Izvorni kod stranice Rudolf Clausius

{{Naučnik
| ime = Rudolf Julius Emanuel Klauzijus
| slika = Clausius.jpg
| širina_slike = 275p
| opis_slike = Klauzijus
| datum_rođenja = {{Birth date|1822|1|2|df=y}} 
| mesto_rođenja = Koslin, [[Pomeranija]], [[Pruska]] <br>(današnji [[Koszalin]], [[Poljska]])
| država_rođenja = [[Pruska]]
| datum_smrti = {{Death date and age|1888|8|24|1822|1|2|df=y}}
| mesto_smrti = [[Bon]], provincija Rajna, [[Pruska]], [[Nemačko carstvo]]
| država_smrti = 
| polje          = [[Fizika]], [[Matematika]], [[Termodinamika]]
| institucija   = 
| škola =
| mentor = 
| studenti = 
| poznat_po = -[[Drugi zakon termodinamike]]<br>-tvorac koncepta [[Entropija|entropije]]<br>-[[Klauzijus-Mosoti odnos]]<br> -[[Klauzijus-Klaperon odnos]]<br>-[[Klauzijus-Rankineov proces]]<br>-[[Klauzijus teorema]]<br>-[[Klauzijus-Duhem nejednakost]]<br>-Virial teorema<br>-[[disgregacija]]
| nagrade       = [[Gvozdeni krst]] (1870)<br>Huigens medalja (1870)<br>Coplei medalja (1879)<br>Poncelet nagrada (1883)<br>Orden za zasluge za umetnost i nauku (1888)
| potpis = Rudolf Clausius signature.svg
| napomene  = 
}}
'''Rudolf Julius Emanuel Klauzijus''' (''Rudolf Julius Emanuel Clausius'') ([[2. januar]]a [[1822.]] - [[24. avgust]]a [[1888.]]) bio je [[Nemačka|nemački]] [[fizičar]] i [[matematičar]]. Smatra se jednim od osnivača nauke o [[Termodinamika|termodinamici]] <ref>{{Citation | author=Cardwell, D.S.L. | title=From Watt to Clausius: The Rise of Thermodynamics in the Early Industrial Age | location=London | publisher=Heinemann | year=1971 | isbn=978-0-435-54150-7}}</ref>. Svojim prepravljanjem principa [[Nikolas Leonard Sadi Karno|Sadi Karno]]a, poznatog kao [[Karnoov ciklus]], pružio je temeljniju osnovu za [[Teorija toplote|teoriju toplote]]. Njegov najvažniji rad je „O pokretnoj sili toplote“ (1850) <ref name="Theory of Heat">{{cite book|last=Clausius|first=R.|title=The Mechanical Theory of Heat – with its Applications to the Steam Engine and to Physical Properties of Bodies|year=1867|publisher=John van Voorst|location=London|url=https://archive.org/details/mechanicaltheor04claugoog|quote=editions:PwR_Sbkwa8IC.|accessdate=19. 6. 2012}} Contains English translations of many of his other works.</ref><ref name="Clausius, R. 1865 353–400">{{Citation  | author=Clausius, R.  | title =Ueber verschiedene für die Anwendung bequeme Formen der Hauptgleichungen der mechanischen Wärmetheorie | url =http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k152107/f369.table  | journal =Annalen der Physik  | volume =125 | issue =7 | pages =353–400 | year =1865 |doi=10.1002/andp.18652010702|bibcode = 1865AnP...201..353C }}</ref>. Prvi je objavio [[drugi zakon termodinamike]]. On je uveo koncept [[Entropija|entropije]] 1865. i viral{{efn|Reč virial potiče od vis , latinske reči za "silu" ili "energiju", a tehničku definiciju dao je 1870. godine Rudolf Klausius()}} [[Teorema|teoremu]] o [[Toplota|toploti]] 1870. godine.<ref>{{cite journal | last = Clausius | first = RJE | year = 1870 | title = On a Mechanical Theorem Applicable to Heat | journal = Philosophical Magazine |series=4th Series | volume = 40 | pages = 122–127}}</ref>. Proučavajući termodinamičke procese, uveo je koncept [[Entropija|entropije]], razvio [[Kinetička teorija toplote|kinetičku teoriju toplote]] i ustanovio da je specifična toplota idealnog gasa konstantna [[Klauzijusov zakon]].

== Biografija ==
Klauzije je rođen u Koslinu (danas Koszalin u Poljskoj) u pokrajini Pomerania u Pruskoj. Otac mu je bio protestantski pastor i školski inspektor<ref>Emilio Segrè (2012). ''From Falling Bodies to Radio Waves: Classical Physicists and Their Discoveries''. Courier Dover Publications. p. 228</ref>, i išao je u školu svog oca. Posle nekoliko godina, otišao je u Gimnaziju u Stetinu (sada Šečecin).

Klauzije je diplomirao na Berlinskom univerzitetu [[1844.]] godine, gde je studirao matematiku i fiziku, sa njim su studirali i Gustav Magnus, Peter Gustav Lejžne Deriklet i Jakob Stainer. Takođe je studirao istoriju kod [[Leopold fon Ranke|Leopolda fon Rankea]]. Tokom [[1847.]] godine doktorirao je na Univerzitetu u Haleu o optičkim efektima u Zemljinoj atmosferi. Potom je postao profesor fizike na Kraljevskoj artiljerijskoj i inženjerskoj školi u Berlinu i Privat dozent na Berlinskom univerzitetu. 1855. postao je profesor na ETH Cirih, Švajcarskom saveznom tehnološkom institutu u Cirihu, gde je boravio do [[1867.]] Preselio se u [[Vurzburg]] [[1867.]] godine. a dve godine kasnije, [[1869.]] u [[Bon]].

Tokom Francusko-Prusog rata Klauzije je [[1870.]] organizovao korpus hitne pomoći. Ranjen je u bitci, a svoje usluge odlikovan je [[Gvozdeni krst|Gvozdenim krstom]].

Njegova supruga Adelaida Rimpham umrla je na porođaju 1875. godine, ostavivši ga da sam odgaja njihovo šestoro dece. Nastavio je da predaje, ali je zbog toga imao manje vremena za istraživanje.

Oženio se [[1886.]] sa  Sofijom Sak i sa njom je imao još jedno dete.

Umro je u Bonu u Nemačkoj, 24. avgusta [[1888.]] godine<ref name="Cropper2004">{{cite book|first=William H.|last=Cropper|title=Great Physicists: The Life and Times of Leading Physicists from Galileo to Hawking|chapter-url=https://books.google.com/books?id=UqbxZpELwHYC&pg=PA93|accessdate=10. 4. 2020|year=2004|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-517324-6|pages=93–105|chapter=The Road to Entropy Rudolf Clausius}}</ref>.

== Rad ==
Clausijusova doktorska teza o refrakciji svetlosti obrazlaže da tokom dana gledamo plavo nebo i različite nijanse crvene pri izlasku i zalasku sunca zbog refleksije i refrakcije svetlosti. Kasnije bi lord Railih pokazao da je to u stvari posledica raspršenja svetlosti, ali bez obzira na to, Clausius je koristio daleko više matematički pristup nego što su neki drugi koristili.

Njegov najpoznatiji rad, (Ueber die bewegende Kraft der Wärme) „O pokretnoj snazi toplote“ <ref>{{cite journal  | last=Clausius |first=R.  | title =Ueber die bewegende Kraft der Wärme und die Gesetze, welche sich daraus für die Wärmelehre selbst ableiten lassen |url=http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15164w/f518.table  | journal =Annalen der Physik  | volume =79 |issue=4  | pages=368–397, 500–524| year =1850 | doi=10.1002/andp.18501550403|bibcode = 1850AnP...155..500C |hdl=2027/uc1.$b242250 }}. See English Translation: [https://archive.org/details/londonedinburghd02lond On the Moving Force of Heat, and the Laws regarding the Nature of Heat itself which are deducible therefrom]. Phil. Mag. (1851), series 4, '''2''', 1–21, 102–119.  Also available on [https://books.google.com/books?id=JbwdWbbM1KgC&pg=RA1-PA1#v=onepage&q&f=false Google Books].</ref>, objavljen je 1850. godine i bavio se mehaničkom teorijom toplote. U ovom radu pokazao je da postoji kontradikcija između Carnotovog principa i koncepta očuvanja energije. Klauzije je drukčije izložio
Prvi i drugi zakona termodinamike da bi prevazišao ovu kontradikciju. Treći zakon termodinamike razvio je Valther Nernst tokom [[1906.]]–[[1912.]].

Klauzijusov najpoznatiji izkaz drugog termodinamičkog zakona objavljen je na nemačkom 1854<ref>{{cite journal|last=Clausius|first=R.|title=Ueber eine veränderte Form des zweiten Hauptsatzes der mechanischen Wärmetheoriein|journal=[[Annalen der Physik|Annalen der Physik und Chemie]]|year=1854|volume=93|issue=12|pages=481–506|url=http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15178k/f499.image|accessdate=25. 6. 2012|doi=10.1002/andp.18541691202|bibcode=1854AnP...169..481C}}</ref>, i na engleskom 1856<ref>{{cite journal|last=Clausius|first=R.|title=On a Modified Form of the Second Fundamental Theorem in the Mechanical Theory of Heat|journal=[[Philosophical Magazine|Phil. Mag.]]|date=avgust 1856|volume=12|series=4|issue=77|pages=81–98|url=https://archive.org/stream/londonedinburghd12lond#page/80/mode/2up|accessdate=25. 6. 2012|doi=10.1080/14786445608642141}}</ref>.

{{navod|Toplota nikada ne može preći sa hladnijeg u toplije stanje bez neke druge promene, povezane s tim, koja se dešava istovremeno.}}

Tokom [[1857.]] godine, Klausius je doprineo polju kinetičke teorije nakon što je rafinirao veoma jednostavan gas-kinetički model Augusta Kroniga koji uključuje translacione, rotacione i vibracione molekularne pokrete. U istom tom radu predstavio je koncept 'Srednjeg slobodnog puta' čestice<ref>{{Citation  | author=Clausius, R.  | title =Über die Art der Bewegung, die wir Wärme nennen   | url =http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15185v/f371.table  | journal =Annalen der Physik  | volume =100 | issue =3   | pages =353–379 | year =1857|doi=10.1002/andp.18571760302 |bibcode = 1857AnP...176..353C }}</ref><ref>{{Citation  | author=Clausius, R.  | title =Ueber<!--[sic]--> die Wärmeleitung gasförmiger Körper   | url =http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k15200x/f13.table  | journal =Annalen der Physik  | volume =115 | issue =1 | pages =1–57 | year =1862 |doi=10.1002/andp.18621910102 |bibcode = 1862AnP...191....1C }}</ref><ref>Clausius, R. (1864), [http://gallica.bnf.fr/notice?N=FRBNF37278069 ''Abhandlungen über die Mechanische Wärmetheorie'']. Electronic manuscript from the [[Bibliothèque nationale de France]].</ref>.

Klauzijus je iz termodinamike izvoditi zaključak da je odnos Klausijus-Klapeiron odnos, koji predstavlja karakteristiku faznog prelaza između dva stanja materije, kao što su čvrsta i tečna, prvobitni zaključak je razvio [[1834.]] godine Emil Klapeiron.

Clausijus je 1870. godine dao viralnu teoremu, koja predstavlja odnos između prosečnog vremena kinetičke energije i prosečnog vremena potencijalne energije zatvorenog nepokretnog fizičkog sistema. Zbog toga je povezan sa mehanikom i zatvorenim termodinamičkim sistemom.

Klausijus je takođe uveo srednji slobodni put u fiziku, temeljni koncept statističke mehanike.

== Entropija ==  
Klausijus je [[1865.]] dao prvu matematičku verziju koncepta entropije, i dao i mu ime<ref name="Cropper2004"/>(. Klauzije je odabrao reč jer je značenje (od grčkog εν  „u“ i τροπη „preobražaj“) „transformacija sadržaja“ ili „sadržaj transformacije“ (''Verwandlungsinhalt'')<ref name="Theory of Heat"/><ref name="Clausius, R. 1865 353–400"/>. Za entropiju je koristio napuštenu jedinicu ''Clausius'' (simbol: Cl) <ref>{{Cite journal|last=Huang|first=Mei-Ling|last2=Hung|first2=Yung-Hsiang|last3=Chen|first3=Wei-Yu|date=10. 4. 2020|title=Neural Network Classifier with Entropy Based Feature Selection on Breast Cancer Diagnosis|journal=Journal of Medical Systems|language=en|volume=34|issue=5|pages=865–873|doi=10.1007/s10916-009-9301-x|pmid=20703622|issn=1573-689X}}</ref>.

::1 Klausijus (Cl) = 1 [[kalorija]] / [[stepen]] [[Celzijus]]a (cal / ° C) = 4.1868 [[džul]]a po [[kelvin]]u (J / K)

:: <math> Cl(Clausius) = \frac{1 calorija}{1 stepen C} = 4,1868  \frac{Jul}{Kelvin} </math>

Orijentacioni rad iz [[1865.]] godine u koji je uveo koncept entropije završava se sledećim kratkim pregledom prvog i drugog zakona termodinamike<ref name="Theory of Heat"/>: 
* ''Energija univerzuma je konstantna.''
* ''Entropija univerzuma teži maksimumu.''

== Klauzijus-Rankineov proces ==
[[Datoteka:Rankineov ciklus izgled.PNG|mini|desno|Klauzijus-Rankineov proces]]
Klauzijus-Rankineov proces<ref name="Klauzijus-Rankineov proces">{{cite news |last1=Schmidt |first1=Achim |title=Technical Thermodynamics for Engineers |url=https://books.google.rs/books?id=P46dDwAAQBAJ&pg=PA396&lpg=PA396&dq=%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%81-%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B2+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81&source=bl&ots=57pVz38AMK&sig=ACfU3U2rOgy6sKNYQ6vjluY8NiW8gxc-aQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwigzcPX5N7oAhXwzIUKHdEfB-gQ6AEwBXoECBAQLQ#v=onepage&q=%D0%9A%D0%BB%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%83%D1%81-%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B8%D0%BD%D0%B5%D0%BE%D0%B2%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%86%D0%B5%D1%81&f=false |accessdate=10. 4. 2020 |work=books.google.rs |publisher=Springer |date=2019}}</ref> je termodinamički kružni proces u kojem se iz toplotne energije dobija mehanička energija, pri čemu se kao radni medijum koristi vodena para.

U tehnici se taj proces ostvaruje u termoenergetskom postrojenju kombinacijom sledeće osnovne opreme: 
* parnom mašinom ili parnom turbinom, gde se deo toplotne energije korišćenjem vodene pare pretvara u mehaničku energiju
* kondenzatorom, u kojem se para kondenzuje odvođenjem toplote, najčešće pomoću rashladne vode
* napojnom pumpom, kojom se kondenzat ponovno vraća u generator pare

== Klausijus-Klaperon jednačina ==
Klausijus-Klapeiron jednačina jedna je od osnovnih termodinamičkih jednačina koja opisuje izotermalne fazne prelaze tipa 1 (na primer, topljenje ili isparavanje).
[[Datoteka:Phase-diag.svg|mini|desno|Tipični fazni dijagram temperature i pritiska . Klausius-Clapeironova jednačina može se koristiti za utvrđivanje odnosa temperature i pritiska na granicama faza]]
Ako je:
* <math>\frac{\mathrm{d}p}{\mathrm{d}T}</math> stepen krive promene stanja, 
* <math>\Delta H</math> latentna entalpija promene stanja, 
* <math>(V_2+V_1)</math> odgovarajući volumeni 2 faze, a 
* <math>T</math> termodinamička temperatura na kojoj se promena zbiva, 
jednačina glasi:

:<math> \frac{\mathrm{d}p}{\mathrm{d}T} = \frac{\Delta H}{(V_2+V_1)\,T} </math>
=== Fazni prelazi ===
Fazni prelazi su promene stanja određene faze (elementarne, jedinjenja, eutektike, periferne itd.), pri promeni temperature. Sledeća fazni prelazi su različiti:
* fazni prelazi tipa 1, u kojima su slobodne entalpijske ravnoteže u obe faze jednake po vrednosti, ali se istovremeno entropija i zapremina dramatično menjaju. Prelazi faze 1 uključuju, na primer, topljenje, isparavanje i sublimaciju.
* fazni prelazi tipa 2 čija se entalpija, entropija ili zapremina ne menjaju u ravnoteži. U fazne prelaze tipa 2, gde na primer, materije gube svoja feromagnetna svojstva, superprovodljivost, procese razgradnje i formiranja intermetalnih jedinjenja u čvrstoj fazi.

== Priznanja ==
* Počasno članstvo u instituciji inženjera i brodograditelja u Škotskoj 1859. godine. [http://www.iesis.org/honorary-fellows.html IESIS]
* [[Gvozdeni krst]] [[1870.]] godine
* Član Kraljevskog društva Londona [[1868.]]
* Medalja Coplei dobio je [[1879.]] godine.
* Član Kraljevske Švedske akademije nauka [[1878.]]
* Huigens-ova medalja [[1870.]] godine
* Strani član Nacionalna akademija u Lincei u Rimu [[1880]]
* Član Nemačke akademije nauka Leopoldina [[1880.]] godine
* Poncelet nagrada [[1883.]]
* Počasni doktorat na Univerzitetu u Vurzburgu [[1882.]] godine.
* Strani član Akademije nauka i nauka Kraljevine Holandije [[1886.]]
* Orden za zasluge za umetnost i nauku [[1888]]
* Lunarni krater [[Klausius (krater)]] koji je dobio ime u njegovu čast.
* Spomen obeležje u njegovom rodnom gradu [[Koszalin]] [[2009.]] godine

== Bibliografija ==
* {{cite book|last=Clausius|first=R.|title=The Mechanical Theory of Heat – with its Applications to the Steam Engine and to Physical Properties of Bodies|year=1867|publisher=John van Voorst|location=London|url=https://archive.org/details/mechanicaltheor04claugoog|quote=editions:PwR_Sbkwa8IC.}} English translations of nine papers.

== Povezano ==
* [[Prvi princip termodinamike]]
* [[Drugi princip termodinamike]]

== Napomene ==
{{notelist}}

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Rudolf Clausius}}
*[http://www.math.umd.edu/~lvrmr/History/Revival.html  Revival of Kinetic Theory by Clausius]
* {{MacTutor Biography|id= Clausius}}
*{{Cite EB1911|wstitle=Clausius, Rudolf Julius Emmanuel}}
* {{Gutenberg author | id=Clausius,+Rudolf | name=Rudolf Clausius}}

{{Authority control}}

{{Životni vijek|1822|1888|Clausius, Rudolf}}

[[Kategorija:Njemački fizičari]]
[[Kategorija:Njemački matematičari]]
[[Kategorija:Članovi Kraljevskog društva]]