Izvorni kod stranice Tranzistor

{{Infobox electronic component
| name              = TranzistorL
| image             = Transistors.agr.jpg
| image_size        = 250px
| caption           = Razne vrste tranzistora
| type              = [[Aktivne komponente|Aktivni]] [[poluprovodnik]]
| working_principle = [[prekidač]], [[pojačavač]]
| invented          = [[Julius Edgar Lilienfeld]] ([[1925]])<br>[[Vilijam Šokli|Šokli]], [[Džon Bardin|Bardin]] i [[Valter Bretejn|Bretejn]] ([[1947]])
| first_produced    = [[1947]]
| symbol            = [[File:BJT symbol NPN.svg|100px]]
| pins              = 
* baza (B)
* emiter (E)
* kolektor (C)
}}

'''Tranzistor''' (od ''trans rezistor'' - prijenosni [[otpornik]]) je aktivna [[poluvodič]]ka [[Elektronska komponenta|komponenta]] s trima [[elektroda]]ma, koja upravlja protokom struje tako što otvara i zatvara svoje „ventile“.<ref name="McComb i Earl Boysen 2007">Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 135), Beograd, 2007.</ref> Tranzistori se najčešće koriste kao [[pojačavač]]i i [[prekidač]]i signala, a takođe za stabilizaciju napona, modulaciju signala i mnoge druge primjene.{{sfn|Amos|James|1999|pp=}}{{sfn|Horowitz|Hill|1989|pp=}}

Tranzistori mogu biti [[bipolarni tranzistor|bipolarni]] i unipolarni ([[tranzistori sa efektom polja]]). Pod tranzistorom se podrazumijeva bipolarni, a kada se govori o unipolarnom to se redovito naglašava. Postoje i [[Fototranzistor|tranzistori osetljivi na svetlost]] koji se uključuju kada se izlože dejstvu svetlosti.<ref name="ReferenceA">Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 117), Beograd, 2007.</ref>

Tranzistor je osnovni [[elektronska komponenta|element]] mnogih elektroničkih sklopova, [[integrirani krug|integriranih krugova]] i elektroničkih [[računalo|računala]].<ref>'''tranzistor''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=62073] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.</ref> Tranzistori se prave kao zasebne [[elektronska komponenta|komponente]] ili u okviru [[Integrisana kola|integrisanih kola]]. Prednost tranzistora su male dimenzije i mali potrošak [[električna energija|električne energije]]. Bez tranzistora, radio-prijemnici bili bi veličine štednjaka, a mobilni telefoni veličine mašine za pranje rublja.<ref name="ReferenceB">Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 75), Beograd, 2007.</ref> Danas svaki računar ima milione [[MOSFET]] tranzistora u procesoru.

Tranzistori su razvijeni kao alternativa [[Vakuumska cev|vakuumskim cevima]]. Pre tranzistora u računarima su se koristile elektonske cevi u funkciji prekidača i pojačivača koje su dosta velike (5–8&nbsp;cm visine), te su računari 1950-1970-tih godina bili veliki kao cela soba.<ref>[https://startit.rs/uvod-u-robotiku-osnove-elektronike-alati-i-materijali-za-pravljenje-robota/ Uvod u robotiku — osnove elektronike, alati i materijali za pravljenje robota]</ref>

== Naziv ==

[[Volter Bratejn]], tvorac prvog tranzistora, izveo je analogiju: kao što [[vakuumska cev]] ima svojstvo [[transkonduktivnost|trans-konduktivnosti]], tako i njegov izum ima električno svojstvo trans-rezistanse (prelazne otpornosti). Takođe je znao da su se, neposredno pre nego što je napravljen prvi tranzistor, pojavile komponente koje su nazvane [[varistor]] i [[termistor]]. Tako je nastao naziv tranzistor.<ref name="McComb i Earl Boysen 2007"/>

== Historija ==

[[Datoteka:Replica-of-first-transistor.jpg|mini|Replika prvog tranzistora]]

[[Termoelektronska emisija|Termoelektirčna]] [[trioda]], [[Elektronska cijev|vakuumska cev]] je izum iz 1907, koji je omogućio razvoj pojačavačke [[radio]] tehnologije i [[telefonija|telefonije]] velikih rastojanja. Trioda je međutim bila krhki uređaj koji je konzumirao znatne količine struje. Godine 1909. je fizičar [[William Eccles|Vilijam Ekles]] otkrio kristalno diodni oscilator.{{sfn|Moavenzadeh|1990|p=430}}

Nemački fizičar [[Julius Edgar Lilienfeld|Julius Edgar Lilifeld]] je podneo patent za [[tranzistor sa efektom polja]] (FET) u Kanadi [[1925]], čija namena je bila da bude zamena za triodu u [[Čvsto stanje (elektronika)|čvrstom stanju]].<ref>Vardalas, John (May 2003) [http://www.todaysengineer.org/2003/May/history.asp Twists and Turns in the Development of the Transistor] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150108082709/http://www.todaysengineer.org/2003/May/history.asp |date=8. 1. 2015. }} ''IEEE-USA Today's Engineer''.</ref><ref>Lilienfeld, Julius Edgar, "Method and apparatus for controlling electric current" {{US patent|1745175}} January 28, 1930 (filed in Canada 1925-10-22, in US October 8, 1926).</ref> Lilinfeld je takođe podneo identične patente u SAD 1926<ref>{{cite web|title=Method And Apparatus For Controlling Electric Currents|publisher=United States Patent and Trademark Office|url=http://www.google.com/patents?id=uBFMAAAAEBAJ&printsec=abstract#v=onepage&q&f=false}}</ref> i 1928.<ref>{{cite web|title=Amplifier For Electric Currents|publisher=United States Patent and Trademark Office| url=http://www.google.com/patents?id=jvhAAAAAEBAJ&printsec=abstract#v=onepage&q&f=false}}</ref><ref>{{cite web|title=Device For Controlling Electric Current|publisher=United States Patent and Trademark Office| url=http://www.google.com/patents?id=52BQAAAAEBAJ&printsec=abstract#v=onepage&q&f=false}}</ref> Međutim, Lilinfeld nije objavio svoja istraživanja ovog uređaja u naučnim časopisima, niti su njegovi patenti navodili specifične primere radnog prototipa. Budući da je proizvodnja visokokvalitetnih poluvodičkih materijala bila još decenija udaljena, Lilinfeldove ideje o pojačivaču u čvrstom stanju ne bi našle praktičnu primenu do 1920-tim i 1930-tim, čak i da su uređaji bili napravljeni.<ref name="todaysengineer.org">{{cite web|title=Twists and Turns in the Development of the Transistor|publisher=Institute of Electrical and Electronics Engineers, Inc.|url=http://www.todaysengineer.org/2003/May/history.asp|url-status=dead|archiveurl=https://web.archive.org/web/20150108082709/http://www.todaysengineer.org/2003/May/history.asp|archivedate=8. 1. 2015 |df=mdy-all}}</ref> Godine 1934, nemački izumitelj [[Oskar Heil]] je patentirao slični uređaj u Evropi.<ref>[http://v3.espacenet.com/publicationDetails/biblio?CC=GB&NR=439457&KC=&FT=E Heil, Oskar, "Improvements in or relating to electrical amplifiers and other control arrangements and devices"], Patent No. GB439457, European Patent Office, filed in Great Britain 1934-03-02, published December 6, 1935 (originally filed in Germany March 2, 1934).</ref>

Prvi tranzistor su napravili [[Vilijam Šokli]], [[Džon Bardin]] i [[Valter Bretejn]] [[23. decembar|23. decembra]] [[1947]]. godine u Belovim laboratorijama.<ref>{{cite web|title=1926 – Field Effect Semiconductor Device Concepts Patented  |website=Computer history museum |url=http://www.computerhistory.org/siliconengine/field-effect-semiconductor-device-concepts-patented/ |accessdate=25. 3. 2016}}</ref><ref>{{cite web|title=November 17 – December 23, 1947: Invention of the First Transistor| publisher=American Physical Society| url=http://www.aps.org/publications/apsnews/200011/history.cfm}}</ref> Šokli, Bardin i Bretejn su dobili [[Nobelova nagrada|Nobelovu nagradu]] za svoj izum „za njihova istraživanja [[poluprovodnik]]a i otkriće tranzistorskog efekta“.<ref>{{cite web|title=November 17 – December 23, 1947: Invention of the First Transistor|publisher=American Physical Society|url=http://www.aps.org/publications/apsnews/200011/history.cfm}}</ref><ref>{{cite web|title=The Nobel Prize in Physics 1956 |website=Nobelprize.org |publisher=Nobel Media AB |url=https://www.nobelprize.org/nobel_prizes/physics/laureates/1956/ |accessdate=7. 12. 2014}}</ref>

Pre pronalaska bipolarnog tranzistora koristile su se [[elektronska cijev|elektronske cevi]] koje su imale bitne nedostatke (cena, potrošnja energije, dimenzije...) ali i prednosti (cevi se i danas ponekad koriste za posebne namene zbog manje osetljivosti na nuklearno zračenje, velike snage, i kao elementi u audiofilskim analognim pojačalima...). Najbliži ekvivalent tranzistoru je bila elektronska cev - [[trioda]]. U početku je tranzistor nazivan i kristalna trioda.

== Princip rada ==

Tranzistor je napravljen od [[germanijum]]a, [[silicijum]]a ili nekog drugog [[poluprovodnik]]a. Poluprovodnički materijali se obično ponašaju kao [[Električni izolator|izolatori]], ali ako se dopiraju (zagade) primesama potpuno menjaju osobine. Ako se dopiraju hemijskim elemenatima koji pripadaju donorima pojavljuje se višak pozitivnih P naelektrisanja, a ako se dopiraju akceptorima pojavljuje se višak negativnih N nosilaca naelektrisanja. Tada materijal počinje da se ponaša kao provodnik. Kada se u istom materijalu napravi da postoje i N i P zone, pojavljuje se novi efekat, poluprovodljivost. Tranzistor se sastoji iz tri sloja P i N poluprovodnika sa kojih se izvode kontakti: emitora (E), baze (B) i kolektora (C). Razlikujemo dva tipa bipolarnih tranzistora PNP i NPN označenih po redosledu slojeva.

Osnovna funkcija tranzistora je da kontroliše protok struje. Tranzistor funkcioniše tako što malom strujom u kolu emiter-baza možemo upravljati znatno jačom strujom u kolu emiter-kolektor. Ova pojava naziva se tranzistorski efekat. [[Hidraulična analogija]] za tranzistor je [[slavina]] za vodu. Ventil na slavini kontroliše protok vode. Kod tranzistora se taj ventil naziva baza ili kapija (kod [[Tranzistor sa efektom polja|tranzistora sa efektom polja]]).

Pojačanje tranzistora izražava se kao faktor strujnog pojačanja u spojevima sa zajedničkim emiterom:
: <math>\beta = I_\mathrm{c} / I_\mathrm{b} \,</math>
Gde su:
* <math>\beta</math> - faktor pojačanja tranzistora
* <math>I_\mathrm{c}</math> - struja kolektora
* <math>I_\mathrm{b}</math> - struja baze

== Karakteristike ==

Za razliku od drugih komponenti koje imaju prilično jednostavne karakteristike, tranzistori su složene komponente sa mnoštvom karakteristika. Neke od njih su:<ref name="ReferenceB"/>

* Napon kolektor-baza
* Napon kolektor-emiter
* Maksimalna struja kolektora
* Maksimalna disipacija
* Maksimalna radna frekvencija

Nijedna od ovih karakteristika ne navodi se na tranzistoru. Da bi se one odredile, morate potražiti tranzistor u nekoj referentnoj knjizi ili katalogu ili proučiti tehničku dokumentaciju na sajtu proizvođača. Tranzistori se identifikuju po jedinstvenoj brojčanoj oznaci, na primer 2N2222 ili MPS6519.

Izlaganje tranzistora [[jonizacija|jonizujućem zračenju]] izaziva oštećenje tranzistora.

== Vrste tranzistora ==

Kao prvo, tranzistori se dele na NPN i PNP uređaje. Te skraćenice ukazuju na vrste poluprovodničkih materijala u tranzistoru. NPN i PNP tranzistori se ne razlikuju na osnovu izgleda, već isključivo na osnovu specifikacije. Izbor tranzistora zavisi od njegove namene u kolu.

Pored tipa spoja, treba voditi računa i o načinu nastanka spoja u proizvodnom procesu. Dva najčešća tipa tranzistora jesu bipolarni i FET tranzistori:

* [[Bipolarni tranzistori]] su najčešći tip tranzistora. Imaju tri izvoda koji se zovu baza, kolektor i emiter. Na bazu tranzistora dovodi se mala ulazna struja. Time se menja i jačina struje koja teče između kolektora i emitera.<ref name="ReferenceC">Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 78), Beograd, 2007.</ref>
* [[Tranzistori sa efektom polja]] (FET) takođe imaju tri izvoda, ali se oni zovu gejt, sors i drejn a ne baza, kolektor i emiter. Dovođenjem napona na gejt upravlja se strujom između sorsa i drejna. Postoje dve vrste FET tranzistora: sa N kanalom (slično NPN tranzistoru) i sa P kanalom (slično PNP tranzistoru).<ref name="ReferenceC"/>

FET tranzistori imaju dve podvrste: [[MOSFET]] i [[JFET]].

== Simbol ==

<div class="thumb tright" style="background:#f9f9f9; border:1px solid #ccc;">
{| border="0" cellpadding="10" cellspacing="0" style="font-size:85%; border:1px solid #ccc; margin:0.3em;"
| Bipolarni || || FET ||
|- style="text-align:center;"
| [[Datoteka:BJT symbol PNP.svg|45p]] || PNP || [[Datoteka:JFET_symbol_P.png]] || P-kanalni
|- style="text-align:center;"
| [[Datoteka:BJT symbol NPN.svg|45p]] || NPN || [[Datoteka:JFET_symbol_N.png]] || N-kanalni
|}
<div style="border: none;"><div class="thumbcaption">Simboli za tranzistore raznih vrsta</div></div></div>

Većina tranzistora ima tri izvoda (ponekad i četiri). Strelice koje su deo [[Simboli u elektronici|simbola]] ukazuju na tip tranzistora. Na primer, kod bipolarnog PNP tranzistora, strelica je usmerena ka bazi. Kod bipolarnog NPN tranzistora, strelica je usmerena od baze.<ref name="ReferenceA"/>

== Povezivanje ==

Tranzistori obično imaju tri priključka, odnosno izvoda. To su:<ref name="ReferenceD">Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 77), Beograd, 2007.</ref>

* baza (B)
* emiter (E)
* kolektor (C)

Baza se vezuje za napon ili struju i ona isključuje i uključuje tranzistor. Emiter i kolektor vezuju se za pozitivan ili negativan napon, ili za uzemljenje. Koji se izvod s čim povezuje, zavisi od električnog kola.<ref name="ReferenceD"/> Neki tranzistori, najčešće [[tranzistori s efektom polja]], imaju i četvrti izvod koji povezuje kućište tranzistora i šasiju kola.

Prilikom povezivanja u [[elektronsko kolo]], tranzistor mora biti povezan na pravi način. Povezivanje pogrešnih izvoda može ošteti tranzistor a ponekad i druge komponente. Priključci tranzistora su na šemi često prikazani s donje strane kućišta, kao posmatrani odozdo, zato što se na tom delu leme, što može biti zbunjujuće.<ref name="ReferenceD"/>

== Primena ==

Tranzistor se smatra za jedan od najvećih izuma u istoriji čovečanstva. On je sastavni deo skoro svih današnjih električnih uređaja gde igra ključnu ulogu [[aktivne komponente]]. Niska [[cena]] tranzistora i univerzalna primenljivost ga čini skoro idealnim gradivnim elementom svakog elektronskog kola.

=== Tranzistor kao prekidač ===
[[File:Transistor as switch.svg|thumb|Tranzistor kao [[prekidač]]]]

[[Prekidač]] otvara ili zatvara put kojim protiče električna struja. Tranzistor možete koristiti kao električno upravljan prekidač. Tranzistor ima tri izvoda: bazu, emiter i kolektor. Kada se tranzistor koristi kao prekidač, baza se ponaša kao poluga na mehaničkom prekidaču. Kada na bazu ne dovodimo struju (kada nema ulazne struje), tranzistor je isključen, što odgovara otvorenom prekidaču. Čak i ako postoji razlika napona između emitera i kolektora, kroz tranzistor ne teče struja. Kada na bazu tranzistora primenimo električnu struju, ona uključuje tranzistor, što je ekvivalentno zatvorenom prekidaču. Sa uključenim tranzistorom, razlika napona između emitera i kolektora izaziva protok struje kroz njega, a zatim struja stiže i do bilo kog uređaja u kolu.<ref name="ReferenceE">Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 136), Beograd, 2007.</ref>

Uzmimo za primer elektronski uređaj koji automatski hrani piliće u svitanje. Uređajem upravlja [[fotodioda]], koja obezbeđuje ulaznu struju za tranzistor. Po mraku, fotodioda ne generiše struju i tranzistor je isključen. Čim sunce izađe, fotodioda počne da generiše struju i tranzistor se uključi. Nakon uključenja tranzistora, on pokreće uređaj za hranjenje. Korišćenjem tranzistora kao prekidača, mnogo manjom strujom iz fotodiode kontroliše se protok struje iz napajanja.<ref name="ReferenceE"/>

Tranzistori povezani kao prekidači, sastavni su deo integrisanih kola koja sadrže [[logička kola]]. Najbolji primer su [[integrisana kola]] za kalkulatore i [[računar]]e.

=== Tranzistor kao pojačavač ===
[[File:NPN common emitter AC.svg|thumb|Tranzistor kao [[pojačavač]]]]

Često je neophodno pojačati signal da bi uređaj pravilno funkcionisao. Na primer, možda treba pojačati signal koji iz [[mikrofon]]a stiže do [[zvučnik]]a. [[Pojačavač]] mora imati tranzistor koji je delimično uključen. Da bi se tranzistor delimično uključio, na bazu se dovodi mali [[napon]] polarizacije (engl. ''bias''). Taj postupak se zove pobuđivanje tranzistora. Kada pojačavač primi naizmenični ulazni signal, kao što je onaj koji potiče iz mikrofona, signal mora biti napona oko 0 (nula) volti da bi održao napon polarizacije tranzistora. Kondenzator na ulazu filtrira sva odstupanja od 0 (nula) volti jednosmernog napona ulaznog signala. Pobuđeno stanje čini glavnu razliku između korišćenja tranzistora kao pojačavača i kao prekidača. Kada se tranzistor koristi kao prekidač, tranzistor je ili uključen ili isključen. U slučaju kada se koristi kao pojačavač, primenjuje se napon polarizacije, ili pobuda, na bazu kako bi tranzistor bio delimično uključen.<ref name="ReferenceF">Gordon McComb i Earl Boysen, Elektronika za neupućene (str. 137), Beograd, 2007.</ref>

Prednost tranzistora u pobuđenom stanju jeste to što on reaguje na svaku promenu ulaznog signala. Neophodno je na bazu dovesti napon od oko 0,6 volti (između baze i emitera) da bi se tranzistor uključio. Ako tranzistor nije uključen, ulazni signal manji od 0,6 volti ne proizvodi izlazni signal. Međutim, kada je tranzistor pobuđen, on pojačava ceo ulazni signal. Obratite pažnju da nepobuđen tranzistor pojačava samo deo izlaznog signala; ostatak se gubi. Kada je tranzistor pobuđen, pojačan je ceo signal. Pojačanje (engl. ''gain'') predstavlja meru pojačanja signala. Na primer, pri pojačanju 10, ulazni signal od 1 volta postaje izlazni signal od 10 volti.<ref name="ReferenceF"/>

== Literatura ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Moavenzadeh|first=Fred|title=Concise Encyclopedia of Building and Construction Materials|url=https://books.google.com/books?id=YiJaEAUj258C&pg=PA430|year=1990|publisher=MIT Press|isbn=978-0-262-13248-0|pages=430}}
* {{Cite book|ref=harv |last=Horowitz|first=Paul|last2=Hill|first2=Winfield|title = The Art of Electronics|publisher=Cambridge University Press|year=1989|isbn=978-0-521-37095-0|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv |last=Amos|first=S. W.|last2=James|first2=M R.|title = Principles of Transistor Circuits|publisher=Butterworth-Heinemann|year=1999|isbn=978-0-7506-4427-3|pages=}}
* Jelaković T. “Tranzistorska audiopojačala”, Školska knjiga, Zagreb, 1973.
* Stuart J.R. “An approach to audio amplifier design”, Wireless World, August 1973
* David Bodanis . Electric Universe. {{page1|publisher=Crown Publishers|location=New York|year=2005|isbn=978-0-7394-5670-5|pages=}}
* J. Chelikowski, "Introduction: Silicon in all its Forms", Silicon: evolution and future of a technology (Editors: P. Siffert, E. F. Krimmel). str. 1. {{page1|location=|publisher=Springer|year=2004|isbn=978-3-540-40546-7|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Streetman|first=Ben|title=Solid State Electronic Devices|location=Englewood Cliffs, NJ|publisher=Prentice-Hall|year=1992|isbn=978-0-13-822023-5|pages=301-305}}
* {{cite journal|author=Bacon, W. Stevenson|year=1968|title=The Transistor's 20th Anniversary: How Germanium And A Bit of Wire Changed The World|url=https://books.google.com/?id=mykDAAAAMBAJ&printsec=frontcover|journal=Bonnier Corp.: Popular Science, retrieved from [[Google Books]] 2009-03-22|volume=192|issue=6|issn=0161-7370|publisher=Bonnier Corporation|pages=80-84}}
* {{Cite book|ref=harv |author=Riordan, Michael  |last2=Hoddeson|first2=Lillian|lastauthoramp=yes |title = Crystal Fire|url=https://archive.org/details/crystalfireinven0000mich |publisher=W.W Norton & Company Limited|year=1998|isbn=978-0-393-31851-7|pages=}} The invention of the transistor & the birth of the information age
* {{Cite book|ref=harv |last=Warnes|first=Lionel|title = Analogue and Digital Electronics|url=https://archive.org/details/analoguedigitale0000warn |publisher=Macmillan Press Ltd|year=1998|isbn=978-0-333-65820-8|pages=}}
* {{cite news |title=Herbert F. Mataré, An Inventor of the Transistor has his moment |date=24. 2. 2003 |publisher=The New York Times |url=http://www.mindfully.org/Technology/2003/Transistor-Matare-Inventor24feb03.htm |accessdate=3. 8. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090623050755/http://www.mindfully.org/Technology/2003/Transistor-Matare-Inventor24feb03.htm |archive-date=23. 6. 2009 |url-status=dead |df= |archivedate=2009-06-23 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090623050755/http://www.mindfully.org/Technology/2003/Transistor-Matare-Inventor24feb03.htm |deadurl=yes }}
* {{cite journal|last=Riordan|first=Michael|year=2005|title=How Europe Missed the Transistor|journal=IEEE Spectrum|volume=42|issue=11|url=http://spectrum.ieee.org/print/2155|doi=10.1109/MSPEC.2005.1526906|accessdate=3. 8. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20080214002109/http://www.spectrum.ieee.org/print/2155|archive-date=14. 2. 2008|url-status=dead|pages=52-57 | issn=0018-9235}}
* {{Cite book|ref=harv |last=Renmore|first=C. D.|year=1980|title = Silicon Chips and You|url=https://archive.org/details/siliconchipsyoum00renm |isbn=978-0-8253-0022-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv |author=Wiley-IEEE Press|title = Complete Guide to Semiconductor Devices, 2nd Edition}}
{{refend}}

== Izvori ==
{{reflist|30em}}

== Povezano ==
* [[Elektronsko kolo]]
* [[Elektronske komponente]]

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Transistors}}
* [https://web.archive.org/web/20070928041118/http://www.porticus.org/bell/belllabs_transistor.html Belov sajt o istoriji tranzistora]

{{Elektronika}}
{{Authority control}}

[[Kategorija:Tranzistori]]
[[Kategorija:Elektronske komponente]]