Izvorni kod stranice Solar Impulse

{{vojni avion
| ime                 =Solarni impuls HB-SIA
| slika               =Flea Hop HB-SIA - Solar Impulse.jpg
| opis_slike          = Solarni impuls
| širina_slike        = 290px
| namena              =Istraživanje i razvoj
| posada              =2
| prvi_let            =3. decembar 2009. 
| početak_proizvodnje  =
| proizvođač          ={{jez-fr|École Polytechnique Fédérale de Lausanne}}
| dužina              =21,85
| razmah_krila        =63,40
| visina              =6,40 
| površina_krila      =200
| prazan              =
| poletna             =
| maksimalna_težina   =1.600
| težina_naoružanja    =
| TMM                 =
| TMMpot              =
| RM                  =
| RMpot               =
| TEM                 =
| TEMsnaga            =
| KEM                 =4 h elektro
| KEMsnaga            =7,46
| brzina              =70
| brzina0             =
| radijus_kretanja     =
| dolet               =
| plafon_leta         =8.500
| brzina_penjanja       =
}}
'''Solarni impuls''' je prvi eksperimentalni pilotirani avion sa [[solarna energija|solarnim]] pogonom.<ref name="Cross-Country Solar Plane Expedition Set for Takeoff">{{cite web|url= http://www.nytimes.com/2013/05/02/business/energy-environment/cross-country-solar-plane-expedition-set-for-takeoff.html|title= Cross-Country Solar Plane Expedition Set for Takeoff|quote =Cross-Country Solar Plane Expedition Set for Takeoff|last=CARDWELL|first=DIANE| date =  1. 5. 2013.|format = |publisher=nytimes|location = |language = {{en}} |accessdate =7. 6. 2015.}}</ref> Izvršni pogonski sklop je elektro-motor sa elisom. Letelica je namenjena da se s njom ostvari neprekidni let danju i noću, bez goriva i zagađivanja sredine. Može da neprekidno leti i da obleti kuglu Zemaljsku, stim da noću koristi akumuliranu električnu energiju u baterijama, koje se pune u toku dana iz solarnog sistema. Razvoj letelice Solarni impuls, počeo je 2003. godine, zahvaljujući dvojici pilota, Bertrandu Pikardu i Andreu Boršhbergu ({{jez-fra|Bertrand Piccard et André Borschberg}}).<ref name="A Speck in the Sky">{{cite web|url=http://www.nytimes.com/packages/html/sports/year_in_sports/03.21.html|title=A Speck in the Sky| quote =A Speck in the Sky|last=BROWNE|first=MALCOLM W.| date = 21. 3. 1999.| format = |publisher=nytimes.| location = | language = {{en}} |accessdate = 8. 6. 2015.}}</ref>
Prvi [[prototip]] je dvosed, a naziva se '''''Solar impuls 1 (HB-SIA)''''', projektovan je sa zahtevom da vremenski ostane u vazduhu, bez sletanja, do 36 časova.<ref name="What is Solar Impulse ?">{{cite web|url=http://www.solarimpulse.com/common#.U5FmxqIRdSo|title=What is Solar Impulse ?|quote=What is Solar Impulse ?|last=Piccard|first=Bertrand|date=21.03.2014|format=|publisher=solarimpulse|location=|language={{en}}|accessdate=7. 6. 2015.|archive-date=2014-11-01|archive-url=https://web.archive.org/web/20141101022708/http://www.solarimpulse.com/common#.U5FmxqIRdSo|dead-url=yes}}</ref> Ova letelica je obavila svoj prvi probni let u decembru [[2009]]. godine. U julu [[2010]]. godine, obleteo je čitavu dnevnu sunčevu obdanicu, uključujući skoro devet sati noćnog letenja, u okviru ukupnih 26. Pikard i Boršhberg su uspešno realizovali letove iz Švajcarske do Španije, a zatim do Maroka u toku [[2012]]. godini, a zatim višefaznim letom preko [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]] u [[2013]]. godini.<ref name="Solar-Powered Plane Flies for 26 Hours">{{cite web|url=http://www.nytimes.com/2010/07/09/world/europe/09plane.html?_r=2&hp|title= Solar-Powered Plane Flies for 26 Hours|quote = Solar-Powered Plane Flies for 26 Hours|last=Cowell|first=Alan| date = 8. 7. 2010.|format = |publisher=nytimes|location = |language = {{en}} |accessdate =7. 6. 2015.}}</ref><ref name="Across America">{{cite web|url=http://www.solarimpulse.com/en/across-america/|title=Across America| quote =Across America|author = | date =2013.| format = |publisher=solarimpulse.| location = | language = {{en}} |accessdate = 8. 6. 2015.}}</ref><ref name="Solar Impulse ends cross-country US flight slightly early in NY due to torn left wing">{{cite web|url=http://www.engadget.com/2013/07/06/solar-impulse-ends-cross-country-us-flight-slightly-early-in-ny/?utm_medium=feed&utm_source=Feed_Classic&utm_campaign=Engadget|title=Solar Impulse ends cross-country US flight slightly early in NY due to torn left wing| quote =Solar Impulse ends cross-country US flight slightly early in NY due to torn left wing|author = | date =  6. 7. 2013..| format = |publisher=engadget.| location = | language = {{en}} |accessdate = 8. 6. 2015.}}</ref>

Drugi [[prototip]] je jednosed, a naziva se '''''Solar impuls 2 (HB-SIB)'''''. On je sa više solarnih ćelija i snažnijim elektro-motorima, a i sa drugim je poboljšanjima. Napravio je prvi probni let u vazduhoplovnoj bazi ''Pajerne'', [[2. jun]]a [[2014]]. godine, što je bio njegov prvi korak u dugom procesu priprema, pred odlazak na let oko Zemljine kugle. U [[mart]]u [[2015]]. godine, Pikard i Boršhberg su započeli let oko sveta ovom letelicom, polazeći iz [[Abu Dabi (grad)|Abu Dabija]] u [[Ujedinjeni Arapski Emirati|Ujedinjenim Arapskim Emiratima]].<ref name="Solar-powered plane takes off for flight around the world">{{cite web|url=http://news.yahoo.com/solar-powered-plane-takes-off-flight-around-world-041503078.html#|title=Solar-powered plane takes off for flight around the world| quote =Solar-powered plane takes off for flight around the world|last=BATRAWY|first=AYA| date = 9. 3. 2015.| format = |publisher=news.yahoo.| location = | language = {{en}} |accessdate = 8. 6. 2015.}}</ref> Planirano je da se ''HB-SIB'' vrati u Abu Dabi u [[avgust]]u [[2015]]. godine, po završetku toga maratonskog puta i istorijskog poduhvata.<ref name="Pilots to take off from Abu Dhabi for historic solar-powered flight">{{cite web|url=http://www.thenational.ae/uae/pilots-to-take-off-from-abu-dhabi-for-historic-solar-powered-flight|title=Pilots to take off from Abu Dhabi for historic solar-powered flight| quote =Pilots to take off from Abu Dhabi for historic solar-powered flight|author =Naser Al Wasmi | date = 25. 9. 2014.| format = |publisher=thenational.| location = | language = {{en}} |accessdate = 8. 6. 2015.}}</ref> Do [[1. jun]]a [[2015]]. godine, avion je preleteo Aziju i sleteo u [[Nagoja|Nagoji]], u [[Japan]]u. Iz Nagoje je poleteo 28. juna, na Havaje.<ref name="Premier vol réussi de l'avion solaire Solar Impulse 2 ">{{cite web|url= http://www.20minutes.fr/high-tech/1390773-premier-vol-de-l-avion-solaire-solar-impulse-2|title=Premier vol réussi de l'avion solaire Solar Impulse 2  |quote =Premier vol réussi de l'avion solaire Solar Impulse 2 |author = | date =02/06/2014.|format = |publisher=20minutes|location = |language = {{fr}} |accessdate =7. 6. 2015.}}</ref><ref name="Du soleil comme moteur : vol d’essai réussi pour Solar">{{cite web|url= http://www.franceinfo.fr/actu/monde/article/du-soleil-comme-moteur-vol-d-essai-reussi-pour-solar-483903|title= Du soleil comme moteur : vol d’essai réussi pour Solar|quote = Du soleil comme moteur : vol d’essai réussi pour Solar |last=Chatelais|first=Evelyne| date =02-06-2014. |format = |publisher=franceinfo|location = |language = {{fr}} |accessdate =7. 6. 2015.}}</ref><ref name="Solarni impuls 2 krenuo na svoj najrizičniji let do sada">{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/Tehnologija/1961942/%E2%80%9ESolarni+impuls+2%E2%80%9C+krenuo+na+svoj+najrizi%C4%8Dniji+let+do+sada.html|title=Solarni impuls 2 krenuo na svoj najrizičniji let do sada| quote =Solarni impuls 2 krenuo na svoj najrizičniji let do sada|author = | date =29. jun 2015.| format = |publisher=rts.| location = | language = {{sr}} |accessdate = 29. 7. 2015.}}</ref> Tokom ove deonice leta baterije su pretrpele termalno oštećenje, za čiju je popravku trebalo oko mesec dana. Avion je u aprilu nastavio i stigao do [[Kalifornija|Kalifornije]], a zatim je nastavio preko SAD i u junu stigao do [[Njujork]]a. Krajem istog meseca posada je uspešno preletela [[Atlantski okean]] i sletela u [[Sevilja|Sevilju]]. Sledeća stanica bio je [[Kairo]], pre nego što se 26. jula letelica vratila u Abu Dabi. Let je ukupno trajao 16 meseci tokom kojih je prevaljeno preko 42.000 kilometara. Time je ''Solarni impuls 2'' postala prva letelica isključivo pogonjena solarnim panelima koja je obletela svet.

Dan pre očekivanog sletanja letelice ''Solarni impuls 2 (HB-SIA)'', [[pilot]] Andre Boršhberg je oborio sve rekorde za vremensku dužinu samostalnog leta, bez zamene.<ref name="Pilot ''Solarnog impulsa'' oborio rekord u solo letu">{{cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/Tehnologija/1965406/Pilot+%E2%80%9ESolarnog+impulsa%E2%80%9C+oborio+rekord+u+solo+letu.html|title=Pilot ''Solarnog impulsa'' oborio rekord u solo letu| quote =Pilot ''Solarnog impulsa'' oborio rekord u solo letu|author = | date = 02. jul 2015, | format = |publisher=rts.| location = | language = {{sr}} |accessdate = 2. 7. 2015.}}</ref><ref name="Solar Impulse touches down in Hawaii after record-breaking flight">{{cite web|url=http://www.usatoday.com/story/tech/2015/07/03/solar-impulse-just-hours-landing-hawaii/29660987/|title=Solar Impulse touches down in Hawaii after record-breaking flight| quote =Solar Impulse touches down in Hawaii after record-breaking flight|last=Lackey|first=Katharine| date =  3. 7. 2015.| format = |publisher=usatoday| location = | language = {{en}} |accessdate = 4. 7. 2015.}}</ref> 
== Hronologija događaja u realizaciji ==
* Ideju o projektu Solarnog impulsa izneo je Bertrand Pikard, 1999. godine.
* Studiju izvodljivosti programa je prezentirao Andre Boršhberg, 2003. godine. Izjavivši da je taj program veliki izazov.
* Koncepcija se razvijala u periodu od 2004. do 2005. godine.
* Simulacija leta sa velikim doletom i na dugačkim linijama, 2006. godine.
* Projektovanje i izrada [[prototip]]a (''HB-SIA''), realizovano je od 2006. do 2009. godine.
* Promocija programa i prototipa je bilo 26. juna 2009. godine. Probni let je realizovan 7. aprila 2010. godine, u 10 časova i 27 minuta, na vojnom aerodromu u Pajernu, u trajanju od 87 minuta.<ref name="Solar-Powered Plane Flies for 26 Hours" />
* U toku 7 i 8. jula 2010. godine, realizovan je let u trajanju od 26 časova i 9 minuta (uključujući i noć). Tada je postignuta prosečna brzina od 42,6&nbsp;km/h i visina od 8.534 m.<ref name="Solar-Powered Plane Flies for 26 Hours"/><ref name="Solar Airplane to Fly Through the Night (Tonight!)">{{cite web|url=http://www.wired.com/2010/07/solar-airplane-to-fly-through-the-night-tonight |title= Solar Airplane to Fly Through the Night (Tonight!)|quote =Solar Airplane to Fly Through the Night (Tonight!)|last=Paur|first=Jason| date =07.07.10.|format = |publisher=wired|location = |language = {{en}} |accessdate =7. 6. 2015.}}</ref>
* Ispitivanje u letu su vršena u periodu 2009—2011. godine.
* Prvi međunarodni let prototipa ''HB-SIA'', napravljen je 13. maja 2011. godine, između vojnog aerodroma u Paierne (Švajcarska) i Brusels(Belgija). Dužina preleta je bila 630&nbsp;km, u trajanju od 13 časova, sa prosečnom brzinom od oko 50&nbsp;km/h i na visini od oko 3.700 m.<ref name="Solar plane completes first international flight">{{cite web|url= http://www.cnet.com/news/solar-plane-completes-first-international-flight/|title= Solar plane completes first international flight|quote =Solar plane completes first international flight|author = | date =|format = |publisher=cnet|location = |language = {{en}} |accessdate =7. 6. 2015.}}</ref>
* Učestvovao je nameđunarodnoj izložbi aviona na aerodromu Burže – Pariz 14. jun 2011. godine, pošto su prethodno napunjene baterije sa belgijskom industrijskom snagom.
* Dalja ispitivanja u letu po Evropi i Severnoj Africi u 7 etapa, vršena su 2011–2012. godine.
* Planirana je izgradnja drugog prototipa u periodu od 2010. do 2011. godine.
* Izgradnja drugog prototipa ''HB-SIB'' je realizovana u periodu 2011—2013. godine.
* Prelet preko [[Atlantski okean|Atlantika]] u 2013. godini.<ref name="Cross-Country Solar Plane Expedition Set for Takeoff"/><ref name="automatski generisano3">{{cite web|url= http://www.solarimpulse.com/en/across-america/#.U41wHqIRdSo|title=Across America|quote =Across America|author = | date =|format = |publisher=solarimpulse|location = |language = {{en}} |accessdate =7. 6. 2015.}}</ref><ref name="automatski generisano1">{{cite web|url= http://www.engadget.com/2013/07/06/solar-impulse-ends-cross-country-us-flight-slightly-early-in-ny/?utm_medium=feed&utm_source=Feed_Classic&utm_campaign=Engadget|title=Solar Impulse ends cross-country US flight slightly early in NY due to torn left wing|quote =Solar Impulse ends cross-country US flight slightly early in NY due to torn left wing|last=Pollicino|first=Joe| date =July 6th 2013.|format = |publisher=engadget|location = |language = {{en}} |accessdate =7. 6. 2015.}}</ref>
* Pilot Bertran Pikar završava prvu fazu misije širom Amerike 3. maja 2013. godine, letom od osamnaest sati od San Franciska do Feniksa.
* ''Solarni impuls 1 (HB-SIA)'' obavlja poslednji korak širom SAD sa zapada na istok, Vašington - Njujork, 6. jul, 2013. Ovo je poslednji let iz Solarni impuls (HB-SIA), posle toga je povučen iz upotrebe, rasklopljen je i vraćen avio transportom u Švajcarsku. Solarni impuls (HB-SIA) je napravio preko 400 sati leta.
* [[Pilot]] letelice Solarnog impulsa, pao je 8. decembra 2013. godine, sa svojom helikopterom u Švajcarskoj, ostao je nepovređen.
* Prvi avion ''Solarni impuls 2 (HB-SIA)'' je prodat 2014. godine, ''Muzej nauke u Parizu'' u 2014. će biti njegova konačna destinacija. Februar 8, 2014: Solarni impuls 2 (HB-SIB) je transportovan kamionom u delovima do aerodroma Pajerne, 9. aprila 2015. godine.
* Drugi prototip ''Solarni impuls 2 (HB-SIB)'', napravio je prvi probni let u avio bazi ''Pajerne'', 2. juna 2014. godine, posle izgradnje u roku od pet meseci u dvanaest faza.<ref name="Premier vol réussi de l'avion solaire Solar Impulse 2 "/><ref name="Du soleil comme moteur : vol d’essai réussi pour Solar"/>
* ''Solarni impuls 2 (HB-SIB)'' je do [[1. jun]]a [[2015]]. godine, završio let oko sveta.<ref name="Solar-powered plane takes off for flight around the world"/>
== Vizija ==
Višestruki su efekti realizacije programa '''Solarnog impulsa''' i to od rezultata naučnih multidisciplinarnih istraživanja, pa do koristi od šireg animiranja za preduzimanje intezivnijih napora u korišćenju alternativnih izvora energije i očuvanja prirode. Na Zemlju se emituje energija ekvivalenta snage od 1.000 W/m², [[sunčeva svjetlost|sunčeve svetlosti]]. U toku jedne obdanice od 24 sata, prosečno to prostiranje sunčeve energija je od 250 W/m². Sa 200 m² foto–naponskih ćelija i efikasnosti transformacije od 12 %, dobija se pogonska energija od 6&nbsp;kW.<ref name="Around the World in a Solar Airplane: Solar Impulse">{{cite web|url= http://www.solarimpulse.com/pdf/hb-sia/hb-sia_en.pdf|title= Around the World in a Solar Airplane: Solar Impulse|quote= Around the World in a Solar Airplane: Solar Impulse|author= |date= |format= pdf|publisher= solarimpulse|location= |language= {{en}}|accessdate= 7. 6. 2015.|archive-date= 2011-07-26|archive-url= https://web.archive.org/web/20110726022440/http://www.solarimpulse.com/pdf/hb-sia/hb-sia_en.pdf|dead-url= yes}}</ref>{{efn|To je približan nivo raspoložive [[energija|energije]], sa kojom su [[Braća Rajt]] prvi put poleteli [[1903]]. godine.<ref name="Around the World in a Solar Airplane: Solar Impulse"/>}}

Veliki tehnološki izazov je da se detaljnije izučavaju i zaustave klimatske promene, da se napravi industrijska inovacija i postignu novi sportski vazduhoplovni rekordi. U tome smislu, ovaj program simbolizuje poseban vid akcije, u borbi da se smanji emisija štetnih gasova kroz korišćenje obnovljivih izvora energije. Sa programom Solarni impuls, korišćena su postojeća rešenja i stvaraju se nova, racionalnija. Dakle, to je kampanja za poboljšanje energetske efikasnosti, na primer, postignuto je tehnološko poboljšanje foto–naponskih ćelija na bazi dnevnog svetla.<ref name="Solar Impulse moteur de la recherche">{{cite web|url= http://discovery.epfl.ch/solar-impulse|title= Solar Impulse moteur de la recherche|quote =Solar Impulse moteur de la recherche|author = | date =|format = |publisher=|location = |language = {{fr}} |accessdate =7. 6. 2015.}}</ref>
== Izazov ==
Program ''Solarnog impulsa'' je revolucionarni koncept, koji će pomeriti granice poznavanja materijala, energije i upravljanje u segmentu veze čovek - mašina. Na skali nesrazmernosti mase i aerodinamičkog kvaliteta, Solarni impuls predstavlja jedinstvenu letelicu u vazduhoplovstvu. Veoma je posoban, uprkos svoje male mase, a i veoma je otporan na opterećenja.

Za gradnju njegove strukture koriste se najnaprednije tehnologije, što stimuliše naučna istraživanja u oblasti kompozitnih materijala i metoda proizvodnje. Takođe doprinosi razvoju principa za obnavljanje i skladištenje alternativne energije. Ovi rezultati se mogu koristiti kako u izgradnji aviona, tako i u mnogim drugim aplikacijama korisnim za čovečanstvo.

''Solarni impuls'' nije prvi avion sa pogonom pomoću solarne energije, ali do sada ni sa jednim, od njegovih prethodnika, nije se uspelo da se sa pilotom leti i celu noć. Takođe letenje aviona bez autopilota zahteva opreznost i veću umešnost. Avion Solarni impuls ne sme praviti veći nagib na krilo od 5 °, zbog veoma velikog njegovog razmaha. Ako ovo pilot ne bi uspeo da kontroliše i da zaustavi naginjanje letelice na krilo, situacija bi bila kritična. Da bi se postiglo da ovakav avion poleti i leti samostalno danju i noću, sa isključivim pogonom sa solarnom energijom, bez goriva koje zagađuje okolinu, moraju se primenjene tehnologije strogo držati u svojim apsolutnim ograničenjima.<ref name="Around the World in a Solar Airplane: Solar Impulse"/><ref name="Solar Impulse en bref">{{cite web |url=http://www.solarimpulse.com/fr#.U43FYKIRdSo |title=Solar Impulse en bref |quote=Solar Impulse en bref |author= |date= |format= |publisher=solarimpulse |location= |language={{fr}} |accessdate=7. 6. 2015. |archive-date=2015-05-28 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150528004755/http://www.solarimpulse.com/fr/#.U43FYKIRdSo |dead-url=yes }}</ref>
{|style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|||[[Datoteka:Piccard - Solar Impulse.jpg|320px]]
|}
<center>Idejno grafičko i fizičko modeliranje koncepcije rešenja za Solarni impuls.</center>

== Prototipski razvoj ==
=== Prototip 1 (''HB-SIA'') ===
Prvi [[prototip]] (''HB-SIA'') aviona ''Solarni impuls'', realizovan je mase od 1.600&nbsp;kg, raspona krila od 64 metra i bez održavanja pritiska u kabini. Imao je za cilj da se dokaže postavljena hipoteza, da se potvrdi izbor tehnologija, koncepcija konstrukcije i funkcija celog procesa. Solarni paneli, za pogon elektromotora sa elisama, deo su pogonskog lanca ''Solarnog impulsa'', optimizuranog za najracionalnije moguće obnavljanje energije. ''Solarni impuls'', projektovan je za pouzdan let u surovim uslovima za pilota i materijale svih delova aviona, pri letu na velikim nadmorskim visinama i pri velikim ograničenjima veličine mase za skromnu raspoloživu snagu pogona. Prvi put je predstavljen 26. juna 2009. godine, u [[Švajcarska|švajcarskom]] odmaralištu Dubendorf.

Nakon što je ispitan na zemlji, prvi pravi probni let („skok“), realizovan je 3. decembra sa kratkim dužinom od svega 350 m, sa pilotom Markusom Šerderom. Ta kratka faza leta je dokazala da je letelica spremna za detaljna letna ispitivanja.

Probni let je realizovan 7. aprila 2010. godine, u 10 časova i 27 minuta, na vojnom aerodromu u Pajernu, u trajanju od 87 minuta.<ref name="Solar-Powered Plane Flies for 26 Hours"/> U toku 7 i 8. jula 2010. godine, realizovan je let u trajanju od 26 časova i 9 minuta (uključujući i noć). Tada je postignuta prosečna brzina od 42,6&nbsp;km/h i visina od 8.534 m. Nakon tih rezultata nastavljena su ispitivanja po programu. Na [http://www.solarimpulse.com/nightFlights/index.php?lang=de filmu], ilustrovan je izvedeni let, u trajanju ceo dan i noć.<ref name="Solar-Powered Plane Flies for 26 Hours"/><ref name="Solar Airplane to Fly Through the Night (Tonight!)"/>
{|style="margin:auto; background:#fff; border-style:solid; border-width:0; border-color:skyBlue; padding:8px;"
|-
|||[[Datoteka:Cockpit HB-SIA.jpg|245px]]
|}
<center>Delovi prototipa ''Solarnog impulsa HB-SIA''.</center>

''Solarni impuls HB-SIA'' je završio svoj transkontinentalni let preko Sjedinjenih Američkih Država, kada je džinovski avion sleteo na aerodrom Džon F. Kenedi, pre planiranog vremena pred ponoć 7. juli 2013. godine, zbog velikog oštećenja donjake levog [[krilo|krila]], u dužini od 2,5 metra.

Švajcarski [[pilot]]i Andrea Borčberg i Bertran Pikar, zajedno su realizovali ovaj let. Njih dvojica su se smenjivali, dok su leteli preko kontinenta s ovim specifičnim avionom.<ref name="Solarni avion završio svoj put">{{cite web|url= http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=07&dd=07&nav_id=730115|title= Solarni avion završio svoj put|quote = Solarni avion završio svoj put |author = | date =7.07.2013.|format = |publisher=b92-Tanjug|location = |language = {{sr}} |accessdate =8. 6. 2015.}}</ref><ref name="Solar Impulse: Around the World in a 100% Sun-powered Airplane"/>
==== Međunarodni letovi za Belgiju i Francusku ====
[[Datoteka:Solar Impulse Bruxelles 2011.jpg|<center>''Solarni impuls 1'', na aerodromu u Briselu u maju [[2011]]. godine.</center>|desno|mini|250px]]
''Solarni impuls 1'' je sleteo na aerodrom u Briselu, 13. maja 2011. godine u 21:30 po lokalnom vremenu, nakon završetka 13-časovnog leta iz svoje matične baze u Švajcarskoj. To je bio prvi međunarodni let letelice ''Solarnog impulsa 1'', leteo se odvjao na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.800 m u dužini od 630&nbsp;km, sa prosečnom brzinom od 50&nbsp;km/h. Mala brzina krstarenja aviona je neophodna na srednjoj visini leta, što omogućavalo avionima komercijalnog vazdušnog saobraćaja da se brže usmere da ga obilaze.<ref name="Solar Impulse: Premier vol international réussi pour l’avion solaire">{{cite web|url=http://www.planet-techno-science.com/ciel-et-espace/solar-impulse-premier-vol-international-reussi-pour-lavion-solaire/|title="Solar Impulse: Premier vol international réussi pour l’avion solaire| quote ="Solar Impulse: Premier vol international réussi pour l’avion solaire|author = | date =  14. 5. 2011..| format = |publisher=planet-techno-science.| location = | language = {{fr}} |accessdate = 8. 6. 2015.}}</ref> Avionom je pilotirao Andreu Boršhberg. Drugi suosnivač projekta, Bertrand Pikard, izjavio je nakon sletanja:<ref name="Solar-Powered Airplane Makes Historic Flight">{{cite web|url=http://www.forbes.com/sites/oshadavidson/2011/05/13/breaking-solar-airplane-about-to-make-historic-landing/|title=Solar-Powered Airplane Makes Historic Flight| quote =Solar-Powered Airplane Makes Historic Flight|author =Osha Gray Davidson| date =5/13/2011.| format = |publisher=forbes.| location = | language = {{en}} |accessdate = 8. 6. 2015.}}</ref><ref name="Solar Impulse Crosses Border">{{cite web|url=http://www.avweb.com/avwebflash/news/Solar_Impulse_Crosses_Borders_204657-1.html|title=Solar Impulse Crosses Border|quote=Solar Impulse Crosses Border|last=Niles|first=Russ|date=15. 5. 2011..|format=|publisher=avweb.|location=|language={{en}}|accessdate=8. 6. 2015.|archive-date=2011-05-19|archive-url=https://web.archive.org/web/20110519092326/http://www.avweb.com/avwebflash/news/Solar_Impulse_Crosses_Borders_204657-1.html}}</ref> {{izdvojeni citat|Naš je cilj da stvorimo revoluciju u glavama ljudi ... da promovišu solarnu energiju - ne isključivu revoluciju u avijaciji}}

Drugi međunarodni let na Parisku izložbu vazduhoplovstva, pokušan je [[12. jun]]a [[2011]]. godine, ali se avion vratio u Brisel, zbog nepovoljnih vremenskih uslova. U drugom pokušaju 14. juna, Andreu Boršhberg je uspešno sleteo na aerodrom Le Burže kod Pariza, nakon 16 sati leta.<ref name="A SETBACK FOR SOLAR IMPULSE: THE SOLAR PLANE FAVOURS SAFETY AND HEADS BACK TO BRUSSELS">{{cite web|url=http://flightlevel.be/5893/a-setback-for-solar-impulse-the-solar-plane-favours-safety-and-heads-back-to-brussels/|title=A SETBACK FOR SOLAR IMPULSE: THE SOLAR PLANE FAVOURS SAFETY AND HEADS BACK TO BRUSSELS| quote =A SETBACK FOR SOLAR IMPULSE: THE SOLAR PLANE FAVOURS SAFETY AND HEADS BACK TO BRUSSELS|last=Spinnael|first=David| date =12 juni 2011.| format = |publisher=flightlevel.| location = | language = {{en}} |accessdate = 8. 6. 2015.}}</ref><ref name="Solar powered plane arrives in Paris ">{{cite web|url=http://www.jpost.com/Video-Articles/Video/Solar-powered-plane-arrives-in-Paris|title=Solar powered plane arrives in Paris | quote =Solar powered plane arrives in Paris |author = REUTERS | date =06/15/2011.| format = |publisher=jpost.| location = | language = {{en}} |accessdate = 8. 6. 2015.}}</ref>

==== Prvi interkontinentalni let (2012) ====
''Solarni impuls 1'' je 5. juna [[2012]]. godine, uspešno završio svoj prvi interkontinentalni let, u trajanju od 19 časova od Madrida, Španija, do Rabata, Maroko. Tokom prvog leta na relaciji Švajcarska, Madrid, avion je postigao još nekoliko rezultata značajnih za solarni let, uključujući i najveće rastojanje unapred određeno kursom od 1.116&nbsp;km.<ref name="Solar Impulse’s HB-SIA obtains two new world records">{{cite web|url=|title=Solar Impulse’s HB-SIA obtains two new world records| quote =Solar Impulse’s HB-SIA obtains two new world records|author = | date =| format = |publisher=| location = | language = {{en}} |accessdate = 9. 6. 2015.}}</ref>

''Solarni impuls HB-SIA'' je završio svoj transkontinentalni let preko Sjedinjenih Američkih Država, kada je džinovski avion sleteo na aerodrom Džon F. Kenedi, pre planiranog vremena pred ponoć [[7. juli]] [[2013]]. godine, zbog velikog oštećenja donjake levog [[krilo|krila]], u dužini od 2,5 metra. To oštećenje je brzo sanirano i program letenja je nastavljen. Švajcarski [[pilot]]i Andrea Borčberg i Bertran Pikar, zajedno su realizovali ovaj let. Njih dvojica su se smenjivali, dok su leteli preko kontinenta s ovim specifičnim avionom.<ref name="Solarni avion završio svoj put" /><ref name="Solar Impulse: Around the World in a 100% Sun-powered Airplane"/>

Unakrsno putovanje ''HB-SIA'' po prostoru Amerike počelo je [[3. maj]]a [[2013]]. godine, letom iz Mofet Fielda u Mountani, Kalifornija, na internationalni aerodrom u Arizoni. Napravljeni je veći broj letova između američkih gradova, a konačno je sleteo na aerodrom Džon F. Kenedi, 7. jula. Svi letovi su trajali između 19 i 25 časova.<ref name="Solar plane leaves Calif. on cross-country trip">{{cite web|url=http://www.joplinglobe.com/news/solar-plane-leaves-calif-on-cross-country-trip/article_8a8431fa-679a-55f6-a95a-7dd66eeafb30.html?mode=jqm|title=Solar plane leaves Calif. on cross-country trip| quote =Solar plane leaves Calif. on cross-country trip|author = | date =| format = |publisher=joplinglobe.| location = | language = {{en}} |accessdate = 9. 6. 2015.}}</ref>

Nakon prvog dela turneje po americi, sletanjem u Feniksu,<ref name="Cross-Country Solar Plane Expedition Set for Takeoff"/> avion je završio drugu fazu svoga putovanja [[23. maj]]a, sletanjem u [[Dalas]]u. Ovaj let, koji je obuhvatio 1.541&nbsp;km, oborio je nekoliko novih svetskih rekorda na daljinu u solarnoj avijaciji.<ref name="Solar plane completes 2nd leg of trip in Texas">{{cite web|url=http://bigstory.ap.org/article/solar-plane-completes-2nd-leg-trip-texas|title=Solar plane completes 2nd leg of trip in Texas|quote=Solar plane completes 2nd leg of trip in Texas|author=|date=May. 23, 2013.|format=|publisher=bigstory.ap.|location=|language={{en}}|accessdate=9. 6. 2015.|archive-date=2013-11-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20131104072425/http://bigstory.ap.org/article/solar-plane-completes-2nd-leg-trip-texas|dead-url=yes}}</ref><ref name="Solar Plane Completes Longest Leg of Cross-Country Flight">{{cite web|url=http://news.yahoo.com/solar-plane-completes-longest-leg-cross-country-flight-143703130.html|title=Solar Plane Completes Longest Leg of Cross-Country Flight| quote =Solar Plane Completes Longest Leg of Cross-Country Flight|last=Chow|first=Denise| date = 23. 5. 2013.| format = |publisher=/news.yahoo.| location = | language = {{en}} |accessdate = 9. 6. 2015.}}</ref><ref name="FAI Record ID #16815">{{cite web|url=http://www.fai.org/fai-record-file/?recordId=16815|title=FAI Record ID #16815|quote=FAI Record ID #16815|author=|date=30 April 2012.|format=|publisher=fai.|location=|language={{en}}|accessdate=9. 6. 2015.|archive-date=2013-11-04|archive-url=https://web.archive.org/web/20131104130238/http://www.fai.org/fai-record-file/?recordId=16815|dead-url=yes}}</ref> ''Solarni impuls HB-SIA'' je sleteo u Sent Luisu u Misuriju, 4. juna.<ref name="Solar Impulse lands in St Louis in trans-America bid">{{cite web|url=http://www.bbc.com/news/science-environment-22754126|title=Solar Impulse lands in St Louis in trans-America bid| quote =Solar Impulse lands in St Louis in trans-America bid|author = | date =4 June 2013| format = |publisher=bbc.| location = | language = {{en}} |accessdate = 10. 6. 2015.}}</ref> Zatim je produžio za Vašington 14. juna, sa zaustavljanjem u toku noći u Sinsinatiju, Ohajo, radi zamene pilota i izbegavanja jakog vetra.<ref name="Solar Impulse plane reaches Washington Dulles">{{cite web|url=http://www.bbc.com/news/science-environment-22902402|title=Solar Impulse plane reaches Washington Dulles| quote =Solar Impulse plane reaches Washington Dulles|author = | date =16 June 2013.| format = |publisher=bbc.| location = | language = {{en}} |accessdate = 10. 6. 2015.}}</ref> U Vašington je sleteo 16. juna,<ref name="Solar Impulse plane reaches Washington Dulles" /> gde se zadržao određeno duže vreme, a 6. jula [[2013]]. godine. ''Solarni impuls HB-SIA'' je završi svoju planiranu misiju sletanjem na aerodrom Džon F. Kenedi, pre planiranog vremena pred ponoć 7. jula 2013. godine, zbog velikog oštećenja donjake levog [[krilo|polukrila]], u dužini od 2,5 metra. Smešten je hangar na javni uvid nakon sletanja. U avgustu 2013. godine, je demontiran i transportovan u vazduhoplovnu bazu u Dubendorfu, kojoj je uskladišten u hangaru.<ref name="Cross-Country Solar Plane Expedition Set for Takeoff"/>

=== Prototip 2 (''HB-SIB'') ===
Planirano je da se u 2011. godini, završi razvoj izgradnja drugog [[prototip]]a (''HB-SIB''), sa hermetičnom kabinom prilagođenom jednom pilotu za dugotrajan neprekidan interkontinentalni, čak i preko [[Atlantski okean|Atlantskog okeana]].

''Solarni impuls 2 (HB-SIB)'' je posle završetka proizvodnje transportovan kamionom u delovima do aerodroma Pajerne, [[9. april]]a [[2014]]. godine. Napravio je prvi probni let sa probnim pilotom Markusom Šredelom, u avio bazi Pajerne, [[2. jun]]a [[2014]]. godine, bez većih kašnjenja, planom je to trebalo da se realizuje [[2013]]. [http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=UD_en1spjXs#t=0 '''LET''']<ref name="Premier vol réussi de l'avion solaire Solar Impulse 2 "/><ref name="Du soleil comme moteur : vol d’essai réussi pour Solar"/>

Avion ''Solarni impuls 2 (HB-SIB)'' je ispunio očekivanja. On je leteo bez slabosti, bez ikakvog kvara ili problema na svojoj promociji. Pogonjen solarnom energijom leteo je dva časa i petnaest minuta. To je korak bliže prema planiranom cilju, da se obleti svet u martu [[2015]]. godine.<ref name="automatski generisano2">{{cite web|url= http://www.franceinfo.fr/actu/monde/article/du-soleil-comme-moteur-vol-d-essai-reussi-pour-solar-483903|title=Du soleil comme moteur : vol d’essai réussi pour Solar |quote = Du soleil comme moteur : vol d’essai réussi pour Solar |last=Chatelais|first=Evelyne| date =02-06-2014.|format = |publisher=franceinfo|location = |language = {{fr}} |accessdate =7. 6. 2015.}}</ref>

Planirano je da prototip ''Solarni impuls 2 (HB-SIB)'', pri ispitivanju u letu, pokaže da je u stanju da neprekidno leti duže od 120 časova, odnosno ukupno 5 dana i 5 noći. Za to vreme je moguće preleteti Pacifik ili Atlantik. Jer njegova brzina je ograničena noću, pošto ne može preći brzinu od 46&nbsp;km/h, zbog štednje noću akumulirane energije tokom dana. U toku noći, ne smeju ostati potpuno prazne litijumske baterije.

Za potrebe fizičkih ograničenja jednog pilota, kabina je produžena u odnosu na prvi prototip. ''Virtuelna kabina'' je takođe razvijena, koja se sastoji od elektronskog nadzora i pripravnosti, povezano sa bazom Pajerna.

Program ispitivanja u letu preko Švajcarske, pre poletanja na svetsku turneju, u martu [[2015]]. godine, sa više stajališta. U toku te misije, planirano je pet zaustavljanja, za zamenu pilota i za medijske intervjue i snimke o ovoj avanturi za svetsku javnost, u šta su uključeni političari i naučnici. Svaka etapa leta traje 3 do 4 dana, što se smatra za maksimalnu podnošljivost za jednog [[pilot]]a. Počelo je iz regiona zaliva preko Burme, Indije, Kine, Pacifika, SAD, južne Evrope i Severne Afrike, i na kraju do početne tačke polaska oko sveta.<ref name="Premier vol réussi pour Solar Impulse 2">{{cite web|url= http://www.franceinfo.fr/actu/monde/article/l-avion-solar-impulse-2-reussit-son-premier-vol-483745|title=Premier vol réussi pour Solar Impulse 2 |quote = Premier vol réussi pour Solar Impulse 2 |last=Ranc|first=Agathe| date =02-06-2014.|format = |publisher=franceinfo|location = |language = {{fr}} |accessdate =7. 6. 2015.}}</ref>

Za razliku od prototipa 1, kojim su upravljali švajcarski konstruktori i piloti Bertran Pikar i Andre Boršberg, kabina ovog drugog prototipa obezbeđuje prostor samo za jednog pilota.<ref name="Premier vol réussi pour Solar Impulse 2"/>
== Opis letelice ''Solarni impuls 2 (HB-SIB)'' ==
''Solarni impuls 2 (HB-SIB)'' ima raspon krila 72 metra, veći od najvećeg svetskog putničkogk aviona, [[Airbus A380|Airbusa A380]],<ref name="Solar Impulse: Around the World in a 100% Sun-powered Airplane">{{cite web|url=http://gizmodo.com/262940/solar-impulse-around-the-world-in-a-100-sun-powered-airplane|title=Solar Impulse: Around the World in a 100% Sun-powered Airplane|quote=Solar Impulse: Around the World in a 100% Sun-powered Airplane|last=Dugdale|first=Addy|date=5/23/07.|format=|publisher=gizmodo|location=|language={{en}}|accessdate=7. 6. 2015.|archive-date=2016-08-28|archive-url=https://web.archive.org/web/20160828030845/http://gizmodo.com/262940/solar-impulse-around-the-world-in-a-100-sun-powered-airplane}}</ref> ali za razliku od njegove mase od 500 tona, kompozitni Solarni impuls 2 (HB-SIB) ima samo 2,3 tone, nešto više od prosečnog automobila.Poseduje veću kabinu, pod pritiskom i naprednu opremu, uključujući i autopilot, što omogućava duže dnevne transkontinentalne i trans-okeanske letove.<ref name="Major steps">{{cite web|url=http://info.solarimpulse.com/en/airplane/major-steps/#.VXhPh1JGS08|title=Major steps|quote=Major steps|author=|date=|format=|publisher=info.solarimpulse.|location=|language={{en}}|accessdate=10. 6. 2015.|archive-date=2015-06-10|archive-url=https://web.archive.org/web/20150610175605/http://info.solarimpulse.com/en/airplane/major-steps/#.VXhPh1JGS08|dead-url=yes}}</ref> Dodatni kiseonik i razni drugi sistemi podrške životne sredine omogućavaju pilotu krstarenje do nadmorske visine i od 12.000 metara.

Struktura zmaja ''Solarnog impulsa 2'', napravljena je od kompozitnih materijala (karbonskih i fiber vlakana, saćastih sendviča i kompozitne oplate). Donjaka krila, presvučena je elastičnom folijom, a gornjaka krila, trupa i horizontalnog repa, sastoji se od prekrivke, napravljene od solarnih ćelija. Na gornjoj strani krila, trupa i horizontalnog stabilizatora prototipa 2 (''HB-SIB'') raspoređeno je 17.248 solarnih ćelija, koje preko dana pune litijumske baterije, a one potom napajaju pogonske elektro motore tokom noći. Letelicu pogone četiri elektro-motora, s čime se postiže brzina od 140&nbsp;km/h. U cilju uštede energije, avion danju penje na visinu do 8.500 m, a noću se spušta na 1.500 m.<ref name="Solar Impulse en bref"/><ref name="Solar Impulse: Around the World in a 100% Sun-powered Airplane"/><ref name="Premier vol réussi pour Solar Impulse 2"/><ref name="Record solar plane's first hop">{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/8393688.stm |title=Record solar plane's first hop |quote =Record solar plane's first hop|last=Palmer|first=Jason| date =3 December 2009.|format = |publisher=news|location = |language = {{en}} |accessdate =7. 6. 2015.}}</ref>

Na krilima, integrisane su četiri motorske gondole, u svakoj je ugrađen elektro–motor razvijen u kompaniji Etel, 70 baterija–akumulatora, sistem za upravljanje sa procesom punjenja i pražnjenja i regulacije temperature. Projektovana je izolacija, tako da zadrži toplotu baterija i obezbedi njihovo funkcionisanje, uprkos niskim temperaturama i od -40&nbsp;°C, na visini leta do 8.500 m. Svaki motor ima maksimalnu izlaznu snagu od 13&nbsp;kW. Dvokraka elisa je prečnika od 3,5 m, obrće se brzinom od 200-400 obrtaja u minuti.<ref name="Solar Impulse en bref"/><ref name="Solar Impulse: Around the World in a 100% Sun-powered Airplane"/>
=== Operativna istorija letelice ''Solarni impuls 2 (HB-SIB)'' ===
''Solar impulse 2'' je prvi put javno prikazan na [[9. april]]a [[2014]]. godine.<ref name="Building a Solar Airplane">{{cite web|url=http://www.solarimpulse.com/en/our-adventure/building-a-solar-airplane|title= Building a Solar Airplane| quote =Building a Solar Airplane|author = | date =Feb 18, 2015.| format = |publisher=solarimpulse.| location = | language = {{en}} |accessdate = 10. 6. 2015.}}</ref> Njegov prvi let održan je [[2. jun]]a [[2014]]. godine, kojim je pilotirao Markus Šerdel.<ref name="Premier vol réussi de l'avion solaire Solar Impulse 2 "/><ref name="Solar Impulse 2: Plane makes inaugural flight">{{cite web|url=http://www.bbc.com/news/science-environment-27659068|title=Solar Impulse 2: Plane makes inaugural flight| quote =Solar Impulse 2: Plane makes inaugural flight|last=Amos|first=Jonathan| date =2 June 2014.| format = |publisher=bbc.| location = | language = {{en}} |accessdate = 10. 6. 2015.}}</ref> Pri tome letu brzina sletanja je bila oko 43&nbsp;km/h, a popeo se na visinu leta od 5.500 m, a maksimalnu visinu plafon je postigao [[28. oktobar|28. oktobra]] [[2014]]. godine.<ref>Solar Impulse Flies Aircraft For Round-the-World Attempt". Aviation Week & Space Technology. 9 June. (2014). str. 14. Prvi Night Flight završen je 26. oktobra 2014. godine</ref>
=== Letom, obilaženje oko sveta (2015. i 2016.) ===
''Solarni impuls 2'' u martu [[2015]]. godine, dostavljen je kompaniji za obnavljanje energije [[Masdar]] u Abu Dabiju.<ref name="Solar Impulse 2, the #RTW Solar Airplane">{{cite web|url=http://info.solarimpulse.com/en/our-adventure/solar-impulse-2//#.VX6w3VJGS08|title=Solar Impulse 2, the #RTW Solar Airplane|quote=Solar Impulse 2, the #RTW Solar Airplane|author=|date=|format=|publisher=info.solarimpulse.|location=|language={{en}}|accessdate=15. 6. 2015.|archive-date=2015-12-18|archive-url=https://web.archive.org/web/20151218170634/http://info.solarimpulse.com/en/our-adventure/solar-impulse-2#.VX6w3VJGS08}}</ref><ref name="Our Adventure">{{cite web|url=http://info.solarimpulse.com/en/our-adventure/the-first-round-the-world-solar-flight/#.VX6yUVJGS08|title=Our Adventure|quote=Our Adventure|author=|date=|format=|publisher=info.solarimpulse.|location=|language={{en}}|accessdate=15. 6. 2015.|archive-date=2015-12-16|archive-url=https://web.archive.org/web/20151216192630/http://info.solarimpulse.com/en/our-adventure/the-first-round-the-world-solar-flight#.VX6yUVJGS08}}</ref> Počeo je letom obilaženje oko sveta, 9. marta 2015. godine.<ref name="Solar-powered plane takes off for flight around the world"/><ref name="Solar plane pioneers lay out round-the-world flight plan">{{cite web|url=http://finance.yahoo.com/news/solar-plane-pioneers-lay-round-world-flight-plan-080306681.html|title=Solar plane pioneers lay out round-the-world flight plan| quote =Solar plane pioneers lay out round-the-world flight plan|last=SCHRECK|first=ADAM| date = 20. 1. 2015.| format = |publisher=finance.yahoo.| location = | language = {{en}} |accessdate = 15. 6. 2015.}}</ref> Predviđeno je da se vrati na mesto polaska u avgustu [[2015]]. godine, a kontrolni centar cele misije za obilazak sveta preletom, osnovan je u [[Monako|Monaku]], koristeći satelitske veze za neprekidne kontakte u realnom vremenu.<ref name="Premier vol réussi de l'avion solaire Solar Impulse 2 "/><ref name="This solar-powered airplane is about to take its first around-the-world fligh">{{cite web|url=http://qz.com/325922/watch-this-solar-powered-airplanes-first-around-the-world-flight/|title=This solar-powered airplane is about to take its first around-the-world fligh| quote =This solar-powered airplane is about to take its first around-the-world fligh|last=Mudallal|first=Zainab| date =16 January 2015.| format = |publisher=qz.| location = | language = {{en}} |accessdate = 15. 6. 2015.}}</ref><ref name="Solar Impulse launches Mission Control Center in Monaco">{{cite web|url=http://www.abb-conversations.com/2015/02/solar-impulse-launches-mission-control-center-in-monaco/|title=Solar Impulse launches Mission Control Center in Monaco| quote =Solar Impulse launches Mission Control Center in Monaco|author =author: Gregory Hollings| date = 23. 2. 2015.| format = |publisher=abb-conversations.| location = | language = {{en}} |accessdate = 15. 6. 2015.}}</ref>

Letelica trenutno kruži u severnoj hemisferi sveta; najbliži će biti ekvatoru prilikom preleta [[Honolulu]]la.<ref name="This solar-powered airplane is about to take its first around-the-world fligh"/> gde je planiran odmor i smenjivanje pilota Boršhberga i Pikarda, čekajući odgovarajuće vremenske uslove za polijetanje i sletanje na planiranoj trasi.<ref name="Solar-powered plane on round-the-world flight gets stuck in China">{{cite web|url=http://edition.cnn.com/2015/04/16/tech/solar-impulse-plane-china/|title=Solar-powered plane on round-the-world flight gets stuck in China| quote =Solar-powered plane on round-the-world flight gets stuck in China|last=Molko|first=David| date =  15. 5. 2015.| format = |publisher=edition.cnn.| location = | language = {{en}} |accessdate = 15. 6. 2015.}}</ref> Za većinu svog vremena u vazduhu, ''Solarni impuls 2'' krstari na režimima između 50 i 100&nbsp;km/h, obično sporije na kraju noćnog leta, kako bi racionalisao ostatak elektro-energije u baterijama.<ref name="Solar plane revs up for historic round-the-world flight">{{cite web|url=http://news.yahoo.com/solar-plane-revs-historic-round-world-flight-180504805.html|title=Solar plane revs up for historic round-the-world flight| quote =Solar plane revs up for historic round-the-world flight|last=Keyrouz|first=Wissam| date = 7. 3. 2015.| format = |publisher=news.yahoo.| location = | language = {{en}} |accessdate = 15. 6. 2015.}}</ref> Prelazi Pacifika i Atlantika okeana su najduže deonice leta, a očekuje se da će trajati oko pet dana, u dužini od 8.500 kilometara.<ref name="Premier vol réussi de l'avion solaire Solar Impulse 2 "/><ref name="Solar plane revs up for historic round-the-world flight"/>

''Solarni impuls 2'' je preleteo Aziju, [[31. maj]]a [[2015]]. godine, na početku je svoga puta preko [[Tihi okean|Tihog okeana]].<ref name="Solar Impulse plane begins Pacific crossing">{{cite web|url=http://www.bbc.com/news/science-environment-32946874|title=Solar Impulse plane begins Pacific crossing| quote =Solar Impulse plane begins Pacific crossing|last=Amos|first=Jonathan| date =31 May 2015.| format = |publisher=bbc.| location = | language = {{en}} |accessdate = 15. 6. 2015.}}</ref> Međutim, pogoršanje vremena ga je neplanirano primoralo da sleti 1. juna u Nagoji, u Japanu, gde čeka povoljno vreme da nastavi na put na Havaje.<ref name=Leg7/> Andreu Boršhberg je 1. jula [[2015]]. godine, oborio rekord za samostalni let, kao i rekord za najduže trajanje leta na daljinu sa ljudskom posadom solarnog aviona. Avion ''Solarni impuls 2'' je stigao na Havaje 3. jula, sa postavljenim rekordima za najduži solarne let na svetu, vremenski i po udaljenosti, kao i najduži samostalni let, bez dosipanja goriva.<ref name="Solar Impulse touches down in Hawaii after record-breaking flight"/>

Napravljene su nove baterije i instalirane u letelicu. Probni letovi su počeli u februaru 2016. godine,<ref name="Solar Impulse plane makes first maintenance flight in Hawaii">{{cite web|url=http://phys.org/news/2016-02-solar-impulse-plane-maintenance-flight.html|title=Solar Impulse plane makes first maintenance flight in Hawaii| quote =Solar Impulse plane makes first maintenance flight in Hawaii|author =| date =February 28, 2016'| format = |publisher=phys.org| location = | language = {{en}} |accessdate = 29. 06. 2016.}}</ref> u cilju pripreme za nastavak preleta preko severne hemisfere, u višednevnevnom neprkidnom letenju solarnim pogonom.<ref name="Solar Impulse headed back to Abu Dhabi the long way round">{{cite web|url=http://www.thenational.ae/uae/exclusive-solar-impulse-headed-back-to-abu-dhabi-the-long-way-round|title=Solar Impulse headed back to Abu Dhabi the long way round| quote =Solar Impulse headed back to Abu Dhabi the long way round|author =Naser Al Wasmi| date =January 8, 2016.| format = |publisher=thenational| location = | language = {{en}} |accessdate = 29. 06. 2016.}}</ref> Povoljno vreme, u aprilu 2016. godine, obezbeđivalo je da avion može nastaviti svoj put, sletanjem u Kaliforniji, 23. aprila. U tom letu,  B. Pikard je preko video linka, razgovarao sa [[Ban Ki-Mun]] i [[Doris Lojthard]], zvaničnicima [[Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija|Generalne skupštine Ujedinjenih nacija]], iz kabine ''Solarni impuls 2''.<ref name="A majestic solar dragonfly landed in San Francisco - Is this the future?">{{cite web|url=http://www.huffingtonpost.com/marco-morosini/a-majestic-solar-dragonfl_b_9781484.html|title=A majestic solar dragonfly landed in San Francisco - Is this the future?| quote =A majestic solar dragonfly landed in San Francisco - Is this the future?|author =Marco Morosini| date = 04/28/2016.| format = |publisher=huffingtonpost| location = | language = {{en}} |accessdate = 29. 06. 2016.}}</ref> Dodatne deonice leta su dodate u SAD kako bi ''Solarni impuls 2'' odleteo u [[Finiks]], Arizona, [[Talsa (Oklahoma)]], [[Dejton]], Ohajo, Lehigh Valej, Pensilvanija i Njujork, gde stiže 11. juna 2016. godine.<ref name="Solar Impulse 2 lands in New York City, final U.S. destination">{{cite web|url=http://www.usatoday.com/story/tech/sciencefair/2016/06/11/solar-impulse-2-solar-powered-plane-new-york-city/85701316/|title=Solar Impulse 2 lands in New York City, final U.S. destination| quote =Solar Impulse 2 lands in New York City, final U.S. destination|author =Doyle Rice| date =June 11, 2016.| format = |publisher=usatoday| location = | language = {{en}} |accessdate = 29. 06. 2016.}}</ref>

B. Pikard je pilotirao avionom preko Atlantskog okeana; stigao je u [[Sevilja|Sevilju]], Španija, 23. juna 2016. godine.<ref name="Solar Impulse completes Atlantic crossing with landing in Seville">{{cite web|url=http://www.bbc.com/news/science-environment-36598140|title=Solar Impulse completes Atlantic crossing with landing in Seville| quote =Solar Impulse completes Atlantic crossing with landing in Seville|author =Jonathan Amos| date =23 June 2016.| format = |publisher=bbc| location = | language = {{en}} |accessdate = 29. 06. 2016.}}</ref> Sledeća stanica bio je [[Kairo]], [[Egipat]], 13. jula,<ref name="Kairo">{{cite web|first=Jonathan|last=Amos|title=Solar Impulse: Zero-fuel plane lands in Cairo|url=http://www.bbc.com/news/science-environment-36781197|publisher=BBC|accessdate=29. 7. 2016}}</ref> odakle se uputio ka konačnoj destinaciji, [[Abu Dabi]]ju, gde se prizemljio 26. jula i tako u 17 etapa kompletirao put oko sveta. Put je trajao 16 [[meseci]] tokom kojih je pređeno više od 42.000&nbsp;km. Ovo je prvi put da je neka letelica pogonjena isključivo na solarni pogon uspela da napravi put oko sveta.<ref name="AbuDabi">{{cite web|title=Solar Impulse completes historic round-the-world trip|url=http://www.bbc.com/news/science-environment-36890563|publisher=BBC|accessdate=29. 7. 2016}}</ref>
==== Detaljna putanja leta<ref name="Solar plane pioneers lay out round-the-world flight plan"/><ref name="Solar Impule RTW">{{cite web|url=http://www.solarimpulse.com/rtw|title=Solar Impule RTW| quote =Solar Impule RTW|author = | date =| format = |publisher=solarimpulse.| location = | language = {{en}} |accessdate = 15. 6. 2015.}}</ref><ref name="Um die Welt ohne Sprit Solar Impulse 2 ist an 25 Tagen in der Luft">{{cite web|url=http://www.3sat.de/dynamic/sitegen/bin/sitegen.php?tab=2&source=%2Fnano%2Fbstuecke%2F88819%2Findex.html|title=Um die Welt ohne Sprit "Solar Impulse 2" ist an 25 Tagen in der Luft|quote=Um die Welt ohne Sprit "Solar Impulse 2" ist an 25 Tagen in der Luft|author=|date=|format=|publisher=3sat.|location=|language={{de}}|accessdate=16. 6. 2015.|archive-date=2016-03-07|archive-url=https://web.archive.org/web/20160307124541/http://www.3sat.de/dynamic/sitegen/bin/sitegen.php?tab=2&source=%2Fnano%2Fbstuecke%2F88819%2Findex.html|dead-url=yes}}</ref> ====
{|border="1" align="center" cellpadding="2"
|- style="background:skyBlue;"
! class="wikitable" style="font-size: 85%"| Deonica
! class="wikitable" style="font-size: 85%"|Start<ref>All start times are given as [[UTC]], and all start dates are 2015.</ref>
! class="wikitable" style="font-size: 85%"| Poletanje
! class="wikitable" style="font-size: 85%"| Sletanje
! class="wikitable" style="font-size: 85%"| Trajanje leta
! class="wikitable" style="font-size: 85%"| Rastojanje
! class="wikitable" style="font-size: 85%"| Pros. brzina
! class="wikitable" style="font-size: 85%"| Max. visina
! class="wikitable" style="font-size: 85%"| Pilot / Beleške
|-
! class="wikitable" style="font-size: 85%"|1
| class="wikitable" style="font-size: 85%"|9. mart 03.12
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|UAE}} [[Abu Dabi (grad)|Abu Dabi]] , [[Ujedinjeni Arapski Emirati|UAE]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Oman}} [[Maskat]], [[Oman]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 13&nbsp;h 1&nbsp;min
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 772&nbsp;km
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 59,2&nbsp;km/h
| class="wikitable" style="font-size: 85%"| 6.383 m
| class="wikitable" style="font-size: 85%"|Andreu Boršhberg<ref>{{cite web|title=Leg 1 of 13 – Abu Dhabi, United Arab Emirates to Muscat, Oman |url=http://www.solarimpulse.com/leg-1-from-Abu_Dhabi-to-Muscat|publisher=Solar Impulse}}</ref>
|-
! class="wikitable" style="font-size: 85%"|2
| class="wikitable" style="font-size: 85%"|10. mart 02.35
| class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Oman}} [[Maskat]], [[Oman]]
| class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Indija}} [[Ahmedabad]], [[Indija]]
| class="wikitable" style="font-size: 85%"| 15&nbsp;h&nbsp;20&nbsp;mins
| class="wikitable" style="font-size: 85%"| 1.593&nbsp;km 
| class="wikitable" style="font-size: 85%"| 103,9&nbsp;km/h 
| class="wikitable" style="font-size: 85%"| 8.874 m 
| class="wikitable" style="font-size: 85%"| B. Pikard<ref>{{cite web|title=Leg 2 of 13 – Muscat, Oman to Ahmedabad, India |url=http://www.solarimpulse.com/leg-2-from-Muscat-to-Ahmedabad|publisher=Solar Impulse}}</ref>
|-
! class="wikitable" style="font-size: 85%"|3
| class="wikitable" style="font-size: 85%"|18. mart 01.48
| class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Indija}} [[Ahmedabad]], [[Indija]]
| class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Indija}} [[Varanasi]], [[Indija]]
| class="wikitable" style="font-size: 85%"| 13&nbsp;h&nbsp;15&nbsp;min
| class="wikitable" style="font-size: 85%"| 1.170&nbsp;km
| class="wikitable" style="font-size: 85%"| 88,3&nbsp;km/h 
| class="wikitable" style="font-size: 85%"| 5.182 m
| class="wikitable" style="font-size: 85%"|Andreu Boršhberg<ref>{{cite web|title=Leg 3 of 13 – Ahmedabad to Varanasi, India |url=http://www.solarimpulse.com/leg-3-from-Ahmedabad-to-Varanasi|publisher=Solar Impulse}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|4
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|18. mart 23.52
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Indija}} [[Varanasi]], [[Indija]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Mjanmar}} [[Mandalej]], [[Mjanmar]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 13&nbsp;h&nbsp;29&nbsp;min
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 1.536&nbsp;km
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 113,9&nbsp;km/h
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 8.230 m
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|B. Pikard<ref>{{cite web|title=Leg 4 of 13 – Varanasi, India to Mandalay, Myanmar |url=http://www.solarimpulse.com/leg-4-from-Varanasi-to-Mandalay|publisher=Solar Impulse}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|5
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|29. mart 21.06
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Mjanmar}} [[Mandalej]], [[Mjanmar]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Kina}} [[Čungking]], [[Kina]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 20&nbsp;h&nbsp;29&nbsp;min
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 1.636&nbsp;km 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 79,9&nbsp;km/h 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 8.634 m 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|B. Pikard<ref>{{cite web|title=Leg 5 of 13 – Mandalay, Myanmar to Chongqing, People's Republic of China|url=http://www.solarimpulse.com/leg-5-from-Mandalay-to-Chongqing|publisher=Solar Impulse}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|6
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 20. april 22.06
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Kina}} [[Čungking]], [[Kina]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Kina}} [[Nanking]], [[Kina]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 17&nbsp;h&nbsp;22&nbsp;min
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 1.384&nbsp;km 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 79,7&nbsp;km/h 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 4.270 m 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| B. Pikard<ref>{{cite web|title=Leg 6 of 13 – Chongqing to Nanjing, People's Republic of China|url=http://www.solarimpulse.com/leg-6-from-Chongqing-to-Nanjing|publisher=Solar Impulse}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|7
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|30. maj 18.39
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Kina}} [[Nanking]], [[Kina]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Japan}} [[Nagoja]], [[Japan]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 44&nbsp;h&nbsp;9&nbsp;min
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 2.942&nbsp;km 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 66,6&nbsp;km/h 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 8.634 m
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|A. Boršhberg. {{efn|Deonica 7 je planirana da traje 144 sati leta od [[Nanking]], [[Kina]] do [[Havaji|Havaja]] SAD 9.132 km. Pogoršanje vremena u [[Nagoja|Nagoji]], Japan, poremetilo je ovaj plan.<ref name=Leg7/>}}<ref name=Leg7>{{cite web|title=Leg 7 of 13 – Nanjing, China to Nagoya, Japan |url=http://www.solarimpulse.com/leg-7-from-Nanjing-to-Nagoya|publisher=Solar Impulse}}; [http://www.thesundaily.my/news/1438636 "Solar Impulse touches down on unscheduled Japan stop"], ''The Sun Daily'' (Malaysia), 2 June 2015</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|8
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|28. jun 18.03
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Japan}} [[Nagoja]], [[Japan]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Barbers Pojnt Hausing (Havaji)]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 117&nbsp;h&nbsp; 52 min
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 8.924&nbsp;km 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|75,7&nbsp;km/h
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|8.634 m
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|A. Boršhberg<ref name="Solarni impuls 2 krenuo na svoj najrizičniji let do sada"/><ref name=Leg7/><ref>{{cite web|title=Leg 8 of 13 – Nagoya, Japan to Phoenix, USA |url=http://www.solarimpulse.com/leg-8-from-Nagoya-to-Hawaii|publisher=Solar Impulse}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|9
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|21. april 2016. 16.15
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Barbers Pojnt Hausing (Havaji)]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Mauntin Vju (Kalifornija)]] [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 62&nbsp;h&nbsp; 29 min
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 4.086&nbsp;km 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|65,4&nbsp;km/h
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|8.634 m
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|B. Pikard<ref>{{cite web|title=Leg 9 of 13 – Hawaii to Phoenix, USA |url=http://www.solarimpulse.com/leg-9-from-Hawaii-to-Phoenix|publisher=Solar Impulse}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|10
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|2. maj 12.03 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Mauntin Vju (Kalifornija)]] [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Finiks]], [[Arizona|AZ]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 15&nbsp;h&nbsp;52 min
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 1.113&nbsp;km 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 70,2&nbsp;km/h
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 6.706 m
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|A. Boršhberg{{efn|Destinacije po srednjoj Americi biće određene tek pre poletanja iz [[Finiks]]a.<ref name=Leg10/>}}<ref name=Leg10>{{cite web|title=Leg 10 of 13 – Phoenix, USA to Mid-USA |url=http://www.solarimpulse.com/leg-10-from-Phoenix-to-Mid_USA|publisher=Solar Impulse}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|11
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|12. maj 11.05
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Finiks]], [[Arizona|AZ]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Talsa (Oklahoma)]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|18&nbsp;h&nbsp;10 min
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 1.570&nbsp;km   
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 86,4&nbsp;km/h
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 6.706 m
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|B. Pikard<ref>{{cite web|title=Leg 11 of 13 – Mid-USA to New York, USA |url=http://www.solarimpulse.com/leg-11-from-Mid_USA-to-New_York|publisher=Solar Impulse}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|12
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|21. maj 09.22
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Talsa (Oklahoma)]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Dejton]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 16&nbsp;h&nbsp; 34 min
| class="wikitable" style="font-size: 85%"| 1.113&nbsp;km
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 67,2&nbsp;km/h
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 6.401 m
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|A. Boršhberg<ref>{{cite web|title=Leg 12 of 13 – New York, USA to Europe/Africa|url=http://www.solarimpulse.com/leg-12-from-New_York-to-Europe_Africa|publisher=Solar Impulse}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|13
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|25. maj 08.02
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Dejton]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Lehigh Valej]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 16&nbsp;h&nbsp;49 min 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|1.044&nbsp;km 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|62,2&nbsp;km/h
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|4.572 m
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|A. Boršhberg<ref>{{cite web|title=Leg 13 of 13 – Europe/Africa to Abu Dhabi, United Arab Emirates|url=http://www.solarimpulse.com/leg-13-from-Europe_Africa-to-Abu_Dhabi|publisher=Solar Impulse}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|14
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|11. jun 03.18
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Lehigh Valej]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Njujork]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 4&nbsp;h&nbsp;41 min 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|265&nbsp;km 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|56,6&nbsp;km/h
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|915 m
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|A. Boršhberg<ref name="A Historic flight over the Statue of Liberty">{{cite web|url=http://www.solarimpulse.com/leg-14-from-Lehigh_Valley-to-New_York|title=A Historic flight over the Statue of Liberty| quote =A Historic flight over the Statue of Liberty|author =| date =| format = |publisher=solarimpulse| location = | language = {{en}} |accessdate = 29. 06. 2016.}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|15
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|20. jun 06.30
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|SAD}} [[Njujork]], [[Sjedinjene Američke Države|SAD]] 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Španija}} [[Sevilja]], [[Španija]] 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|71&nbsp;h&nbsp;8 min 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|6.265&nbsp;km
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|88,1&nbsp;km/h
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|8.534 m
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|B. Pikard<ref name="The Atlantic Crossing is completed!">{{cite web|url=http://www.solarimpulse.com/leg-15-from-New_York-to-Seville|title=The Atlantic Crossing is completed!| quote =The Atlantic Crossing is completed!|author =| date =| format = |publisher=solarimpulse| location = | language = {{en}} |accessdate = 29. 06. 2016.}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|16
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|11. jul 04.20
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Španija}} [[Sevilja]], [[Španija]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Egipat}} [[Kairo]] , [[Egipat]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 48&nbsp;h&nbsp;50 min
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|3.745&nbsp;km 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|76,7&nbsp;km/h
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|8.534 m
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|A. Boršhberg<ref name="Leg 16: Seville to Cairo">{{cite web|url=http://www.solarimpulse.com/leg-16-from-Seville-to-Cairo|title=Leg 16: Seville to Cairo| quote =Leg 16: Seville to Cairo|author =| date =| format = |publisher=solarimpulse| location = | language = {{en}} |accessdate = 13. 07. 2016.}}</ref>
|-
!class="wikitable" style="font-size: 85%"|17
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|23. jul 23.28
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|Egipat}} [[Kairo]] , [[Egipat]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|{{zas|UAE}} [[Abu Dabi]] , [[Ujedinjeni Arapski Emirati|UAE]]
|class="wikitable" style="font-size: 85%"| 48&nbsp;h&nbsp;37 min
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|2.694&nbsp;km 
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|55,4&nbsp;km/h
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|8.534 m
|class="wikitable" style="font-size: 85%"|B. Pikard<ref name="Leg 17: Cairo to Abu Dhabi">{{cite web|url=http://www.solarimpulse.com/leg-17-from-Cairo-to-Abu_Dhabi|title=Leg 17: Cairo to Abu Dhabi| quote =Leg 17: Cairo to Abu Dhabi|author =| date =| format = |publisher=solarimpulse| location = | language = {{en}} |accessdate = 29. 07. 2016.}}</ref>
|-
! Ukupno
! 
!
!
! align=right | 558&nbsp;h&nbsp;7&nbsp;min
! align=right | 42.438&nbsp;km
! align=right | 76,0&nbsp;km/h
! align=right | 8.874&nbsp;m
!
|}

== Ljudski resursi i kooperanti u programu ==
Program, koji je počeo u 2003. godini, angažovao je u direktno učešće 65 ljudi u 2009. godini. Pored toga, program je podržavalo ga je oko pedeset kooperanata, istraživačkih institucija i malih i srednjih preduzeća.
* Glavni partneri: Solvay, Omega i Deutsche Bank,
* Zvanični partneri: Bayer MaterialScience, Altran i Swisscom.
Prosvetnoj naučnoj instituciji {{jez-fr|L'École polytechnique fédérale de Lausanne (EPFL)}}, zvanični su naučni konsultanti, Altran i Daso Avioni.

''Solarni impuls'' pod pokroviteljstvom Evropske komisije, od aprila 2008. godine.

Porodica Pikard ima veoma bogatu istraživačku tradiciju u oblasti avijacije: kapsula pod pritiskom i prvi meteorološki balon (Ogist Pikard), rekord porinutog batiskafa (Jakus Pikard), a prvi neprekidni let oko sveta sa balonom (Bertrand Pikard).<ref name="What is Solar Impulse ?"/>

== Karakteristike ==
[[Datoteka:Solar Impulse SI2 pilote Bertrand Piccard Payerne November 2014.jpg|<center>''Solarni impuls 2'', na aerodromu u Paiernu u novembru [[2014]]. godine.</center>|desno|mini|250px]]
{|border="1" align="center" cellpadding="2"
|+'''Karakteristike prototipova aviona Solarni impuls'''
|- style="background:skyBlue;"
!colspan="4" |PROTOTIPOVI
|- style="background:skyBlue;"
!colspan="2"|Parametri
!HB-SIA<ref name="Around the World in a Solar Airplane: Solar Impulse"/><ref name="Solar Impulse en bref"/><ref name="Solar Impulse: Around the World in a 100% Sun-powered Airplane" />
!HB-SIB<ref name="Premier vol réussi de l'avion solaire Solar Impulse 2 "/><ref name="Du soleil comme moteur : vol d’essai réussi pour Solar"/>
|-
| colspan="2" | '''Posada'''
|dvoje
|jedan
|-
| colspan="2" | '''Maksimalna masa'''
|1.600&nbsp;kg
|2.300&nbsp;kg
|-
| colspan="2" | '''Razmah krila'''
|63,40&nbsp;m
|72&nbsp;m
|-
| colspan="2" | '''Površina krila'''
|200&nbsp;m²
|269,5&nbsp;m²
|-
| colspan="2" | '''Vitkost krila'''
|20&nbsp;
|20&nbsp;
|-
| colspan="2" | '''Odnos'''  <math>\frac{G}{S}</math>
|8&nbsp;kg/m²
|8,5&nbsp;kg/m²
|-
| colspan="2" | '''Dužina'''
|21,85&nbsp;m
|21,85&nbsp;m
|-
| colspan="2" | '''Visina'''
|6,40&nbsp;m
|6,40&nbsp;m
|-
| colspan="2" | '''Maksimalna brzina'''
|?&nbsp;km/h
|140&nbsp;km/h
|-
| colspan="2" | '''Brzina krstarenja'''
|70&nbsp;km/h
|90&nbsp;km/h
|-
| colspan="2" | '''Brzina poletanja'''
|35&nbsp;km/h
|35&nbsp;km/h
|-
| colspan="2" | '''Eksplotacioni plafon leta'''
|8.500&nbsp;m
|8.500&nbsp;m
|-
| colspan="2" | '''Mah plafon leta'''
|12.000&nbsp;m
|12.000&nbsp;m
|-
| rowspan="2" | '''Pogon'''
| četiri motora
|4 h 7,36&nbsp;kW 
|4 h 13&nbsp;kW
|-
| prečnika 
|3,5 metra
|3,5 metra
|-
| rowspan="2" | '''[[Li-Po]] baterije'''
|[[Masa]]
|400&nbsp;kg
|633&nbsp;kg
|-
| spefični kapacitet inergije
|200 Wh/kg
|260 Wh/kg  
|-
| rowspan="3" |'''Solarne baterije'''
|monokristalne
foto–naponske ćelije 22,5 %
|11.628 ukupno
10.748 na krilu
|17.248 ukupno
|-
|pokrivaju površinu
| 200 +&nbsp;m²
| 269,5 +&nbsp;m²
|-
|daju snagu
| 45&nbsp;kW
| 66&nbsp;kW 
|}

== Povezano ==
* [[Avion Helios]]
* [[Zefir (letelica)]]

== Napomene ==
{{notelist|group=lower-alpha}}

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Solar Impulse}}
* {{fr}} [http://copenhague.arte.tv/paroles-dexperts/robert-kandel-copenhague-changement-climat/ L'équipe du Solar Impulse au Parlement européen avec Robert Kandel]{{Dead link|date=October 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{en}} [http://www.ted.com/talks/lang/eng/bertrand_piccard_s_solar_powered_adventure.html Bertrand Piccard lors d'une conférence TED à propos de son projet Solar Impulse en juillet 2009] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111027001324/http://www.ted.com/talks/lang/eng/bertrand_piccard_s_solar_powered_adventure.html |date=2011-10-27 }}
* {{ru}} [http://www.membrana.ru/lenta/?9911 Ночной солнечный самолёт впервые поднялся в воздух] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100507214813/http://www.membrana.ru/lenta/?9911 |date=2010-05-07 }}
* {{ru}} [http://www.3dnews.ru/news/nachinautsya_testi_solnechnogo_samolshta_dlya_krugosvetki/ Načinaюtsя testы solnečnogo samolёta dlя krugosvetki] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100813135103/http://www.3dnews.ru/news/nachinautsya_testi_solnechnogo_samolshta_dlya_krugosvetki/ |date=2010-08-13 }}
* {{en}} [http://www.youtube.com/user/SolarImpulseChannel#p/u/0/_zir0f9b1zA Solar Impulse - Best of Night Flight]
* {{sr}} [http://www.mondo.rs/s238998/Magazin/Travel/Leti_leti_avion_bez_goriva.html Leti, leti... avion bez goriva!]

[[Kategorija:Avioni 2000-ih]]
[[Kategorija:Civilni avioni]]
[[Kategorija:Eksperimentalni avioni]]
[[Kategorija:Švicarski avioni]]
[[Kategorija:Solarna energija]]