Izvorni kod stranice Ludwig Wittgenstein

{{Filozofi
| region          = [[Zapadna filozofija]]
| era             = [[Filozofija 20. veka]]
| naziv_slike           = Ludwig Wittgenstein.jpg
| ime             = Ludwig Wittgenstein
| rođenje         = {{birth date|1889|4|26}}
| škola           = [[Analitička filozofija]], [[Post-analitička filozofija]]
| glavni_interesi = [[Metafizika]], [[Epistemologija]], [[Logika]], [[Filozofija jezika]], [[Filozofija matematike]]
| poznate_ideje   = Rani Wittgenstein: struktura jezika odražava strukturu stvarnosti<br> Kasni Wittgenstein: značenje reči je u njenoj upotrebi u jeziku 
| uticaj_od        = [[Gottlob Frege]], [[Bertrand Russell]], [[Arthur Schopenhauer]], [[George Edward Moore]], [[Piero Sraffa]], [[Frank P. Ramsey]], [[Immanuel Kant]], [[Søren Kierkegaard]], [[Lav Tolstoj]], [[Heinrich Hertz]], [[Ludwig Boltzmann]], [[Karl Kraus]], [[Otto Weininger]], [[Sveti Aurelije Augustin|Sv. Augustin]], [[Johann Wolfgang von Goethe]] 
| uticaj_na      = [[Neopragmatizam]], [[Bečki krug]], [[Analitička filozofija]], [[Filozofija svakodnevnog jezika]], [[Kvijetizam (filozofija)|Kvijetizam]], [[Bertrand Russell]], [[Alfred Jules Ayer]], [[G. E. M. Anscombe]], [[Daniel Dennett]], [[Saul Kripke]], [[Norman Malcolm]]
|mesto_rođenja={{nowrap|{{flagicon|Austro-Ugarska}} [[Beč]], [[Austro-ugarska]]}}|smrt={{death date and age|1951|4|29|1889|4|26}}|mesto_smrti={{nowrap|{{flagicon|UK}} [[Cambridge]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo]]}}|obrazovanje=[[Tehnički univerzitet u Berlinu]] (diploma, 1908.)<br>[[Univerzitet u Manchesteru]]<br>[[Trinity koledž, Cambridge]] (doktorat, 1929.)|glavna_dela=<i>[[Tractatus Logico-Philosophicus]]<br>
[[Filozofska istraživanja]]|potpis=Ludwig Wittgenstein signature.svg|državljanstvo=[[Austrija|Austrijsko]] (do 1939.)<ref name="German nationality">{{Cite web|title=documentArchiv.de – Verordnung über die deutsche Staatsangehörigkeit im Lande Österreich (3 July 1938)|url=http://www.documentarchiv.de/ns/1938/deutsche-staatsangehoerigkeit-oest_vo.html|access-date=2022-11-10|website=documentarchiv.de}}</ref><br>
[[Velika Britanija|Britansko]] (od 1939.)|rodbina={{hlist|[[Karl Wittgenstein]] (otac)|Leopoldine Maria Josefa Kalmus (majka)|Margaret Stonborough-Wittgenstein (sestra)|[[Paul Wittgenstein]] (brat)|[[Friedrich von Hayek]] (rođak)}}|širinaslike=225px}}

'''Ludwig Josef Johann Wittgenstein''' ({{IPA-de|ˈluːdvɪk ˈjoːsɛf ˈjoːhan ˈvɪtɡn̩ʃtaɪn|lang}}; [[Beč]], 26. april 1889. – [[Cambridge]], 29. april 1951.) je bio [[austrija|austrijski]] [[Filozofija|filozof]] koji je doprineo nekoliko epohalnih ideja filozofiji, uglavnom u temeljima [[logika|logike]], [[filozofija matematika|filozofiji matematike]], [[filozofija uma|filozofiji uma]], [[filozofija jezika|filozofiji jezika]] i [[pragmatika|pragmatike]].<ref name="Time">{{Cite magazine|last=Dennett|first=Daniel|url=https://content.time.com/time/subscriber/article/0,33009,990616,00.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20071016213102/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,990616,00.html|title=Ludwig Wittgenstein: Philosopher|magazine=Time|date=29 March 1999|archive-date=16 October 2007}}</ref> Smatra se jednim od najznačajnijih filozofa 20. veka.

Od 1929. do 1947. Wittgenstein je predavao na [[Univerzitet u Cambridgeu|Univerzitetu u Cambridgeu]]. Uprkos njegovom položaju, tokom njegovog života je objavljena samo jedno njegovo filozofsko delo: ''[[Tractatus Logico-Philosophicus]]'' ''(Logičko-filozofski traktat'') dugačak 75 stranica, koji je, zajedno sa svojim engleskim prevodom, objavljen 1922. godine. Drugi objavljeni radovi uključuju članak „Neke napomene o logičkoj formi“ (1929.); recenzija knjige i đački rečnik.{{efn|Videti {{sfn|Monk|2005|p=5}}.}} Njegov obiman opus uređivan je i objavljen posthumno. Prva i najpoznatija iz ove posthumne serije su ''Filozofska istraživanja'', knjiga objavljena 1953. godine. Anketa iz 1999. sprovedena među američkim univerzitetskim profesorima rangirala je ''Istraživanja'' kao najbitnije filozofsko delo 20. veka, ističući ih kao „suštinsko remek delo filozofije dvadesetog veka, privlačno spektrumu različitih specijalizacija i filozofskih smerova.“<ref name=":4">{{Cite journal|last=Lackey|first=Douglas P.|year=1999|title=What Are the Modern Classics? The Baruch Poll of Great Philosophy in the Twentieth Century|journal=The Philosophical Forum|language=en|volume=30|issue=4|pages=329–346|doi=10.1111/0031-806X.00022|issn=1467-9191}}</ref>

Rođen u Beču u jednoj od najbogatijih porodica u Evropi, Wittgenstein je naledio bogatstvo od svog oca 1913. godine nakon njegove smrti. Kasnije, u periodu teške lične depresije posle [[Prvi svjetski rat|Prvog svetskog rata]], svoje preostalo bogatstvo je podelio svojoj braći i sestrama.<ref>{{Cite news|last=Duffy|first=Bruce|author-link=Bruce Duffy|url=https://www.nytimes.com/1988/11/13/books/the-do-it-yourself-life-of-ludwig-wittgenstein.html|title=The Do-It-Yourself Life of Ludwig Wittgenstein|work=The New York Times|date=13 November 1988}}</ref> Wittgenstein se nekoliko puta odricao akademskog života u Cambridgeu; služio je u austrijskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata, gde je više puta odlikovan za svoju hrabrost, predavao u osnovnim školama u ruralnim austrijskim selima, radio je tokom [[Drugi svjetski rat|Drugog svetskog rata]] kao bolnički portir u [[London]]u i kao bolnički laboratorijski tehničar u Kraljevskoj Viktorijinoj bolnici u [[Newcastle upon Tyne|Njukaslu na Tajnu]].

== Biografija ==

=== Rani život ===
Prema porodičnom stablu pripremljenom u [[Jeruzalem|Jerusalimu]] posle [[Drugi svjetski rat|Drugog svetskog rata]], Wittgensteinov pra-pra-pradeda po ocu bio je Mojsije Meier<ref>{{Cite web|url=http://www.wittgensteinchronology.com/4.html|title=Wittgenstein Family History – Ludwig Wittgenstein: A Chronology of his Life and Work|last=Preston|first=John|website=www.wittgensteinchronology.com|access-date=6 July 2018|archive-date=6 July 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180706132520/http://www.wittgensteinchronology.com/4.html}}</ref>, [[Jevreji|jevrejski]] agent za nekreatnine koji je živeo sa svojom ženom, Brendel Simon, u [[Bad Laasphe]]u u okrugu Siegen-Wittgenstein, [[Vestfalija]]. U julu 1808. [[Napoleon I Bonaparte|Napoleon]] je izdao dekret da svi, uključujući Jevreje, moraju da usvoje nasledno porodično prezime, pa je Meierov sin, takođe Mojsije, uzeo ime svojih poslodavaca, Sayn-Wittgenstein, i postao Mojsije Meier Wittgenstein.{{sfn|Bartley|1994|pp=199–200}} Njegov sin, Hermann Christian Wittgenstein — koji je uzeo srednje ime Kristijan da bi se distancirao od svog jevrejskog porekla — oženio se Fanny Figdor, takođe Jevrejkom, koja je prešla u protestantizam neposredno pre venčanja. Fanny bila je prva rođaka violiniste [[Joseph Joachim|Josepha Joachima]].{{sfn|Monk|1990|p=5}}

Imali su 11 dece — među njima i Wittgensteinov otac, [[Karl Wittgenstein|Karl Otto Clemens Wittgenstein]] (1847–1913), koji je postao industrijski tajkun, a do kasnih 1880-ih bio je jedan od najbogatijih ljudi u Evropi, sa efektivnim monopolom nad austrijskom industrijom čelika. Zahvaljujući Karlu, porodica Wittgenstein su postali druga najbogatija porodica u Austrougarskoj imperiji;<ref name="британика 2">{{cite book|editor1-last=Mišić|editor1-first=Milan|title=Enciklopedija Britanika. V-Đ|date=2005|publisher=Narodna knjiga: Politika|location=Beograd|isbn=86-331-2112-3|pages=64}}</ref> samo su [[Rothschild (porodica)|Rothschildi]] bili bogatiji. Karl Wittgenstein je smatran austrijskim ekvivalentom [[Andrew Carnegie|Andrew Carnegiju]], sa kojim je bio prijatelj, i bio je jedan od najbogatijih ljudi na svetu do 1890-ih. Kao rezultat njegove odluke 1898. da investira novac u Holandiji i Švajcarskoj, kao i u inostranstvu, posebno u SAD, porodica je u izvesnoj meri bila zaštićena od hiperinflacije koja je pogodila Austriju 1922. godine.{{sfn|Monk|1990|p=7}} Međutim, njihovo bogatstvo se i dalje smanjilo tokom Velike depresije, iako su čak 1938. posedovali 13 vila samo u Beču.{{sfn|Edmonds|Eidinow|2001|p=102}}[[Datoteka:Helene, Ludwig, Hermine, Paul und Margarethe Wittgenstein OeNB 5086848 (A).jpg|lijevo|mini|271x271px|Ludwig (dole desno), Paul, Helene, Hermine i Margaret WIttgenstein, kasne 1890-e]]
Ludwig Wittgenstein je rođen 26. aprila 1889. godine u 20:30 u Vili Wittgenstein u Beču, tada deo Austro-ugarske, kao najmlađe od devetoro dece Karla Wittgensteina i Leopoldine „Poldi“ Marije Josefe Kalmus.<ref>{{Cite web|title=Verlorenes Erbe (Wien): Die verschwundenen Wittgensteinhäuser|website=www.initiative-denkmalschutz.at|date=24 March 2021|publisher=Verein Initiative Denkmalschutz|url=https://www.initiative-denkmalschutz.at/berichte/verlorenes-erbe-wien-die-verschwundenen-wittgensteinhaeuser/|access-date=27 April 2021}}</ref> Etnički je bio Jevrejin.<ref>{{Cite book|first=Ranjit|last=Chatterjee|title=Wittgenstein and Judaism: A Triumph of Concealment|year=2005|page=178|publisher=Peter Lang|isbn=978-0-8204-7256-0|url=https://books.google.com/books?id=4PnNtyGEyk0C&pg=PA178}}</ref><ref>{{Cite web|title=Wittgenstein, Leopoldine (Schenker Documents Online)|url=http://mt.ccnmtl.columbia.edu/schenker/profile/person/wittgenstein_leopold.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20170308022424/https://mt.ccnmtl.columbia.edu/schenker/profile/person/wittgenstein_leopold.html|archive-date=8 March 2017|access-date=16 February 2018|website=mt.ccnmtl.columbia.edu}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://www.wittgen-cam.ac.uk/cgi-bin/text/biogre1.html|title=Ludwig Wittgenstein: Background|archive-url=https://web.archive.org/web/20081218032638/http://www.wittgen-cam.ac.uk/cgi-bin/text/biogre1.html|archive-date=18 December 2008|work=Wittgenstein archive|publisher=University of Cambridge|access-date=2 September 2010}}</ref> Leopoldinin otac je bio boemski Jevrejin, a majka austrijsko-slovenska [[Katoličanstvo|katolkinja]]. Leopoldina je bila tetka dobitnika Nobelove nagrade [[Friedrich von Hayek|Friedricha von Hayeka]] po majčinoj strani. Deca Karla i Leopoldine su bile četiri devojčice: Hermina, Margaret (Gretl), Helena i četvrta ćerku Dora koja je umrla kao beba, i pet dečaka: Johannes (Hans), Kurt, Rudolf (Rudi), [[Paul Wittgenstein|Paul]] — koji je postao koncertni pijanista uprkos tome što je izgubio ruku u [[Prvi svjetski rat|Prvom svetskom ratu]] — i Ludwig.{{sfn|Bartley|1994|p=16}}

Sva deca Wittgensteinovih su krštena kao katolici i primila su formalno katoličko obrazovanje.<ref name="MW">{{Cite book|author-link=Norman Malcolm|first1=Norman|last1=Malcolm|author-link2=Peter Winch|first2=Peter|last2=Winch|title=Wittgenstein: A Religious Point of View?|publisher=Cornell University Press|year=1994|isbn=978-1-134-72579-3|url=https://books.google.com/books?id=X7WGAgAAQBAJ}}</ref> Porodica je bila u centru kulturnog života Beča; [[Bruno Walter]] opisao je život u palati Wittgensteinovih kao „sveprožimajuću atmosferu čovečanstva i kulture“. Karl je bio vodeći pokrovitelj umetnosti, naručivao je radove [[Auguste Rodin|Augusta Rodina]] i finansirao gradsku izložbenu salu i umetničku galeriju, [[Zgrada Secesije u Beču|Zgradu Secesije]]. [[Gustav Klimt]] je naslikao portret Ludwigove sestre Margaret za njeno venčanje,<ref>{{Cite web|title=Portrait of Margaret Stonborough Wittgenstein, 1905 by Gustav Klimt|url=https://www.gustav-klimt.com/Portrait-of-Margaret-Stonborough-Wittgenstein.jsp|website=Gustav Klimt|access-date=2024-12-29|language=en}}</ref> a [[Johannes Brahms]] i [[Gustav Mahler]] su redovno održavali koncerte u brojnim porodičnim muzičkim halama. Wittgenstein, koji je cenio preciznost i disciplinu, nikada nije smatrao savremenu klasičnu muziku prihvatljivom. Svom prijatelju Druriju je 1930. rekao da je „muzika potpuno stala sa Bramsom“ i da „čak i kod Bramsa može da čuje buku mašina“.<ref>{{Cite book|first=Theodore|last=Redpath|title=Ludwig Wittgenstein: A Student's Memoir|location=London|publisher=Duckworth|year=1990|page=112|isbn=978-0-7156-2329-9|url=https://books.google.com/books?id=tADXAAAAMAAJ}}</ref> Sam Ludwig je imao apsolutni sluh, a njegova posvećenost muzici ostala mu je od vitalnog značaja tokom celog života; često je koristio muzičke primere i metafore u svojim filozofskim spisima i bio je neobično vešt u zviždanju dugih i detaljnih muzičkih kompozicija. Takođe je naučio da svira klarinet u svojim 30-im godinama. Fragment muzike (tri takta) koju je Wittgenstein komponovao 1931. otkrio je Michael Nedo, direktor Wittgenstein instituta u [[Cambridge]]u.<ref>{{Cite journal|last=Heijerman|first=Eric|year=2005|title=Three Bars by Wittgenstein|url=http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2005/1450-98140505393H.pdf|journal=Muzikologija|issue=5|pages=393–395|doi=10.2298/MUZ0505393H|archive-url=https://web.archive.org/web/20140714153847/http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2005/1450-98140505393H.pdf|archive-date=14 July 2014|url-status=live|doi-access=free}}</ref>

Wittgenstein je do 1903. godine bio školovan kod kuće. Sa 14 godina je počeo da pohađa realnu gimnaziju (''Realschule'') u [[Linz]]u, gde je proveo tri godine. Nakon smrti Hansa i Rudolfa, Karl je popustio i dozvolio da Paul i Ludwig budu poslati u školu. Za Ludwiga je bilo prekasno da položi ispite za više akademsku [[Gimnazija|Gimnaziju]] u Wiener Neustadtu; a pošto nije imao formalno školovanje, pao je na prijemnom ispitu i jedva je uspeo nakon dodatnog podučavanja da položi ispit za više tehnički orijentisan ''Realschule'' u Linzu, malu državnu školu sa 300 učenika.{{sfn|McGuinness|1988|pp=51ff}} Tokom školovanja je živeo u kući Josefa Strigla, nastavnika u lokalnoj gimnaziji, čija mu je porodica dala nadimak Luki.<ref name="Sandgruber">{{Cite news|last=Sandgruber|first=Roman|url=https://www.nachrichten.at/archivierte-artikel/serien/wir-oberoesterreicher/Das-Geld-der-Wittgenstein;art11547,561859|title=Das Geld der Wittgenstein|newspaper=[[Oberösterreichische Nachrichten]]|date=26 February 2011|location=Linz|access-date=5 July 2016}}</ref> Školu je u isto vreme pohađao [[Adolf Hitler]], koji je ponavljao godinu ispod Ludwigove, dok je Ludwig, kao napredan učenik, premešten u viši razred, stvarajući razmak od dve godine između njih.

Wittgenstein se u školi razlikovao od ostalih dečaka: bio je elegantno obučen, govorio je neobično čistim, formalnim nemačkim, mucao je i bio je osetljiv i nedruštven.{{sfn|Hamann|2000|pp=15–16, 79}} Druga deca su mu se rugala, pevajući ''Wittgenstein wandelt wehmütig widriger Winde wegen Wienwärts{{sfn|Monk|1990|pp=14–15}}'' („Wittgenstein čežnjivo luta prema Beču (po) sve gorim vetrovima“). Po završetku je dobio ocenu 5 iz veronauke, 2 iz vladanja i engleskog jezika, 3 iz francuskog, geografije, istorije, matematiku i fizike, i 4 iz nemačkog, hemije, geometrije i crtanja. Imao je poteškoća sa pravopisom i pao je na pismenom ispitu iz nemačkog. Godine 1931. je napisao: „Moje loše vladanje pravopisom, koje je trajalo do neke 18. ili 19. godine mog života, je posledica mog karaktera (nevoljnosti da učim)“.{{sfn|McGuinness|1988|p=51}}

=== Univerzitetski dani (1906–1913) ===
==== Studije inženjerstva u Berlinu i Mančesteru ====
[[Datoteka:11. With Eccles at the Kite-Flying Station in Glossop.jpg|mini|263x263px|Wittgenstein (desno) i Eccles u Glossopu, 1908.|lijevo]]
Wittgenstein je započeo studije mašinstva na [[Tehnički univerzitet u Berlinu|Tehničkom univerzitetu u Berlinu]] (''Technische Hochschule Berlin'') 23. oktobra 1906. godine, u smeštaju kod porodice profesora Jollesa. Pohađao je tri semestra, a diplomu (''Abgangzeugnis'') dobio je 5. maja 1908. godine.<ref>{{Cite web|first=Ian|last=Ground|title=The relentless honesty of Ludwig Wittgenstein|work=TLS|url=https://www.the-tls.co.uk/articles/ludwig-wittgenstein-honesty-ground/|url-access=subscription|access-date=2021-05-19}}</ref>

Tokom svog boravka tamo, razvio je interesovanje za [[Aeronautika|aeronautiku]]. Stigao je na [[Univerzitet u Manchesteru|Univerzitet Viktorija u Manchesteru]] u proleće 1908. godine<ref name="британика 2" /> kako bi doktorirao, sa željom da projektuje i upravlja sopstvenim avionom. Sproveo je istraživanje ponašanja zmajeva u gornjim slojevima atmosfere, eksperimentišući na mestu meteorološke osmatračnice u blizini Glossopa u [[Derbyshire|Derbyshiru]]. Kraljevsko meteorološko društvo je istraživalo jonizaciju gornjeg sloja atmosfere kačenjem instrumenata na balone ili zmajeve. U Glossopu, Wittgenstein je radio kod profesora fizike ser [[Arthur Schuster|Arthura Schustera]].<ref name="Lemco 39–51">{{Cite journal|last=Lemco|first=Ian|date=22 January 2007|title=Wittgenstein's Aeronautical Investigation|journal=Notes and Records of the Royal Society of London|volume=61|issue=1|pages=39–51|doi=10.1098/rsnr.2006.0163|jstor=20462605|s2cid=145564093}}</ref>

Takođe je radio na dizajnu propelera sa malim mlaznim motorima na krajevima lopatica, što je na kraju patentirao 1911. godine. Patentom je zaslužio istraživačku stipendiju na univerzitetu za jesen 1908. godine.{{sfn|Monk|1990|pp=30–35}} Savremeni dizajni propelera nisu bili dovoljno napredni da bi Wittgensteinive ideje bile sprovedene u praksi. Njegov dizajn zahtevao je da se vazduh i gas potiskuju duž krakova propelera do komora za sagorevanje na kraju svake lopatice, gde su zatim bili sabijeni centrifugalnom silom, koju vrše obrtne ruke, i zapaljene. Propeleri tog vremena su obično bili drveni, dok su moderne lopatice napravljene od presovanog čeličnog laminata kao zasebne polovine, koje se zatim zavaruju zajedno. Ovo daje sečivu šuplju unutrašnjost i na taj način stvara idealan put za vazduh i gas.<ref name="Lemco 39–51" /> Rad na propeleru je bio frustrirajuć za Wittgensteina, koji je imao vrlo malo iskustva u radu sa mašinama.{{sfn|Mays|2015|p=137}} Jim Bamber, britanski inženjer koji mu je u to vreme bio prijatelj i kolega, je rekao: „Kada bi stvari pošle naopako, što se često dešavalo, [Wittgenstein] bi bacio ruke uvis i glasno psovao na nemačkom.“{{sfn|Mays|2015|p=138}}

Prema Williamu Ecclesu, drugom prijatelju iz tog perioda, Wittgenstein se tada okrenuo više teoretskom radu, fokusirajući se na dizajn propelera — problem koji je zahtevao relativno sofisticiranu matematiku. U to vreme se zainteresovao za [[osnove matematike]], posebno nakon što je pročitao ''Principe matematike'' [[Bertrand Russell|Bertranda Russella]] (1903) i ''Osnove aritmetike'' [[Gottlob Frege|Gottloba Fregea]], prvi (1893) i drugi tom (1903). Wittgensteinova sestra Hermine rekla je da je zbog toga postao opsednut matematikom, a da je svakako gubio interesovanje za aeronautiku. Umesto toga, odlučio je da treba da proučava logiku i osnove matematike, rekavši za sebe da je u „konstantnom, neopisivom, gotovo patološkom stanju uznemirenosti“. U leto 1911. posetio je Fregea na [[Univerzitet Friedrich Schiller u Jeni|Univerzitetu u Jeni]] da mu pokaže spise na temu filozofije matematike i logike koje je napisao, i da ga pita da li je vredno da se bavi time.{{sfn|Monk|1990|p=36}} Napisao je:

{{Blockquote|tekst=„Uveden sam u Fregeovu radnu sobu. Frege je bio mali, uredan čovek sa šiljatom bradom koji je poskakivao po prostoriji dok je pričao. Potpuno me je dotukao, i osećao sam se veoma depresivno; ali je na kraju rekao „Moraš ponovo doći“, što me je oraspoložilo. Imao sam nekoliko diskusija sa njim nakon toga. Frege nikada ne bi pričao ni o čemu osim o logici i matematici, ako bih krenuo na neku drugu temu, rekao bi nešto pristojno, a onda bi se vratio na logiku i matematiku.“{{sfn|Kanterian|2007|p=36}}}}

==== Cambridge ====

Wittgenstein je želeo da uči kod Fregea, ali je Frege predložio da pohađa [[Univerzitet u Cambridgeu]] kako bi studirao kod [[Bertrand Russell|Bertranda Russella]], te je 18. oktobra 1911.<ref name="британика 2" /> Wittgenstein stigao nenajavljen kod Russella na [[Trinity koledž, Cambridge|Trinity koledž]].<ref name="ConnorRobertson">{{Cite web|last1=O'Connor|first1=J.J.|last2=Robertson|first2=E.F.|url=http://mathshistory.st-andrews.ac.uk/Biographies/Wittgenstein.html|title=Ludwig Josef Johann Wittgenstein|publisher=St Andrews University|access-date=2 September 2010}}</ref> Russell je pio čaj sa [[Charles Kay Ogden|C. K. Ogdenom]], kada se „pojavio nepoznati Nemac, koji je vrlo slabo govorio engleski, ali je odbijao da govori nemački. Ispostavilo se da je student koji je izučio inženjerstvo u [[Charlottenberg]]u, ali je tokom svojih studija stekao strast prema filozofiji matematike i sada je namerno došao u Cambridge da me sluša.“{{sfn|Monk|1990|p=36}}

Uskoro je ne samo prisustvovao Russellovim predavanjima već je i dominirao njima. Predavanjima je prisustvovao mali broj ljudi i Russell se često nalazio kako drži predavanja samo [[Charlie Dunbar Broad|C. D. Broadu]], [[Eric Harold Neville|E. H. Nevilleu]] i [[Henry Tertius James Norton|H. T. J. Nortonu]]. Wittgenstein je počeo da ga prati posle predavanja do njegovih prostorija kako bi nastavio razgovor, sve dok nije došlo vreme za večernji obrok u holu. Russell je postao iritiran; pisao je svojoj ljubavnici ledi [[Ottoline Morrell]]: „Moj nemački prijatelj preti da postane napast“.{{sfn|McGuinness|1988|pp=88–89}} Napisao je tokom novembra 1911. da je isprva mislio da bi Wittgenstein mogao da bude ludak, ali da je ubrzo zaključio da je zapravo genije:

{{Blockquote|tekst=„Neki od njegovih ranih pogleda otežali su odluku. On je, na primer, svojevremeno tvrdio da su sve egzistencijalne tvrdnje besmislene. Ovo je bilo u sali za predavanja, i ja sam ga pozvao da razmotri predlog: 'U ovoj prostoriji trenutno nema nilskog konja.' Kada je odbio da poveruje u ovo, pogledao sam ispod svih stolova, i nisam našao nijednog; ali je ostao skeptičan.“{{sfn|McGuinness|1988|p=88}}}}

Tri meseca nakon Wittgensteinovog dolaska Russell je rekao Ottolini: „Volim ga i mislim da će rešiti probleme za koje sam ja prestar... On je mladić kog bi svako poželeo“.{{sfn|Monk|1990|p=41}}

Wittgenstein je kasnije rekao Davidu Pinsentu da je Russellovo ohrabrenje bilo njegovo spasenje i da je okončalo devet godina usamljenosti i patnje, tokom kojih je neprestano razmišljao o samoubistvu. Ohrabrujući ga da se bavi filozofijom i opravdavajući njegovu želju da napusti inženjerstvo, Russelll je, bukvalno, spasao njegov život.{{sfn|Monk|1990|p=41}} Njihov odnos je, u međuvremenu, doživeo takve promene da je sada Wittgenstein kritikovao Russellov rad. Russell je 1916. godine, nakon Wittgensteinove kritike njegovog rada, napisao:
{{Blockquote|tekst=„Njegova [Wittgensteinova] kritika, mada mislim da to tada niste shvatili, bila je događaj od izuzetne važnosti u mom životu i uticala je na sve što sam od tada radio. Video sam da je bio u pravu, i shvatio sam da se više ne mogu nadati da ću ikad napisati fundementalan filozofski rad.“}}
Godine 1912. Wittgenstein se pridružio Klubu moralnih nauka Univerziteta u Camrbidgeu, uticajnoj diskusionoj grupi za ljubitelje filozofije i studente. Predao im je svoj prvi rad 29. novembra te godine, što je bio četvorominutni govor koji definiše filozofiju kao „sve one primitivne tvrdnje koje različite nauke vide kao istinite bez dokaza'''.“'''<ref>{{Cite journal|last=Pitt|first=Jack|year=1981|title=Russell and the Cambridge Moral Sciences Club|url=https://mulpress.mcmaster.ca/russelljournal/article/view/1538|journal=Russell: The Journal of Bertrand Russell Studies|volume=1|issue=2|doi=10.15173/russell.v1i2.1538|doi-access=free}}</ref><ref>{{Cite book|editor-last=Klagge|editor-first=James Carl|editor-last2=Nordmann|editor-first2=Alfred|title=Ludwig Wittgenstein: Public and Private Occasions|publisher=Rowman & Littlefield|year=2003|page=332}}</ref> Dominirao je društvom i napustio ga je ranih 1930-ih nakon pritužbi da nikom drugom nije dao priliku da priča. Klub je postao ozloglašen u okviru popularne filozofije zbog sastanka 25. oktobra 1946. u prostorijama [[R. B. Braithwaite]]a na [[King's College (Cambridge)|Kings koledžu]], gde je [[Karl Popper]], još jedan bečki filozof, bio pozvan kao gost govornik. Popperov rad je bio „Postoje li filozofski problemi?“, u kojem je izneo stav protiv Wittgensteinovog, tvrdeći da su problemi u filozofiji stvarni, a ne samo lingvističke zagonetke kako je Wittgenstein tvrdio. Postoje različite verzije priče, ali se svi slažu da je Wittgenstein uzeo vreli žarač i počeo njime da maše, zahtevajući od Poppera da mu dâ primer moralnog pravila. Popper je ponudio jedno — „Ne pretiti žaračem gostujućim govornicima“ — u tom trenutku je Russell rekao Wittgensteinu da ga je pogrešno razumeo i Wittgenstein je otišao. Popper je tvrdio da je Wittgenstein „izjurio“, ali je bila prihvaćena praksa da on napusti diskusiju ranije (zbog njegove pomenute tendencije da dominira diskusijom). To je bio jedini put da su filozofi, trojica najeminentnijih u 20. veku, ikada bili zajedno u istoj prostoriji.<ref>{{Cite news|last1=Eidinow|first1=John|last2=Edmonds|first2=David|url=https://www.theguardian.com/books/2001/mar/31/artsandhumanities.highereducation|title=When Ludwig met Karl ...|newspaper=The Guardian|date=31 March 2001}}</ref><ref>{{Cite news|url=https://www.theguardian.com/books/2001/nov/21/guardianfirstbookaward2001.gurardianfirstbookaward|title=Wittgenstein's Poker by David Edmonds and John Eidinow|type=Guardian first book award 2001|newspaper=The Guardian|date=21 November 2001}}</ref> U zapisniku stoji da je sastanak bio „nabijen duhom kontroverze.“<ref>{{Cite web|title=Minutes of the Wittgenstein's poker meeting|publisher=University of Cambridge|access-date=7 September 2010|url=http://www.flickr.com/photos/bennish/1889016855/#/photos/bennish/1889016855/lightbox/|archive-url=https://web.archive.org/web/20110629145957/http://www.flickr.com/photos/bennish/1889016855/#/photos/bennish/1889016855/lightbox/|archive-date=29 June 2011|via=Flickr}}</ref>

Ekonomista [[John Maynard Keynes]] ga je takođe pozvao da se pridruži Kembridžskim apostolima, elitnom tajnom društvu formiranom 1820, kome su se i Russell i [[George Edward Moore|G. E. Moore]] pridružili kao studenti. Wittgenstein se pridružio, ali je retko pohađao sastanke. Russell je bio zabrinut da Wittgenstein neće ceniti buran stil intelektualne debate grupe, njen smisao za humor i činjenicu da su članovi često imali odnose jedni s drugima.{{Sfn|Monk|1990|p=49}} Primljen je 1912. godine, ali je ubrzo napustio grupu jer nije mogao da toleriše stil diskusije. Ipak, apostoli su dozvolili Wittgensteinu da ponovo učestvuje na sastancima 1920-ih kada se vratio u Cambridge.

Wittgenstein je bio prilično vokalan o svojoj depresiji tokom godina u Cambridgeu i pre nego što je otišao u rat; u mnogim prilikama pričao je Russellu o svojim nevoljama. Činilo se da njegova duševna bol potiče i iz njegovog posla i njegovog ličnog života. Wittgenstein je davao brojne primedbe Russellu o logici koja ga je izluđivala.{{sfn|Monk|1990|p=76}} Takođe je izjavio Russellu da „oseća prokletstvo onih koji imaju samo pola talenta“.{{sfn|McGuinness|2008|p=39}} Kasnije je izrazio istu brigu i rekao da je loše raspoložen zbog nedostatka napretka u njegovom logičkom radu.{{sfn|McGuinness|2008|p=59}} Biograf Ray Monk piše da je Wittgenstein živeo i disao logikom, a privremeni nedostatak inspiracije bi ga uvek učinio očajnim.{{sfn|Monk|1990|p=75}} Međutim, Russellu je ispričao i drugu priču. Oko Božića, 1913. godine, napisao je: „Kako mogu da budem logičar pre nego što postanem ljudsko biće? Najvažnije je da se pomirim sa samim sobom!“{{sfn|McGuinness|2008|p=63}} Takođe je rekao Russellu jednom prilikom da ga brinu i logika i njegovi gresi. Jednom je najavio Russellu da će se ubiti kada izađe iz njegove sobe.{{sfn|Flowers|Ground|2015|p=151}} Ludwigov temperament je takođe zabeležen u dnevniku Davida Pinsenta. Pinsent je napisao: „Moram da budem strašno pažljiv i tolerantan kada dobije ove mrzovoljne napade'''“''' i „Bojim se da je trenutno u još osetljivijem neurotičnom stanju nego inače.'''“{{sfn|Monk|1990|p=85}}'''

==== Boravak u Norveškoj i ''Logik'' ====
[[Datoteka:21. Photographs showing Wittgenstein’s house in Norway.jpg|mini|311x311px|Fotografija Wittgensteinove kuće u Norveškoj, poslata [[G. E. Moore|G. E. Mooru]], 1936.]]
Karl Wittgenstein je umro 20. januara 1913. godine. Nakon što je dobio nasledstvo, Ludwig je postao jedna od najbogatijih osoba u Evropi.{{sfn|Monk|1990|p=71}} Donirao je deo svog novca, isprva anonimno, austrijskim umetnicima i piscima, uključujući [[Rainer Maria Rilke|Rainera Mariju Rilkea]] i [[Georg Trakl|Georga Trakla]].<ref>Wittgenstein, Ludwig, ''Private Notebooks: 1914–1916'' (edited and translated by [[Marjorie Perloff]]), New York: Liveright Publishing Corporation, 2022, p. 79.</ref> Trakl je tražio da se sastane sa svojim dobrotvorom, ali je izvršio samubistvo neposredno pred Wittgensteinovu posetu 1914. godine. Wittgenstein je osetio da ne može da pronikne u suštinu svojih najosnovnijih pitanja dok je okružen drugim akademicima, pa se 1913. povukao u selo [[Skjolden]] u [[Norveška|Norveškoj]], gde je iznajmio drugi sprat kuće za sebe. Kasnije je ovo video kao jedan od najproduktivnijih perioda svog života. Napisao je ''Logik'' („Beleške o logici'''“'''), za koji se smatra da je preteča opširnijeg ''Logičko-filozofskog traktata'' (''[[Tractatus Logico-Philosophicus]]''). Tokom svog borvka je naučio [[Norveški jezik|norveški]] kako bi razgovarao sa lokalnim seljanima, a [[Danski jezik|danski]] da bi čitao dela danskog filozofa [[Søren Kierkegaard|Sørena Kierkegaarda]]. Voleo je „tihu ozbiljnost'''“''' pejzaža, ali je čak i Skjolden postao prenaseljen za njega. Projektovao je malu drvenu kuću koja je podignuta na zabačenoj steni sa pogledom na jezero Eidsvatnet izvan sela.<ref name="британика 2" /> Meštani su to mesto nazvali „Østerrike“ (Austrija). Tu je živeo u različitim periodima do 1930-ih, i tu su napisani znatni odlomci njegovih dela.

U to vreme Wittgenstein je počeo da se bavi onim što je smatrao centralnim pitanjem u ''Beleškama o logici'', opštem postupku odlučivanja za određivanje istinitosti logičkih tvrdnji koje bi proizašle iz jedne primitivne tvrdnje. Za to vreme se uverio da su „sve propozicije logike generalizacije tautologija i sve generalizacije tautologija su generalizacije logike. Drugih logičkih predloga nema'''“.'''{{sfn|McGuinness|2008|p=58}} Na osnovu ovoga, Wittgenstein je tvrdio da propozicije logike izražavaju svoju istinu ili laž u samom znaku, i da ne treba znati ništa o sastavnim delovima iskaza da bi se utvrdilo da je istinito ili netačno. Umesto toga, jednostavno treba da identifikujemo izjavu kao tautologiju (tačno), kontradikciju (netačno) ili ni jedno ni drugo. Problem je ležao u formiranju primitivnog predloga koji bi ovo obuhvatao i koji bi služio kao osnova za svu logiku. Kako je izjavio u prepisci sa Russellom krajem 1913. godine: „Sada je glavno pitanje, kako se mora konstituisati sistem znakova da bi svaka tautologija bila prepoznatljiva kao takva NA JEDAN I ISTI NAČIN? Ovo je osnovni problem logike!“{{sfn|McGuinness|2008|p=59}} Važnost koju je Wittgenstein pridavao ovom fundamentalnom problemu bila je tolika da je verovao da ako ga ne reši, nema razloga za niti prava na život. Uprkos ovoj očiglednoj važnosti života ili smrti, Wittgenstein je odustao od ove primitivne tvrdnje u vreme pisanja ''Traktata''. ''Traktat'' ne nudi nikakav opšti proces za identifikaciju propozicija kao tautologija; već jednostavno „svaka tautologija sama po sebi pokazuje da je tautologija.“{{sfn|Wittgenstein|1922|p=98}} Ovaj pomak ka razumevanju tautologija kroz puku identifikaciju ili prepoznavanje dogodio se 1914. godine kada je Wittgenstein pozvao Moora da mu pomogne u diktiranju beleški. Na njegovo insistiranje, Moore, koji je sada bio don Cambridgea, posetio ga je u Norveškoj u aprilu 1914. godine, nevoljno jer ga je Wittgenstein iscrpljivao. David Edmons i John Eidinow pišu da je Wittgenstein smatrao Moora, međunarodno poznatog filozofa, kao primer toga koliko daleko čovek može da stigne „bez apsolutno ikakve inteligencije“.{{sfn|Monk|1990|p=262}} U Norveškoj je bilo jasno da se od Moora očekivalo da se ponaša kao takav.{{sfn|Edmonds|Eidinow|2001|pp=45–46}}

Pismo koje je Wittgenstein uputio Mooru od 7. maja 1914. ukazuje na to da je nameravao da podnese esej koji je nazvao ''Logik'' kao disertaciju koja mu je neophodna da bi diplomirao.<ref name=":3">{{Cite book|last=Wittgenstein|first=Ludwig|url=https://archive.org/details/letterstorussell00witt_0|title=Letters to Russell, Keynes, and Moore|publisher=Ithaca, N.Y. : Cornell University Press|others=assisted by B. F. McGuinness|year=1974|editor-last=von Wright|editor-first=G. F.|editor-link=G. H. von Wright|pages=150, 151|chapter=Letters to George Edward Moore|url-access=registration}}</ref> Brian McGuinness tvrdi da je mala šansa da je esej identičnog sadržaja kao i ''Beleške o logici'', ali sugeriše da je barem sažet u Beleškama diktiranim G. E. Mooreu u Norveškoj (objavljeno u dodatku ''Beleškama iz 1914-1916'').<ref name=":2">{{Cite book|last=McGuinness|first=Brian|author-link=Brian McGuinness|url=https://books.google.com/books?id=ggxTyOUyHgYC|title=Wittgenstein in Cambridge: Letters and Documents 1911 - 1951|date=2012-04-30|publisher=John Wiley & Sons|isbn=978-1-4443-5089-0|pages=73, 75|language=en}}</ref> Međutim, prema relevantnim propisima, takva disertacija je morala da sadrži predgovor i beleške u kojima je student naveo izvore na koje se oslanjao i u kojoj meri ih je koristio. Moore, iako je i sam sekretar relevantnog komiteta za moralne nauke, pokazao je esej Walter Morley Fletcher — možda „za nepristrasno mišljenje nekog autsajdera“. Wittgensteinu je rečeno da ne može da prijavi rad kao disertaciju. Wittgenstein je ljutito odgovorio, rekavši Mooru: „Ako nisam dovoljno vredan da napravite izuzetak za mene ''čak i zbog nekih GLUPIH detalja'' onda mogu direktno da odem u pakao; a ako ja ''jesam'' toga vredan, a Vi to ne uradite — bogami — onda ćete možda ''Vi'' otići tamo.“{{sfn|Monk|1990|p=103}} Moore je bio šokiran; zapisavši u svoj dnevnik da mu je muka i da ne može da izbaci pismo iz misli. Wittgenstein je ponovo pisao Mooru u julu te godine, rekavši da „verovatno nije imao dovoljno razloga da mu se tako obraća“. Njih dvojica nisu više razgovarali sve do 1929.{{sfn|Edmonds|Eidinow|2001|pp=45–46}}

=== Prvi svetski rat i ''Logičko-filozofski traktat'' ===
[[Datoteka:27. Wittgenstein’s military identity card during the First World War.jpg|mini|276x276px|Wittgensteinova vojna lična karta iz [[Prvi svjetski rat|Prvog svetskog rata]], 1918.|lijevo]]
Po izbijanju [[Prvi svjetski rat|Prvog svetskog rata]], Wittgenstein se odmah prijavio kao dobrovoljac u austrougarsku vojsku,<ref name="британика 2" /> uprkos tome što je imao pravo na medicinsko izuzeće.<ref name="philosophynow">{{Cite magazine|magazine=[[Philosophy Now]]|url=https://philosophynow.org/issues/103/WittgensteinTolstoy_and_the_Folly_of_Logical_Positivism|title=Wittgenstein, Tolstoy and the Folly of Logical Positivism|first=Stuart|last=Greenstreet|access-date=23 July 2014}}</ref> Služio je prvo na brodu, a zatim u artiljerijskoj radionici „na par milja od ofanzive“. Ranjen je u slučajnoj eksploziji i hospitalizovan u [[Krakov]]u.<ref name="thinkers at war">{{Cite web|author-link=Iain King|first=Iain|last=King|title=THINKERS AT WAR – Wittgenstein|url=https://www.military-history.org/articles/thinkers-at-war-wittgenstein.htm|work=Military History Monthly|access-date=23 July 2014|date=17 April 2014}}</ref> U martu 1916. godine, prebačen je u jedinicu na liniji ruskog fronta, kao deo austrijske 7. armije, gde je njegova jedinica učestvovala u nekim od najtežih borbi, u odbrani od [[Brusilovljeva ofanziva|Brusilovljeve ofanzive]]. Wittgenstein je usmerio vatru sopstvene artiljerije sa osmatračnice na ničijoj zemlji na savezničke trupe — jedan od najopasnijih poslova otkako je bio meta neprijateljske vatre.<ref name="philosophynow" /> Odlikovan je medaljom za vojne zasluge i dobio je pohvale za „izuzetno hrabro ponašanje, smirenost i herojstvo“ koje je „izazvalo potpuno divljenje trupa.“ Januara 1917. godine poslat je kao pripadnik haubičkog puka na ruski front, gde je osvojio još nekoliko medalja za hrabrost, uključujući Srebrnu medalju za hrabrost prve klase. Godine 1918. unapređen je u čin poručnika i poslat na [[Italijanski front (Prvi svjetski rat)|italijanski front]] u sastavu artiljerijskog puka. Za svoju ulogu u poslednjoj austrijskoj ofanzivi juna 1918, preporučen je za Zlatnu medalju za hrabrost, jedno od najvećih odličja u austrijskoj vojsci, ali je umesto toga odlikovan Ordenom za vojne službe sa mačevima — odlučeno je da ova konkretna akcija, iako izuzetno hrabra, nije bila dovoljno konsekventna da bi zaslužila najveću čast.{{sfn|Monk|1990|p=154}}

Tokom celog rata, vodio je beležnice u kojima je često zapisivao filozofska razmišljanja i lične primedbe, uključujući i prezir prema drugim vojnicima.<ref name="Klagge2010">{{Cite book|last=Klagge|first=James Carl|title=Wittgenstein in Exile|url=https://books.google.com/books?id=YMzajTUpEp0C&pg=PA68|date=22 December 2010|publisher=MIT Press|isbn=978-0-262-01534-9|page=68}}</ref> Beležnice takođe pokazuju da je u to vreme doživeo svojevrsno religiozno buđenje. U svom zapisu iz 11. juna 1915. navodi da „smisao života, odnosno smisao sveta, možemo nazvati Bogom. I sa ovim da povežemo poređenje Boga sa ocem. Moliti se znači razmišljati o smislu života.“{{sfn|Monk|1990|p=148}} Osmog jula je napisao:

{{Blockquote|tekst=„Verovati u Boga znači razumeti smisao života.<br> Verovati u Boga znači videti da činjenice sveta nisu kraj stvari.<br> Verovati u Boga znači videti da život ima smisao [ ... ]<br> Kada moja savest poremeti moju ravnotežu, onda se ne slažem sa Nečim. Ali šta je to? Da li je to ''svet''? <br>Svakako je ispravno reći: Savest je glas Božiji.“{{sfn|Monk|1990|pp=141–142}}}}
[[Datoteka:Wittgenstein family Vienna 1917.jpg|mini|289x289px|Ludwig (skroz desno), Kurt (skroz levo) i Paul Wittgenstein (drugi sleva) sa porodicom u [[Beč]]u, 1917.]]
U knjižari u [[Tarnów]]u je kupio [[Lav Tolstoj|Tolstojevo]] ''Jevanđelje'' iz 1896. i nosio ga svuda, preporučujući ga svakome u nevolji, do te mere da je ubrzo postao poznat među svojim saborcima kao „čovek sa jevanđeljima“.<ref>{{Cite journal|last1=Schardt|first1=Bill|last2=Large|first2=David|title=Wittgenstein, Tolstoy, and the Gospel in Brief|url=http://www.the-philosopher.co.uk/2001/04/wittgenstein-tolstoy-and-the-gospel-in.html|journal=The Philosopher|volume=89|issue=1}}</ref> U kojoj meri je ''Jevanđelje'' uticalo na Wittgensteina može se videti u ''[[Tractatus Logico-Philosophicus|Traktatu]]'', zbog jedinstvenog načina na koji obe knjige numerišu svoje rečenice. Godine 1916. Wittgenstein je čitao ''[[Braća Karamazovi|Braću Karamazove]]'' [[Fjodor Dostojevski|Dostojevskog]] toliko često da je znao čitave odlomke knjige napamet, posebno govore starca Zosime, koji je za njega predstavljao moćan hrišćanski ideal, svetog čoveka „koji je mogao direktno da vidi u duše drugih ljudi“.<ref>{{Cite web|first=Robert|last=Hanna|url=http://www.colorado.edu/philosophy/paper_hanna_kant_wittgenstein_and_transcendental_philosophy_may11.pdf|title=Kant, Wittgenstein, and Transcendental Philosophy|archive-url=https://web.archive.org/web/20130523143901/http://www.colorado.edu/philosophy/paper_hanna_kant_wittgenstein_and_transcendental_philosophy_may11.pdf|archive-date=23 May 2013}}</ref> Iain King je sugerisao da su se Wittgensteinovi spisi značajno promenili 1916. godine kada je počeo da se suočava sa mnogo većim opasnostima tokom borbi na frontu. Russell je rekao da se iz rata vratio kao promenjen čovek, duboko [[Misticizam|mističnog]] i [[Askeza|asketskog]] stava.<ref>{{Cite web|author-link=Iain King|last=King|first=Iain|quote=...&nbsp;čini se da se dve polovine njegove ratne službe ogledaju u promeni stila pisanja. Zaštićen od opasnosti do proleća 1916, njegove reči su bile suve, apstraktne i logične. Tek kada je bio usred akcije, suočio se sa etikom i estetikom, zaključivši da se njihove 'istine' mogu samo pokazati, a ne izreći.|url=http://www.military-history.org/articles/thinkers-at-war-wittgenstein.htm|title=Thinker at War|date=17 April 2014|access-date=23 July 2014}}</ref>{{sfn|Monk|1990|p=183}}

Na leto 1918. Wittgenstein je uzeo vojno odsustvo i otišao u jedan od bečkih letnjikovaca svoje porodice, Neuwaldegg. Tamo je u avgustu 1918. završio ''Traktat'', koji je pod naslovom ''Der Satz'' (nemački: predlog, rečenica, fraza, skup, ali i „skok“) predao izdavačima Jahodi i Siegelu.{{sfn|Bartley|1994|pp=33–39, 45}} U ovo doba ga je uznemirio niz događaja: 13. avgusta umro je njegov ujak Paul, 25. oktobra je saznao da su Jahoda i Siegel odlučili da ne objave ''Traktat'', a 27. oktobra je njegov brat Kurt izvršio samoubistvo, i primio je pismo od majke Davida Pinsenta da je Pinsent poginuo u avionskoj nesreći 8. maja.<ref>{{Cite news|title=Death of D.H. Pinsent: Recovery of the Body|date=15 May 1918|newspaper=Birmingham Daily Mail|url=http://mikeinmono.blogspot.com/2009/08/that-sprawling-ink-blot.html|access-date=7 September 2010|quote=Telo gospodina&nbsp;Davida Hugha Pinsenta, civilnog posmatrača, sina gospodina i gospođe&nbsp;Hume Pinsenta, iz Foxomb Hilla, blizu Oksforda i Birmingema, druge žrtve avionske nesreće prošle srede u Zapadnom Sariju, poslednje je noć pronađena u kanalu Basingstoke, u Frimliju.|via=Mike Johnston (3 August 2009). "Wittgenstein in Birmingham". ''Eyes&nbsp;v.&nbsp;Ears''.}}</ref> Wittgenstein je bio izbezumljen i postao je suicidalan. Nakon odlaska vraćen je na italijanski front i kao rezultat poraza austrijske vojske zarobljen je od strane [[Antanta|savezničkih snaga]] 3. novembra u [[Trento (provincija)|Trentinu]]. Nakon toga je proveo devet meseci u italijanskom [[Logor za ratne zarobljenike|logoru za ratne zarobljenike]].

Vratio se porodici u Beč 25. avgusta 1919. godine, fizički i psihički iscrpljen. Neprestano je pričao o samoubistvu, užasavajući svoje sestre i brata Paula. Odlučio je da učini dve stvari: da upiše pedagoški fakultet za učitelja u osnovnoj školi i da se reši svog bogatstva. Godine 1914. nasledstvo mu je obezbeđivalo prihod od 300.000 [[Austrougarska kruna|kruna]] godišnje, ali je do 1919. vredelo mnogo više, sa značajnim portfeljem investicija u [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]] i [[Nizozemska|Holandiji]]. Razdelio ga je braćoi sestrama, osim Margarete, insistirajući da se ne čuva za njega. Njegova porodica je uz negodovanje pristala.{{sfn|Bartley|1994|pp=33–39, 45}}

=== Učiteljska karijera i objavljivanje ''Traktata'' ===
Wittgenstein se septembra 1919. upisao u ''Lehrerbildungsanstalt'' (učiteljsku školu) u Kundmanngasseu u Beču. Njegova sestra Hermine je izjavila da je Wittgensteinova odluka da postane učitelj bila nalik na korišćenje preciznog instrumenta za otvaranje sanduka, ali je porodica ipak odlučila da se ne meša.{{sfn|Monk|1990|p=169}} [[Thomas Bernhard]] je, kritičnije, pisao o ovom periodu u Wittgensteinovog života: „Ideja multimilionera kao seoski učitelja je delimično perverzna.“{{sfn|Edmonds|Eidinow|2001|p=68}} Tokom leta 1920. Wittgenstein je radio kao baštovan u manastiru. U početku se, pod lažnim imenom, prijavio za mesto profesora u Reichenauu, ali je odbio posao nakon što je njegov identitet otkriven. Kao učitelj, želeo je da se distancira od svoje porodice. Njegov brat Paul je napisao: „Ne postoji zaista nikakva šansa da bilo ko ko nosi naše prezime, i čije se elegantno i refinirano vaspitanje vidi na hiljadu koraka, neće biti identifikovan kao član naše porodice... evidentno je da niko ne može ni simulirati niti prikriti prefinjeno obrazovanje.“{{sfn|Waugh|2008|p=150}}

Godine 1920. Wittgenstein je dobio svoj prvi posao kao učitelj osnovne škole u [[Trattenbach]]u, pod svojim pravim imenom, u zabačenom selu sa populacijom od nekoliko stotina ljudi. Njegova prva pisma opisuju lepotu sela, ali je u oktobru 1921. pisao Russellu: „Još sam u Trattenbachu, okružen, kao i uvek, odvratnošću i podlošću. Znam da ljudska bića u proseku nigde ne vrede mnogo, ali ovde su mnogo bezvrednija i neodgovornija nego na drugim mestima.“{{sfn|Klagge|2001|p=185}} Ubrzo je bio predmet ogovaranja meštana, koji su ga smatrali ekscentričnim. Nije se dobro slagao sa ostalim učiteljima; kada mu je bilo previše bučno u prenoćištu, sklopio je sebi krevet u školksoj kuhinji. Bio je entuzijastičan učitelj, koji je odabranim učenicima nudio dodatnu nastavu do kasno u noć, zbog čega su roditelji takođe postali skeptični; njegova sestra Hermine ga je povremeno gledala kako predaje i rekla da su učenici „bukvalno puzali jedni preko drugih u želji da budu izabrani za odgovore ili demonstracije“.<ref>{{Cite news|author-link=Norman Malcolm|last=Malcolm|first=Norman|url=https://www.lrb.co.uk/the-paper/v03/n21/norman-malcolm/wittgenstein-s-confessions|title=Wittgenstein's Confessions|work=[[London Review of Books]]|volume=3|number=21|date=19 November 1981}}</ref> Za manje sposobne učenike je postao tiranin.{{sfn|Monk|1990|p=195}} Prva dva sata svakog dana bila su posvećena matematici, kojih su se neki od učenika, kako Monk piše, prisećali sa užasom. Izjavili su da je dečake udarao štapom i šamarao, a da bi devojčice takođe vukao za kosu.{{sfn|Bartley|1994|p=107}} Iako fizičko kažnjavanje dečaka nije bilo neobično u to vreme, seljanima je isti tretman devojčica bio previše, posebno jer se od njih nije očekivalo da razumeju algebru. Osim telesnog kažnjavanja, Monk piše da je brzo postao seoska legenda, vičući „Krautsalat!“ („salata od kupusa“) kada je direktor svirao klavir i „Gluposti!“ kada je sveštenik odgovarao na pitanja dece.{{sfn|Monk|1990|pp=196, 198}}

==== ''Logičko filozofski-traktat'' ====
Dok je Wittgenstein živeo u izolaciji u ruralnoj Austriji, ''[[Tractatus Logico-Philosophicus|Traktat]]'' je objavljen, nakon nekoliko pokušaja da se nađe izdavač, i odmah je naišao na veliko interesovanje, prvo na nemačkom 1921. kao ''Logisch-Philosophische Abhandlung'', deo časopisa ''Annalen der Naturphilosophie'' [[Wilhelm Ostwald|Wilhelma Ostwalda]]. Wittgenstein nije bio zadovoljan rezultatom i nazvao ga je „piratiranim“ izdanjem. Russell je pristao da napiše uvod kako bi objasnio zašto je delo važno, jer se smatralo da inače ne bi bilo objavljeno — bilo je teško ako ne i nemoguće za razumevanje, a Wittgenstein je bio nepoznat u svetu filozofije.{{sfn|Russell|1922}} U pismu Russellu, Wittgenstein je napisao: „Glavna poenta je teorija o tome šta se može izraziti (''gesagt'') propozicijama — tj. jezikom — (i, što na kraju dolazi na isto, šta se može ''misliti'') i ono što se ne može izraziti propozicijama, već samo pokazati (''gezeigt''), što je, verujem, kardinalni problem filozofije.“<ref>{{Cite book|last=Russell|first=Nieli|title=Wittgenstein: From Mysticism to Ordinary Language|publisher=SUNY Press|year=1987|page=113|isbn=978-1-4384-1471-3|url=https://books.google.com/books?id=2DPwufDGhuwC&pg=PA113}}</ref> Wittgenstein, međutim, nije bio zadovoljan Russellovim predgovorom. Izgubio je veru u njegov rad, smatrajući da fundamentalno nije razumeo ''Traktat''.{{sfn|Edmonds|Eidinow|2001|pp=35ff}}

Prevod na engleski priredio je u Cambridgeu [[Frank Ramsey]], student matematike, po nalogu [[C. K. Ogden]]a. Moore je predložio ''Tractatus Logico-Philosophicus'' za naslov, kao aluziju na ''Tractatus Theologico-Politicus'' [[Baruch Spinoza|Barucha Spinoze]]. U početku je bilo poteškoća u pronalaženju izdavača i za englesko izdanje, jer je Wittgenstein insistirao da se izbaci Russellov uvod, zbog čega je Cambridge odbio da ga objavi. Konačno 1922. je postignut dogovor sa Wittgensteinom da će Kegan Paul štampati dvojezično izdanje sa Russellovim uvodom i Ramsey-Ogdenovim prevodom.<ref name="archive tractacus">{{Cite web|url=http://www.wittgen-cam.ac.uk/biogre6.html|access-date=4 September 2010|title=Ludwig Wittgenstein: Tractatus and Teaching|website=Cambridge Wittgenstein archive|archive-url=https://web.archive.org/web/20100213064904/http://www.wittgen-cam.ac.uk/biogre6.html|archive-date=13 February 2010}}</ref> Ovo je prevod koji je Wittgenstein odobrio, ali je na više načina problematičan. Njegovo znanje engleskpg je u to vreme bio loše, a Ramsey je bio tinejdžer koji je tek nedavno naučio nemački, tako da filozofi često radije koriste prevod Davida Pearsa i [[Brian McGuinness|Briana McGuinnessa]] iz 1961. godine.

==== ''Wörterbuch'' i incident Haidbauer ====
Septembra 1922. Wittgenstein je započeo rad u osnovnoj školi u obližnjem selu [[Warth|Hassbach]], ali je tamošnje ljude smatrao jednako lošima: „Ovi ljudi ''uopšte'' nisu ljudi, već odvratni crvi“, napisao je prijatelju — i otišao je posle mesec dana. U novembru je počeo da radi u drugoj osnovnoj školi, ovog puta u [[Puchberg am Schneeberg|Puchbergu]]. Tamo su, kako je rekao Russellu, seljani bili „jedna četvrtina životinje i tri četvrtine ljudi“. [[Frank P. Ramsey]] ga je posetio 17. septembra 1923. da bi razgovarao o ''Traktatu''; pristao je da napiše recenziju za ''Mind''.{{sfn|Monk|1990|pp=212, 214–216, 220–221.}} On je u pismu kući izvestio da Wittgenstein živi štedljivo u jednoj maloj, belo okrečenoj sobi u kojoj je bilo mesta samo za krevet, umivaonik, mali sto i jednu malu stolicu. Njegovo radno vreme je bilo od sam do dvanaest ili jedan, a popodne mu je bilo slobodno.<ref>{{Cite journal|last=Mellor|first=D.H.|year=1995|title=Cambridge Philosophers&nbsp;I: F.P.&nbsp;Ramsey|url=https://www.repository.cam.ac.uk/bitstream/handle/1810/3484/RamseyText.html|journal=Philosophy|volume=70|issue=272|pages=243–26299|doi=10.1017/S0031819100065396|s2cid=143786971}}</ref> Nakon što se Ramsey vratio u Cambridge, počela je duga kampanja među Wittgensteinovim prijateljima da ga ubede da se vrati u Cambridge, dalje od onoga što su oni videli kao neprijateljsko okruženje za njega. Nije prihvatao pomoć čak ni od porodice. Ramsey je pisao [[John Maynard Keynes|Johnu Maynard Keynesu]]: „[Wittgensteinova porodica] je veoma bogata i krajnje nestrpljiva da mu da novac ili bilo šta učini za njega na bilo koji način, a on odbija sve njihove pokušaje; čak i božićne poklone ili hranu, i kada je bolestan, šalje nazad. I to ne zato što nisu u dobrim odnosima, već zato što on ne želi nikakav novac koji nije sam zaradio... Strašna šteta.“{{sfn|Monk|1990|p=212}}
[[Datoteka:Wittgenstein with his pupils, 1925.jpg|mini|305x305px|Wittgenstein (skroz desno) sa svojim učenicima u [[Otterthal]]u, 1925.]]

Ponovo se preselio u septembru 1924, ovog puta u [[Otterthal]], blizu Trattenbacha. Sprijateljio se sa socijalističkim direktorom škole Josefom Putrom. Dok je bio tamo, napisao je ''Wörterbuch für Volksschulen'', đački rečnik izgovora i pravopisa od 42 stranice, koji je u Beču 1926. objavio Hölder-Pichler-Tempsky. Ovo je jedina njegovu knjiga, pored ''Traktata'', koja je objavljena za njegovog života.<ref name="archive tractacus" /> ''Wörterbuch für Volksschulen'' je izuzetan po svojoj [[Policentrični standardni jezik|policentričnoj]] konceptualizaciji, decenijama pre nego što je postojao takav lingvistički pristup. U Wittgensteinovom predgovoru ''Wörterbuch''-u, koji je izbačen na zahtev izdavača, ali koji je sačuvan u tipopisu iz 1925. godine, Wittgenstein se zastupa za isključivo korišćenje standardnog austrijskog jezika: „Rečnik treba da sadrži samo reči, ali sve takve reči koje su poznate austrijskim osnovcima. Stoga isključuje mnoge dobre nemačke reči koje su retke u Austriji.“<ref name=":1">{{Cite book|last=Dollinger|first=Stefan|chapter-url=https://www.academia.edu/80288825|chapter=Who is afraid of pluricentricity?|title=Pluricentric Languages and Language Education: Pedagogical Implications and Innovative Approaches to Language Teaching|editor1=Marcus Callies|editor2=Stefanie Hehner|publisher=Routledge|year=2023|location=Abingdon|page=218|language=EN|translator-last=Dollinger|translator-first=Stefan}}</ref> Wittgenstein je kroz svoj školski rečnik postao jedan od najranijih zagovornika više od jedne standardne sorte nemačkog jezika.

U aprilu 1926. se desio incident koji je postao poznat kao ''Der Vorfall Haidbauer'' (incident Haidbauer). Josef Haidbauer je bio 11-godišnji učenik čiji je otac umro, a majka je radila kao lokalna sobarica. Bio je slab učenik i jednog dana ga je Wittgenstein udario dva ili tri puta po glavi, od čega se dečak onesvestio. Wittgenstein je prekinuo nastavu i odneo ga u kancelariju direktora, a zatim je napustio školu, naletevši na drugog roditelja, g. Piribauera, na izlasku. Deca su pozvala Piribauera kada su videla da se Haidbauer onesvestio. Wittgenstein je neko vreme ranije povukao Piribauerovu ćerku, Herminu, toliko snažno za uši da su prokrvarile.{{sfn|Monk|1990|pp=224, 232–233}} Piribauer je rekao o danu kada je naišao na Wittgensteina: „Nazvao sam ga svakim mogućim pogrdnim nazivom. Rekao sam mu da nije učitelj, već ukrotitelj! I da ću odmah da odem do policijske stanice!“{{sfn|Monk|1990|p=225}} Piribauer je zatražio da Wittgenstein bude uhapšen ali je policijska stanica u selu bila prazna, a kada je pokušao ponovo sledećeg dana, rečeno mu je da je Wittgenstein nestao. Dana 28. aprila 1926, Wittgenstein je predao ostavku Wilhelm Kundt, lokalnom školskom inspektoru, koji je pokušao da ga ubedi da ostane; međutim, Wittgenstein je postao ubeđen da su njegovi učiteljski dani svršeni.{{sfn|Monk|1990|p=225}} U maju je pokrenut postupak, a sudija je naložio psihijatrijski izveštaj; pismo poslato Wittgensteinu avgusta 1926. od prijatelja Ludwiga Hänsela je indikator da su u tom trenutku saslušanja i dalje trajala, ali se posle toga ništa ne zna o slučaju. Alexander Waugh piše da su Wittgensteinova porodica i njihov novac možda imali udela u prikrivanju stvari. Vaugh piše da je Haidbauer umro ubrzo nakon toga od [[Hemofilija|hemofilije]]; Monk kaže da je umro kada je imao 14 godina od [[Leukemija|leukemije]].{{sfn|Waugh|2008|p=162}}{{sfn|Monk|1990|p=232}} Deset godina kasnije, 1936. godine, kao deo niza „ispovesti“ koje je izvršio te godine, Wittgenstein se bez upozorenja pojavio u selu rekavši da želi da se lično ispoveda i zatraži pomilovanje od dece koju je fizički kažnjavao. Posetio je najmanje četvoro, uključujući Herminu Piribauer, koja je navodno odgovorila samo sa „Ja, ja“ („Da, da“), iako su drugi bivši učenici bili gostoprimljiviji. Monk piše da svrha ovih ispovesti nije bila „da rani njegov ponos, kao oblik kazne, već da ga razruši — da uklone barijeru koja je stajala na putu iskrene i poštene misli.“ O izvinjenjima, Wittgenstein je napisao: „Ovo me je dovelo u mirnije vode... i do veće ozbiljnosti.“{{sfn|Monk|1990|pp=370–371}}

=== Bečki krug i Haus Wittgenstein ===
{{See also|Bečki krug}}
''[[Tractatus Logico-Philosophicus|Logičko-filozofski traktat]]'' je postao predmet mnogih debata među filozofima. Grupa filozofa, naučnika i matematičara, poznata kao [[Bečki krug]], razvila se navodno kao rezultat inspiracije koju su dobili čitanjem ''Traktata''.{{sfn|Monk|1990|p=212}} Iako se uobičajeno pretpostavlja da je Wittgenstein bio deo Bečkog kruga, to nije bio slučaj. Nemački filozof [[Oswald Hanfling]] otvoreno piše: „Wittgenstein nikada nije bio član Kruga, iako je najviše vremena provodio u Beču. Ipak, njegov uticaj na misao Kruga je bio barem jednako važan kao i uticaj bilo kog od njegovih članova.“<ref>{{Cite book|title=Essential Readings in Logical Positivism|url=https://archive.org/details/essentialreading0000unse_w6y2|last=Hanfling|first=Oswald|author-link=Oswald Hanfling|publisher=Blackwell|year=1981|isbn=978-0-631-12566-2|location=Oxford|page=[https://archive.org/details/essentialreading0000unse_w6y2/page/n12 3]}}</ref> Filozof [[A. C. Grayling]], međutim, tvrdi da, iako su izvesne površne sličnosti između Wittgensteinove rane filozofije i logičkog [[Pozitivizam|pozitivizma]] navele njegove članove da detaljno prouče ''Traktat'' i da dogovore diskusije sa njim, Wittgensteinov uticaj na Krug je bio prilično ograničen. Fundamentalni filozofski pogledi Kruga su uspostavljeni pre nego što su ga upoznali i vodili su poreklo od britanskih [[Empirizam|empirista]], [[Ernst Mach|Ernsta Macha]], i logike [[Gottlob Frege|Fregea]] i [[Bertrand Russell|Russella]]. Kakav god uticaj da je Wittgenstein imao na Krug, uglavnom je bio ograničen na [[Moritz Schlick|Moritza Schlicka]] i [[Friedrich Waismann|Friedricha Waismanna]] i, čak i u ovim slučajevima, imao je malo dugotrajnog uticaja na njihov pozitivizam. Grayling navodi da „više nije moguće misliti da je ''Traktat'' inspirisao filozofski pokret, kao što je većina ranijih komentatora tvrdila.“<ref>{{Cite book|title=Wittgenstein: a very short introduction|last=Grayling, A. C.|isbn=0-19-285411-9|location=Oxford|pages=[https://archive.org/details/wittgensteinvery00acgr/page/65 65–72]|oclc=46909597|date=22 February 2001|url=https://archive.org/details/wittgensteinvery00acgr/page/65}}</ref>

Wittgenstein je od 1926. učestvovao u mnogim diskusijama sa članovima Bečkog kruga. Tokom ovih diskusija, ubrzo je postalo očigledno da on ima drugačiji stav prema filozofiji od članova Kruga. Na primer, tokom sastanaka Bečkog kruga, on bi izrazio svoje neslaganje sa tim da grupa pogrešno čita njegov rad tako što bi im okrenuo leđa i čitao poeziju naglas.<ref>{{Cite web|url=http://blogs.discovermagazine.com/crux/2012/09/07/the-limits-of-science-and-scientists/|title=The Limits of Science – and Scientists – The Crux|work=The Crux|date=7 September 2012|access-date=16 February 2018|archive-date=30 June 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170630083532/http://blogs.discovermagazine.com/crux/2012/09/07/the-limits-of-science-and-scientists/}}</ref> U svojoj autobiografiji, [[Rudolf Carnap]] opisuje Wittgensteina kao mislioca koji ga je najviše inspirisao. Međutim, on je takođe napisao da je „postojala vidna razlika između Wittgensteinovog stava prema filozofskim problemima i onog koji smo zastupali Schlick i ja. Naš stav prema filozofskim problemima nije se mnogo razlikovao od onoga koji naučnici imaju prema svojim problemima“. Što se Wittgensteina:
{{Blockquote|„Njegovo gledište i njegov odnos prema ljudima i problemima, čak i teorijskim problemima, bili su mnogo sličniji stavovima kreativnog umetnika nego naučnika; moglo bi se skoro reći, slično onima religioznog proroka ili vidovnjaka.... Kada su konačno, ponekad posle dužeg napora, njegovi odgovori izašli, njegova izjava je stajala pred nama kao novonastalo umetničko delo ili božansko otkrovenje ... utisak koji je na nas ostavio bio je kao da mu je uvid došao kao kroz božansko nadahnuće, tako da nismo mogli a da ne osetimo da bi bilo kakav trezven, racionalni komentar ili analiza toga bila skrnavljenje njegove izjave.“<ref>{{Cite book |author=Rudolf Carnap |chapter=Autobiography |editor=P.A. Schilpp |title=The Philosophy of Rudolf Carnap |url=https://archive.org/details/philosophyofrudo0000schi |series=The Library of Living Philosophers, Volume 11 |place=La Salle |publisher=Open Court |year=1963 |pages=[https://archive.org/details/philosophyofrudo0000schi/page/n44 25]–27}}</ref>}}Godine 1926. Wittgenstein je ponovo radio kao baštovan nekoliko meseci, ovog puta u manastiru Hütteldorf, gde se takođe raspitivao o tome da postane monah. Njegova sestra Margaret ga je pozvala da pomogne oko dizajna njene nove gradske kuće u bečkom ''Kundmanngassu''. Wittgenstein, njegov prijatelj [[Paul Engelmann]] i tim arhitekata razvili su rezervnu modernističku kuću. Wittgenstein se posebno fokusirao na prozore, vrata i radijatore, zahtevajući da svaki detalj bude tačno onako kako je on naveo. Kada je kuća bila skoro gotova, Wittgenstein je tražio da ceo plafon bude podignut za 30&nbsp;mm kako bi soba imala tačne proporcije koje je želeo. Monk piše da „Ovo nije tako marginalno kao što se na prvi pogled čini, jer upravo ti detalji daju osobitu lepotu kući koja je inače prilično obična, čak i ružna.“<ref name="Jeffries">{{Cite news|last=Jeffries|first=Stuart|url=http://books.guardian.co.uk/departments/politicsphilosophyandsociety/story/0,,627752,00.html|title=A dwelling for the gods|work=The Guardian|date=5 January 2002}}</ref> Trebalo mu je godinu dana da dizajnira kvake na vratima i još jedna dizajnira radijatore. Svaki prozor je bio prekriven metalnim paravanima od kojih je svki težio 150 kilograma (330&nbsp;lb), koji se dizao pomoću remenice koju je dizajnirao Wittgenstein. Bernhard Leitner je rekao da jedva postoji nešto slično u istoriji dizajna enterijera: „To je genijalno koliko i skupo. Metalna zavesa koja se može spustiti na pod.“<ref name="Jeffries" />

Kuća je završena u decembru 1928. i porodica se okupila tamo na [[Božić]] da proslavi njen završetak. Wittgensteinova sestra Hermina je napisala: „Iako sam se veoma divila kući... Činilo se da je ona zaista mnogo više prebivalište za bogove.“ Wittgenstein je rekao da je „kuća koju sam projektovao za Gretl proizvod osetljivog uha i ''dobrih'' manira, i izraz velikog ''razumevanja''... Ali iskonski život, divlji život koji teži da izbije u otvoreno — to nedostaje.“ Monk komentariše da bi se isto moglo reći i za tehnički odličnu, ali strogu skulpturu od [[Terakota|terakote]] koju je Wittgenstein napravio po uzoru na Marguerite Respinger 1926. godine, i da je, kao što je Russell prvi primetio, „ovaj divlji život koji teži da bude na otvorenom“ upravo suština Wittgensteinovog filozofskog dela.{{sfn|Monk|1990|p=240}} Wittgenstein je sam izjavio: „Ne zanima me podizanje zgrade, već [...] da sebi predstavim temelje svih mogućih građevina.“<ref name="Lewis">{{Cite news|last=Hyde|first=Lewis|title=Making It|url=https://www.nytimes.com/2008/04/06/books/review/Hyde-t.html|newspaper=The New York Times|date=6 April 2008}}</ref>

=== Povratak u Cambridge (1929–1941) ===
[[Datoteka:Ludwig Wittgenstein 1929.jpg|mini|285x285px|Portret Wittgensteina na dodeli stipendije [[Trinity koledž, Cambridge|Trinity koledža]], 1929.]]
Prema Feiglu (kako je izvestio Monk), Wittgenstein je bio prilično impresioniran nakon što je u Beču prisustvovao konferenciji matematičara [[L. E. J. Brouwer]]a, uzimajući u obzir mogućnost „povratka filozofiji“. Na nagovor Ramseya i drugih, Wittgenstein se vratio u [[Cambridge]] 1929. Keynes je u pismu svojoj ženi napisao: „Pa, Bog je stigao. Sreo sam ga u vozu u 5.15.“ Uprkos ovoj slavi, u početku nije mogao da radi na Cambridgeu jer nije uspeo da stekne diplomu, pa se prijavio kao napredni student. Russell je zabeležio da je njegov prethodni boravak bio dovoljan da ispuni uslove za dobijanje doktorata, i predložio mu je da ponudi ''Traktat'' kao svoju tezu.<ref>Alan Wood (1957). ''Bertrand Russell: The Passionate Sceptic.'' (London: Allen and Unwin). p. 156</ref> Iste godine su na odbrani njegove teze ispitivači bili Russell i Moore; na kraju odbrane Wittgenstein je potapšao dvojicu ispitivača po ramenima i rekao: „Ne brinite, znam da to nikada nećete razumeti.“{{sfn|Monk|1990|p=271}} Moore je u izveštaju napisao: „Ja smatram da je ovo genijalno delo; ali, čak i ako sam potpuno pogrešio i zapravo nije, ono je znatno iznad standarda koji se zahteva za doktorat.“{{sfn|Braithwaite|1970|p={{page needed|date=May 2021}}}} Wittgenstein je zvanično postao predavač i član [[Trinity koledž, Cambridge|Trinity koledža]].<ref name="британика 2" />

==== Anšlus ====
{{See also|Anschluss}}
Od 1936. do 1937. Wittgenstein je ponovo živeo u Norveškoj,<ref>{{Cite web|url=http://www.wittgen-cam.ac.uk/cgi-bin/text/biogre8.html|title=Ludwig Wittgenstein: Return to Cambridge|archive-url=https://web.archive.org/web/20071103154319/http://www.wittgen-cam.ac.uk/cgi-bin/text/biogre8.html|archive-date=3 November 2007|website=Cambridge Wittgenstein Archive}}</ref> gde je radio na ''Filozofskim istraživanjima''. Tokom zime 1936/7. bliskim prijateljima je izrekao niz „ispovesti“, većinom o sitnim prekršajima poput belih laži, u nastojanju da se „očisti“. Godine 1938. otputovao je u [[Irska|Irsku]] da poseti Maurica O'Connor Drurija, prijatelja koji se bavio psihijatrijom. I sam je razmišljao o takvoj obuci, sa namerom da zbog toga napusti filozofiju. Poseta Irskoj bila je ujedno i odgovor na poziv tadašnjeg irskog [[Taoiseach|Taoiseach-a]], [[Éamon de Valera|Éamona de Valera]], koji je sam bio bivši nastavnik matematike. De Valera se nadao da će Wittgensteinovo prisustvo doprineti Dablinskom institutu za napredne studije koji je uskoro trebalo da osnuje.<ref>{{Cite web|title=MacTutor: Biography of Éamon de&nbsp;Valera|url=http://mathshistory.st-andrews.ac.uk//Biographies/De_Valera.html|quote=The most important contribution de&nbsp;Valera made to mathematics both in Ireland and internationally was the foundation of the Dublin Institute for Advanced Studies (DIAS) in 1940.}}</ref> Dok je bio u Irskoj u martu 1938. godine, Nemačka je anektirala Austriju u [[Anschluss|anšlusu]] (''Anschluss''); Wittgenstein je sada bio [[Jevreji]]n prema nirnberškim rasnim zakonima iz 1935. godine, jer su tri njegova deda i jedna baba bili rođeni kao Jevreji. Takođe bi, u julu, po zakonu postao državljanin proširene Nemačke. Nirnberški zakoni klasifikovali su ljude kao Jevreje (''Volljuden'') ako su bili 3/4 ili 4/4 Jevreji, i kao Mišlinge (''Mischling'') ako su bili 1/4 ili 2/4 Jevreji. To je, između ostalog, značilo da su Wittgensteinovi bili ograničeni sa kim mogu da se venčaju i gde mogu da rade.{{sfn|Waugh|2008|pp=137ff, 204–209}} Nakon anšlusa, njegov brat Paul je skoro odmah otišao u Englesku, a kasnije u SAD. [[Nacizam|Nacisti]] su otkrili njegovu vezu sa Hilde Schania, ćerkom pivara sa kojom je imao dvoje dece, ali sa kojom se nije oženio, iako je to učinio kasnije. Pošto ona nije bila Jevrejka, uručena mu je opomena za ''Rassenschande'' („rasno prljanje“). Nikome nije rekao da napušta zemlju, osim Hilde koja je otišla s njim. Otišao je toliko iznenadno da se neko vreme verovalo da je on četvrti od braće Wittgenstein koji je izvršio samoubistvo.{{sfn|Waugh|2008|pp=224–226}}

Wittgenstein je počeo da istražuje proces za sticanje britanskog ili irskog državljanstva uz pomoć Keynesa, što ga je nateralo da prizna svojim prijateljima u Engleskoj da je tri četvrtine Jevrejin, a ne jednu kako je ranije rekao.{{sfn|Klagge|2001|p=221}} Nekoliko dana pre [[Invazija na Poljsku|invazije na Poljsku]], [[Adolf Hitler|Hitler]] je lično dodelio status Mišlinga braći i sestrama Wittgenstein. Godine 1939. bilo je 2100 zahteva za status, a Hitler je odobrio samo 12.{{sfn|Edmonds|Eidinow|2001|pp=98, 105}} Anthony Gottlieb piše da je izgovor bio da je njihov deda po ocu bio kopile nemačkog princa, što je dozvolilo Reichsbanku da odobri devize, rezerve i 1700&nbsp;kg zlata u Švajcarskoj porodice Wittgenstein. Gretl, američka državljanka po braku, započela je pregovore o rasnom statusu njihovog dede, a velike porodične devizne rezerve korišćene su kao alat za pregovore. Paul je pobegao u Švajcarsku, a zatim u SAD u julu 1938. godine, i nije se složio sa pregovorima, što je dovelo do trajnog raskola između braće i sestara. Posle rata, kada je Paul nastupao u Beču, nije posetio Herminu koja je tamo umirala, niti je ikad više imao kontakta sa Ludwigom ili Gretl.<ref name="gottlieb">{{Cite magazine|url=https://www.newyorker.com/arts/critics/books/2009/04/06/090406crbo_books_gottlieb|last=Gottlieb|first=Anthony|title=A Nervous Splendor|date=9 April 2009|magazine=[[The New Yorker]]}}</ref>

Zvanično je postao britanski građanin 12. aprila 1939. godine. U julu 1939. otputovao je u Beč da pomogne Gretl i drugim sestrama, posetivši Berlin na jedan dan da se sastane sa zvaničnikom [[Reichsbank]]e. Nakon toga, otputovao je u [[New York|Njujork]] da ubedi Paula, čiji je pristanak bio potreban, da podrži plan. Zahtevani ''Befreiung'' je odobren u avgustu 1939. Nepoznati iznos koji je porodica Wittgensten predala [[Nacizam|nacistima]], nedelju dana pre izbijanja rata, uključivao je među ostalom i 1700&nbsp;kg zlata.{{sfn|Edmonds|Eidinow|2001|p=98}}

==== Profesorski rad ====
Nakon što je [[G. E. Moore]] dao ostavku na katedri filozofije 1939. godine, Wittgenstein je izabran.<ref name="британика 2" /> [[Norman Malcolm]], u to vreme postdiplomski istraživač na Cambridgeu, opisao je svoje prve utiske o Wittgensteinu 1938. godine:

{{Blockquote|tekst=„Na sednici Kluba za moralne nauke, nakon što je pročitan referat za veče i otpočela diskusija, neko je počeo da muca primedbu. Imao je ekstremnih poteškoća u izražavanju i njegove reči su mi bile potpuno nejasne. Čoveku pored mene sam šapnuo: 'Ko je to?': on je odgovorio: 'Wittgenstein'. Bio sam zapanjen jer sam očekivao da je čuveni autor Traktata stariji čovek, dok je ovaj čovek izgledao 'mlado' – možda oko 35 godina. (Njegova stvarna starost je bila 49 godina.) Lice mu je bilo izduženo i tamno, profil mu je bio orlovski i zapanjujuće lep, glava mu je bila prekrivena kovrdžavom masom smeđe kose. Primetio sam punu pažnju koju su mu svi u prostoriji posvećivali. Posle ovog neuspešnog početka, neko vreme nije govorio, ali se očigledno mučio sa svojim mislima. Pogled mu je bio koncentrisan, pravio je upadljive pokrete rukama kao da govori... Bilo da je predavao ili razgovarao privatno, Wittgenstein je uvek govorio naglašeno i sa prepoznatljivom intonacijom. Govorio je odlično engleski, sa akcentom obrazovanog Engleza, mada bi se u njegovim konstrukcijama javljali povremeni germanizmi. Njegov glas je bio rezonantan... Njegove reči su izašle, ne tečno, ali sa velikom snagom. Svako ko je čuo bilo šta što bi izgovorio znao je da se radi o jedinstvenoj osobi. Njegovo lice je bilo izuzetno pokretljivo i izražajno kada je pričao. Oči su mu bile duboke i često žestoke u svom izrazu. Cela njegova ličnost bila je zapovednička, čak i carska.“{{sfn|Malcolm|1958|pp=23–24}}}}

Opisujući Wittgensteinov program predavanja, Malcolm nastavlja:

{{Blockquote|tekst=„Teško je o ovim sastancima govoriti kao o 'predavanjima', iako ih je Wittgenstein tako nazivao. Kao prvo, on je na ovim sastancima vodio originalna istraživanja... Često su se sastanci sastojali uglavnom od dijaloga. Ponekad bi, međutim, pokušavao da izvuče misao iz sebe, zapovedničkim pokretom ruke zabranio bilo kakva pitanja ili primedbe. Postojali su česti i dugi periodi ćutanja, uz povremeno Wittgensteinovo mrmljanje, i najmirniju pažnju ostalih. Tokom ovih ćutanja, Wittgenstein je bio izuzetno napet i aktivan. Pogled mu je bio koncentrisan; lice mu je bilo živo; ruke su mu pravile zastrašujuće pokrete; izraz lica mu je bio strog. Čovek je znao da se nalazi u prisustvu krajnje ozbiljnosti, apsorpcije i snage intelekta... Wittgenstein je bio zastrašujuća osoba na ovim časovima.“{{sfn|Malcolm|1958|p=25}}}}

Posle posla, Wittgenstein bi se često opuštao gledajući [[western]]e, koje je najviše voleo gleda sedeći u prvom redu bioskopa,{{sfn|Malcolm|1958|p=26}} ili čitajući detektivske priče, posebno [[Norbert Davis|Norberta Davisa]].{{sfn|Monk|1990|p=528}}<ref>{{Cite web|last=Hoffmann|first=Josef|date=October 2003|title=Hard-boiled Wit: Ludwig Wittgenstein and Norbert Davis|website=CADS|number=44|url=http://www.mysteryfile.com/NDavis/Wit.html}}</ref>

Do kraja 1930-ih njegov pogled na [[osnove matematike]] se znatno promenio. U svojim ranim dvadesetim, Wittgenstein je mislio da logika može da joj pruži solidnu osnovu, i čak je razmišljao o ažuriranju Russellove i [[Alfred North Whitehead|Whiteheadove]] ''Principia Mathematice''. Sada je negirao da je bilo kakvih matematičkih činjenica koje se mogu otkriti. Održao je niz predavanja o matematici i diskusija sa studentima, uključujući mladog [[Alan Turing|Alana Turinga]], kog je Wittgenstein opisao kao „veoma ''osebujnog'' čoveka“. Njih dvojica su vodili nekoliko diskusija o odnosu između računarske logike i svakodnevnih pojmova istine.{{sfn|Diamond|1989}}<ref>{{Cite book|last=Hodges|first=Andrew|author-link=Andrew Hodges|year=2014|title=Alan Turing: The Enigma|publisher=[[Vintage Books|Vintage]]|isbn=978-1-78470-008-9|location=London|page=[https://archive.org/details/alanturingenigma0000hodg_p3l6/page/n227 194]|title-link=Alan Turing: The Enigma}}</ref><ref>Još jedan mladi matematičar sa sećanjima na ekscentričnog Wittgensteina bio je [[Freeman Dyson]]: „Jednog dana me je pozvao u svoje sobe... Bio sam oduševljen... Pa sam ušao tamo, bila je jedna stolica, i pozvao me da sednem. Bila je platnena ležaljka, što je značilo da sam praktički ležao horizontalno... a on je stajao neprijatno, čekajući da nešto kažem... Bilo mi je jako neprijatno, ali... ušao sam i tako sam pomislio da bih mogao makar da pokušam. Rekao sam mu: 'Pa, znate, pročitao sam ''Traktat''. Zanima me da li još uvek verujete u stvari koje ste rekli u njemu ili ste se predomislili?' Dakle, Wittgenstein me je pogledao – veoma, veoma neprijateljski – 'Recite mi, molim vas, koje novine vi predstavljate?' To je bio kraj razgovora. Nastupio je još jedan dug period tišine, a onda sam popio kafu i otišao.“ {{Cite web|title=Freeman Dyson: Coming to Cambridge as a Fellow – Wittgenstein|url=https://www.youtube.com/watch?v=byi3vOnVodQ&t=1m20s|time=1:20|website=Web of Stories|date=21 September 2016|publisher=YouTube|access-date=25 November 2023}}</ref>

O Wittgensteinovim predavanjima iz ovog perioda pričala je i druga njegov učenica, grčka filozofkinja [[Helle Lambridis]]. Wittgensteinova predavanja između 1940. i 1941. koristila je sredinom 1950-ih da napiše dugačak tekst u formi zamišljenog dijaloga sa njim, gde ona počinje da razvija sopstvene ideje o konceptu sličnosti unutar jezika, elementarnih pojmova i mentalnih slika.<ref>{{Cite book|last=Lambridis|first=Helle|title=Φανταστικός διάλογος με τον Wittgenstein|publisher=Academy of Athens|year=2004|isbn=960-404-052-9|location=Athens|trans-title=Imagined Dialogue with Wittgenstein}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Lambridis|first=Helle|date=1963|editor-last=Szczesny|editor-first=Gerhard|title=Erdachtes Gespräch mit Wittgenstein|journal=Club Voltaire: Jahrbuch für kritische Aufklärung|location=Munich|publisher=Szczesny Verlag|volume=1|pages=257–270}}</ref>

=== Drugi svetski rat i rad u bolnici (1941–1947) ===
Monk piše da je Wittgenstein bio frustriran činjenicom da je predavao filozofiju dok se odvijao [[Drugi svjetski rat|Drugi svetski rat]] i da je negodovao kada je neko od njegovih učenika želeo da postane profesionalni filozof.

Septembra 1941. pitao je Johna Rylea, brata filozofa [[Gilbert Ryle|Gilberta Rylea]], da li bi mogao da radi fizički posao u Gajevoj bolnici u [[London]]u. John Ryle je bio profesor medicine na Cambridgeu i učestvovao je u pomaganju bolničarskom osoblju da se pripreme za [[Blitz]]. Wittgenstein je rekao Ryleu da će umreti sporom smrću ako ga ostavi u Cambridgeu, i da bi radije umro brzo. Ubrzo je započeo rad kao portir u ambulanti, dostavljajući lekove iz apoteke do odeljenja gde je navodno savetovao pacijentima da ih ne uzimaju.{{sfn|Monk|1990|p=431}} Ryle je 1942. odveo Wittgensteina u svoj dom u [[Sussex]]u da ga upozna sa svojom ženom. Njegov sin je zabeležio vikend u svom dnevniku: „Wink je užasno čudan [sic] — ne govori baš dobro engleski, stalno govori 'mislim' i 'podnošljivo je', što znači da je zapravo nepodnošljivo.“{{sfn|Monk|1990|p=434}} Osoblju bolnice nije rečeno da je on jedan od najpoznatijih svetskih filozofa, iako su ga neki članovi osoblja prepoznali — barem jedan je prisustvovao sastancima Kluba moralnih nauka — ali su bili diskretni. „Bože blagi, ne govori nikome ko sam!“{{sfn|Monk|1990|p=432}} Wittgenstein je molio jednog od njih. Neki od njih su ga ipak zvali profesor Wittgenstein, i bilo mu je dozvoljeno da večera sa lekarima. On je 1. aprila 1942. napisao: „Ne osećam više nikakvu nadu za budućnost svog života. Kao da nemam ništa više ispred sebe sem smrti. Jedina budućnost koju mogu da zamislim je užasna; bez prijatelja i bez radosti.“{{sfn|Monk|1990|p=431}} U to vreme Wittgenstein je operisan od [[Kamen u žučnoj kesi|kamena u žučnoj kesi]] s kojim se mučio nekoliko godina.{{sfn|Monk|1990|p=436}}

Dok je Wittgenstein radio u bolnici, upoznao je Basila Reeva, mladog doktora koji se zanimao za filozofiju, koji je, sa R. T. Grantom,<ref name="Schardt">{{Cite web|first=Bill|last=Schardt|title=Wittgenstein upon Tyne|work=Newcastle Philosophical Society|url=http://www.newphilsoc.org.uk/OldWeb1/Wittgenstein/wittgenstein_upon_tyne.htm|access-date=8 April 2020|archive-date=6 September 2019|archive-url=https://web.archive.org/web/20190906041133/http://www.newphilsoc.org.uk/OldWeb1/Wittgenstein/wittgenstein_upon_tyne.htm}}</ref> proučavao efekat telesnog šoka<ref>{{Cite journal|last=Cain|first=MJ|title=Wittgenstein's Significance|url=https://philosophynow.org/issues/33/Wittgensteins_Significance|journal=[[Philosophy Now]]|issue=33}}</ref> u žrtvama vazdušnih napada. Kada se Blitz završio, bilo je manje žrtava za proučavanje. U novembru 1942. godine, Grant i Reeve su se preselili u Kraljevsku bolnicu u [[Newcastle upon Tyne|Njukaslu na Tajnu]] da proučavaju saobraćaj na putu i industrijske nesreće. Grant je ponudio Wittgenstein položaj laboratorijskog asistenta sa platom od 4 funte nedeljno. Živeo je u Njukaslu<ref name="Schardt" /> od 29. aprila 1943. do februara 1944. Dok je tamo radio sprijateljio je se sa Erasmusom Barlowom, praunukom [[Charles Darwin|Charlesa Darwina]].<ref>{{Cite journal|last=Cook|first=G.C.|year=2006|title=Erasmus Darwin Barlow|journal=[[British Medical Journal]]|volume=332|issue=7544|page=798|pmc=1420686}}</ref>

Tokom leta 1946. Wittgenstein je često razmišljao o napuštanju Cambridgea. Bio je zaprepašćen stanjem tadašnjeg filozofskog diskursa, posebno člancima objavljenim u časopisu ''[[Mind]]''. Wittgenstein je 30. septembra pisao o Cambridgeu nakon povratka iz [[Swansea]]a: „Sve u vezi sa tim mestom me odbija. Ukočenost, izveštačenost, samozadovoljstvo ljudi. Muka mi je od univerzitetske atmosfere.“{{sfn|Monk|1990|p=493}} Održavao je kontakt samo sa Fouracreom, iz Gajeve bolnice, koji se pridružio vojsci 1943. godine, a vratio tek 1947. Wittgensttein je održavao konstantnu prepisku s njim, u kojoj je izražavao želju da se vrati kući iz rata.{{sfn|Monk|1990|p=493}}

U maju 1947, Wittgenstein se prvi put obratio grupi oksfordskih filozofa u društvu Jowett. Diskusija je bila o validnosti [[René Descartes|Dekartovog]] ''[[Mislim, dakle jesam|Cogito ergo sum]]'', gde je Wittgenstein ignorisao pitanje i primenio sopstveni filozofski metod. [[Harold Arthur Prichard]], koji je prisustvovao događaju nije bio zadovoljan njegovim metodama:

{{Blockquote|tekst=Wittgenstein: Ako mi čovek kaže, gledajući u nebo, „Mislim da će padati kiša, dakle postojim“, ja ga ne razumem.<br>Prichard: Sve je to u redu; ono što želimo da znamo je: da li je ''cogito'' validan ili ne?{{sfn|Monk|1990|p=496}}}}

=== Poslednje godine (1947–1951) ===
Wittgenstein je dao ostavku 1947. godine da bi se koncentrisao na svoj rad. Tokom 1947. i 1948. je putovao u Irsku, gde je započeo tekst ''MS 137'', tom R.<ref name="archivefinalyears2">{{Cite web|url=http://www.wittgen-cam.ac.uk/cgi-bin/text/biogre11.html|title=Ludwig Wittgenstein: Final Years|website=Cambridge Wittgenstein archive|access-date=8 September 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20090305151112/http://www.wittgen-cam.ac.uk/cgi-bin/text/biogre11.html|archive-date=5 March 2009}}</ref> Tražeći samoću preselio se u vikendicu u Rosroeu sa pogledom na luku [[Killary]] u vlasništvu Drurijevog brata.<ref>{{Cite journal|last=Hayes|first=John|date=2018|title=Wittgenstein's Irish Cottage|journal=History Ireland|volume=26|issue=4|pages=36–38|issn=0791-8224|jstor=26565897|quote=}}</ref>[[Datoteka:Death notice Ludwig Wittgenstein.jpg|mini|304x304px|Obaveštenje o Wittgensteinovoj smrti, 1951.]]Takođe je prihvatio poziv Normana Malcolma, tada profesora na Univerzitetu Cornell, da provede sa njim i njegovom suprugom nekoliko meseci u [[Ithaca, New York|Itaki u Njujorku]]. Otputovao je u aprilu 1949, iako je Malcolmu rekao da mu je previše loše da bi se bavio filozofskim radom: „Nisam uradio nikakav posao od početka marta i nisam imao snage ni da pokušam.“ Lekar u Dablinu mu je dijagnostikovao anemiju i prepisao tablete za gvožđe i jetru. Tokom leta u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]], Wittgenstein je započeo svoje epistemološke diskusije, posebno svoje angažovanje sa filozofskim skepticizmom, koji će na kraju postati poslednji fragmenti njegove knjige ''O izvesnosti''.
Vratio se u London, gde mu je dijagnostikovan terminalni [[rak prostate]], koji se proširio na njegovu [[Koštana srž|koštanu srž]]. Proveo je sledeća dva meseca u Beču, gde mu je 11. februara 1950. umrla sestra Hermina; išao je da je poseti svaki dan, ali ga ona nije prepoznavala. „Veliki gubitak za mene i sve nas“, napisao je. „Veći nego što sam mislio.“ Često se selio nakon Herminine smrti, boraveći kod raznih prijatelja: u Cambridge u aprilu 1950, gde je odseo sa [[G.H. von Wright|G.H. von Wrightom]]; u London da kod [[Rush Rhees|Rusha Rheesa]]; zatim u [[Oxford]] da vidi [[Elizabeth Anscombe]], pišući Normanu Malcolmu da se gotovo ne bavi filozofijom. Otišao je u Norvešku u avgustu sa Benom Richardsom, a zatim se vratio u Cambridge, gde se 27. novembra preselio u Storey's Way, dom svog doktora Edwarda Bevana i njegove supruge Joan. Rekao im je da ne želi da umre u bolnici, pa mu je dozvoljeno da provede svoje poslednje dane u njihovoj kući.<ref name="archivefinalyears2"/> Početkom 1951. bilo je jasno da mu je ostalo još malo vremena. Napisao je novi testament u Oxfordu 29. januara, imenovavši Rheesa kao izvršioca, a Anscombe i von Wrighta kao svoje književne administratore. Istog meseca je pisao Normanu Malcolmu: „Moj um je potpuno mrtav. Ovo nije žalba, jer ja zaista ne patim zbog toga. Znam da život mora jednom da se završi i da mentalni život može da se završi pre njega.“{{sfn|Malcolm|1958|p=79ff}} U februaru se vratio u dom Bevanovih da bi radio na ''MS 175'' i ''MS 176''. Ovi i drugi spisi su kasnije objavljeni kao ''Napomene o boji'' i ''O sigurnosti''.<ref name="archivefinalyears2" /> Pisao je Malcolmu 16. aprila, 13 dana pre svoje smrti: „Desilo mi se nešto izuzetno. Pre otprilike mesec dana iznenada sam se našao u pravom raspoloženju za bavljenje filozofijom. Bio sam ''apsolutno'' siguran da to više nikada neću moći. To je prvi put posle više od 2 godine da se zavesa u mom mozgu podigla. — Naravno, do sada sam radio samo oko 5 nedelja i možda će sve biti gotovo do sutra; ali se trenutno jako radujem.“{{sfn|Malcolm|1958|pp=80–81}}

Wittgenstein je započeo rad na svom konačnom spsiu, ''MS 177'', 25. aprila 1951. Sledećeg popodneva otišao je u šetnju i napisao je svoj poslednji zapis u dnevniku 27. aprila. Te večeri mu je pozlilo; kada mu je doktor rekao da će verovatno živeti još samo nekoliko dana, navodno je odgovorio: „Dobro je!“. Joan je ostala sa njim tokom cele te noći, a neposredno pre nego što je poslednji put izgubio svest 28. aprila, rekao joj je: „Recite im da sam imao divan život“. Norman Malcolm ovo opisuje kao „začuđujuće dirljiv iskaz”.{{sfn|Malcolm|1958|pp=80–81}} Četiri njegova bivša učenika došla su do njegove postelje — Ben Richards, [[Elizabeth Anscombe]], Yorick Smythies, i Maurice O'Connor Drury. Anscombe i Smithies su bili katolici; a, na zahtev potonjeg, prisustvovao je i dominikanski fratar, otac Conrad Pepler. (Wittgenstein je tražio „sveštenika koji nije bio filozof“ i sastao se sa Peplerom nekoliko puta pre nego što je umro.)<ref>{{Cite web|last=Roy|first=Louis|date=8 January 2016|title=On Anscombe and Wittgenstein|website=Dominican University College|url=http://www.dominicanu.ca/blog/media/anscombe-and-wittgenstein|access-date=26 July 2019|archive-date=17 May 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210517161115/https://www.dominicanu.ca/blog/media/anscombe-and-wittgenstein}}</ref> Ubrzo nakon toga je proglašen mrtvim. Sahranjen je po katoličkoj tradiciji na groblju Vaznesenja u Cambridgeu.<ref>A Guide to Churchill College, Cambridge: text by [[Mark Goldie]] (2009), pages&nbsp;62–63</ref>

== Lični život ==
=== Porodični temperament i samoubistva braće ===
[[Datoteka:10. Ludwig Wittgenstein, aged about eighteen.jpg|lijevo|mini|272x272px|Wittgenstein, 1907/ 1908.]]Cilj Karla Wittgensteina je bio da svoje sinove obrazuje za rad u industriji; nisu slati u školu da ne bi stekli loše navike već su školovani kod kuće kako bi bili pripremljeni za rad u Karlovom industrijskom monopolu. Trojica od petorice braće kasnije su izvršila samoubistvo.<ref name="Kenny">{{Cite news|last=Kenny|first=Anthony|url=https://www.nytimes.com/1990/12/30/books/give-him-genius-or-give-him-death.html|title=Give Him Genius or Give Him Death|newspaper=The New York Times|date=30 December 1990}}</ref> Psihijatar Michael Fitzgerald tvrdi da je Karl bio oštar i strog perfekcionista, dok je Leopoldina bila uznemirena i nesigurna, nesposobna da se suprotstavi svom mužu.<ref name="Fitzgerald">{{Cite journal|last=Fitzgerald|first=Michael|year=2000|title=Did Ludwig Wittgenstein have Asperger's syndrome?|journal=European Child & Adolescent Psychiatry|volume=9|issue=1|pages=61–65|doi=10.1007/s007870050117|pmid=10795857|s2cid=1015505}}</ref> Johannes Brahms, koji je redovno posećivao porodicu, je rekao da se „činilo da se ponašaju jedni prema drugima kao da su na sudu.“ Više članova porodice, uključujući i Ludwiga, su bili izuzetno samokritični i patili su od [[Klinička depresija|depresije]]. Anthony Gottlieb priča anegdotu o Paulu koji je vežbao na jednom od klavira u glavnoj porodičnoj vili, kada je iznenada viknuo na Ludwiga u susednoj prostoriji, rekavši: „Ne mogu da sviram kada si u kući, osećam kako me osuđuješ kroz vrata!“

U porodičnoj vili je bilo sedam koncertnih klavira i sva deca su se bavila muzikom „sa entuzijazmom koji se ponekad graničio sa patološkom potrebom“. Najstariji brat, Hans, slavljen je kao muzičko čudo. Sa četiri godine Hans je mogao da identifikuje [[Dopplerov efekt|Doplerov efekat]] u prolaznoj sireni kao pad visine zvuka za četvrtinu tona, a sa pet je vikao „Pogrešno! Pogrešno!“ kada su dva duvačka orkestara na karnevalu svirala istu melodiju u različitim [[Predznaci uz ključ|armaturama]]. Hans je umro je pod misterioznim okolnostima u maju 1902. godine, kada je pobegao u [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] i nestao sa broda u zalivu [[Chesapeake (zaljev)|Česapik]], najverovatnije izvršivši [[Suicid|samoubistvo]].

Dve godine kasnije, Rudolf, student hemije na Berlinskoj akademiji, je sa 22 godine izvršio samoubistvo u berlinskom baru. Zamolio je pijanistu da odsvira ''Verlassen, verlassen, verlassen bin ich'' [[Thomas Koschata]] („Proklet, proklet, proklet sam ja“), pre nego što je popio mleko pomešano sa [[kalijum cijanid]]om. Ostavio je za sobom nekoliko pisama, jedno roditeljima u kojem je pisalo da tuguje zbog smrti prijatelja, a drugo u kom opisuje svoju „perverznu narav“. Neposredno pred samoubistvo je zatražio pomoć od [[Naučno-humanitarni komitet|Naučno-humanitarnog komiteta]], organizacije koja je vodila kampanju protiv [[Paragraf 175|paragrafa 175]] nemačkog krivičnog zakona, koji zabranjuje [[Homoseksualnost|homoseksualne]] odnose. Sam Ludwig je skrivao da je homoseksualac. Karl je zabranio porodici da više ikada spomenu Rudolfa.<ref>{{Cite book|last=Hirschfield|first=Magnus|title=Jahrbuch für sexuelle Zwischenstufen|volume=VI|year=1904|page=724}}, citing an unnamed Berlin newspaper, cited in turn by Bartley, p. 36.</ref><ref>{{Cite news|ref=none|last=Waugh|first=Alexander|url=https://www.telegraph.co.uk/culture/3559463/The-Wittgensteins-Viennese-whirl.html|archive-url=https://ghostarchive.org/archive/20220111/https://www.telegraph.co.uk/culture/3559463/The-Wittgensteins-Viennese-whirl.html|archive-date=11 January 2022|url-access=subscription|url-status=live|title=The Wittgensteins: Viennese whirl|date=30 August 2008|newspaper=The Daily Telegraph}}{{cbignore}}</ref>

Drugi najstariji brat, Kurt, je bio oficir koji se upucao 27. oktobra 1918. neposredno pred kraj [[Prvi svjetski rat|Prvog svetskog rata]], kada su austrijske trupe kojima je komandovao odbile da poslušaju njegova naređenja i masovno dezertirale. Prema Gottliebu, Hermine je rekla da je Kurt naizgled bio „zgrožen životom“. Kasnije je Ludwig napisao: „Trebalo je... da postanem zvezda na nebu. Umesto toga, ostao sam zaglavljen na zemlji“.

=== Verski pogledi ===
Wittgensteina je kao dete krstio katolički sveštenik i tokom detinjstva je obrazovan po katoličkoj doktrini i tradiciji, što je bilo uobičajeno u to vreme.<ref name="MW" /> U intervjuu, njegova sestra Gretl Stonborough-Wittgenstein je rekla da je „snažno, strogo, delimično asketsko hrišćanstvo“ njihovog dede snažno je uticalo na svu decu porodice.<ref>Stonborough-Wittgenstein, Gretl. Reviewed in "Portraits of Wittgenstein", ''Flowers & Ground''.{{full citation needed|date=May 2021|reason=Undecipherable, cite says _Stonborough-Wittgenstein, Gretl_ is the author. _Flowers & Ground_ are editors of _Portraits of Wittgenstein_.}}</ref> Dok je bio u realnoj gimnaziji, Ludwig je odlučio da pati od nedostatka vere i počeo je da čita [[Arthur Schopenhauer|Arthura Schopenhauera]] na Gretlinu preporuku.{{sfn|Monk|1990|p=18}}  Verovao je u važnost ideje ispovesti. Pisao je u svojim dnevnicima o tome da je učinio veliku ispovest svojoj najstarijoj sestri, Hermine, dok je bio na realki; Ray Monk nagađa da je možda u pitanju njegov gubitak vere. Kao tinejdžer, Wittgenstein je usvojio Schopenhauerov epistemološki idealizam. Međutim, nakon što je počeo da proučava filozofiju matematike, napustio je epistemološki idealizam radi konceptualnog realizma [[Gottlob Frege|Gottloba Fregea]].{{sfn|Malcolm|1958|p=6}} U kasnijim godinama, Wittgenstein se potpuno odrekao Schopenhauera, opisujući ga kao krajnje „plitkog“ filozofa: „Schopenhauer je prilično grub mislilac... Gde počinje prava dubina, on se završava.“<ref name=":0">{{Cite book|first=Ludwig|last=Wittgenstein|translator-last=Winch|translator-first=Peter|year=1980|title=Culture and Value|url=https://archive.org/details/culturevalue0000witt|location=Chicago|publisher=University of Chicago Press|isbn=978-0-226-90435-1}}</ref>

Wittgensteinov odnos prema hrišćanstvu i prema religiji uopšte, prema kojoj je uvek imao iskrenu i predanu simpatiju, vremenom se menjao, kao štp se menjala o njegova filozofija.<ref name=":0" /> Godine 1912, Wittgenstein je pisao Russellu rekavši da su [[Wolfgang Amadeus Mozart|Mozart]] i [[Ludwig van Beethoven|Beethoven]] stvarni sinovi Božiji. Međutim, Wittgenstein se opirao formalnoj religiji, iako su verovanja njegovog dede nastavila da utiču na njega — „Ne mogu a da ne vidim svaki problem sa religiozne tačke gledišta.“<ref>Wittgenstein, Ludwig, reviewed in ''Wittgenstein's Religious Point of View'', Tim Labron</ref> Wittgenstein se u svojim ''Filozofskim istraživanjima'' pozivao na [[Augustin]]a. Filozofski, njegova misao pokazuje usklađenost sa religijskim diskursom.<ref>{{Cite journal|last=Ashford|first=Bruce R.|date=June 2007|title=Wittgenstein's Theologians: A Survey of Ludwig Wittgenstein's Impact on Theology|url=https://www.etsjets.org/files/JETS-PDFs/50/50-2/JETS_50-2_357-375_Ashford.pdf|journal=[[Journal of the Evangelical Theological Society]]|volume=50|pages=357–75|number=2|access-date=2025-01-04|archive-date=2022-10-20|archive-url=https://web.archive.org/web/20221020185734/https://www.etsjets.org/files/JETS-PDFs/50/50-2/JETS_50-2_357-375_Ashford.pdf}}</ref> Na primer, postao je jedan od najžešćih kritičara [[Scijentizam|scijentizma]] 20. veka.<ref>{{Cite magazine|last1=Monk|first1=Ray|date=20 July 1999|title=Wittgenstein's Forgotten Lesson|magazine=Prospect Magazine|url=http://www.prospectmagazine.co.uk/regulars/ray-monk-wittgenstein|access-date=24 August 2014}}</ref> Wittgensteinovo religiozno „buđenje“ se dogodilo dok je služio u austrijskoj vojsci tokom [[Prvi svjetski rat|Prvog svetskog rata]],{{sfn|Monk|1990|p=148}} kada je bio odan čitalac religioznih spisa [[Fjodor Dostojevski|Dostojevskog]] i [[Lav Tolstoj|Tolstoja]]. Na svoja ratna iskustva gledao je kao na suđenje u kojem je nastojao da se povinuje volji Božijoj, a u zapisu u dnevniku od 29. aprila 1915. piše: „Možda će mi blizina smrti doneti svetlost života. Neka me Bog prosvetli. Ja sam crv, ali kroz Boga postajem čovek. Neka je Bog sa mnom. Amin.“{{sfn|Monk|1990|p=138}} Otprilike u to vreme, Wittgenstein je pisao da je „hrišćanstvo zaista jedini siguran put do sreće“, ali je odbacio ideju da religiozna vera zahteva da samo jedna određena doktrina bude istinita. On je religioznu veru posmatrao kao način življenja i suprotstavljao se racionalnoj argumentaciji ili dokazima za Boga. Sa godinama, produbljivanje lične duhovnosti dovelo je do nekoliko objašnjenja i pojašnjenja, dok je on rešavao jezičke probleme u religiji — napadajući, na primer, iskušenje da se racionalno dokazuje postojanje Boga. Kada mu je rad teško polazio za rukom 1947. godine napisao je: „Dobio sam pismo od prijatelja iz Austrije, sveštenika. Rekao je da se nada da će moj rad proći dobro, ako takva bude Božija volja. E, sad to je sve što želim: ako takva bude Božja volja.“<ref name="ReferenceA">Rush Rhees, "Ludwig Wittgenstein: Personal Recollections"</ref> Njegov bliski prijatelj Norman Malcolm je napisao: „Kasniji period Wittgensteinovog života bio je snažno obeležen religioznom mišlju i senzibilitetom. Sklon sam da mislim da je bio više religiozan od mnogih ljudi koji sebe ispravno smatraju vernicima.“ Iako je Wittgenstein bio zainteresovan za [[katoličanstvo]], nije sebe smatrao katolikom. Prema Malcolmu, Wittgenstein je smatrao da je katoličanstvo više način života nego skup uverenja, i nije prihvatao doktrinu nijedne religije.{{Efn|„Verujem da su Wittgensteina njegov karakter i iskustvo pripremili da svari ideju o Bogu koji sudi i otkupljuje. Ali svaka kosmološka koncepcija Božanstva, izvedena iz pojmova uzroka ili beskonačnosti, mu je bika odbojna. Nije bio tolerantan prema 'dokazima' da Bog postoji, niti prema pokušajima da se religiji da racionalna osnova. ... Ne želim da ostavljam utisak da je Wittgenstein prihvatio bilo koju religiju — sigurno nije — ili da je bio religiozna osoba. Ali mislim da je u njemu, u nekom smislu, postojala mogućnost religije. Verujem da je na religiju gledao kao na 'oblik života' (da upotrebim izraz iz ''Istraživanja'') u kome nije učestvovao, ali sa kojim se saosećao i koji ga je veoma interesovao. One koji su učestvovali je poštovao – iako je i ovde, kao i drugde, prezirao neiskrenost. Pretpostavljam da je smatrao da je vera zasnovana na određenim karakternim osobinama i volji koje on sam nije posedovao. O Smythiesu i Anscombe, koji su oboje postali rimokatolici, jednom mi je rekao: 'Nikako nisam mogao da sebe nateram da verujem u sve stvari u koje oni veruju.' Mislim da ovom primedbom nije omalovažavao njihovu veru. To je pre bilo zapažanje o njegovom sopstvenom kapacitetu da bude vernik.“{{sfn|Malcolm|2001|pp=59–60}}}} Neki biografi smatraju da je Wittgenstein bio [[Agnosticizam|agnostik]].{{efn|„Da li je Wittgensteim bio religiozan? Ako ga nazovemo agnostikom, ovo se ne sme razumeti u smislu poznatog polemičkog agnosticizma koji se koncentriše na i ponosi argumentom da čovek nikada neće saznati istinu o postojanju Božanstva. Ideja o Bogu, u Biblijskom smislu, slika Boga kao tvorca sveta, jedva da je ikada zaokupljala Wittgensteinovu pažnju... ali pojam [[sudnji dan|sudnjeg dana]] ga je duboko zabrinjavao.“<ref>{{Cite book|first=William|last=Child|year=2011|title=Wittgenstein |page=218|publisher=Taylor & Francis |isbn=978-1-136-73137-2}}</ref>}}{{sfn|Kanterian|2007|pp=145–146}}

=== Uticaj Ottoa Weiningera i lični odnosi ===
[[Datoteka:Wittgenstein with friends drinking coffee.jpg|lijevo|mini|284x284px|Wittgenstein (treći zdesna) sa porodicom, prijateljima i Respingerovom (skroz levo) u [[Beč]]u, 1920-e. Iza njega stoji bista koju je izvajao.]]
Veliki uticaj na Wittgensteinov život i filozofiju imao je ''Geschlecht und Charakter'' (''Pol i karakter'') austrijsko-jevrejskog filozofa [[Otto Weininger|Ottoa Weiningera]]. Weininger je smatrao da koncepti muškarca i žene postoje samo kao [[Teorija ideja|platonski oblici]] i da Jevreji imaju tendenciju da otelotvore platonsku ženstvenost. Dok su muškarci u osnovi racionalni, žene deluju samo na nivou svojih emocija i polnih organa. Jevreji su, kako je tvrdio, slični, zasićeni ženstvenošću, bez osećaja za dobro i loše, i bez duše. Weininger tvrdi da muškarac mora da bira između svoje muške i ženske strane, svesti i nesvesnosti, platonske ljubavi i seksualnosti. Ljubav i seksualni porivi su suprotstavljeni, a ljubav između žene i muškarca je stoga osuđena na bedu ili nemoral. Jedini život koji vredi živeti je duhovni — živeti kao žena ili Jevrejin znači da pojedinac uopšte nema pravo na život; mora se birati između genijalnosti i smrti. Weininger je izvršio samoubistvo 1903. godine, ubrzo nakon objavljivanja knjige.{{sfn|Monk|1990|pp=19–26}} Wittgenstein, tada 14-godišnjak, prisustvovao je njegovoj sahrani. Weiningerova filozofija je uticala na Wittgensteinov stav da treba razdvojiti seksualne odnose od ljubavi. Kao profesor na [[Univerzitet u Cambridgeu|Univerzitetu u Cambridgeu]], Wittgenstein je delio primerke Weiningerove knjige svojim zapanjenim kolegama. Rekao je da su Weiningerovi argumenti pogrešni, ali da je interesantan način na koji su pogrešni.<ref>{{Cite book|page=216|title=Philosophical Tales|last=Cohen|first=M.|publisher=Blackwell|year=2008}}</ref> U pismu 23. avgusta 1931. godine, napisao je G.E. Mooru:

{{Blockquote|tekst=„Dragi Moore,<br />Zahvaljujem se na pismu. Sasvim mi je jasno zašto se ne divite mnogo Weiningeru, i zbog užasnog prevoda i zbog činjenice da Vam je W., sasvim sam siguran, stran. Tačno je da je bizaran, ali je sjajan i bizaran. Sa njim se čovek ne treba, odnosno ne može složiti, ali njegova veličina leži u onome sa čime se ne slažemo. Njegova velika greška je ono što je sjajno, to jest, ako samo dodate '~' celoj knjizi, ona govori važnu istinu.“{{sfn|McGuinness|208|p=141}}}}

Wittgenstein je imao romantične odnose i sa muškarcima i sa ženama. Uopšteno se veruje da se zaljubio u najmanje tri muškarca i da je imao veze sa poslednja dva; David Pinsent 1913. godine, Francis Skinner 1930. i Ben Richards kasnih 1940-ih.{{sfn|Monk|1990|pp=583–586}} Kasnije je tvrdio da je, kao tinejdžer u Beču, imao aferu sa ženom. Pored toga, 1920-ih se zaljubio u mladu Švajcarku, Marguerite Respinger, čiju je bistu izvajao. Razmatrao je brak sa njom, pod uslovom da neće imati decu; Respinger je odlučila da ne želi takav brak i rastali su se.{{sfn|Monk|1990|pp=238–240, 258, 280–281, 294, 318–319}}
[[Datoteka:51. Wittgenstein and Ben Richards in London.jpg|mini|254x254px|Wittgenstein (desno) sa Benom Richardsom u [[London]]u, 1940-e]]
Wittgensteinova veza sa Pinsentom razvila se tokom perioda njegovog intelektualnog formiranja i dobro je dokumentovana. Bertrand Russell je upoznao Wittgensteina i Pinsenta tokom leta 1912. godine. Pinsent je bio student matematike i bio je u srodstvu sa [[David Hume|Davidom Humom]], a Wittgenstein i on su se ubrzo veoma zbližili. Zajedno su radili na eksperimentima o ulozi ritma u muzici. Wittgenstein je predao rad na ovu temu Britanskoj asocijaciji psihologa u Cambridgeu 1912. Takođe su putovali zajedno; otputovali su na [[Island]] u septembru 1912. — troškove je platio Wittgenstein, uključujući putovanje prvom klasom, iznajmljivanje privatnog voza i novu odeću. Pored Islanda, Wittgenstein i Pinsent su 1913. otputovali u [[Norveška|Norvešku]]. Tokom određivanja destinacije, Wittgenstein i Pinsent su posetili turističku agenciju u potrazi za lokacijom koja bi ispunjavala sledeće kriterijume: malo selo koje se nalazi na fjordu, lokacija udaljena od drugih turista, i mirna destinacija koja im omogućava da studiraju logiku i pravo.{{sfn|von Wright|1990|p=221}} Odabravši Øystese, Wittgenstein i Pinsent su stigli u malo selo 4. septembra 1913. Tokom odmora koji je trajao skoro tri nedelje, Wittgenstein je radio na svojim studijama. Ogroman napredak u logici tokom njihovog boravka naveo ga je da izrazi Pinsentu svoju ideju o napuštanju Cambridgea i povratku u Norvešku da nastavi svoj rad. Pinsentovi dnevnici pružaju uvide u Wittgensteinovu ličnost: nervoznu i osetljivu na najsitnije promene u Pinsentovom raspoloženju.{{sfn|Monk|1990|p=58ff}} Takođe je pisao da je Wittgenstein često bio „apsolutno mrzovoljan i grub“.{{sfn|Monk|1990|p=85}} Pinsent je u svojim dnevnicima pisao o kupovini nameštaja kod Wittgensteina u Cambridgeu nakon što je dobio sobu u Trinitiju. Većina onoga što su našli u prodavnicama nije bilo dovoljno minimalističko za Wittgensteina: „Otišao sam i pomogao mu da istraži nameštaj po raznim radnjama... Bilo je prilično zabavno: On je užasno izbirljiv i potpuno smo izludeli prodavca, dok je Wittgensteinov odgovor na 90% onoga što nam je pokazao bio 'Ne — zverski!'“{{sfn|Kanterian|2007|p=40}} U maju 1912. je napisao da je Wittgenstein tek počeo da proučava istoriju filozofije: „Izražava najnaivnije iznenađenje što su svi filozofi koje je nekada neznalački obožavao ipak glupi i nepošteni i što prave odvratne greške!“{{sfn|Kanterian|2007|p=40}} Poslednji put su se videli 8. oktobra 1913. u Birminghamu, tadašnjoj rezidenciji porodice Pinsent: „Ustao sam u 6:15 da ispratim Ludwiga. Morao je da se vrati veoma rano — u Cambridge — jer tamo ima mnogo posla. Ispratio sam ga iz kuće taksijem u 7:00 — da stigne na voz u 7:30 sa New Street stanice. Tužan je bio rastanak od njega.“{{sfn|von Wright|1990|p=88}} Wittgenstein je otišao da živi u Norveškoj.

Zbližio se sa Keithom Kirkom, prijateljem Francisa Skinnera, studenta matematike sa kojim je bio u vezi sve do Skinnerove smrti 1941. od dečije paralize. Skinner je odustao od akademskih ambicija, bar delimično zahvaljujući Wittgensteinovom uticaju, i radio je kao mehaničar zajedno sa Kirkom 1939. godine. Wittgenstein je Kirku držao lekcije iz fizike kako bi mu pomogao da položi ispite. Tokom perioda usamljenosti u bolnici, napisao je u svom dnevniku: „Deset dana nisam čuo ništa više od K., iako sam pre nedelju dana tražio vesti od njega. Mislim da je možda raskinuo sa mnom. ''Tragična'' pomisao!“ Kirk se oženio i više se nikad nisu sreli.

Tokom perioda rada u Gajevoj bolnici, 1947. godine, Wittgenstein je započeo odnos sa Benom Richardsom, studentom medicine, pišući u svom dnevniku: „Jedina stvar koju je moja ljubav prema B. učinila za mene je ovo: prenela je druge sitne brige u vezi sa mojom pozicijom i mojim radom u drugi plan.“{{sfn|Monk|1990|p=493}}

== Filozofska dela ==
Wittgensteinov rad se obično deli na dva glavna perioda: rani Wittgenstein (''[[Tractatus Logico-Philosophicus|Logičko-filozofski traktat]]'') i kasni Wittgenstein (''[[Filozofska istraživanja]]''), pri čemu neki vide ova dva perioda kao potpuno različita, a drugi naglašavaju postepenu tranziciju između dva dela kroz analizu Wittgensteinovih neobjavljenih radova (''Nachlass''). „Rani Wittgenstein“ se bavio logičkim odnosom između propozicija i sveta, i verovao je da je davanjem prikaza logike koja leži u osnovi ovog odnosa rešio sve filozofske probleme. „Kasniji Wittgenstein” je, međutim, odbacio mnoge pretpostavke ''Traktata'', tvrdeći da se značenje reči najbolje razume kroz njenu upotrebu u okviru date „jezičke igre.“<ref>{{Cite journal|last1=Proops|first1=Ian|year=2001|title=The New Wittgenstein: A Critique|url=https://static.hum.uchicago.edu//philosophy/conant/Ian%20Proops%20The%20New%20Wittgenstein%20A%20Critique.pdf|journal=European Journal of Philosophy|volume=9|issue=3|pages=375–404|doi=10.1111/1468-0378.00142|access-date=16 February 2018}}</ref> Većina njegovih filozofskih radova, sa izuzetkom ''Traktata'', su posthumno objavljeni.<ref name="Glock2">{{Cite book|last1=Glock|first1=Hans-Johann|editor1-last=Kahane|editor1-first=Guy|editor2-last=Kanterian|editor2-first=Edward|editor3-last=Kuusela|editor3-first=Oskari|title=Wittgenstein and his interpreters: Essays in memory of Gordon Baker|url=https://archive.org/details/wittgensteinhisi0000unse|date=2007|publisher=Blackwell|isbn=978-1-4051-2922-0|pages=[https://archive.org/details/wittgensteinhisi0000unse/page/n54 37]–65|chapter=Perspectives on Wittgenstein: An intermittently opinionated survey}}</ref>

=== Rani Wittgenstein i ''Logičko-filozofski traktat'' ===
[[Datoteka:Tractatus title page 1922 Harcourt.png|mini|302x302px|Naslovna strana prvog engleskog izdanja ''[[Tractatus Logico-Philosophicus|Traktata]]'', 1922.]]
Cilj ''[[Tractatus Logico-Philosophicus|Logičko-filozofskog traktata]]'' (''Tractatus Logico-Philosophicus'', {{Lang-de|Logisch-Philosophische Abhandlung}}) je da otkrije odnos između jezika i sveta: šta se o njemu može reći, a šta samo pokazati. Wittgenstein tvrdi da logička struktura jezika pruža granice značenja. Granice jezika su, prema njemu, granice filozofije. Veliki deo filozofije uključuje pokušaje da se kaže neizrecivo: „Ono što uopšte možemo da kažemo može se jasno reći“, tvrdi on. O bilo čemu izvan toga — o religiji, etici, estetici, mistici — ne može se raspravljati. One same po sebi nisu besmislene, ali svaka izjava o njima mora biti.<ref name="Grayling16">{{Cite book|author-link=A. C. Grayling|last=Grayling|first=A. C.|title=Wittgenstein: A Very Short Introduction|publisher=Oxford University Press|year=2001|url=https://archive.org/details/wittgensteinvery00acgr|url-access=registration|page=16ff|isbn=978-0-19-285411-7}}</ref> U predgovoru je napisao: „Knjiga će, dakle, povući granicu razmišljanju, tačnije — ne razmišljanju, već izražavanju misli; jer, da bismo povukli granicu razmišljanju, moramo biti u stanju da mislimo sa obe strane ove granice (zbog toga bi trebalo da budemo u stanju da mislimo ono što se ne može misliti).“ Knjiga ima 75 stranica — „Što se tiče kratkoće knjige, strašno mi je žao zbog nje... Ako biste me iscedili kao limun, ništa više ne biste dobili od mene“, rekao je Ogdenu — i predstavlja 7 osnovnih izjava (označenih brojevima od 1 do 7), zajedno sa komentarima na svaku izjavu (koji su označeni sa npr. 1.1, 1.11, 1.12 itd.):{{sfn|Monk|1990|p=207}}<blockquote>{{div col|colwidth=44em}}

# ''Die Welt ist alles, was der Fall ist''.
# ''Was der Fall ist, die Tatsache, ist das Bestehen von Sachverhalten''.
# ''Das logische Bild der Tatsachen ist der Gedanke''.
# ''Der Gedanke ist der sinnvolle Satz''.
# ''Der Satz ist eine Wahrheitsfunktion der Elementarsätze''.
# ''Die allgemeine Form der Wahrheitsfunktion ist: <math>[\bar p,\bar\xi, N(\bar\xi)]</math>. Dies ist die allgemeine Form des Satzes''.
# ''Wovon man nicht sprechen kann, darüber muß man schweigen''.

# ''Svet je sve što je slučaj.''
# ''Ono što je slučaj, činjenica, jeste postojanje stanja stvari.''
# ''Logička slika činjenice je misao.''
# ''Misao je smislen iskaz.''
# ''Iskaz je istinitosna funkcija elementarnih iskaza.''
# ''Opšta forma istinitosne funkcije izgleda ovako: <math>[\bar p,\bar\xi, N(\bar\xi)]</math>. To je opšta forma iskaza.''
# ''O čemu se ne može govoriti, o tome se mora ćutati.''

{{div col end}}</blockquote>

=== Kasni Wittgenstein i ''Filozofska istraživanja'' ===
Ranih 1930-ih Wittgenstein polako počinje da odstupa od stavova izloženih u ''Traktatu''.<ref name="британика 2" /> ''Plava knjiga'', skup beleški koje je diktirao svom razredu na Cambridgeu (1933–1934), sadrži začetke Wittgensteinovih kasnijih razmišljanja o jeziku i smatra se prekretnicom u njegovoj filozofiji jezika. ''[[Filozofska istraživanja]]'' su objavljena u dva dela 1953. godine, dve godine nakon Wittgensteinove smrti. Većina prvog dela bila je spremna za štampanje već 1946. godine, ali je Wittgenstein povukao spis od svog izdavača. Drugi deo dodali su njegovi urednici [[Elizabeth Anscombe]] i [[Rush Rhees]]. Wittgenstein traži od čitaoca da misli o jeziku kao o mnoštvu jezičkih igara u okviru kojih se delovi jezika razvijaju i funkcionišu. On tvrdi da zagonetnost filozofskih problema proizilazi iz propalih pokušaja filozofa da razmotre značenje reči nezavisno od njihovog konteksta, upotrebe i gramatike — što je on nazvao „jezikom koji je otišao na odmor.“[[File:Kaninchen_und_Ente.png|veza=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Kaninchen_und_Ente.png|mini|222x222px|Ilustracija „zeca-patke“ o kojoj se govori u ''[[Filozofska istraživanja|Filozofskim istraživanjima]]'', II deo]]Prema Wittgensteinu, filozofski problemi nastaju kada je jezik prisiljen iz svog pravog doma u metafizičko okruženje, gde su uklonjeni svi poznati i neophodni orijentiri i kontekstualni tragovi. On opisuje ovo metafizičko okruženje kao led bez trenja: tamo gde su uslovi naizgled savršeni za filozofski i logički savršen jezik, svi filozofski problemi se mogu rešiti bez mutnih efekata svakodnevnih konteksta; ali gde, upravo zbog odsustva trenja, jezik u stvari ne može da opstane. Wittgenstein tvrdi da filozofi moraju da napuste led bez trenja i da se vrate na „grubo tlo” običnog jezika u upotrebi. Veliki deo ''Istraživanja'' sastoji se od primera kako se prvi lažni koraci mogu izbeći, tako da se filozofski problemi razreše, a ne reše: „Jasnoća kojoj težimo je zaista ''potpuna'' jasnoća. Ali to jednostavno znači da filozofski problemi treba ''potpuno'' da nestanu.“

=== Druga dela ===
Wittgensteinova arhiva neobjavljenih radova obuhvatala je 83 spisa, 46 kucanih tekstova i 11 diktata, čija je procenjena dužina oko 20 000 stranica. Procenjeno je da je skoro jedna trećina nacrta, revizija, ispravki i beleški pogodna za štampanje.{{sfn|Stern|2010}} Internet stranica [[Univerzitet u Bergenu|Univerziteta u Bergenu]] omogućava pristup gotovo celokupnom materijalu i transkripcijama.<ref>{{Cite web|title=Wittgenstein's Nachlass|url=http://wab.uib.no/wab_nachlass.page/|access-date=2022-11-10|website=wab.uib.no}}</ref> Dve dodatne kutije spisa, za koje se smatralo da su uništene tokom Drugog svetskog rata, su pronađene 2011. godine. za koje se smatralo da su izgubljene tokom [[Drugi svjetski rat|Drugog svetskog rata]].<ref>{{Cite news|title=The case full of new Wittgenstein|newspaper=[[The Times]]|language=en|url=https://www.thetimes.co.uk/article/the-case-full-of-new-wittgenstein-tlhbmf3vl9l|access-date=2020-10-17|issn=0140-0460|url-access=subscription}}</ref>

Najmanje tri druga dela su uglavnom završena. Dva od ova tri dela su ''Filozofske napomene'' i ''Filozofska gramatika''. Wittgensteinov književni (ko)izvršilac [[G. H. von Wright]] je izjavio: „Ona su praktično završena dela. Ali Wittgenstein ih nije objavio.“<ref>{{Cite book|last=Malcolm|first=Norman|title=Ludwig Wittgenstein: A Memoir|edition=2nd|url=https://archive.org/details/ludwigwittgenste00malcrich|url-access=registration|location=Oxford|publisher=Oxford University Press|date=1984|isbn=978-0-19-924759-2|page=[https://archive.org/details/ludwigwittgenste00malcrich/page/12 12]}} (p. 13 in the first edition)</ref> Treći je bio ''Napomene o boji'': „Napisao je mnogo o konceptu boja, a od ovog materijala je pravio odlomke i beskonačno ih polirao, svodeći ga na manje delo.“<ref>{{Cite book|last=Wittgenstein|first=Ludwig|title=On Certainty|location=New York|publisher=Harper & Row|year=1969|isbn=978-0-06-131686-9|page=vie|url-access=registration|url=https://archive.org/details/oncertainty00witt}}</ref>

== Nasleđe ==
[[Bertrand Russell]] je opisao Wittgensteina kao „možda najsavršeniji primer genija u tradicionalnom smislu: strastven, dubokouman, intenzivan i dominantan“.{{sfn|McGuinness|1988|p=118}}

Anketa iz 1999. sprovedena među američkim univerzitetskim profesorima rangirala je ''Istraživanja'' kao najbitnije filozofsko delo 20. veka, ističući ih kao „suštinsko remek delo filozofije dvadesetog veka, privlačno spektrumu različitih specijalizacija i filozofskih smerova.“<ref name=":4" /> ''Istraživanja'' su takođe rangirana 54. na listi najuticajnijih radova dvadesetog veka u polju kognitivnih nauka koju je pripremio Centar za kognitivne nauke [[Univerzitet u Minnesoti|Univerziteta u Minnesoti]].<ref name="milproj">{{Cite web|title=The one hundred most influential works in cognitive science in the 20th century|url=http://www.cogsci.umn.edu/OLD/calendar/past_events/millennium/final.html|website=Millennium Project|archive-url=https://web.archive.org/web/20111011092046/http://www.cogsci.umn.edu/OLD/calendar/past_events/millennium/final.html|archive-date=11 October 2011}}</ref> Duncan J. Richter sa Vojnog instituta u Virginiji, koji je pisao za ''[[Internet Encyclopedia of Philosophy]]'' (IEP), opisao je Wittgensteina kao „jednog od najuticajnijih filozofa dvadesetog veka, često smatran najvažnijim od [[Immanuel Kant|Immanuela Kanta]]“.<ref>{{Cite web|last=Richter|first=Duncan J.|title=Ludwig Wittgenstein (1889–1951)|url=https://iep.utm.edu/wittgens/|access-date=16 February 2022|website=[[Internet Encyclopedia of Philosophy]]}}</ref> [[Peter Hacker]] tvrdi da se Wittgensteinov uticaj na analitičku filozofiju 20. veka može pripisati njegovom ranom uticaju na [[Bečki krug]] i kasnijem uticaju na oksfordsku [[Filozofija svakodnevnog jezika|školu „svakodnevnog jezika”]] i filozofe sa Cambridgea.<ref name="hacker">{{Cite web|title=Peter Hacker|url=http://philosophynow.org/issues/58/Peter_Hacker|website=Philosophy Now|access-date=17 October 2013}}</ref> Neki ga smatraju jednim od najvećih filozofa moderne ere.<ref name=":02">{{Cite encyclopedia|title=Ludwig Wittgenstein|encyclopedia=[[The Stanford Encyclopedia of Philosophy]]|url=https://plato.stanford.edu/archives/spr2020/entries/wittgenstein/|access-date=17 May 2021|date=May 2, 2018|orig-date=First published Fri Nov 8, 2002|last2=Matar|first2=Anat|last1=Biletzki|first1=Anat}}</ref>

Uprkos svom dubokom uticaju na analitičku filozofiju, Wittgensteinovo delo nije uvek naišlo na pozitivan prijem. Argentinsko-kanadski filozof [[Mario Bunge]] smatra da je „Wittgenstein popularan jer je trivijalan.“<ref name="Bunge1">{{Cite web|author=Bunge, Mario|year=2020|title=Mario Bunge nos dijo: "Se puede ignorar la filosofía, pero no evitarla"|work=Filosofía & co.|url=https://www.filco.es/mario-bunge-no-evitar-filosofia/|trans-title=Mario Bunge told us: "Philosophy can be ignored, but it cannot be avoided"|publisher=Filosofía&Co|language=es}}</ref>. Prema njemu, Wittgensteinova filozofija jezika je trivijalna i plitka jer ignoriše [[Lingvistika|naučnu lingvistiku]].<ref name="Bunge2">{{Cite book|author=Bunge, Mario|year=2010|title=Philosophy in Crisis: The Need for Reconstruction|chapter=10|location=New York|publisher=Prometheus Books}}</ref><ref name="Bunge3">{{Cite book|author=Bunge, Mario|year=1999|title=Social Science Under Debate: A Philosophical Perspective|url=https://archive.org/details/socialscienceund0000bung|page=[https://archive.org/details/socialscienceund0000bung/page/n76 57]|location=Toronto|publisher=University of Toronto Press}}</ref> Bunge takođe smatra da je Wittgensteinova filozofija uma spekulativna jer nije zasnovana na naučnim istraživanjima u oblasti [[Psihologija|psihologije]].<ref name="Bunge4">{{Cite book|author=Bunge, Mario|author2=Ardila, Rubén|year=1987|title=Philosophy of Psychology|page=11|location=New York|publisher=Springer-Verlag}}</ref>

=== Tumačenja ===
Postoje različita tumačenja Wittgensteinove misli. Njegov prijatelj i kolega [[G.H. von Wright|Georg Henrik von Wright]] je rekao: „Bio je mišljenja... da su njegove ideje uglavnom pogrešno shvaćene i iskrivljene čak i od strane onih koji su se izjašnjavali da su njegovi učenici. Sumnjao je da će ga u budućnosti bolje razumeti. Jednom je rekao da se oseća kao da piše za ljude koji će razmišljati na sasvim drugačiji način, udisati drugačiji životni vazduh od današnjih ljudi.“{{sfn|Malcolm|1958|pp=1-2}}

Jedna značajna debata tiče se rada tumača koji se vode kao učenici Nove Wittgensteinova škole, kao što su [[Cora Diamond]], [[Alice Crary]], and [[James F. Conant]]. Dok se ''Traktat'', posebno u svom zaključku, čini paradoksalnim i samopodrivajućim, akademici Nove Wittgensteinove škole se zalažu za „terapeutsko“ razumevanje Wittgensteinovog dela — „razumevanje Wittgensteina kao težnje, ne da unapredi metafizičke teorije, već da nam pomogne da se sami izbavimo iz zabune u koju se zaplićemo kada filozofiramo“. Da bi podržali ovaj cilj, akademici predlažu da čitalac pristupi ''Traktatu'' kao jednoj „običnoj besmislici“ — tvrdeći da on ne pokušava da prenese suštinsku filzofsku misao, već jednostavno pokušava da natera čitaoca da napusti filozofske spekulacije. Terapijski pristup vuče korene iz filozofskog rada [[John Wisdom|Johna Wisdoma]]<ref>{{Cite book|first=John|last=Wisdom|title=Philosophy and Psycho-Analysis|publisher=Blackwell|date=1953}}</ref> i recenzije ''Plave knjige'' koju je napisao [[Oets Kolk Bouwsma]].<ref>{{Cite journal|last1=Bouwsma|first1=O.K.|date=16 March 1961|title=The Blue Book|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-philosophy_1961-03-16_58_6/page/n2|journal=The Journal of Philosophy|volume=58|issue=6|pages=141–162|doi=10.2307/2023409|jstor=2023409}}</ref> Terapijski pristup nije bez kritičara — filozof [[Hans-Johann Glock]] tvrdi da je pogled da je ''Traktat'' „obična besmislica“ u suštini „sukobljen sa spoljnim dokazima, spisima i razgovorima u kojima Wittgenstein navodi da je ''Traktat'' posvećen ideji neizrecive misli.“<ref name="Glock2"/> [[Hans Sluga]] i [[Rupert Read]] zagovarali su „postterapeutsko“ ili „liberatorsko“ tumačenje Wittgensteina.<ref>{{Cite book|last=Read|first=Rupert|url=https://www.taylorfrancis.com/books/mono/10.4324/9781003090977/wittgenstein-liberatory-philosophy-rupert-read|title=Wittgenstein's Liberatory Philosophy: Thinking Through His Philosophical Investigations|year=2020|doi=10.4324/9781003090977|isbn=978-1-00-309097-7|s2cid=224868256}}</ref>

==== Bertrand Russell ====
U oktobru 1944. Wittgenstein se vratio u [[Cambridge]] otprilike u isto vreme kao i Russell, koji je nekoliko godina živeo u [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]]. Russell se vratio u Cambridge nakon reakcije u SAD na njegove spise o moralu i religiji. Wittgenstein je o Russellovim delima rekao Druriju: „Russellove knjige treba da budu ukoričene u dve boje... one koje se bave matematičkom logikom u crvenoj, i koje svi studenti filozofije treba da čitaju, i oni koji se bave etikom i politikom u plavom, koje ne treba nikome dozvoliti da čita.“{{sfn|Monk|1990|p=471}}

Rusell je imao slične izjave o Wittgensteinovom kasnijem radu: „U Wittgensteinovim ''Filozofskim istraživanjima'' nisam našao ništa što mi se činilo zanimljivim i ne razumem zašto cela škola nalazi važnu mudrost u toj knjizi. Psihološki ovo je iznenađujuće. Raniji Wittgenstein, koga sam intimno poznavao, bio je zavisnik od strastveno intenzivnog razmišljanja, duboko svestan teških problema kojih sam, kao i on, bio svestan, i bio je (ili sam bar tako mislio) istinski filozofski genije. Kasniji Wittgenstein, naprotiv, izgleda da se umorio od ozbiljnog razmišljanja i da je izmislio doktrinu koja bi takvu aktivnost učinila nepotrebnom. Ni na trenutak ne verujem da je doktrina koja ima ove lenje posledice istinita. Shvatam, međutim, da sam pristran jer, ako je njegovo delp istinito, filozofija je, u najboljem slučaju, blaga pomoć leksikografima, a u najgorem, beznačajna zabava tokom čajanke.“<ref>{{Cite book|title=My Philosophical Development|url=https://archive.org/details/myphilosophicald0000russ|last=Russell|first=Bertrand|publisher=Allen & Unwin|year=1959|isbn=978-0-04-192015-4|location=New York|pages=[https://archive.org/details/myphilosophicald0000russ/page/n219 216]–217}}</ref>

== Napomene ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist}}

== Literatura ==
{{Refbegin|30em}}
* {{Cite book|last=Bartley|first=William Warren|author-link=W.W. Bartley III|title=Wittgenstein|year=1994|orig-date=1973|publisher=Open Court|isbn=978-0-397-00751-6|url=https://books.google.com/books?id=mNe0xwEACAAJ}}
* {{Cite book|editor-last=Beaney|editor-first=Michael|title=The Frege Reader|year=1997|publisher=Blackwell}}
* {{Cite book|last=Braithwaite|first=R. B.|editor1=Alice Ambrose|editor2=Morris Lazerowitz|title=G.E. Moore: Essays in Retrospect|url=https://archive.org/details/gemooreessaysinr0000ambr|chapter=George Edward Moore, 1873–1958|year=1970|publisher=Allen & Unwin}}
* {{Cite book|last1=Crary|first1=Alice|last2=Reed|first2=Rupert|title=The New Wittgenstein|year=2000|publisher=[[Routledge]]|title-link=The New Wittgenstein}}
* {{Cite book|editor-last=Diamond|editor-first=Cora|title=Wittgenstein's Lectures on the Foundations of Mathematics|year=1989|publisher=University Of Chicago Press}}
* {{Cite book|last=Drury|first=Maurice O'Connor|title=The Danger of Words and Writings on Wittgenstein|year=1973|publisher=[[Routledge and Kegan Paul]]}}
* {{Cite book|last=Drury|first=Maurice O'Connor|editor-last=Rhees|editor-first=Rush|title=Recollections of Wittgenstein|chapter=Conversations with Wittgenstein|year=1984|location=New York|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-287628-7|url=https://books.google.com/books?id=MPnWAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|last1=Edmonds|first1=David|last2=Eidinow|first2=John|title=Wittgenstein's Poker|year=2001|publisher=Ecco|title-link=Wittgenstein's Poker}}
* {{Cite book|last1=Flowers|first1=F.A. III|last2=Ground|first2=Ian|year=2015|title=Portraits of Wittgenstein, Volume 1|publisher=[[Bloomsbury Academic]]|isbn=978-1-4725-8978-1|url=https://books.google.com/books?id=7VfiCgAAQBAJ}}
* {{Cite book|last1=Flowers|first1=F.A. III|last2=Ground|first2=Ian|year=2018|title=Portraits of Wittgenstein|publisher=[[Bloomsbury Academic]]|edition=Abridged|isbn=978-1-350-04663-4|url=https://books.google.com/books?id=KVlkDwAAQBAJ}}
* {{Cite book|last=Goldstein|first=Laurence|title=Clear and Queer Thinking: Wittgenstein's Development and his Relevance to Modern Thought|year=1999|publisher=Rowman & Littlefield|isbn=978-0-8476-9546-1|url=https://books.google.com/books?id=EvHPNoKvmf0C}}
* {{Cite book|last1=Hamann|first1=Brigitte|translator-last=Thornton|translator-first=Thomas|title=Hitler's Vienna: A Dictator's Apprenticeship|year=2000|publisher=Oxford University Press|url=https://books.google.com/books?id=GHJjAgAAQBAJ|isbn=978-0-19-514053-8}}
* {{Cite book|last=Kanterian|first=Edward|title=Ludwig Wittgenstein|year=2007|publisher=[[Reaktion Books]]|isbn=978-1-86189-320-8}}
* {{Cite book|last1=Kenny|first1=Anthony|year=1984|title=The Legacy of Wittgenstein|url=https://archive.org/details/legacyofwittgens0000kenn|publisher=Basil Blackwell|location=Oxford|isbn=978-0-6311-5063-3}}
* {{Cite book|editor-last=Klagge|editor-first=James Carl|title=Wittgenstein: Biography and Philosophy|year=2001|publisher=[[Cambridge University Press]]|isbn=978-0-521-00868-6|url=https://books.google.com/books?id=FWAX4Ff69SwC}}
* {{Cite book|last=Kripke|first=Saul|author-link=Saul Kripke|title=Wittgenstein on Rules and Private Language|year=1982|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-95401-4|url=https://books.google.com/books?id=N5I3hNIS_yIC}}
* {{Cite book|last=Malcolm|first=Norman|author1-link=Norman Malcolm|title=Ludwig Wittgenstein: A Memoir|year=1958|publisher=Oxford University Press}}
* {{Cite book|last1=Malcolm|first1=Norman|year=2001|title=Ludwig Wittgenstein: A Memoir|edition=2nd|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-924759-2}}
* {{harvc|last=Mays|first=Wolfe|c=Wittgenstein in Cambridge|year=2015|in1=Flowers|in2=Ground}}
* {{Cite book|last=McGuinness|first=Brian|title=Wittgenstein: A Life: Young Ludwig 1889–1921|year=1988|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-06496-6|url=https://books.google.com/books?id=V09csBjMETwC}} [https://books.google.com/books?id=V09csBjMETwC&pg=PA51 pp. 51ff]
* {{Cite book|last=McGuinness|first=Brian|title=Wittgenstein in Cambridge: Letters and Documents 1911–1951|year=2008|publisher=Wiley-Blackwell}}
* {{Cite book|last=Monk|first=Ray|title=Ludwig Wittgenstein: The Duty of Genius|url=https://books.google.com/books?id=bYIZyldMZL8C|year=1990|publisher=Free Press|isbn=978-1-4481-1267-8}}
* {{Cite book|author-link=Ray Monk|last=Monk|first=Ray|title=How to Read Wittgenstein|publisher=W.W. Norton & Company|year=2005|isbn=978-1-86207-724-9|url=https://books.google.com/books?id=jRnXAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|editor-last1=Nedo|editor-first1=Michael|editor-last2=Ranchetti|editor-first2=Michele|title=Ludwig Wittgenstein: sein Leben in Bildern und Texten|year=1983|publisher=Suhrkamp|isbn=978-3-518-04673-9|url=https://books.google.com/books?id=2Cl3AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|last=Russell|first=Bertrand|title=Autobiography|year=1998|publisher=Routledge|isbn=978-0-415-18985-9|url=https://books.google.com/books?id=SlMrmmrNuEoC}}
* {{Cite book|last=Sluga|first=Hans|title=Wittgenstein|publisher=Wiley-Blackwell|location=Malden, MA|year=2011|isbn=978-1-4443-4329-8|url=https://books.google.com/books?id=1wqYHjoA81AC}}
* {{Cite book|last1=Sluga|first1=Hans|author-link=Hans Sluga|last2=Stern|first2=David G.|title=The Cambridge Companion to Wittgenstein|publisher=Cambridge University Press|year=1996|isbn=978-0-521-46591-5|url=https://books.google.com/books?id=DtNoEoshjfkC}}
* {{Cite journal|last=Stern|first=David|date=September 2010|title=The Bergen Electronic Edition of Wittgenstein's ''Nachlass''|url=https://www.academia.edu/1854436|journal=[[European Journal of Philosophy]]|volume=18|issue=3|pages=455–467|doi=10.1111/j.1468-0378.2010.00425.x}}
* {{Cite book|editor-last=von Wright|editor-first=Georg Henrik|editor-link=Georg Henrik von Wright|title=A Portrait of Wittgenstein as a Young Man: From the Diary of David Hume Pinsent 1912–1914|url=https://archive.org/details/portraitofwittge0000pins|year=1990|publisher=Blackwell|isbn=978-0-631-17511-7}}
* {{Cite book|last=Waugh|first=Alexander|title=The House of Wittgenstein: A Family at War|year=2008|publisher=Random House of Canada|url=https://books.google.com/books?id=3QfHDjp2t4AC|isbn=978-1-4088-4202-7}}
* {{Cite book|last=Wittgenstein|first=Ludwig|title=Tractatus Logico-Philosophicus|publisher=Kegan Paul|year=1922|url=https://archive.org/details/in.ernet.dli.2015.218527}} Original German and C. K. Ogden's English translation side by side.
{{Refend}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Ludwig Wittgenstein}}{{filozofija}}
{{normativna kontrola}}
{{Izabran}}
{{Lifetime|1889|1951|Wittgenstein, Ludwig}}

[[Kategorija:Austrijski filozofi]]
[[Kategorija:Britanski filozofi]]
[[Kategorija:Analitički filozofi]]
[[Kategorija:Jevrejski filozofi]]
[[Kategorija:Pragmalingvisti]]
[[Kategorija:Austrougarski komandanti u Prvom svjetskom ratu]]
[[Kategorija:Austrougarski Jevreji]]
[[Kategorija:LGBT osobe iz Austrije]]
[[Kategorija:Gej pisci]]
[[Kategorija:Biseksualni pisci i spisateljice]]