey. {{ISBN|978-1-84603-308-7}}
* {{Cite web
 |url         = http://www.rafmuseum.org.uk/london/collections/aircraft/aircraft_histories/78-AF-657%20%20Junkers%20JU-87.pdf
 |title       = Induvidual history - Junkers Ju-87 G2
 |accessdate  = 12. oktobar 2010.
 |author      = Andrew Simpson
 |format      = {{pdf}}
 |publisher   = Royal Air Force Museum 2010
 |language    = {{en}}
 |archivedate = 2009-04-16
 |archiveurl  = https://web.archive.org/web/20090416160834/http://www.rafmuseum.org.uk/london/collections/aircraft/aircraft_histories/78-AF-657%20%20Junkers%20JU-87.pdf
 |deadurl     = yes
}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Junkers Ju 87}}
* [http://www.nazi.org.uk/military%20pdfs7/CombatLegend-Ju87Stuka.pdf Combat Legend - Ju 87 Stuka {{en}}]{{Dead link|date=February 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* [http://wp.scn.ru/en/ww2/b/29 WINGS PALETTE Junkers {{en}}] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130331195216/http://wp.scn.ru/en/ww2/b/29 |date=2013-03-31 }}
* http://www.ww2incolor.com/gallery/movies/stuka_movie {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20060116070721/http://www.ww2incolor.com/gallery/movies/stuka_movie |date=2006-01-16 }}
* [http://science.howstuffworks.com/junkers-ju-87-stuka.htm Ju 87 Stuka {{en}}]
* [http://www.battleofbritain1940.net/0015.html Junkers Ju 87 Stuka {{en}}] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130106234228/http://www.battleofbritain1940.net/0015.html |date=2013-01-06 }}
* [http://www.angelfire.com/ab4/airplanes/Stuka/Junkers_Ju87_Stuka.html Junkers Ju-87 "Stuka" {{en}}]
* [http://www.huffingtonpost.com/2012/06/11/german-stuka-bomber-wreck-baltic-sea_n_1585878.html German 'Stuka' Junkers Ju 87 {{en}}]
* [http://www.wwiivehicles.com/germany/aircraft/dive-bomber/junkers-ju-87-stuka.asp Germany's Junkers Ju 87 "Stuka", Stürzkampfflugzeug, dive bomber {{en}}]
* [http://www.primeportal.net/hangar/richard_tsang/junkers_ju-87/ Junkers Ju-87 Stuka Walk Around Page 1 {{en}}]
* [http://www.amazon.com/Junkers-Ju-Stuka-Manfred-Griehl/dp/1840371986 Junkers Ju 87 Stuka &#91;Hardcover&#93; {{en}}]
* [http://www.historylearningsite.co.uk/junkers_87.htm Junkers 87 {{en}}]
* [http://wp.scn.ru/en/ww2/b/29/2 WINGS PALETTE {{en}}] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20121204061218/http://wp.scn.ru/en/ww2/b/29/2 |date=2012-12-04 }}

{{Avioni fašističke Nemačke}}

[[Kategorija:Njemački lovci-bombarderi 1930-ih]]
[[Kategorija:Njemački lovci-bombarderi Drugog svjetskog rata]]
[[Kategorija:Junkers]]