Izvorni kod stranice Tales

{{Infokutija02 filozof

| boja = #B0C4DE
| Thales
 <!-- Image and Caption -->
| slika = Paolo Monti - Servizio fotografico (Roma, 1969) - BEIC 6353770.jpg
| opis = Tales

| ime = '''Tales iz Mileta''' (Θαλῆς ὁ Μιλήσιος)
| datum_rođenja = o. 624. pne.
| mesto_rođenja = [[Milet]]
| datum_smrti = o. 547/546. pne. <!--PLEASE SEE TALK BEFORE CHANGING DATE (no, really)-->
| tradicija = [[jonski filozofi|jonska]], [[miletska škola]], [[naturalizam (filozofija)|naturalizam]]
| glavni_interesi = [[etika]], [[metafizika]], [[matematika]], [[astronomija]]
| uticaj_od = [[vavilonska astronomija|babilonska astronomija]], staroegipatska [[egipatska matematika|matemtika]] i [[staroegipatska religija|religija]]
| uticaj_na = [[Pitagora]], [[Anaksimandar]], [[Anaksimen]]
| značajne_ideje = voda kao ''[[physis]]'', [[Talesov teorem]]
}}
'''Tales iz [[Milet]]a''' ({{jez-gr|Θαλῆς ὁ Μιλήσιος}}; rođen [[620-e pne.|624. p. n. e.]], umro oko [[540-e pne.|547. p. n. e.]] ili [[540-e pne.|546. p. n. e.]]) bio je aktivan kao [[matematičar]] i kao [[državnik]], važio je u starom veku za prvog [[jonjani|jonskog]] svestrano obrazovanog prirodnog [[filozof]]a koga su ubrajali među [[Sedam mudraca]]. On je prvi pokušao da raznovrsnost pojava svede na jednu jedinu pramateriju - [[Voda|vodu]]. Nije sigurno da li je ovo učenje izneo u nekom spisu budući da nijedan autentičan spis nije sačuvan. Kao matematičar poznat je po [[Talesova teorema|Talesovoj teoremi]]. Talesov učenik takođe iz Mileta bio je filozof [[Anaksimandar]], iz prve polovine [[6. vijek pne.|VI veka]] p. n. e.

== Biografija ==
Kao što pričaju [[Herodot]], [[Duris]] i [[Demokrit]], Talesov otac se zvao Heksamija, a majka Kleobulina; pripadao je porodici Telida, koji su [[Fenikija|Feničani]], i među najuglednijim potomcima [[Kadmo|Kadma]] i [[Agenor]]a. Bio je, kao što [[Platon]] kaže, „jedan od sedam filozofa“. On je prvi dobio nadimak filozofa kad je u Atini bio arhont Damasip; posle njega je i svih sedam filozofa tako nazvano. Tako kaže [[Demetrije iz Falerona]] u svom delu ''[[Spisak arhonata]]''. U Miletu je dobio građanstvo kad je tamo došao sa [[Nilej]]em, koji je bio proteran iz [[Fenikija|Fenikije]]. Međutim, većina pisaca tvrdi da je Tales rođeni Milećanin i izdanak otmene porodice.

Bavio se politikom, a posle je počeo da proučava [[Priroda|prirodu]]. Prema nekim podacima, on nije ostavio ništa napisano; jer ''Nautička astrologija'', koja se njemu pripisivala, delo je, kako kažu, Foka sa Samosa. [[Kalimah]] za njega zna da je otkrio sazvežđe [[Mali Medved|Malog Medveda]], jer u svojim Jambima on veli:
Govorilo se da je utvrdio zvezde Kola, kojima se Feničani služe pri plovidbi.

Prevazišao je sve ostale mudrace mnogostranošću svoje delatnosti: bio je hidrotehničar, nautički inženjer, trgovac, političar, astronom, matematičar i filosof. Ako je i bio genijalan praktičar (Arist. Polit. Ι 11,1259 a 6), on se jedini od sedmorice mudraca u svom razmišljanju uzdigao iznad sfere obične koristi (Plut. Sol. 3) i tako postao ne samo neposredni osnivač jonske nauke i filosofije nego i posredni tvorac nauke i filosofije uopšte. Otklanjajući sve mitološke i teološke činioce, a uvodeći prirodnu uzročnost i posledičnost, on je prvi na racionalan način učinio pokušaj da prirodu (φύσιν) objasni prirodnim putem. Posmatrajući pojedine predmete, pojave i procese u prirodi, organskoj i anorganskoj, on je nalazio promenu, a u toj promeni našao nešto nepromenljivo, iz čega sve proizilazi i u što se sve razrešava, a to je '''vοda'''. Kao praosnovu svega on je, dakle, uzeo materiju koja se može empirijski proveravati, i voda je za njega ne samo opšta prapodloga života nego i apsolutni kosmički princip, i to zato što bez vode nema vlage ni žitkosti, a bez vlage nema hrane, života, ni toplote. Voda se očevidno menja u paru, sneg, led: tako od vode postaje i sve drugo i pretvara se natrag u vodu.
                 
Prema podacima drugih autora, on je napisao samo dve rasprave: ''O solsticiju'' i ''O ekvinociju'' - jer je mislio da se ostalo ne može saznati. Izgleda da je, prema nekim autorima, prvi proučavao astrologiju, da je prvi predskazao Sunčeva pomračenja i utvrdio ravnodnevice. Tako tvrdi [[Eudem]] u svojoj ''Istoriji astrologije''. (Astrologija znači „proučavanje zvezda“ i ima u Grka samo to značenje; dakle, isto što i astronomija.)
To je bio razlog divljenja koje su prema njemu osećali [[Ksenofan iz Kolofona|Ksenofan]] i [[Herodot]]. S njime se slažu i [[Heraklit]] i [[Demokrit]].
                                                                               
Neki, među njima i pesnik [[Hoirilos]], pričaju da je on izjavio da su duše besmrtne. On je bio takođe prvi koji je utvrdio kretanje [[Sunce|Sunca]] od solsticija do solsticija, i, prema tvrđenju nekih autora, on je prvi utvrdio veličinu Sunca (Sunčevog kruga), kao i veličinu Meseca (da iznosi sedamsto dvadeseti deo Sunčevog kruga). On je takođe poslednji dan u mesecu nazvao ''trijakadom'' (tridesetim), i prvi je, prema nekima, raspravljao o prirodi.
[[Aristotel]] i [[Hipija]] kažu da je i mrtvim predmetima pripisivao da imaju dušu ili život, dokazujući to sa magnetom i ćilibarom. [[Pamfila]] kaže da je kod [[Egipćani|Egipćana]] učio [[Geometrija|geometriju]] i da je prvi u krug ucrtao pravougli trougao i da je posle toga prineo vola na žrtvu bogovima.
 
Drugi, među kojima je i matematičar [[Apolodor]] tvrde da je to učinio [[Pitagora]]. Pitagora je najviše razvio učenje (koje [[Kalimah]] u svom delu ''Jambi'' pripisuje Frižaninu Euforbu) o trouglovima i svemu što ima veze s teoretskom geometrijom.

Priča se da je ustanovio godišnja doba i da je godinu podelio na trista šezdeset i pet dana. Mornare je uputio da paze na Malog medveda, jer on najbolje pokazuje sever; prorekao je pomračenje sunca od [[28. 5.|28. maja]] [[585]] (Herod. I 74); za Zemlju je smatrao da, kao okrugla ploča, pliva na vodi. U [[Egipat|Egiptu]] je razmišljao o poplavi [[Nil]]a i zaključio da „egesije“, tj. godišnji vetrovi na [[Egejsko more|Egejskom moru]], ometaju vodu da teče u more. Tu je naučio i usavršio geometriju. — Treba naglasiti da Tales stoji na hilozoističkom gledištu: materija je živa, jer su njeni delovi živi (magnet privlači izvesne predmete zato što je živ).
Da je Tales bio i politički pronicljiv, pokazuje njegov predlog ο pan-jonskom savezu i ο jednoj jedinoj skupštini svih Jonjana, koja su bila u Teju, jer je Tej u sredini Jonije (Herod. I 170).

Uopšte nije imao učitelja, jedino što je posetio Egipat i družio se s tamošnjim sveštenicima. [[Hijeronim]] priča da je Tales izmerio i visinu piramida po njihovoj senci, posmatrajući trenutak kad je naša senka iste dužine kao naše telo.

Apolodor u svojoj ''Hronologiji'' kaže da je Tales rođen prve godine trideset pete olimpijade ([[640]]. p. n. e.). Umro je u starosti od sedamdeset osam godina (ili, kao što kaže [[Sosikrat]], u devedesetoj godini života). Umro je pedeset osme olimpijade, kao savremenik [[Krez]]ov, kome je obećao da će preći reku Halis ne gradeći most, tako što je skrenuo tok reke.

== Talesove teoreme ==
{{glavni članak|Talesova teorema}}
[[Datoteka:Thales theorem 1.png|mini|250px|desno|Prva Talesova teorema: Naspramni uglovi koje formiraju dve prave koje se seku su jednaki (<math>\textstyle \frac{DE}{BC} = \frac{AE}{AC } = \frac{AD}{AB}</math>)]]
Tales je poznat po tome što se smatra prvim Helenom koji je izlagao i dokazao teoreme, te stoga i ocem helenske matematike. Pripisuje mu se sledećih 5 teorema
# Prečnik polovi krug
# Uglovi na osnovici jednakokrakog trougla su jednaki
# Naspramni uglovi koje formiraju dve prave koje se seku su jednaki
# Ugao upisan u polukrug je prav
# Trougao je određen jednom stranicom i uglovima naleglim na nju

Iako mnogi navode da je Tales prvi dokazivao teoreme, prilično je sigurno da nije koristio strogi logički način dokazivanja viđen kasnije u ''[[Elementi]]ma'' već prvenstveno crtežima u pesku koristeći očiglednost kao najjači argument. Da li je pored dokaza sa slike postojao i izvestan stepen dedukcije ostaje da sumnjamo, ali u njegov uticaj na sledeće generacije se ne može sumnjati.

== Neke Talesove izreke ==
* „Ako zapovedaš, upravljaj samim sobom.“
* „Ako je vladar jednom omražen, onda ga njegova bilo dobra bilo loša dela terete.“
* „Veće je poštovanje iz daljine.“
* „Najbrži je um, jer kroz sve juri.“
* Hodajući putem Tales je gledao u nebo i pao u jamu. Zvao je u pomoć i na to mu je rekla jedna starica: „E, Talese, ti nisi u stanju da vidiš šta ti je pred nogama, a htio bi spoznati što je na nebu.“ 
* Tales je govorio da se smrt ne razlikuje od života. Kad mu je prigovoreno pa zašto onda ne umre, rekao je: „Baš zato što nema nikakve razlike.“
* Kako ćemo živeti najbolje i najpravednije? „Ako ne budemo radili ono što drugima prigovaramo.“
* Čoveku koji ga je pitao šta je bilo pre: noć ili dan, on je odgovorio: „Noć je za jedan dan starija“.
* ''Šta je teško?''
:''- Samoga sebe spoznati.''
:''A što je lako?''
:''- Drugome savet davati.''

== Povezano ==
* [[Sedam mudraca]]
* [[Talesova teorema]]

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Thales}}
* {{MacTutor Biography|id=Thales}}
* [http://www.filozofija.org/index.php?option=content&task=view&id=46 Tales iz Mileta] na filozofija.org {{hr}}
* [http://www.iep.utm.edu/thales Thales of Miletus (c. 620 BCE – c. 546 BCE)] na www.iep.utm.edu {{en}}

{{Filozofija}}
{{Grčka matematika}}

{{normativna kontrola}}

{{Presokratovci}}

[[Kategorija:Rođeni 620-ih pne.]]
[[Kategorija:Umrli 540-ih pne.]]
[[Kategorija:Starogrčki matematičari]]
[[Kategorija:Presokratovci]]