Izvorni kod stranice Trovanje ugljеn-monoksidom

{{Infobox Disease
|Name=Trovanje ugljen-monoksidom
|Image=SMOG OBSCURES BIRMINGHAM'S SKYLINE. THE CITY'S ABUNDANCE OF COAL, IRON ORE AND LIMESTONE SUPPORTS U.S. STEEL'S TWO... - NARA - 545455.jpg
|Width=150
|Caption=[[Ugljen-monoksid|CO]] je [[gas]] koji nastaje kao produkt nepotpunog [[Sagorevanje|sagorevanja]] [[ugljenik]]a iz [[Organska jedinjenja|organskih materija]] najviše u domaćinstvima, industriji i saobraćaju.
|DiseasesDB=2020
|ICD10={{ICD10|T|58||t|51}}
|ICD9={{ICD9|986}}
|ICDO=
|OMIM=
|MedlinePlus=002804
|eMedicineSubj=emerg
|eMedicineTopic=817
|MeshName=Carbon+Monoxide+Poisoning
|MeshNumber=C21.613.455.245|
}}
'''Trovanje ugljen-monoksidom''' je stanje u živom [[organizam|organizmu]] nastalo kao posledica [[disanje|udisanja]] opasnih [[koncentracija]] [[ugljen-monoksid]]a (CO) u [[kuća|kući]], na [[ulica|ulici]], u [[saobraćaj]]u, [[industrija|industriji]] i [[poljoprivreda|poljoprivredi]], usled veoma raširene upotrebe ugljeničnih [[goriva]]. Zbog jake citotoksičnosti za živa bića, CO spada u grupu hemijskih zagušljivaca i najvećih zagađivača [[vazduh]]a. Njegov toksični efekat nastaje veoma brzo čak i pri izuzetno malim koncentracijama. Tako je izlaganje koncentracijama ugljen-monoksida od 100 i više [[ppm]] praćeno [[simptomi]]ma i [[Znaci bolesti|znacima]] akutnog ili hroničnog [[trovanje|trovanja]], sa mogućim teškim posledicama po ljudsko zdravlje.<ref name="Prockop">Prockop LD, Chichkova RI (novembar 2007). “Carbon monoxide intoxication: an updated review”. ''Journal of the Neurological Sciences'' '''262''' (1-2): 122–130. [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[http://www.jns-journal.com/article/S0022-510X%2807%2900456-X/abstract 10.1016/j.jns.2007.06.037]. [[PubMed|PMID]] [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17720201 17720201].</ref> Smrtna doza CO za ljude iznosi 1.000-2.000 [[ppm]] (0,1-0,2 %) pri udisanju gasa u trajanju od 30 minuta. Kod visokih koncentracija ugljen-monoksida u udahnutom vazduhu [[smrt]] može nastati u vremenu udisanja od 1-2 minuta.<ref>Smith JS, Brandon S. (1970). Acute carbon monoxide poisoning – 3 years experience in a defined population. Postgrad Med J;46:65-70 doi:10.1136/pgmj.46.532.65</ref>

Ugljen-monoksid je [[gas]] koji nastaje kao produkt nepotpunog [[sagorevanje|sagorevanja]] [[ugljenik]]a iz [[organska jedinjenja|organskih materija]], kao što su [[ulje]], [[nafta]] i njeni derivati, [[drvo]], prirodni i proizvedeni gas, [[eksploziv]]i, [[ugalj]] ili [[Koks (gorivo)|koks]]. U toku procesa sagorevanja višak ugljenika podstiče stvaranje (CO), a ako ima više [[kiseonik]]a potpunom [[Oksido-redukcija|oksidacijom]] ugljenika nastaje [[ugljen-dioksid]] (CO<sub>2</sub>). Ugljen-monoksid može biti formiran kad god plamen dodirne površinu koja je hladnija od temperature paljenja gasnog dela tog plamena. Izduvni gasovi [[motor|motora sa unutrašnjim sagorevanjem]] jedan su od najvećih zagađivača [[Zemljina atmosfera|atmosfere]] ovim gasom (sa 1-14 vol%) zatim, slede izduvni gasovi koji nastaju u toku proizvodnje [[gvožđe|gvožđa]] kao i gasovi pri sagorevanju [[ugalj|uglja]] u [[termoelektrana]]ma, i u procesu proizvodnje u rafinerijama [[nafta|nafte]] i hemijskoj industriji. U razvijenijim zemljama sveta ([[Sjedinjene Američke Države|SAD]], [[Japan]], [[zapadna Evropa]]) i do 60% ugljen-monoksida potiče iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem.<ref name="Lindgren G.O.">Lindgren G.O. ''Ugljen-monoksid'' U Enciklopedija zaštite na radu, medicine i higijene rada, Institut za zaštitu na radu Niš, Tom 2, pp. 1499</ref>

Oko 50 % trovanja u svetu otpada na [[trovanje]] ugljen-monoksidom. Svake godine u svetu umre na stotine ljudi od posledica trovanja ovim gasom.<ref>[http://www.svethemije.com/?q=node/175 „Ugljen monoksid - tihi ubica“] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20130421223638/http://www.svethemije.com/?q=node%2F175 |date=2013-04-21 }}, ''svethemije.com''</ref> Posle trovanja [[alkohol]]om, trovanje (CO), je jedan od najčešćih oblika trovanja živih organizama; zbog njegove česte prisutnosti u čovekovom okruženju, visoke toksičnosti, slabo izraženih organoleptičkih svojstava (bez mirisa, ukusa, boje) i neiritirajućih osobina prilikom udisanja, što otežava blagovremeno otkrivanje njegovog prisustva u životnoj sredini. Ugljen-monoksid, unet u organizam (sa udahnutim vazduhom u [[pluća|plućima]]) izaziva u organizmu opštu [[hipoksija|hipoksiju]] (nedostatak kiseonika) jer ima jak afinitet za [[hemoglobin]] [[Eritrocit|crvenih krvnih zrnaca]]. Istiskujući kiseonik iz receptora [[crvena krvna zrnca|crvenih krvnih zrnaca]], on u njima, stvaranjem [[karbonilna grupa|karbonil jedinjenja]], formira ireverzibilnu vezu, koja ograničava transport i korišćenje kiseonika u [[Tkivo (biologija)|tkivima]].<ref>Omaye ST. (2002). "Metabolic modulation of carbon monoxide toxicity". Toxicology 180 (2): 139–50. doi:10.1016/S0300-483X(02)00387-6. 
</ref>

Akutni efekti izlaganja CO zavise od procenta zasićenosti hemoglobina CO, koja je zavisna od dužine izlaganja, [[temperatura|temperature]] okoline, stanja zdravlja i metaboličke aktivnosti zatrovane osobe. Akutni [[simptom]]i mogu da se pojave bez daljih i trajnih posledica i karakterišu se simptomima blažeg akutnog trovanja CO uključuju nepromišljenost, konfuziju, [[glavobolja|glavobolju]], [[vrtoglavica|vrtoglavicu]] i [[zapaljenje|zapaljenske]] promene. Izraženija izlaganja CO mogu da dovedu do značajnijeg oštećenja [[Ćelija (biologija)|ćelija]] [[centralni nervni sistem|centralnog nervnog sistema]] (koje ne mogu izdržati nedostatak kiseonika duže od 6-8 minuta), [[Srce|srca]], i smrtnog ishoda. Akutno trovanje CO često mogu da prate i dugoročne, ireverzibilne, posledice (sekvele). Trovanje [[Trudnoća|trudnica]] ugljen-monoksidom utiče i na [[fetus]], pa se u slučaju trovanja majke trudnoća može završiti prevremenim porođajem ili pobačajem ploda. Hronično trovanje CO, koje nastaje nakon dugotrajnog izlaganja manjim koncentracijama ugljen-monoksida može da dovede do [[Klinička depresija|depresije]], dugotrajnih [[glavobolja]], opšte slabosti i malaksalosti, konfuzije i gubitka [[pamćenje|pamćenja]].<ref name="Енциклопедија заштите на раду"/>

Velike učestalosti trovanja ugljen-monoksidom, kao jednim od najčešćih tipova smrtonosnog trovanja,<ref name="Toxicology2002-omaye"/> sprečavaju se merama prevencije i medicinske zaštite, i sve više postaje bitna stavka u [[javno zdravlje|javnom zdravlju]] skoro svih zemalja [[svet]]a. Primena mera prevencije u industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji, kućnim uslovima, saobraćaju i drugim uslovima i sredinama gde je moguća pojava uvećanih (toksičnih) koncentracija ugljen-monoksida sprovodi se; ranim otkrivanjem (detekcijom), primenom [[Detektor ugljen-monoksida|detektora ugljen-monoksida]], upotrebom ventilacije (provetravanja), zaštitnih sredstava, preventivnim lekarskim pregledima radnika izloženih mogućem riziku trovanja CO, itd.<ref name="Енциклопедија заштите на раду">Grupa autora. ''Ugljen-monoksid U:Enciklopedija zaštite na radu i medicine rada'' Tom 2. Institut za Dokumentaciju zaštite na radu Niš str. 1498—1501</ref>

== Istorijat ==
[[Datoteka:Bas fourneau.png|mini|desno|Proizvodnja gvožđa na primitivan način, počev od gvozdenog doba bila je čest uzrok trovanja ugljen-monoksidom.]]
Smrtonosni učinak trovanja ugljen-monoksidom bio je poznat još iz [[Antička Grčka|Antičke grčke]] i [[Rimsko carstvo|Rimskog carstva]]. Ta njegova osobina korišćena je za [[egzekucija|egzekucije]]. Drevni način smaknuća bio je zatvaranje osuđenika u „sobu za kupanje“ sa tinjajućim [[ugalj|ugljem]]. Ono što egzekutorima tada nije bilo poznato bio je mehanizam nastanka [[smrt]]i.<ref>Ganong WF. Review of Medical Physiology. Norwalk Ct: Appleton & Lange, 1995.</ref>

[[Aristotel]] (384-322. p. n. e.) je među prvima zabeležio da iz založenog uglja „ističu“ otrovna isparenja. [[Galen]] (129-199 n.e.) spekulisao je o promeni u sastavu vazduha koji tako izmenjen nanosi štetu prilikom udisaja.<ref>{{cite book|author=David G. Penney|title=Carbon Monoxide Toxicity|url=http://books.google.com/books?id=XsnPIfP0oBcC&pg=PA5|year=2010|publisher=CRC Press|isbn=978-1-4200-3932-0|pages=5–}}</ref>

Dva moguća slučaja trovanja ugljen-monoksidom, koja nisu opisana medicinskoj literaturi, a o njima nalazimo podatke u istorijskoj literaturi iz [[4. vek]]a bila su;
* Slučaj poznatog [[vizantija|vizantijskog]] imperatora [[Julijan Flavije Klaudije|Julijana Flavija Klaudija]] (331-363 n. e.), koji je duže vreme patio od trovanja ugljen-monoksidom srednjeg stepena, od koga se brzo i potpuno oporavio. 
* Slučaj njegovog naslednika, [[Jovijan]]a (330-364 n.e.), koji je podlegao teškom trovanju ugljen-monoksidom. 
Oba slučaja uzrokovalo je loženje [[ugalj|uglja]] u kotlovima, koje je bilo uobičajeni način grejanja u zatvorenom prostoru toga vremena.<ref name="NCBI1">{{cite journal|author=Lascaratos JG, Marketos SG|title=The carbon monoxide poisoning of two Byzantine emperors.|journal=J Toxicol Clin Toxicol|year=1998|pages=7-103|pmid=9541054|url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9541054|format=Ceo tekst slobodan|volume=36|issue=1-2}}</ref>

Ugljen-monoksid je prvi otkrio francuski [[hemija|hemičar]] [[Žak de Lason]] [[1776]]. zagrevanjem oksida [[cink]]a ugljem, ali je on bio u zabludi da se radi o [[vodonik]]u, jer je [[gas]] goreo plavim [[plamen]]om.

Da se ugljen-monoksid, sastoji od [[atom]]a [[ugljenik]]a i [[kiseonik]]a, otkrio je [[1800]]. škotski hemičar [[Vilijam Krukšenk]].

[[Datoteka:Claude Bernard.jpg|mini|levo|[[Klod Bernar]] (''Claude Bernard'') je [[1846]]. prvi istražio toksična svojstva ugljen-monoksida]]
Toksična svojstva ugljen-monoksida temeljno je istražio na [[psi]]ma, [[Klod Bernar]], oko 1846.<ref>{{Cite book|url=http://books.google.com/?id=FvgNKPxb43IC&pg=PA38|page=38|title=Molecules of death|author=Rosemary H. Waring, Glyn B. Steventon, Steve C. Mitchell|publisher=Imperial College Press|year=2007| isbn = 978-1-86094-814-5}}</ref> 
Klod Bernar je [[1857]], tokom svojih istraživanja konstatovao je da se toksični efekat ugljen-monoksida zasniva na povratnoj vezi koju on stvara sa hemoglobinom, pretvarajući ga u [[karboksihemoglobin]], koji ima manju sposobnost prenosa kiseonika putem krvi:<ref name=autogenerated9>Bernard C. Le Cons Sur les Effets des Substances Toxiques et Médicamenteuses. Paris: Bailliere, 1857.</ref><ref name=autogenerated9 /><ref name=autogenerated7>Robert Clarke, ''Claude Bernard et la médecine expérimentale'', Paris, Éditions Seghers, 1961</ref><ref name=autogenerated7 />
{{izdvojeni citat|Bernar je pokazao interesovanje za proučavanje trovanja, možda i zato što je video da je veliki broj bolesnika lečenih na njegovom odeljenju umrlo zbog udisanja ugljen-monoksida. Tada je, refluks gasova iz kamina u slabo provetrenim prostorijama, bio sasvim uobičajena pojava. Bernar je u brojnim eksperimentima dokazao da ugljen-monoksid sprečava zasićenje crvenih krvnih zrnaca kiseonikom pa samim tim nastaje i smanjen priliv kiseonika u tkiva i ćelije.<ref>Analyse physiologique des propriétés des systèmes musculaire et nerveux au moyen du curare. - C. R. hebd. Acad. Sci., t. 43, 1856, pp. 825-829. Aussi publié dans les ‘Leçons sur les substances toxiques...’, Paris, 1857, pp. 463.</ref> Bernar je dokazao da je ugljen-monoksid značajan u fiziologiji razmene gasova i razvio je metode za merenje količine kiseonika u krvi,<ref>Sur la quantité d'oxygène que contient le sang veineux des organes glandulaires à l'état de fonction et à l'état de repos, et sur l'emploi de l'oxyde de carbone pour déterminer les proportions d'oxygène du sang. - C. R. hebd. Acad. Sci. t. 47, 1858, pp. 393-400.</ref> kako bi omogućio da se bolje razume normalna razmena gasova u krvi i telu.}}

Tokom narednih dvadesetak godina, Klod Bernar se više puta vraćao istraživanju svojstava ugljen-monoksida.

Tokom istraživanja sprovedenih [[1926]]. postalo je jasno, da je [[hipoksija]] izazvana trovanjem ugljen-monoksidom, ne samo posledica poremećaja prenosa kiseonika, već i posledica narušene koncentracije gasova u [[tkiva|tkivima]] i ćelijama.<ref name="Medicinska fiziologija">Arthur C. Guyton ''Medicinska fiziologija'', Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990</ref> Varberg (''Warberg'') uz pomoć kulture [[kvasac|kvasca]] dokazao je da je [[apsorpcija]] kiseonika u ćelijama inhibirana tokom njihovog izlaganja velikim količinama ugljen-monoksida.<ref>Walker E, Hay A. Carbon monoxide poisoning is still an under recognised problem. BMJ 1999;319: 1082-3</ref>
[[Datoteka:Destroyed Magirus-Deutz furniture transport van Kolno Poland 1945.jpg|mini|levo|[[Ugljen-monoksid|CO]] je korišćen tokom [[holokaust]]a u pojedinim [[Logor smrti|nacističkim logorima smrti]], u specijalnom vozilu [[Dušegupka|dušegupki]]]]
U [[Drugi svetski rat|Drugom svetskom ratu]], gasna mešavina koja je u sebi sadržala ugljen-monoksid korišćena je za pokretanje [[Motorno vozilo|motornih vozila]], u delovima sveta gde je [[benzin]]a i [[Dizel gorivo|dizel goriva]] bilo retko. Eksterni (sa par izuzetaka) ugljani ili [[drvni gasni generator]]i su bili opremljeni, i mešavina atmosferskog [[azot]]a, ugljen-monoksida i manje količine drugih gasova produkovanih gasifikacijom, cevima su provođeni u gasni mikser. Gasna mešavina produkovana ovim procesom, poznata je kao [[drvni gas]].

Ugljen-monoksid je takođe korišćen u manjoj meri tokom holokausta u pojedinim nacističkim logorima smrti, najznačajnije, od strane dušegupki u [[Logor smrti Helmno|Helmnu]] i u [[Akcija T4|Akciji T4]], „[[eutanazija]]“ programu. Pomoću ovih [[Dušegupka|kamiona-ubica]], samo u [[Beograd]]u periodu od početka aprila do kraja maja [[1942]]. ugušeno je oko 8.000 [[Jevreji|Jevreja]] i 500 [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|partizana]] iz [[Logor Sajmište|logora Sajmište]] i [[Logor na Banjici|Banjica]].<ref>{{Cite book|url=http://books.google.com/?id=_04R6DoPxLoC&pg=PT323|page=323|title=A history of modern Germany, 1800-2000|author=Martin Kitchen|publisher=Wiley-Blackwell|year=2006| isbn = 978-1-4051-0041-0}}</ref>

Ugljen-monoksid izvan atmosfere [[zemlja|Zemlje]] prvi put je otkrio belgijski naučnik M. Mižeot (''M. Migeotte'') [[1949]]. u [[Spektar (fizička hemija)|IC spektru]] [[sunce|Sunca]].
[[Datoteka:Fouday-Poêle.jpg|mini|desno|200p|Peći na ugljenična goriva u prošlosti su bile čest uzrok trovanja CO.]]
Do šezdesetih godina [[20. vek]]a većina domaćinstava snabdevena gasom u Ujedinjenom Kraljevstvu, koristila je [[plin za rasvetu]] (poznat i kao gradski gas), koji je u nezapaljenom obliku sadržao veliku količinu ugljen-monoksida. Trovanje ugljen-monoksidom namernim udisanjem plina za rasvetu bio je uobičajeni metod za izvršenje [[samoubistvo|samoubistva]], čineći skoro polovinu svih samoubistava u Ujedinjenom Kraljevstvu krajem 1950-ih.<ref name="Anderson-NYT"/> Nakon što je britanska vlada postepeno zamenila plin za rasvetu zemnim gasom, tokom 1960-ih, stopa samoubistava u Velikoj Britaniji je opala za skoro trećinu i otad nije rasla.<ref name="Anderson-NYT">{{cite web|last=Anderson|first=Scott|title=The Urge to End It All|publisher=New York Times|date=6. 7. 2008.|url=http://www.nytimes.com/2008/07/06/magazine/06suicide-t.html?_r=1&pagewanted=all|accessdate = 10. 5. 2009.}}</ref> Korišćenje plina za rasvetu kao metod samoubistva je opao, kako većinu domaćih snadvevača gasom sada čini [[zemni gas]], koji nema ugljen-monoksida.<ref>{{cite journal|author=Wirth I, Strauch H|title=Suicides in East Berlin from 1980 to 1989|journal=Archiv für Kriminologie|volume=219|issue=3-4|pages=73-88|year=2007|month=March |pmid=17539588}}</ref><ref>{{cite journal|author=Thomsen AH, Gregersen M|title=Carbon monoxide deaths caused by town gas in Denmark 1995-99|journal=Ugeskrift for laeger|volume=169|issue=21|pages=2020-2024|year=2007|month=May|pmid=17553384}}</ref> Do izuma [[Katalatički konvertor|katalitičkih konvertora]], samoubistvo se vršilo udisanjem izduvnih gasova pokrenutog motora automobila, naročito u zatvorenim prostorima, kao što je garaža.<ref>{{cite journal|author=Skopek MA, Perkins R|title=Deliberate exposure to motor vehicle exhaust gas: the psychosocial profile of attempted suicide|journal=The Australian and New Zealand Journal of Psychiatry|volume=32|issue=6|pages=830-838|year=1998|month=December|pmid=10084348|doi=10.3109/00048679809073873}}</ref><ref>{{cite journal|author=Oström M, Thorson J, Eriksson A|title=Carbon monoxide suicide from car exhausts|url=https://archive.org/details/sim_social-science-medicine_1996-02_42_3/page/447|journal=Social Science & Medicine|volume=42|issue=3|pages=447-451|year=1996|month=February |pmid=8658238|doi=10.1016/0277-9536(95)00104-2}}</ref> Pre [[1975]], [[izduvni gas]]ovi automobila sadržali su 4-10% ugljen-monoksida, međutim nova vozila poseduju [[Katalitički konvertor|katalitičke konvertore]] koji eliminišu preko 99% produkovanog ugljen-monoksida.<ref name="Chest1999-vossberg">{{cite journal|author=Vossberg B, Skolnick J|title=The role of catalytic converters in automobile carbon monoxide poisoning: a case report|journal=Chest|year=1999|pages=580-581|volume=115|issue=2|pmid=10027464|doi=10.1378/chest.115.2.580|month=February|url=http://www.chestjournal.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=10027464|format=Ceo tekst slobodan}}{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Ipak, čak i automobili sa katalitičkim konvertorima mogu da proizvedu znatne količine ugljen-monoksida, ako je mirujući auto ostavljen u zatvorenom prostoru, kao što je zatvorena garaža.<ref>{{cite journal|last=NB|first=Hampson|title=Intentional carbon monoxide poisoning|journal=Chest|volume=116|issue=2|pages=586-587|year=1999|month=August|pmid=10453903|doi=10.1378/chest.116.2.586|url=http://www.chestjournal.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=10453903}}{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

Kako je trovanje ugljen-monoksidom primenom izduvnih gasova automobila postala manje pouzdana opcija za izvršenje samoubistva, povećana je primena novih metoda trovanja ugljen-monoksidom, kao što je [[Samoubistvo paljenjem uglja|paljenje uglja]],<ref>{{cite journal|last=Oehme|first=C|coauthors=Penning, R|title=Intentional Carbon monoxide poisoning by burning charcoal|journal=MMW Fortschr Med| year=2011|month=June |volume=153|issue=24|pages=48-9|pmid=21717712}}</ref> ili fosilnih goriva, ili kombinujući [[Mravlja kiselina|mravlju kiselinu]] i [[Sumporna kiselina|sumpornu kiselinu]] u ograničenom prostoru.<ref name="pmid18363119">{{cite journal |author=Yang CC, Ger J, Li CF |title=Formic acid: a rare but deadly source of carbon monoxide poisoning |journal=Clinical Toxicology |volume=46 |issue=4 |pages=287-9 |year=2008 |month=April |pmid=18363119 |doi=10.1080/15563650701378746}}</ref><ref name="PsychiatrServ2001-chung">{{cite journal|author=Chung WS, Leung CM|title=Carbon monoxide poisoning as a new method of suicide in Hong Kong|journal=Psychiatric Services (Washington, D.C.)|year=2001|pages=836-837|volume=52|issue=6|pmid=11376237|doi=10.1176/appi.ps.52.6.836|month=June|url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11376237|format=Ceo tekst slobodan}}</ref><ref name="NCBI">{{cite journal|author=Prahlow JA, Doyle BW|title=A suicide using a homemade carbon monoxide "death machine".|journal=Am J Forensic Med Pathol|year=2005|pages=80-177|pmid=15894855|month=June |url=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/15894855|format=Ceo tekst slobodan|volume=26|issue=2}}</ref> Ovakvi incidenti su najčešće bili povezani sa grupnim [[Pakt o samoubistvu|paktom o samoubistvu]] u azijskim zemljama, kao što su [[Japan]], [[Tajvan]] i [[Hongkong]],<ref>{{cite journal|author=Naito A|title=Internet suicide in Japan: implications for child and adolescent mental health|journal=Clinical Child Psychology and Psychiatry|volume=12|issue=4|pages=583-597|year=2007|month=October|pmid=18095539|doi=10.1177/1359104507080990|url=http://ccp.sagepub.com/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=18095539}}{{Dead link|date=November 2022 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{cite journal|author=Leung CM, Chung WS, So EP|title=Burning charcoal: an indigenous method of committing suicide in Hong Kong|journal=The Journal of Clinical Psychiatry|volume=63|issue=5|pages=447-450|year=2002|month= May |pmid=12019670|doi=10.4088/JCP.v63n0512}}</ref><ref>{{cite journal|author=Lee DT, Chan KP, Yip PS|title=Charcoal burning is also popular for suicide pacts made on the internet|journal=BMJ|volume=330|issue=7491|pages=602|year=2005|month=March |pmid=15761009|pmc=554074 |doi=10.1136/bmj.330.7491.602-b}}</ref><ref>{{cite journal|author=Pan YJ, Liao SC, Lee MB|title=Suicide by charcoal burning in Taiwan, 1995-2006|journal=Journal of Affective Disorders|volume=120|issue=1-3|pages=254-7|year=2009|month= April|pmid=19410296|doi=10.1016/j.jad.2009.04.003|url=}}</ref> ali takođe i u zapadnim zemljama,<ref>{{cite journal |doi=10.1258/rsmmsl.49.4.301 |author=Brooks-Lim EW, Sadler DW |title=Suicide by burning barbecue charcoal: three case reports |journal=Medicine, Science, and the Law |volume=49 |issue=4 |pages=301-6 |year=2009 |month= October |pmid=20025107}}</ref><ref>{{cite journal|last=F|first=Patel|title=Carbon copy deaths: carbon monoxide gas chamber|journal=Journal of Forensic and Legal Medicine|volume=15|issue=6|pages=398-401|year=2008|month=August|pmid=18586213|doi=10.1016/j.jflm.2008.01.004}}</ref><ref>{{cite journal |author=Hunt IM, While D, Windfuhr K, Swinson N, Shaw J, Appleby L, Kapur N |title=Suicide pacts in the mentally ill: a national clinical survey |journal=Psychiatry Research |volume=167 |issue=1-2 |pages=131-8 |year=2009 |month=May |pmid=19342106 |doi=10.1016/j.psychres.2008.05.004}}</ref> kao što je slučaj samoubistva [[boston]]skog pevača [[Bred Delp|Breda Delpa]].<ref>{{cite web|title=Police Report On Delp's Death Reveals His Final Message|publisher=WMUR|date=14. 3. 2007.|url=http://www.wmur.com/entertainment/11253135/detail.html|accessdate=30. 4. 2007.|archive-date=2007-03-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20070325212823/http://www.wmur.com/entertainment/11253135/detail.html|dead-url=yes}}</ref>

== Epidemiologija ==
[[Incidenca]] trovanja ugljen-monoksidom nije poznata, jer mnogi slučajevi bez smrtnog ishoda ostaju neprepoznati pa samim tim i neotkriveni.<ref name="JToxClinTox1994-hardy"/><ref name="Varon"/> 
Prema podacima iz [[fabrika]] u [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenom Kraljevstvu]] od ukupnog broja slučajeva trovanja i [[smrt]]i od [[gas]]ova, jedna trećina [[trovanje|trovanja]] i više od 50% smrtnih slučajeva dešava se usled prisustva i dejstva ugljen-monoksida.<ref name="Lindgren G.O."/>

Na današnjem stepenu industrijskog razvoja produkcija ugljen-monoksida u svetu je veoma izražena i mnogostruko nadmašuje količine koje se stvaraju u prirodnim procesima. Preko 60% ugljen monoksida u prirodi, danas je proizvod ljudske aktivnosti. U urbanim sredinama problem zagađenja vazduha ugljen-monoksidom pogotovo dolazi do izražaja zbog velikog broja motornih vozila i industrijske proizvodnje koja oslobađa velike količine izduvnih gasova bogatih CO. U takvim uslovima, a prema raspoloživim podacima, trovanje ugljen-monoksidom predstavlja jedan od najčešćih uzrok povreda i jedan od vodeći uzrok smrti izazvane slučajnim i namernim trovanjem u [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]] i drugim zemljama sveta.<ref name="Thom SR">{{cite journal|author=Thom SR|title=Hyperbaric-oxygen therapy for acute carbon monoxide poisoning|journal=The New England Journal of Medicine|volume=347|issue=14|pages=1105-1106|year=2002|month=October|pmid=12362013|doi=10.1056/NEJMe020103}}</ref>

[[Datoteka:Trovanje CO iz OTO motora.GIF|right|350px]]
U prirodi od ukupne koncetracije ugljen-monoksida, iz antropogenih izvora potiče samo oko 2%, a od saobraćajnih sredstava (prema procenama) od 60 do 75%. Usled nepotpunog sagorevanja u motorima agregata, automobila i drugih saobraćajnih sredstava, zaostaju kapljice goriva i ulja, iz kojih nastaju pored drugih štetnih gasova (ugljovodonici, oksidi azota, ugljen-dioksid) i ugljen-monoksid. Oksidacijom ugljen-monoksida i ugljovodonika sa azotom, koji se takođe nalazi u izduvnim gasovima motora, nastaju i oksidi azota koji još više potenciraju toksično dejstvo ugljen-monoksida.

Prosečna koncentracija ugljen-monoksida u vazduhu iznad nenaseljenih područja kreće se oko 0,1 ppm, dok je iznad gradova njegova vrednost znatno veća (i do nekoliko desetina ppm). Na ovu pojavu veliki uticaj imaju saobraćajna transportna sredstva kao što su automobili, kamioni, traktori, avioni, itd) koji predstavljaju glavne izvore i zagađivače atmosfere [[ugljen-monoksid]]om.<ref>''Preventing Carbon Monoxide Poisoning After an Emergency'' (2006) Centre for Disease Control & Prevention, Department of Health & Human Services.</ref><ref>Public Health Fact Sheet – ''Safe Use of Generators in Blackouts'' (2005) Queensland Health, Queensland Government.</ref>

Trovanje ugljen-monoksidom je značajno češće u [[zima|zimskim mesecima]],<ref name="Kao"/><ref>{{cite journal |author=Ernst A, Zibrak JD |title=Carbon monoxide poisoning |journal=The New England Journal of Medicine |volume=339 |issue=22 |pages=1603-8 |year=1998 |month= November |pmid=9828249 |doi=10.1056/NEJM199811263392206}}</ref><ref>{{cite journal |author=Centers for Disease Control and Prevention (CDC) |title=Deaths from motor-vehicle-related unintentional carbon monoxide poisoning—Colorado, 1996, New Mexico, 1980-1995, and United States, 1979-1992 |journal=MMWR. Morbidity and Mortality Weekly Report |volume=45 |issue=47 |pages=1029-32 |year=1996 |month= November |pmid=8965803 |url=}}</ref><ref>{{cite journal |author=Partrick M, Fiesseler F, Shih R, Riggs R, Hung O |title=Monthly variations in the diagnosis of carbon monoxide exposures in the emergency department |journal=Undersea & Hyperbaric Medicine: Journal of the Undersea and Hyperbaric Medical Society, Inc |volume=36 |issue=3 |pages=161-7 |year=2009 |pmid=19860138}}</ref> zbog povećane upotrebe gasnih peći, gasnih ili kerozinskih [[grejalica]], kuhinjski šporeta i drugih grejnih tela koja koriste ugljenične materije. Takođe tokom zimskih meseci, ako se koriste neispravna grejna tela i/ili ona rade pri neadekvatnoj ventilaciji ložišta i prostorije, ona mogu produkovati značajan nivo ugljen-monoksida.<ref name="Kao"/><ref name="Heckerling">{{cite journal |author=Heckerling PS |title=Occult carbon monoxide poisoning: a cause of winter headache |url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-emergency-medicine_1987-05_5_3/page/201 |journal=The American Journal of Emergency Medicine |volume=5 |issue=3 |pages=201-4 |year=1987 |month= May |pmid=3580051 |doi= 10.1016/0735-6757(87)90320-2}}</ref>

Trovanje ugljen-monoksidom je prema istraživanjima takođe povećano i tokom prekida u snabdevanju električnom strujom, kada se kao zamena koriste generatori na benzin i drugi toplotni uređaji, kao što su peći i [[kamin]]i i druga neadekvatna i improvizovana grejna tela sa ugljeničnim jedinjenjima. Samo između [[1996]]. i [[2006]], 334 ljudi umrlo je od trovanja ugljen-monoksidom iz izduvnih gasova generatora struje, koji su korišćeni posle velikih [[kiša]] i drugih [[elementarne nepogode|elementarnih nepogoda]], jer su generatori bili smešteni u zatvorenim prostorijama kao što su garaže, podrumi, ili nadstrešnice, umesto na otvorenom prostoru daleko od kuća i njihovih [[vrata]], [[prozor]]a i ventilicionih otvora za dovod svežeg [[vazduh]]a.<ref>{{cite journal|last=Klein|first=Kelly|coauthors=Herzogg, Perri; Smolinkski, Susan; White, Suzanne|title=Demand for poison control center services "surged" during the 2003 blackout.|url=https://archive.org/details/sim_clinical-toxicology_2007_45_3/page/248|journal=Clinical Toxicology|year=2007|volume=45|issue=3|pages=248-254}}</ref>
[[Datoteka:Zagađenje CO u procesu proizvodnje.GIF|center|]]
U mnogim industrijalizovanim zemljama, ugljen-monoksid je uzrok više od 50% fatalnih trovanja.<ref name="Toxicology2002-omaye">{{cite journal | author=Omaye ST | title=Metabolic modulation of carbon monoxide toxicity | journal=Toxicology | year=2002 | pages=139-50 | volume=180 | issue=2 | pmid=12324190 | doi=10.1016/S0300-483X(02)00387-6 | month=November}}</ref> Procenjeno je da više od 40.000 ljudi godišnje zatraži medicinsku pomoć zbog trovanja ugljen-monoksidom u Sjedinjenim Državama, a oko 200 ljudi umre svake godine od trovanja ugljen-monoksidom, kao posledica upotrebe raznih uređaja sa otvorenim plamenom, u domaćinstvima, za spremanje hrane i grejanje.<ref>[http://archive.rubicon-foundation.org/4304 Treating acidemia in carbon monoxide poisoning may be dangerous.] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20110703000244/http://archive.rubicon-foundation.org/4304 |date=2011-07-03 }}, Pristupljeno 15. 11. 2009.{{en}}</ref><ref name="J Emerg Med1998-hampson">{{cite journal|author=Hampson NB|title=Emergency department visits for carbon monoxide poisoning in the Pacific Northwest|journal=The Journal of Emergency Medicine|year=1998|pages=695-698|volume=16|issue=5|pmid=9752939|doi=10.1016/S0736-4679(98)00080-8|month= September}}</ref> [[Centar za kontrolu i prevenciju bolesti|Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC)]] ({{jez-engl|Centers for Disease Control and Prevention}}) u [[SAD]] izveštava da: „Svake godine, više od 500 Amerikanaca umre zbog nenamernog trovanja ugljen-monoksidom, i više od 2.000 izvrši samoubistvo namerno se trujući“. Za desetogodišnji period, od [[1979]]. do [[1988]], zabeleženo je 56.133 smrti od trovanja ugljen-monoksidom u Sjedinjenim Državama, od čega su 25.889 bila [[Samoubistvo|samoubilačka]], dok su 30.244 nenamerna (zadesna).<ref name=autogenerated4>{{cite web|title=Carbon Monoxide poisoning fact sheet|author=|publisher=Centers for Disease Control and Prevention|date=July 2006|url=http://www.cdc.gov/co/pdfs/faqs.pdf|format=pdf|doi=||accessdate=15. 11. 2009.}}{{en}}</ref>

U izveštaji sa [[Novi Zeland|Novog Zelanda]] pokazano je da je 206 ljudi umrlo od trovanja ugljen-monoksidom u [[2001]]. i [[2002]]. godini. U celini gledano, trovanje ugljen-monoksidom je bilo uzrok 43,9% smrti kao posledica trovanja u toj zemlji.<ref>{{cite journal|author=McDowell R, Fowles J, Phillips D|title=Deaths from poisoning in New Zealand: 2001-2002|journal=The New Zealand Medical Journal|volume=118|issue=1225|pages=U1725|year=2005|month=November|pmid=16286939|url=http://www.nzmj.com/journal/118-1225/1725/|format=Ceo tekst slobodan|access-date=2014-06-21|archive-date=2011-07-14|archive-url=https://archive.today/20110714220921/http://www.nzmj.com/journal/118-1225/1725/|dead-url=yes}}</ref>

U [[Južna Koreja|Južnoj Koreji]], 1.950 ljudi je bilo otrovano ugljen-monoksidom, sa 254 smrtna ishoda od 2001. do [[2003]]. godine.<ref>{{cite journal|author=Song KJ, Shin SD, Cone DC|title=Socioeconomic status and severity-based incidence of poisoning: a nationwide cohort study|journal=Clinical Toxicology |volume=47|issue=8|pages=818-826|year=2009|month= September |pmid=19640232|doi=10.1080/15563650903158870}}</ref>

Izveštaj iz [[Jerusalim]]a, pokazao je da je 3,53 na 100.000 osoba bilo otrovano godišnje, od 2001. do 2006.<ref>{{cite journal|author=Salameh S, Amitai Y, Antopolsky M, Rott D, Stalnicowicz R|title=Carbon monoxide poisoning in Jerusalem: epidemiology and risk factors|journal=Clinical Toxicology (Philadelphia, Pa.)|volume=47|issue=2|pages=137-41|year=2009|month= February |pmid=18720104|doi=10.1080/15563650801986711}}</ref>

U [[Hubej]]u, u [[Kina|Kini]], prijavljeno je 218 smrtnih slučajeva trovanja u periodu od više od 10 godina, od kojih je 16,5% bilo uzrokovano udidsanjem ugljen-monoksida.<ref>{{cite journal |author=Liu Q, Zhou L, Zheng N, Zhuo L, Liu Y, Liu L |title=Poisoning deaths in China: type and prevalence detected at the Tongji Forensic Medical Center in Hubei |journal=Forensic Science International |volume=193 |issue=1-3 |pages=88-94 |year=2009 |month= December |pmid=19854011 |doi=10.1016/j.forsciint.2009.09.013}}</ref>
[[Datoteka:Following The Carbon Monoxide Trail.ogv|mini|centar|650p|Svakodnevna globalna merenja koncentracije ugljen-monoksidom u atmosferi daju uvid o uticaju požarne emisije na našu atmosferu. Oblasti označene crvenom bojom imaju koncentraciju ugljen-monoksidom dva do tri puta veću nego područja označena plavom bojom.]]

== Etiologija ==
Ugljen-monoksid je produkt sagorevanja organskih materija (ugljeničnih jedinjenja) u uslovima smanjene koncentracije [[kiseonik]]a, što sprečava potpunu [[Oksidacija|oksidaciju]] u [[ugljen-dioksid]] (CO<sub>2</sub>). Ugljen-monoksid može biti formiran kad god [[plamen]] dodirne površinu koja je hladnija od [[temperatura|temperature]] paljenja [[gas]]nog dela tog plamena.<ref name="Lindgren G.O."/> Ugljen-monoksid je veoma otrovan gas, njegove mešavine sa [[vazduh]]om su zapaljive, a u određenim slučajevima [[Eksplozija|eksplozivne]]. Ipak, opasnost od [[požar]]a ili [[eksplozija|eksplozije]] se retko dešava.<ref name="Lindgren G.O."/>

Po poreklu, trovanja ugljen-monoksidom su najčešće nenamerna (zadesna), zatim [[samoubistvo|samoubilačka]], dok su [[Ubistvo|ubilačka]] jako retka.

[[Datoteka:Champlain diesel generators.jpg|mini|desno|300p|Dizel generatori mogu biti uzrok trovanja CO, zbog neispravnosti ili loše ventilacije centrale]]
Ugljen-monoksid se stvara u uslovima nedovoljnog sagorvanja, kada je prisustvo kiseonika ili vazduha u tom procesu nedovoljno. To može nastati u zatvorenim i nedovoljno provetravanim prostorima, u toku primene neispravnih peći, u toku rada [[Motor sa unutrašnjim sagorevanjem|motora sa unutrašnjim sagorevanjem]] (u [[garaža]]ma, [[tunel]]ima, rudnicima itd), u mangalima i kaminima, ili na otvorenom prostoru, na gradskim deponijama ili oko zapaljene šljake. Ugljen-monoksid se stvara i u toku eksplozija, u požarima na otvorenom i zatvorenom prostoru, ili redukcijom već stvorenog [[ugljen-dioksid]]a, kada je preko već raspaljenog [[ugalj|uglja]] stavljen novi sloj hladnog uglja, pa u tom momentu ugljen-dioksid ('''CO<sub>2</sub>''') pri prolazu kroz ugalj biva redukovan prema ovoj formuli:

<center><math>CO_2 + C \Rightarrow CO</math></center>

 
Izvori ugljen-monoksida predstavljaju i [[dim]] od [[cigareta]], kućni požari, [[električni generator]]i, aparati koji rade na [[propan]] kao što su prenosne peći, i alati na benzinski pogon poput mašina za duvanje lišća, kosilice za travu, prskalica za čišćenje pod visokim pritiskom, testera za sečenje betona, alata za čišćenje sa rotorima i aparati za zavarivanje itd.<ref name="goldfranks"/><ref name="J Occup Med1999-fawcett"/><ref>{{cite journal|author=Marc B, Bouchez-Buvry A, Wepierre JL, Boniol L, Vaquero P, Garnier M|title=Carbon-monoxide poisoning in young drug addicts due to indoor use of a gasoline-powered generator|journal=Journal of Clinical Forensic Medicine|volume=8|issue=2|pages=54-56|year=2001|month=June |pmid=16083675|doi=10.1054/jcfm.2001.0474}}</ref><ref>{{cite journal|author=Johnson C, Moran J, Paine S, Anderson H, Breysse P|title=Abatement of toxic levels of carbon monoxide in Seattle ice-skating rinks|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-public-health_1975-10_65_10/page/1087|journal=American Journal of Public Health|volume=65|issue=10|pages=1087-1090|year=1975|pmid=1163706|doi=10.2105/AJPH.65.10.1087|month=October |pmc=1776025}}</ref><ref>{{cite web|url=|title=NIOSH Carbon Monoxide Hazards from Small Gasoline Powered Engines|accessdate = 15. 10. 2007.|publisher=United States National Institute for Occupational Safety and Health}}</ref><ref>{{cite journal |author=Fife CE, Smith LA, Maus EA, McCarthy JJ, Koehler MZ, Hawkins T, Hampson NB |title=Dying to play video games: carbon monoxide poisoning from electrical generators used after hurricane Ike |journal=Pediatrics |volume=123 |issue=6 |pages=e1035–8 |year=2009 |month= June |pmid=19482736 |doi=10.1542/peds.2008-3273}}</ref>

[[Datoteka:Papierosa 1 ubt 0069.jpeg|mini|desno|300p|„Sidestream“ dim, koji emituje pri sagorevanju vrh cigarete, sadrži 2,5 puta više CO od „mainstream“ dima koji udiše pušač.]]
Pušenje cigareta je značajan izvor ugljen-monoksida, čija količina se u duvanskom dimu kreće od 5% do 9%.<ref>Stewart RD, Baretta ED, Plate LR et al: ''Carboxyhemoglobinlevels in American blood donors.'' JAMA 1974; 229: 1187-1195</ref><ref>Russell MAH: ''Blood carboxyhemoglobin changes duringtobacco smoking''. Postgrad Med J 1973; 49: 684-687</ref> „Sidestream“ dim, koji se emituju pri sagorevanju vrha cigarete, sadrži dva i po puta više ugljen-monoksida od „mainstream“ dima ili dima koji udiše pušač.<ref>Collishaw NE, Kirkbridge J, Wigle DT: ''Tobacco smoke in the workplace: an occupational health hazard.'' Can Med Assoc J 1984; 131: 1199-1204</ref> Pušenja u noćnim klubovima i kafanama u uslovima neadekvatne ventilacije može da proizvede opasne nivoe ugljen-monoksida, iz „Sidestream“ dima kojem su izloženi nepušači (tzv. „pasivni pušači“) koji na taj način apsorbuju značajnu količinu ugljen-monokida.<ref>Chappell SB, Parker RJ: ''Smoking and carbon monoxide levels in enclosed public places in New Brunswick.'' Can J Public Health 1977; 68: 159-161</ref>

Trovanje takođe može da nastane prilikom korišćenja boca sa komprimovanim vazduhom za disanje ispod vode u toku tzv. [[Ronjenje sa bocom|ronjenja sa bocom]] ili skub dajvinga, kada se zbog neispravnih [[Kompresor|vazdušnih kompresora]] za punjenje boca za [[ronjenje]] u gasnoj smeši može javiti veća koncentracija ugljen-monoksida od dozvoljene.<ref>{{cite journal|author=Austin CC, Ecobichon DJ, Dussault G, Tirado C|title=Carbon monoxide and water vapor contamination of compressed breathing air for firefighters and divers|journal=Journal of Toxicology and Environmental Health|volume=52|issue=5|pages=403-423|year=1997|month=December|pmid=9388533|doi=10.1080/00984109708984073}}</ref>

Vožnja u [[kamionet]]ima i teretnom prosoru drugih vozila namenjenih za transport tereta može dovesti do trovanja kod dece i rekovalecenata, jer izduvni gasovi [[Motori sa unutrašnjim sagorevanjem|OTO motora]] sadrži više od 7 % CO.<ref name="Lindgren G.O."/><ref>{{cite journal|author=Hampson NB, Norkool DM|title=Carbon monoxide poisoning in children riding in the back of pickup trucks|journal=JAMA|volume=267|issue=4|pages=538-540|year=1992|pmid=1370334|doi=10.1001/jama.267.4.538|url=|month=January }}</ref>

Zaglavljeni automobili kojima je odvod gasova blokiran zbog snega dovode do trovanja osoba u autu. Izlaganje ugljen-monokisdu od generatora i pogonskih motora na splavovima, posebno kućicama na splavovima, fatalno je.<ref>{{cite journal |author=Centers for Disease Control and Prevention (CDC)|title=Houseboat-associated carbon monoxide poisonings on Lake Powell|journal=MMWR: Morbidity and Mortality Weekly Report|volume=49|issue=49|pages=1105-1108|year=2000|month= December |pmid=11917924}}</ref><ref>{{cite web|url=|title=NIOSH Carbon Monoxide Dangers in Boating|accessdate = 15. 10. 2007.|publisher=United States National Institute for Occupational Safety and Health}}</ref> Drugi izvor ugljen-monoksida jeste izlaganje organskom rastvoru [[dihlormetan]]a, iz nekih [[Sredstvo za skidanje farbe|sredstava za skidanje farbe]].<ref>{{cite journal|last=van Veen|first=MP|coauthors=Fortezza F, Spaans E, Mensinga TT|title=Non-professional paint stripping, model prediction and experimental validation of indoor dichloromethane levels|journal=Indoor Air|year=2002|volume=12|issue=2|pages=92-7}}</ref> Telo prerađuje dihlormetan u ugljen-monoksid u organizmu.<ref name="Varon">{{cite journal|author=Varon J, Marik PE, Fromm RE Jr, Gueler A|title=Carbon monoxide poisoning: a review for clinicians|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-emergency-medicine_1999-01_17_1/page/87|journal=The Journal of Emergency Medicine|year=1999|pages=87-93|volume=17|issue=1|pmid=9950394|doi=10.1016/S0736-4679(98)00128-0}}</ref><ref name="DrugMetabDispos1975-kubic">{{cite journal|author=Kubic VL, Anders MW|title=Metabolism of dihalomethanes to carbon monoxide. II. In vitro studies|journal=Drug metabolism and disposition|year=1975|pages=104-112|volume=3|issue=2|pmid=236156|month= March }}</ref><ref>{{cite journal|author=Dueñas A, Felipe S, Ruiz-Mambrilla M, Martín-Escudero JC, García-Calvo C|title=CO poisoning caused by inhalation of CH3Cl contained in personal defense spray|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-emergency-medicine_2000-01_18_1/page/120|journal=The American Journal of Emergency Medicine|volume=18|issue=1|pages=120-121|year=2000|month= January |pmid=10674554|doi=10.1016/S0735-6757(00)90070-6}}</ref>

U nekim pećinama i drugim poluzatvorenim prostorima može biti razvijen ugljen-monoksid, usled raspadanja organskih materija i drugih fosilnih ostataka.{{sfn|Dart|2004|pp=1169}}
[[Datoteka:'Cyfarthfa Ironworks Interior at Night', by Penry Williams, (1825).jpg|mini|desno|300p|Zaposleni na [[Visoka peć|visokim pećima]] i proizvodnji [[čelik]]a u povećanom su riziku od trovanja CO]]
Izlaganje visokim koncentracijama ugljen-monoksida obično nastaje u industriji, poljoprivredi, saobraćaju ili kućnim uslovima kada se oprema koristi u zgradama ili delimično zatvorenim prostorima.<ref name="goldfranks"/> Ugljen-monoksid predstavlja ozbiljnu opasnost u mnogim procesima u hemijskoj industriji ''(npr. u organskim sintezama kao što su Fišer-Tropš-ov i okso proces)'' industriji gvožđa i čelika ''(npr. u Mond-ovom nikl povratnom procesu)'', idustriji automobila, posuđa, kao i u [[rudarstvo|rudarstvu]].<ref name="Lindgren G.O."/> Zato povećanom riziku od trovanja ugljen-monoksidom, mogu biti izložene osobe sledećih zanimanja, tokom dužeg boravka u uslovima štetnih koncentracija CO u radnoj sredini za vreme obavljanja radnog procesa;
* Zaposleni koji rade u kotlarnicama, pivarama, magacinima i skladištima ugljeničnih jedinjenja, rafinerijama nafte, fabrikama celuloze i papira.
* Zaposleni koji opslužuju visoke peći ili rade u proizvodnji čelika i koksarama.
* Zaposleni koji se bave jednim od sledećih zanimanja: zavarivači, mehaničari u garažama, vatrogasci, proizvođači kafe, organskih hemikalija, metalnih oksida, ćumura, kreča u poljskim krečanama. 
* Operatori na dizel-motorima, agregatima, viljuškarima, brodskim motorima, naplatnim rampama ili u tunelima.
* Lučki radnici na terminalima, carinski inspektori, policajaci, i taksisti.

'''Koncentracija pojedinih izvora ugljen-monoksida:'''<ref>{{Cite book |author =Committee on Medical and Biological Effects of Environmental Pollutants |title=Carbon Monoxide |url =https://archive.org/details/carbonmonoxide0000asse |publisher=National Academy of Sciences |year=1977 |pages=[https://archive.org/details/carbonmonoxide0000asse/page/29 29] | isbn = 978-0-309-02631-4}}</ref><ref name="EPAFAQ">{{cite web |title=An Introduction to Indoor Air Quality: Carbon Monoxide (CO) | author=Green W |publisher = United States Environmental Protection Agency |url=http://www.epa.gov/iaq/co.html |accessdate = 16. 12. 2008.}}</ref><ref>{{Cite book|last=Singer |first=Siegfried Fred |title=The Changing Global Environment |publisher=D. Reidel Publishing Company |pages=90}}</ref><ref name="Gosink">{{cite web |title=What Do Carbon Monoxide Levels Mean? |author=Gosink T |work=Alaska Science Forum |publisher=Geophysical Institute, University of Alaska Fairbanks |date=28. 1. 1983. |url=http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF5/588.html |accessdate=16. 12. 2008. |archivedate=2008-12-25 |archiveurl=https://web.archive.org/web/20081225113654/http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF5/588.html |deadurl=yes }}</ref>
{|class="wikitable"
|-
!Koncentracija!!Izvor
|-
|<center>0,1 ppm||Prirodna koncentracija [[ugljen-monoksid]]a u [[Zemljina atmosfera|atmosferi]] (prema [[MOPITT]]-u)
|-
|<center>Od 0,5 do 5 ppm||Uobičajen nivo [[ugljen-monoksid]]a u [[kuća]]ma
|-
|<center>Od 5 do 15 ppm||Uobičajen nivo [[ugljen-monoksid]]a  kod manje-više dobro podešene [[peć]]i u [[kuća]]ma
|-
|<center>Od 100 do 200 ppm||Nivo [[ugljen-monoksid]]a u gasovima od automobila u centralnom delu [[Meksiko (grad)|Meksiko sitija]]
|-
|<center>5000 ppm||Nivo [[ugljen-monoksid]]a u gasovima nastalim loženjem drva u kući
|-
|<center>7000 ppm||Nivo [[ugljen-monoksid]]a u gasovima iz nerashlađenog pregrejanog automobila bez [[Katalitički konvertor|katalitičkih konvertora]].
|}
</center>

== Patofiziologija ==
Tačan mehanizam na koji efekti ugljen-monoksida utiču na sisteme u organizmu je kompleksan, i još uvek nedovoljno shvaćen.<ref name="JToxClinTox1994-hardy"/> Poznati mehanizmi uključuju vezivanje za [[hemoglobin]], [[mioglobin]], [[Citohrom c oksidaza|citohrom Ce oksidazu]], a poznato je i da ugljen-monoksid izaziva [[Lipidna peroksidacija|lipidnu peroksidaciju]] [[Mozak|mozga]].<ref name="Weaver-NEJM"/><ref name="Bateman">{{cite journal|author=Bateman DN|title=Carbon Monoxide|journal=Medicine|volume=31|issue=10|pages=233|year=2003|month= October |doi=10.1383/medc.31.10.41.27810}}</ref><ref name="Toxicology2003-Gorman">Townsend CL, Maynard RL (oktobar 2002). [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1740215/?tool=pmcentrez “Effects on health of prolonged exposure to low concentrations of carbon monoxide”]. ''Occupational and Environmental Medicine'' '''59''' (10): 708–711. [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[http://oem.bmj.com/content/59/10/708 10.1136/oem.59.10.708]. PMC [http://oem.bmj.com/content/59/10/708 1740215]. [[PubMed|PMID]] [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/12356933 12356933].</ref>

=== Hemoglobin ===
[[Datoteka:Heme b.png|160p|mini|Hem grupa]]
[[Hemoglobin]] '''(Hb)''' ima značajnu ulogu u procesu [[disanje|disanja]] živih bića. Tokom procesa disanja [[kiseonik]] ulazi u [[pluća]], gde u plućnim kapilarima molekulski kiseonik difunduje u [[krv]] i vezuje se za [[jon]] [[gvožđe|gvožđa]], za šesti koordinacioni položaj kompleksiranog fero-jona i sa njim gradi oksihemoglobin u [[eritrocit]]ima koji ga putem krvi prenose do svih delova tela. Zato je hemoglobin glavna supstanca za prenos kiseonika, ali i [[ugljen-dioksid]]a koji difunduje iz krvi u [[vazduh]] u [[Plućna alveola|plućnim alveolama]]. Fero-jon može da veže, ne samo, molekulski kiseonik već i molekule ugljen-monoksida.

Hemoglobin je [[Tetramerični protein|tetramer]], sa svojih četiri veznih mesta za kiseonik, fero-jona, koji mogu da vežu, ne samo, molekulski kiseonik već i [[molekul]]e ugljen-monoksida. Vezivanje ugljen-monoksida na jednom od ova četiri mesta povećava afinitet kiseonika na preostala tri, što uzrokuje da molekul hemoglobina zadrži kiseonik koji bi inače trebao da bude isporučen do [[tkiva]].<ref name=autogenerated2>{{cite journal|author=Gorman D, Drewry A, Huang YL, Sames C|title=The clinical toxicology of carbon monoxide|journal=Toxicology|year=2003|pages=25-38|volume=187|issue=1|pmid=12679050|doi=10.1016/S0300-483X(03)00005-2|month= May}}</ref> On u sebi sadrži [[gvožđe]] povezano u hem grupe. Gvožđe je u '''+2''' oksidacionom stanju, i daljim procesom može biti oksidovanu do '''+3'''. Zahvaljujući ovoj reakciji svaka hem grupa (u proteinu hemoglobina ih ima 4) može da veže za sebe po jedan molekul kiseonika:<ref name="Medicinska fiziologija"/>

<center><math>Hb + 4O_2 \iff Hb(O_2)4</math></center>

Hemoglobin za koji je vezan kiseonik sadrži gvožđe '''([[Fe]])''' u '''+3''' stanju i naziva se [[hemoglobin|oksihemoglobin]]. Oksihemoglobin je izrazito crvene boje i putem krvi kreće se po telu, do drugih ćelija i tkiva kojima predaje kiseonik uz pomoć još nekoliko [[protein]]a, sličnih hemoglobinu (sa hem grupom), koji prenose kiseonik unutar same ćelije.<ref name="Medicinska fiziologija"/>

[[Datoteka:Carboxyhemoglobin from 1AJ9.png|thumb|200px|left|Istiskujući [[kiseonik]] iz receptora [[crvena krvna zrnca|crvenih krvnih zrnaca]], [[ugljen-monoksid]] u njima, stvara [[karbonilna grupa|karbonil jedinjenja]], karboksihemoglobina čiji je model molekula prikazan na slici.]]
Ugljen-monoksid ima veći koeficijent difuzije nego kiseonik i jedini [[enzim]] u ljudskom organizmu koji stvara ugljen-monoksid je [[hem-oksigenaza]], koja se nalazi u ćelijskim i međućelijskim prostorima pod [[hem]] grupom.<ref name="Medicinska fiziologija"/>

U normalnim uslovima, koncentracija ugljen-monoksida u [[krvna plazma|krvnoj plazmi]] je približno 0 mmHg, jer [[Ugljen-monoksid|CO]] ima veći difuzioni koeficijent, i telo se lako oslobađa svakog stvorenog molekula ugljen-monoksida.<ref name=Kaplan.Physio>{{Cite book|title=USMLE Step 1 Lecture Notes: Physiology|year=2011|author=Dunn, Robert B.|coauthors=Kudrath, W., Passo S.S., Wilson, L.B.|pages=167-168|chapter=7-3}}</ref> Kada CO nije procesom disanja eliminisan iz organizma, on se vezuje za hemoglobin, koji je glavno jedinjenje za prenos kiseonika, na isto mesto u molekulu hemoglobina na kome se vezuje kiseonik. Tako nastaje jedinjenje poznato kao [[karboksihemoglobin]], koje prema tradicionalnom verovanju, povećava toksičnost ugljen-monoksida jer sa rastom nivoa karboksihemoglobina, smanjuje kapacitet [[krv]]i za prenos kiseonika, i na taj način sprečava transport i isporuka kiseonika ćelijama i [[tkiva|tkivima]] u telu.<ref name="Medicinska fiziologija"/> 
Afinitet vezivanja ugljen-monoksida za hemoglobina je oko 230 puta veći<ref name="Medicinska fiziologija"/> od afiniteta hemoglobina za kiseonika, tako da se ugljen-monoksid '''(CO)''' vezuje za hemoglobin '''(Hb)''' lakše i brže nego kiseonik '''(O<sub>2</sub>)'''.<ref name="Bateman"/><ref>{{cite journal|author=Townsend CL, Maynard RL|title=Effects on health of prolonged exposure to low concentrations of carbon monoxide|journal=Occupational and Environmental Medicine|volume=59|issue=10|pages=708-711|year=2002|month= October|pmid=12356933|pmc=1740215|doi=10.1136/oem.59.10.708}}</ref><ref name="JPhysiol1895-Haldane">{{cite journal|author=Haldane J|title=The action of carbonic oxide on man|journal=The Journal of Physiology|year=1895|pages=430-462|volume=18|url=http://jp.physoc.org/content/18/5-6/430.full.pdf|pmid=16992272|issue=5-6|pmc=1514663}}</ref>
 
<center><math>Hb + CO \iff HbCO</math></center>
<center><math>HbO_2 + CO \iff HbCO + O_2</math></center>

Hemoglobin poprima svetlo crvenu boju nakon reakcije prikazane u formuli u toku koje je on pretvoren u karboksihemoglobin. Zato koža leševa otrovanih CO, kao i reklamno meso kome je bio dodat ugljen-monoksid, dobijaju neprirodno crvenu nijansu.

[[Datoteka:CO disocijacija HbO2.jpg|mini|desno|300p|Ugljen-monoksid pomera krivu disocijacije oksihemoglobina (HbO<sub>2</sub>) u levo]] Ova pojava je opisana tako što ugljen-monoksid pomera [[Kriva disocijacije hemoglobina i kiseonika|krivu disocijacije kiseonika]] ulevo.<ref name="Bateman"/> Ta krivulja je gotovo identična sa krivuljom zasićenja hemoglobina kiseonikom osim što su pritisci [[Ugljen-monoksid|CO]], 230 puta manji nego pritisci kiseonika u toj krivulji. Zato će pritisak od svega 0,05 kPa [[Ugljen-monoksid|CO]] u [[Plućna alveola|alveolama]], koji je 230 puta manji od pritiska kiseonika, omogućiti [[Ugljen-monoksid|CO]] da ravnopravno konkuriše kiseoniku, i zato će se polovina hemoglobina u krvi vezati sa [[Ugljen-monoksid|CO]], a ne sa kiseonikom. Zato će [[pritisak]] [[Ugljen-monoksid|CO]] od 0,1 kPa (ili koncentreacija [[Ugljen-monoksid|CO]] od oko 0,1 % u vazduhu) biti [[smrt]]onosna.<ref name="Medicinska fiziologija"/>

Kako se sav kiseonik zadržava u hemoglobinu, on se ne dopreme u adekvatnim količinama do tkiva. To u tkivima izaziva pojavu [[hipoksija|hipoksije]] koja ima za posledicu poremećaj u funkcionisanju organa, sistema i ćelija.<ref name="goldfranks"/> U većini tkiva u organizmu, kao reakcija na [[hipoksija|hipoksiju]] javlja se [[vazodilatacija]]- širenje [[krvni sud|krvnih sudova]]. Širenje krvnih sudova, kao reakcija na hipoksiju, omogućava tkivima priliv veće količine krvi što bi donekle trebalo da kompenzuje hipoksiju, ali zbog nesposobnosti hemoglobina da prenese kiseonik, kod trovanja ugljen-monoksidom, izostaju pozitivni efekti [[vazodilatacija|vazodilatacije]]. Nasuprot tome, [[pluća|plućna]] [[Cirkulacija krvi (hemodinamika)|cirkulacija]] odgovora na hipoksiju [[vazokonstrikcija|vazokonstrikcijom]]-suženjem promera [[krvni sudovi|krvnih sudova]] pluća, što još više pogoršava simptome trovanja ugljen-monoksidom.<ref>William P., Ph.D. Fife; Jolie, Ph.D. Bookspan (2004). ''Textbook of hyperbaric medicine''. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. {{ISBN|978-0-88937-277-1}}.</ref>
<center>'''Procenat hemoglobina povezan sa ugljen-monoksidom u karboksihemoglobin'''<ref>''UGLJEN MONOKSID (OXYDUM CARBONICUM) U: Gasoviti anorganski otrovi'' [http://www.medicinabih.info/2008/08/08/gasoviti-anorganski-otrovi/ medicinabih.info] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20111028081818/http://www.medicinabih.info/2008/08/08/gasoviti-anorganski-otrovi/ |date=2011-10-28 }}, Pristupljeno 13. 7. 2012</ref></center>
<center>
{| class="wikitable"
|-
! Procenat !! Simptomi i posledice
|-
|<center> '''Do 20'''  || Može proći bez simptoma
|-
|<center> '''20''' || Početne pojave akutnog trovanja (glavobolja, vrtoglavica, mučnina, povraćanje)
|-
|<center> '''20 do 40''' || Poremećaj svesti
|-
|<center> '''Preko 50''' || Smrt
|}
</center>
Smrt kod velikih [[koncentracija]] karboksihemoglobina nastupa kao posledica nasilnog hemijskog, ili unutrašnjeg ugušenja-hipoksije, a drugim delom kao posledica direktnog toksičnog dejstva na [[centralni nervni sistem]].

=== Mioglobin ===
[[Ugljen-monoksid]] se vezuje i za [[hemoprotein]] [[mioglobin]], koji je prisutan u mišićnim ćelijama [[srce|srca]] i oksidativnim vlaknima [[Skeletni mišić|skeletnih mišića]]. Kao i hemoglobin, i mioglobin vezuje [[kiseonik]] (O<sub>2</sub>) u oba smera i na taj način olakšava transport O<sub>2</sub> od [[eritrocit|crvenih krvnih zrnaca]] do [[mitohondrija]] mišića za vreme pojačane metaboličke aktivnosti, ili može poslužiti kao rezervoar O<sub>2</sub> za vreme [[hipoksija|hipoksije]] ili [[anoksija|anoksije]].<ref name="review">{{cite journal | title = Myoglobin: an essential hemoprotein in striated muscle | author = George A. Ordway and Daniel J. Garry | journal = Journal of Experimental Biology | year = 2004 |}}</ref>

Ugljen-monoksid ima visok afinitet, prema mioglobinu koji je za oko 60 puta veći nego prema kiseoniku.<ref name="goldfranks"/> Progresivna konverzija unutarćelijskog mioglobina u [[Ugljen-monoksid|CO]] mioglobin (MbCO) smanjuje potrošnju kiseonika za trećinu. Oksimioglobin se smanjuje linarno sa povećanjem molske frakcije MbCO.<ref name="rev">{{cite journal | title = Myoglobin function reassessed | author = Jonathan B. Witteberg, Beatrice A. Witteberg | journal = Journal of Experimental Biology | year = 2003 |}}</ref>

Vezivanje ugljen-monoksida za mioglobin može da smanji mogućnost iskorišćenja kiseonik,<ref name="Bateman"/> što izaziva smanjenje [[srce|srčanog]] učinka i [[Hipotenzija|hipotenziju]] (pad krvnog pritiska), a u daljem toku trovanja i moguću [[Ishemija mozga|ishemiju mozga]].

Opisani su i slučajevi odloženih povratnih simptoma (recidiva), usled ponovnog povećanja nivoa [[karboksihemoglobin]]a, zbog naknadnog otpuštanja ugljen-monoksida iz mioglobina, koji se potom vezuje za [[hemoglobin]].<ref name="Toxicology2002-omaye"/>

=== Citohrom oksidaza ===
Ovaj mehanizam izaziva efekte na mitohondrijskom respiratornom enzimnom lancu, koji je odgovoran za efikasnu iskorišćenost kiseonika u tkivima. Ugljen-monoksid se vezuje za [[Citohrom c oksidaza|citohrom oksidazu]] sa manjim afinitetom nego za kiseonik, tako da je moguće da značajna intracelularna hipoksija prethodi vezivanju.<ref>{{cite journal |author=Gorman DF, Runciman WB |title=Carbon monoxide poisoning |url=https://archive.org/details/sim_anaesthesia-and-intensive-care_1991-11_19_4/page/506 |journal=Anaesthesia and Intensive Care |volume=19 |issue=4 |pages=506-11 |year=1991 |month= November |pmid=1750629}}</ref> Ovo vezivanje posreduje sa aerobnim metabolizmom i efikasnom sintezom [[adenozin trifosfat]]a. Ćelijski odgovor je prebacivanje u [[Fermentacija (biohemija)|anaerobni metabolizam]], što izaziva [[Hipoksija|anoksiju]], [[Mlečna acidoza|mlečnu acidozu]] i, konačnu ćelijsku smrt.<ref name="PharmacolToxicol2003-alonso">{{cite journal|author=Alonso JR, Cardellach F, Lopez S, Casademont J, Miro O.|title=Carbon monoxide specifically inhibits cytochrome c oxidase of human mitochondrial respiratory chain|journal=Pharmacology & Toxicology|year=2003|pages=142-146|volume=93|issue=3|pmid=12969439|doi=10.1034/j.1600-0773.2003.930306.x|month= September}}</ref> Stopa [[Elektrolitička disocijacija|disocijacije]] između ugljen-monoksida i citohrom oksidaze je spora, što izaziva relativno prolongiren oporavak [[Ćelijsko disanje|oksidativnog metabolizma]].<ref name="JToxClinTox1994-hardy"/>

=== Uticaj na centralni nervni sistem ===
Najosetljivije tkivo na [[hipoksija|hipoksiju]] je moždano. Tako pri potpunom prekidu doticanja [[kiseonik]]a u [[mozak]], znake poremećaja funkcija velikih hemisfera srećemo nakon 2,5 do 3 minuta, u nižim strukturama mozga, nakon 10 do 15 minuta, a u [[ganglija]]ma [[Autonomni nervni sistem|simpatičkog nervnog sistema]] nakon 60 minuta. Pri tome delovi [[CNS]] koji su u ekscitabilnoj fazi brže stradaju od onih koji su u fazi inhibicije. Znak patoloških promena koje prate trovanje ugljen-monoksidom su bilateralna nekroza bele mase, [[Globus palidus|globusa palidusa]], [[Mali mozak|malog mozga]] i [[Cerebralni korteks|cerebralnog korteksa]].<ref name="goldfranks"/><ref name=autogenerated1>{{cite journal|author=Prockop LD, Chichkova RI|title=Carbon monoxide intoxication: an updated review|journal=Journal of the Neurological Sciences|year=2007|pages=122-130|volume=262|issue=1-2|pmid=17720201|doi=10.1016/j.jns.2007.06.037|month= November}}</ref><ref>{{cite journal|author=Fukuhara M, Abe I, Matsumura K, Kaseda S, Yamashita Y, Shida K, Kawashima H, Fujishima M|title=Circadian variations of blood pressure in patients with sequelae of carbon monoxide poisoning|journal=American Journal of Hypertension |volume=9|issue=broj 4, 1. deo|pages=300-305|year=1996|month= April |pmid=8722431|doi=10.1016/0895-7061(95)00342-8}}</ref> Ovo su potvrdile neuroimidžing studije koje su otkrile da su žarišne zone perivaskularnih promena izazvanih primarnim dejstvom CO povrede ćelija CNS, i da žarišna patologija u mozgu može biti rezultat sekundarne hemoragične nekroze izazvane [[hipoksija|hipoksijom]].<ref>Silverman CS, Brenner J, Murtagh FR. ''Hemorrhagic necrosisand vascular injury in carbon monoxide poisoning: MR demonstration.'' AJNR 1993; 14:168–170.</ref>

Zato možemo konstatovati da su neurološke posledice u toku trovanja CO cerebrovaskularne prirode, izazvane tkivnom hipoksijom, zbog nedovoljnog transporta kiseonika kroz moždanu cirkulaciju, što ima za posledicu postishemijsku anoksičnu encefalopatiju, koja nastaje kao posledica poremećaja energije i jonske pumpe (depolarizacija), pojave acidoze i oslobađanja glutamata koji deluju ekscitatorno na neurone. Postishemična encefalopatija izaziva; perifernu neuropatiju, akutnu psihozu, kortikalno slepilo, i smanjenje memorije (pamćenja).

Iako se većina neuroloških oštećenja javlja unutar prvih 6 časova od izlaganja toksičnim koncentracijama CO, odlaženi neurološki simptomi i znaci mogu se javiti i do 40 dana posle eksposzicije. Manifestacije odloženih neuroloških sekvela uključuju [[dezorijentacija|dezorijentaciju]], [[bradikinezija|bradikineziju]] i poremećaje hoda, [[afazija|afaziju]], [[apraksija|apraksiju]], [[Inkontinencija mokraće|inkontinenciju]], rigidnost [[mišić]]a.<ref>Hardy KR, Thom DR. ''Pathophysiology and treatment of carbon monoxide poisoning.'' Clin Toxicol 1994; 32:613–629</ref> Ovi poremećaji su obično povezani sa oštećenjem cerebralne [[Bela masa|bele mase]] i [[Bazalna ganglija|bazalne ganglije]].<ref name="JRSocMed2001-blumenthal"/><ref>{{cite journal|author=Fan HC, Wang AC, Lo CP, Chang KP, Chen SJ|title=Damage of cerebellar white matter due to carbon monoxide poisoning: a case report|journal=The American Journal of Emergency Medicine|volume=27|issue=6|pages=757.e5–e7|year=2009|month= July |pmid=19751650|doi=10.1016/j.ajem.2008.10.021}}</ref>

Mehanizam za koji se smatra da značajno utiče na pojavu odloženih efekata uključuje formirane ćelije krvi i hemijske medijatore, koji izazivaju [[Lipidna peroksidacija|lipidnu peroksidaciju]] (propadanje nezasićenih masnih kiselina). Ugljen-monoksid izaziva da [[endotel]]ne ćelije i trombociti otpuštaju [[azot-monoksid]], i stvaraju [[Slobodni radikali|slobodne radikale kiseonika]], kao što je [[peroksinitrit]].<ref name="JToxClinTox1994-hardy"/> Na [[mozak|mozgu]], to izaziva dalju disfunkciju mitohondrija, povećanu propustljivost [[kapilar]]a, [[leukocit]]nu sekvestraciju i [[Apoptoza|apoptozu]].<ref name="JRSocMed2001-blumenthal">{{cite journal|author=Blumenthal I|title=Carbon monoxide poisoning|journal=Journal of the Royal Society of Medicine|year=2001|pages=270-272|volume=94|issue=6|pmid=11387414|month=June|url=http://www.jrsm.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=11387414|format=Ceo tekst slobodan|pmc=1281520}}{{Dead link|date=July 2024 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Ovi efekti dovode do [[Lipidna peroksidacija|lipidne peroksidacije]], koja naknadno dovodi do [[Demijelinizirajuće bolesti|demijelinizacije]] bele mase u [[centralni nervni sistem|centralnom nervnom sistemu]], i poznata je kao [[Grinkerova mijelinopatija]]. Ona može da dovede do [[edem]]a i [[Nekroza|nekroze]] u mozgu.<ref name="Toxicology2003-Gorman"/> Ovakva oštećenja mozga obično se javljaju tokom perioda oporavka.

=== Trudnoća ===
Ugljen-monoksid kod trudnih žena može da izazove teška oštećenja na [[fetus]]u. Trovanje izaziva hipoksiju fetalnog tkiva, tako što smanjuje priliv materinskog kiseonika u fetus. Takođe, ugljen-monoksid prodire kroz [[Posteljica|placentu]] i reaguje sa hemoglobinom fetusa i tako direktnije izaziva hipoksiju fetalnog tkiva. Pored toga, [[Fetalni hemoglobin|hemoglobin kod fetusa]] poseduje 10 do 15[[Procenat|%]] veći afinitet prema ugljen-monoksidu nego hemoglobin u odraslih, što izaziva ozbiljnije trovanje fetusa nego odraslih ljudi.<ref name="Toxicology2002-omaye"/> Eliminacija ugljen-monoksida je sporija kod fetusa, što dovodi do akumulacije štetnih materija.<ref name="Greingor">{{cite journal|author=Greingor JL, Tosi JM, Ruhlmann S, Aussedat M|title=Acute carbon monoxide intoxication during pregnancy. One case report and review of the literature|journal=Emergency Medicine Journal: EMJ|volume=18|issue=5|pages=399-401|year=2001|month= September|pmid=11559621|pmc=1725677|doi=10.1136/emj.18.5.399|url=}}</ref> Znatan je nivo morbiditeta i mortaliteta fetusa kod akutnog trovanja ugljen-monoksidom; tako da, bez obzira na blaže trovanje majke ili u toku njenog oporavka, teška fetalna trovanja ili smrt i dalje mogu da nastanu.<ref>{{cite journal|author=Farrow JR, Davis GJ, Roy TM, McCloud LC, Nichols GR|title=Fetal death due to nonlethal maternal carbon monoxide poisoning|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-forensic-sciences_1990-11_35_6/page/1448|journal=Journal of Forensic Sciences|volume=35|issue=6|pages=1448-1452|year=1990|month= November |pmid=2262778}}</ref>

== Klinička slika ==
[[Datoteka:Simptomi trovanja CO.jpg|desno|365p|Simptomi trovanja ugljen-monoksidom po sistemima organa]]
Ugljen-monoksid je gas otrovan za sve [[Aerobni organizam|aerobe]] [[organizam]]e, jer istiskuje kiseonik iz eritrocita u kojima se sjedinjuje sa [[hemoglobin]]om stvarajući [[karboksihemoglobin]], što ima za posledicu hipoksiju ili nedostatak kiseonika u tkivima i ćelijama <ref name="Ernst">Ernst A, Zibrak JD (novembar 1998). [http://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJM199811263392206 “Carbon monoxide poisoning”]. ''The New England Journal of Medicine'' '''339''' (22): 1603–1608. [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[http://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJM199811263392206 10.1056/NEJM199811263392206]. [[PubMed|PMID]] [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/9828249 9828249].</ref> Zato kliničkom slikom trovanja ugljen-monoksida zapravo dominiraju znaci [[hipoksija|hipoksije]].

Simptomi trovanja, koji se individualno pojavljuju, zavise od količine karboksihemoglobina u krvi. Mada i udisanje i relativno malih količina ovog gasa može da dovede do hipoksije u moždanom tkivu, sa posledičnim [[Oštećenje mozga|oštećenja centrelnog nervnog sistema]], pa i moždane [[smrt]]i, zbog njegovog izraženog toksičnog dejstva i na jako malim pritiscima (od samo 0,1 kPa) u udahnutom vazduhu. Udahnuti ugljen-monoksid se na početku rapidno apsorbuje i sjedinjuje sa hemoglobinom, brzina ovog procesa eksponencijalno opada kako se približava ravnotežno stanje. Pri višim koncentracijama poluvreme akumulacije je kraće nego pri nižim koncentracijama.

[[Klinička slika]] trovanja ugljen-monoksidom kod različitih osoba i populacija pre svega zavisi od unete doze gasa i nivoa individualne tolerancije na ugljen-monoksid.<ref name="Toxicology2000-raub">{{cite journal|author=Raub JA, Mathieu-Nolf M, Hampson NB, Thom SR|title=Carbon monoxide poisoning-a public health perspective|journal=Toxicology|year=2000|pages=1-14|volume=145|issue=1|pmid=10771127|doi=10.1016/S0300-483X(99)00217-6|month= April}}</ref> Prema istraživanjima prosečno izlaganje koncentracijama od 100 [[ppm]] ili više može biti opasno po ljudsko zdravlje.<ref name="Prockop"/> Na stepen tolorencije prema ugljen-monoksidu utiče više faktora, uključujući fizičku aktivnost, [[Ventilacija (fiziologija)|stopu ventilacije]], prethodno postojanje [[Veliki mozak|cerebralnih]] ili [[Kardiovaskularni poremećaj|kardiovaskularnih poremećaja]], [[Srčani učinak|srčanog učinka]], [[Anemija|malokrvnosti]], [[Srpasta anemija|srpaste anemije]] i drugih hematoloških oboljenja, kao i [[Atmosferski pritisak|hipobaričnog pritiska]] i [[Bazalni metabolizam|bazalnog metabolizma]].<ref>{{cite web|url=http://www.lungusa.org/site/pp.asp?c=dvLUK9O0E&b=35375|title=Carbon Monoxide|accessdate=14. 9. 2009.|publisher=American Lung Association|archiveurl=https://web.archive.org/web/20080528195959/https:///|archivedate=2008-05-28|deadurl=yes}}</ref><ref>{{cite journal|author=Lipman GS |title= Carbon monoxide toxicity at high altitude |journal=Wilderness & Environmental Medicine |year=2006 |pages=144-145 |volume=17|issue=2|pmid=16805152|doi= |url=http://www.wemjournal.org/article/S1080-6032(06)70304-0/abstract S1080-6032(06)70304-0}}</ref><ref>{{Cite book |last=|first= |author=prvi nacrt priredio Mr J. Raub. |authorlink= |title=Environmental Health Criteria 213 (Carbon Monoxide) |url=https://archive.org/details/carbonmonoxide0213raub|publisher= International Programme on Chemical Safety, World Health Organization |year=1999|pages= |isbn=9241572132}}</ref> Krv osoba koje [[Pušenje duvana|puše cigarete]] može da sadrži 2 do 10 % karboksihemoglobina, dok je taj procenat kod nepušača oko 1 %, što pušače čini osetljivijim na trovanje ugljen-monoksidom.<ref name="Lindgren G.O."/>

Varijacije u individualnoj osetljivosti su velike. Posle izlaganja umerenim ili niskim koncentracijama, kompletan oporavak sledi posle 16-24 časa. Koncentracija ugljen-monoksida u krvi pri normalnoj aktivnosti opada na polovinu svoje vrednosti posle 4 časa. Kod pušača ovo vreme iznosi 8 časova ili duže.<ref name="Lindgren G.O."/>

U [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Državama]], [[Agencija za radnu sigurnost i zdravstvenu administraciju|OSHA]] ({{jez-engl|Occupational Safety and Health Administration}}) ograničava dugoročno izlaganje na radnom mestu na manje od 50 ppm, mereno na 8 sati;<ref name="Kao">Kao LW, Nañagas KA (mart 2006). “Toxicity associated with carbon monoxide”. ''Clinics in Laboratory Medicine'' '''26''' (1): 99–125. [[Digitalni identifikator objekta|doi]]:[http://linkinghub.elsevier.com/retrieve/pii/S0272271206000060 10.1016/j.cll.2006.01.005]. [[PubMed|PMID]] [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/16567227 16567227].</ref><ref>{{cite web|url=http://www.osha.gov/OshDoc/data_General_Facts/carbonmonoxide-factsheet.pdf|title=OSHA Fact Sheet: Carbon Monoxide|accessdate = 14. 9. 2009.|publisher=United States National Institute for Occupational Safety and Health}}</ref> pored toga zaposleni bi trebalo da se sklone sa svakog zatvorenog prostora u slučaju da je gornja granica (“plafon”) od 100 ppm dostignuta.<ref>{{cite web|url=http://www.osha.gov/pls/oshaweb/owadisp.show_document?p_table=STANDARDS&p_id=10366 |title=Carbon monoxide. - 1917.24 |accessdate = 13. 1. 2010.|publisher=United States Department of Labor: Occupational Safety and Health Administration}}</ref> Izlaganje ugljen-monoksidu može da dovede do znatno kraćeg [[Životni vek|životnog veka]], zbog oštećenja [[Srce|srca]].

<center>'''Dejstva ugljen-monoksida u odnosu na njegovu koncentraciju u prostoru'''<ref>{{cite journal|author=Goldstein M|title=Carbon monoxide poisoning|journal=Journal of Emergency Nursing: JEN: Official Publication of the Emergency Department Nurses Association|volume=34|issue=6|pages=538-542|year=2008|month= December |pmid=19022078|doi=10.1016/j.jen.2007.11.014}}</ref><ref>{{cite journal|author=Struttmann T, Scheerer A, Prince TS, Goldstein LA|title=Unintentional carbon monoxide poisoning from an unlikely source|journal=The Journal of the American Board of Family Practice|volume=11|issue=6|pages=481-484|year=1998|pmid=9876005|month= November}}</ref></center>

{| border="1" cellpadding="6" cellspacing="0" style="margin:auto;"
|-
!'''Koncentracija''' !!<center> '''Simptomi i znaci'''</center>
|-
| 35 ppm (0,0035%) || Glavobolja i vrtoglavica u toku šest sati stalnog izlaganja
|-
| 100 ppm (0,01%) || Blaža glavobolja u toku dva do tri sata
|-
| 200 ppm (0,02%) || Blaža glavobolja u toku dva do tri sata; smanjena moć rasuđivanja
|-
| 400 ppm (0,04%) || Glavobolja u predelu čela u toku jednog do dva sata
|-
| 800 ppm (0,08%) || Vrtoglavica, mučnina i [[Konvulzija|konvulzije]] u toku 45 min; gubitak senzibiliteta u toku 2 sata
|-
| 1600 ppm (0,16%) || Glavobolja, [[tahikardija]], vrtoglavica i mučnina u toku 20 min. Smrt nastupa za manje od 2 sata.
|-
| 3200 ppm (0,32%) || Glavobolja, vrtoglavica i mučnina u toku 5-10 min; smrt u toku 30 min
|-
| 6400 ppm (0,64%) || Glavobolja i vrtoglavica u toku 1-2 min. Konvulzije, respiratorni zastoj i smrt za manje od 20 min.
|-
| 12800 ppm (1,28%) || Gubitak svesti nakon 2-3 udisaja. Smrt nastupa za manje od tri minuta.
|}
Stvaranje karboksihemoglobina je povratna reakcija i [[eritrociti]] po izgledu nisu oštećene u toku ovog procesa. Kada se izlaganje dejstvu ugljen-monoksida prekine, [[kiseonik]] potisne ugljen-monoksid u [[krv]]i i [[hemoglobin|oksihemoglobin]] se ponovo formira.
=== Akutno trovanje ===

Glavne manifestacije trovanja po sistemima organa zavise od zasićenosti kiseonikom, stanja [[Centralni nervni sistem|centralnog nervnog sistema]] i [[Srce|srca]].<ref name="Kao"/> Početni simptomi akutnog trovanja ugljen-monoksidom su [[glavobolja]], [[mučnina]], [[malaksalost]] i [[Umor|zamor]].<ref name="JToxClinTox1994-hardy">{{cite journal|author=Hardy KR, Thom SR|title=Pathophysiology and treatment of carbon monoxide poisoning|journal=Journal of Toxicology. Clinical Toxicology|year=1994|pages=613-629|volume=32|issue=6|pmid=7966524|doi=10.3109/15563659409017973}}</ref> Lekari ove opšte simptome često pomešaju sa virusom tipa [[Influenca|influence]] ili drugim oboljenjima, kao što je [[trovanje hranom]] ili [[gastroenteritis]].<ref name="goldfranks">{{Cite book|last=Nelson|first=LH|title=Goldfrank's toxicologic emergencies|publisher=McGraw-Hill|year=2002|edition=7. izdanje|pages=1689-1704|chapter=Carbon Monoxide| isbn = 978-0-07-136001-2|author=Flomenbaum N, Goldfrank LR, Hoffman RL, Howland MD, Neal AL}}</ref> Glavobolja je najčešći simptom akutnog trovanja ugljen-monoksidom; često je opisivana kao tupa, u predelu čela i kontinuirana.<ref>{{cite journal|author=Hampson NB, Hampson LA|title=Characteristics of headache associated with acute carbon monoxide poisoning |url=https://archive.org/details/sim_headache_2002-03_42_3/page/220|journal=Headache |volume=42 |issue=3 |pages=220-223|year=2002|month= March |pmid=11903546|doi=10.1046/j.1526-4610.2002.02055.x}}</ref> Povećano izlaganje izaziva brojne srčane nepravilnosti, kao što su [[Tahikardija|ubrzani otkucaji srca]], [[Hipotenzija|nizak krvni pritisak]] i [[srčana aritmija]];<ref name="JKoreanMedSci2001-choi">Choi IS (jun 2001). “Carbon monoxide poisoning: systemic manifestations and complications” (Ceo tekst slobodan). ''Journal of Korean Medical Science'' '''16''' (3): 253–261. [[PubMed|PMID]] [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/11410684 11410684].</ref><ref name="pmid9559621">{{cite journal |author=Tritapepe L, Macchiarelli G, Rocco M, Scopinaro F, Schillaci O, Martuscelli E, Motta PM |title=Functional and ultrastructural evidence of myocardial stunning after acute carbon monoxide poisoning |journal=Critical Care Medicine |volume=26 |issue=4 |pages=797-801 |year=1998 |month= April|pmid=9559621 |doi=10.1097/00003246-199804000-00034}}</ref> simptomi na [[Centralni nervni sistem|centralnom nervnom sistemu]] su [[delirijum]], [[Halucinacija|halucinacije]], [[vrtoglavica]], [[Ataksija|nestabilan hod]], [[Mentalna zbunjenost|zbunjenost]], [[Epileptički napad|epi-napadi]], [[depresija centralnog nervnog sistema]], [[nesvest]], [[respiratorni zastoj]], pa i [[smrt]].<ref name="Weaver-NEJM">{{cite journal|author=Weaver LK|title=Clinical practice. Carbon monoxide poisoning|journal=The New England Journal of Medicine|volume=360|issue=12|pages=1217-1225|year=2009|month= March |pmid=19297574|doi=10.1056/NEJMcp0808891|url=http://content.nejm.org/cgi/pmidlookup?view=short&pmid=19297574&promo=ONFLNS19}}</ref><ref name="emedicine">Shochat, Guy N (17. februar 2009). [http://emedicine.medscape.com/article/819987-overview “Toxicity, Carbon Monoxide”]. [[eMedicine|emedicine]]. Preuzeto na dan 2009-04-27.</ref> Ne tako česti simptomi akutnog trovanja ugljen-monoksidom su [[miokardijalna ishemija]], [[atrijalna fibrilacija]], [[Upala pluća|zapaljenje pluća]], [[edem pluća]], [[Hiperglikemija|povišen nivo šećera u krvi]], [[mlečna acidoza]], [[Rabdomioliza|mišićna nekroza]], [[akutna bubrežna insuficijencija]], [[kožna lezija]], kao i problemi sa vidom i sluhom.<ref name=autogenerated3>{{cite journal|author=Choi IS|title=Carbon monoxide poisoning: systemic manifestations and complications|journal=Journal of Korean Medical Science|year=2001|pages=253-261|volume=16|issue=3|pmid=11410684|month= June |url=http://jkms.org/DOIx.php?id=10.3346/jkms.2001.16.3.253|format=Ceo tekst slobodan |doi=<!-- Овај чланак нема DOI. DOI форма је само позајмљена у ID журналу у сврху класификовања чланка. -->}}</ref><ref>{{cite journal |author=Marius-Nunez AL |title=Myocardial infarction with normal coronary arteries after acute exposure to carbon monoxide |journal=Chest |volume=97 |issue=2 |pages=491-4 |year=1990 |month= February |pmid=2298080 |doi=10.1378/chest.97.2.491}}</ref><ref>{{cite journal |author=Gandini C, Castoldi AF, Candura SM, Locatelli C, Butera R, Priori S, Manzo L |title=Carbon monoxide cardiotoxicity |journal=Journal of Toxicology. Clinical Toxicology |volume=39 |issue=1 |pages=35-44 |year=2001 |pmid=11327225 |doi=10.1081/CLT-100102878}}</ref><ref>{{cite journal |author=Sokal JA |title=The effect of exposure duration on the blood level of glucose, pyruvate and lactate in acute carbon monoxide intoxication in man |journal=Journal of Applied Toxicology: JAT |volume=5 |issue=6 |pages=395-7 |year=1985 |month= December |pmid=4078220 |doi=10.1002/jat.2550050611}}</ref>

Jedna od najvećih opasnosti koje prate akutno trovanje ugljen-monoksidom jesu naknadne teške neurološke manifestacije koje mogu da nastanu. Problemi mogu da obuhvataju teškoće sa višim intelektualnim funkcijama, [[Amnezija|kratkoročni gubitak pamćenja]], [[Demencija|demenciju]], [[Amnezija|amneziju]], [[Psihoza|psihoze]], iritabilnost, čudan [[hod]], poremećaje govora, sindrome slične [[Parkinsonova bolest|Parkinsonovoj bolesti]], [[kortikalno slepilo]] i [[Depresija (raspoloženje)|depresivno raspoloženje]].<ref name="goldfranks"/> Depresija može da nastupi i kod onih osoba koji prethodno nisu imali epizode depresije.<ref name="ClinNeurolNeurosurg2001-roohi">{{cite journal|author=Roohi F, Kula RW, Mehta N|title=Twenty-nine years after carbon monoxide intoxication|journal=Clinical Neurology and Neurosurgery|year=2001|pages=92-95|volume=103 |issue=2|pmid=11516551|doi=10.1016/S0303-8467(01)00119-6|month=July}}</ref> Ove odložone neurološke manifestacije mogu da nastanu kod 50% otrovanih ljudi, nakon 2 do 40 dana.<ref name="goldfranks"/> Nije lako predvideti kod koga će se razviti naknadne manifestacije; ipak, starija dob, gubitak svesti prilikom trovanja i prethodne neurološke abnormalnosti mogu povećati mogućnost za razvoj odloženih simptoma.<ref>{{cite journal|author=Myers RA, Snyder SK, Emhoff TA|title=Subacute sequelae of carbon monoxide poisoning|journal=Annals of Emergency Medicine|volume=14|issue=12|pages=1163-1167|year=1985|month= December |pmid=4061987|doi=10.1016/S0196-0644(85)81022-2}}</ref>

Jedan tipičan znak trovanja ugljen-monoksidom je češće nađen kod mrtvih, nego kod živih – ljudi su opisivani roze obraza i zdravi. Ipak, kako je njihov „višnja-crveni“ izgled uobičajen jedino kod umrlih, i nije uobičajen kod živih ljudi, on se ne smatra za koristan dijagnostički znak u kliničkoj medicini. U patološkom (obdukcionom) pregledu – autopsiji, crvenkasti izgled kod trovanja ugljen-monoksidom je značajan zato što nebalzamovane umrle osobe su u normalnim uslovima plavkaste i blede, dok osobe nastradale od trovanja ugljen-monoksidom mogu jednostavno da izgledaju nalik živima, po boji.<ref name="Bateman"/><ref>{{cite journal|author=Simini B|title=Cherry-red discolouration in carbon monoxide poisoning |journal=Lancet| volume=352|issue=9134| pages=1154|year=1998| month= October|pmid=9798630|doi=10.1016/S0140-6736(05)79807-X}}</ref><ref name="JEmergMed2002-brooks">{{cite journal|author=Brooks DE, Lin E, Ahktar J|title=What is cherry red, and who cares?|url=https://archive.org/details/sim_journal-of-emergency-medicine_2002-02_22_2/page/213|journal=The Journal of Emergency Medicine|year=2002|pages=213-214|volume=22|issue=2|pmid=11858933|doi=10.1016/S0736-4679(01)00469-3|month= February}}</ref>

=== Hronično trovanje ===
Hronično izlaganje relativno malim količinama ugljen-monoksida može da izazove uporne glavobolje, nepromišljenost, depresiju, zbunjenost, gubitak pamćenja, mučninu i povraćanje.<ref name="J Occup Med1999-fawcett">{{cite journal|author=Fawcett TA, Moon RE, Fracica PJ, Mebane GY, Theil DR, Piantadosi CA|title=Warehouse workers' headache. Carbon monoxide poisoning from propane-fueled forklifts|journal=Journal of Occupational Medicine|year=1992|pages=12-15|volume=34|issue=1|pmid=1552375|month= January }}</ref> Danas se još uvek ne zna može li hronično izlaganje manjim količinama CO da izazove trajna neurološka oštećenja.<ref name="goldfranks" /> Po prestanku izlaganja simptomi se obično povlače sami od sebe, osim u slučaju da je postojala epizoda ozbiljnog akutnog trovanja.<ref name=autogenerated8>Fawcett TA, Moon RE, Fracica PJ, Mebane GY, Theil DR, Piantadosi CA (januar 1992). “Warehouse workers' headache. Carbon monoxide poisoning from propane-fueled forklifts”. ''Journal of Occupational Medicine'' '''34''' (1): 12–15. [[PubMed|PMID]] [http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/1552375 1552375].</ref> Ipak, zabeležen je jedan slučaj trajnog gubitka pamćenja i sposobnosti učenja nakon trogodišnjeg izlaganja relativno niskim koncentracijama ugljen-monoksida, preko neispravne peći.<ref>{{cite journal|author=Ryan CM|title=Memory disturbances following chronic, low-level carbon monoxide exposure|journal=Archives of Clinical Neuropsychology: the Official Journal of the National Academy of Neuropsychologists|year=1990|pages=59-67|volume=5|issue=1|pmid=14589544|month=|doi=10.1016/0887-6177(90)90007-C}}</ref> Kod nekih ljudi hronično izlaganje može pogoršati simptome na [[Kardiovaskularni sistem|kardiovaskularnom sistemu]].<ref name="J Occup Med1999-fawcett" /> Hronično izlaganje ugljen-monoksidu može da poveća rizik za razvoj ateroskleroze.<ref>{{cite journal|last=Davutoglu|first=V|title=Chronic carbon monoxide exposure is associated with the increases in carotid intima-media thickness and C-reactive protein level|journal=Tohoku J Exp Med|year=2009|month= November|volume=219|issue=3|pages=201-6}}</ref>{{sfn|Shephard|1983|pp=93-96}} Dugotrajno izlaganje ugljen-monoksidu predstavlja najveći rizik za osobe sa [[Koronarna arterijska bolest|koronarnom bolešću srca]] i žene koje su trudne.<ref name="N Engl J Med1989-allred">{{cite journal|doi=10.1056/NEJM198911233212102|author=Allred EN, Bleecker ER, Chaitman BR, Dahms TE, Gottlieb SO, Hackney JD, Pagano M, Selvester RH, Walden SM, Warren J|title=Short-term effects of carbon monoxide exposure on the exercise performance of subjects with coronary artery disease|journal=The New England Journal of Medicine|year=1989|pages=1426-1432|volume=321|issue=21|pmid=2682242|month= November|url=}}</ref>

== Dijagnoza ==
Kako je ugljen-monoksid gas bez mirisa, boje, ukusa koji ne nadražuje sluzokožu disajnih puteva, zatrovana osoba ga teže otkriva, a lekari otežano dijagnostikuju kliničku sliku trovanja.<ref name="Ernst" /> Zato se [[dijagnoza]] trovanja ugljen-monoksidom postavlja na osnovu; pažljivo uzete [[Anamneza (medicina)|anamneze]] praćene usmerenim [[Dijagnostika|fizikalnim pregledom]], gasnih i drugih analiza i procene neuroloških hematoloških i srčanih ispada i faktora rizika.

Uz dobru anamnezu i odgovarajuće dijagnostička testove, pravilno sproveden dijagnostički postupak omogućava postavljanje precizne dijagnoze u preko 90% slučajeva. Nešto veći problem u dijagnostici trovanja ugljen-monoksidom mogu predstavljati hronična trovanja, jer su često kod njih simptomi udruženi sa simptomima drugih hroničnih bolesti izazvanih dugotrajnom hipoksijom, druge etiologije. 
 
=== Anamneza ===
Kako se mnogi simptomi trovanja ugljen-monoksidom takođe javljaju i kod drugih vidova trovanja ili infekcija (kao što je npr. grip), pravilno uzeta anamneza od zatrovanog ili osooba iz njegovog okruženja često je od izuzetnog značaja za rano postavljanje dijagnoze.<ref name="Varon"/><ref>{{cite journal|author=Bennetto L, Powter L, Scolding NJ|title=Accidental carbon monoxide poisoning presenting without a history of exposure: A case report|journal=Journal of Medical Case Reports|volume=2|issue=1|pages=118|year=2008|month= April|pmid=18430228|doi=10.1186/1752-1947-2-118|pmc=2390579}}</ref> Svako potencijalno izlaganje ugljen-monoksidu, kao što je izlaganje stambenom požaru, rad u fabrici, rudnicima, garažama itd, navedeno u istoriji bolesti može ukazati na trovanje CO, što treba da usmeri dalja ispitivanja dijagnostičara u tom pravcu.

Kod reverzibilnih trovanja ugljen-monoksidom, najčešći simptomi koje zatrovani navode u anamnezi su glavobolja (u 37% slučajeva), zatim vrtoglavica (18%) i mučnina (17%).<ref>''Unintentional non-fire-related carbon monoxide exposures--United States, 2001-2003''. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. Jan 21 2005;54(2):36-9.[http://www.cdc.gov/Mmwr/preview/mmwrhtml/mm5402a2.htm Full Text].</ref>

Gubitak svesti u toku akutnog trovanja je važan podatak iz anamneze jer je pokazatelj težine oštećenja zdravlja, i trajnih oštećenja tkiva, najčešće mozga, ali i srca. Reperfuzione povrede koje su praćene očigledanim oporavakom (nakon gubitka svesti) mogu da dovedu do oštećenja mozga koje se obično manifestuju kognitivnim disfunkcijama (koje mogu biti i fatalne, i koje se u 60-75 % slučajeva rešavaju u roku od jedne godine.<ref>Min SK. (1986). ''A brain syndrome associated with delayed neuropsychiatric sequelae following acute carbon monoxide intoxication''. Acta Psychiatr;73:80-86</ref><ref>Coi IS. (1983). ''Delayed neurological sequelae in carbon monoxide intoxication.'' Aech Nerol ;40:433-435</ref><ref>Smith JS, Brandon S. (1970). ''Acute carbon monoxide poisoning – 3 years experience in a defined population.'' Postgrad Med J;46:65-70 doi:10.1136/pgmj.46.532.65</ref>

Kod hronične izloženosti trovanja ugljen-monoksidom pored gore navedenih simptoma, bolesnici se u anamneazi žale na gubitak zuba, pojavu neuropsihijatrijskih simptoma, ili navode pogoršanje [[Kognitivna disfunkcija|kognitivnih sposobnosti]].

=== Fizikalni pregled ===
Fizikalni pregled iako ima ograničene mogućnosti, može kod prisutva povreda ili opekotina da ukaže lekaru na mogućnost da je pacijent bio izložen požaru i toksičnom dejstvu ugljen-monoksida.

Od vitalni znakova kod zatrovanog mogu biti prisutni; ubrzan rad srca (tahikardija), povišen ili snižen krvni pritisak (hipertenzija ili hipotenzija), povišena telesna temperatura (hipertermija), ubrzano disanje, promena boje kože (bledilo ili crvenilo, koje u terminalnoj fazi trovanja može preći u boju višnje).

Očnim pregledom na očnom dnu mogu se utvrditi, prepunjenost vena (prvi znak), krvarenja u mrežnjači, i otok papile sa hemianopsijom.

Fizikalni pregledom pluća najčešće je uredan ali kod težih oblika može ukazati na nesrčani edem pluća.

Od neurološki znakova mogu biti prisutni; [[hiperrefleksija]], [[apraksija]], [[agnozija]], [[tikovi]], poremećaj sluha i vestibularne disfunkcije, [[slepilo]] i [[psihoza]]. Ostali neurološki znaci su; tupost, poremećaj hoda, poremećaj pokreta, spazam mišića i [[Koma|komatozno stanje]].

Od psihijatriskih znakova kod trovanja ugljen-monoksidom mogu biti prisutni; gubitak pamćenja (anterogradna ili retrogradna [[amnezija]]), emocionalna labilnost, poremećaj rasuđivanja, smanjene kognitivne sposobnosti.

Kod hroničnog izlaganja ugljen-monoksidu ili kod teških akutnih intoksikacija ugljen-monoksidom, kod pojedinih pacijenata prisutne su dugotrajne psihičke posledica, dok se kod nekih bolesnika mogu javiti odloženi neurološki simptomi nakon teške intoksikacije sa komom.

Kontrolnim fizikalnim pregledom kod dve trećine pacijenata na kraju lečenja, konstatuje se normalizacija svih fizikalnih znakova.

=== Dijagnostički testovi ===
==== Gasne analize ====
{{main|Gasne analize}}
Bez gasnih analiza, metode koja se koristi za procenu efikasnosti respiratornih, ali i funkcija drugih organskih sistema od vitalne važnosti za pravilno funkcionisanje organizma, ne može se postaviti dijagnoza trovanja toksičnim gasovima. Merenjem parcijalnih pritisaka kiseonika, ugljen-dioksida, ugljen-monoksida, kiselosti krvi (pH), koncentracija bikarbonata, i drugih vrednosti, moguća je objektivna procena alveolarne (plućne) ventilacije, funkcija drugih organskih sistema, i potvrdi dijagnozae trovanja CO.

Parcijalni pritisci kiseonika i ugljen-monoksida u arterijskoj krvi mogu se meriti ''direktnom metodom'', koja određuje vrednosti u uzorku krvi, ili ''indirektnom metodom'', koja analizu vrši preko kože.

''<big>Direktna metoda</big>'' 
[[Datoteka:Arterial blood gas device.jpg|mini|Gasni analizator]]
Uzorak krvi za ovu metodu uzima se iz neke dostupne arterije (brahijalne ili radijalne) sterilnim špricem u koji je ubačen rastvor [[heparin]]a (koji sprečava zgrušavanje krvi) ili iz perifernih delova tela (jagodice prsta ili resice ušne školjke) kapilarnom cevčicom napunjenom heparinom, sa mesta uboda, npr. [[Oksimetar ugljen-monoksida|oksimetrom CO]] koji se koristi za određivanje nivoa ugljen-monoksida u serumu.<ref name="pmid455674">{{cite journal|author=Rodkey FL, Hill TA, Pitts LL, Robertson RF|title=Spectrophotometric measurement of carboxyhemoglobin and methemoglobin in blood|journal=Clinical Chemistry|volume=25|issue=8|pages=1388-1393 |year=1979|month=August |pmid=455674|doi=|url=http://www.clinchem.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=455674|accessdate =  2009-07-17 }}</ref><ref name="pmid7361284">{{cite journal|author=Rees PJ, Chilvers C, Clark TJ|title=Evaluation of methods used to estimate inhaled dose of carbon monoxide|journal=Thorax|volume=35|issue=1|pages=47-51|year=1980|month=January|pmid=7361284|pmc=471219|doi= 10.1136/thx.35.1.47|url=http://thorax.bmj.com/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=7361284}}</ref>

Ovim merenjem može da se izvrši i utvrđivanje odnosa između koncentracije [[karboksihemoglobin]]a u poređenju sa koncentracijom [[hemoglobin]]a u krvi.<ref name="goldfranks"/>

Takođe kako je dosta ljudi nastavilo da oseća značajne simptome trovanja CO, dugo posle vraćanja koncentracije ugljen-monoksida u krvi u normalu, naknadno pojavljivanje ljudi sa fiziološkim koncentracijama ugljen-monoksida u serumu nema presudnu ulogu u dijagnostikovanju trovanja.<ref>{{cite journal|author=Keleş A, Demircan A, Kurtoğlu G|title=Carbon monoxide poisoning: how many patients do we miss?|journal=European Journal of Emergency Medicine |volume=15|issue=3|pages=154-157|year=2008|month=June|pmid=18460956|doi=10.1097/MEJ.0b013e3282efd519}}</ref>

''<big>Indirektna metoda</big>''
[[Datoteka:Co monitor.JPG|mini|Prenosni uređaj za merenje zasićenja [[karboksihemoglobin]]a (SpCO).<br />Napomena: Ovo nije isto što i pulsni oksimeter (SpO<sub>2</sub>), iako neki modeli (kao što je ovaj) mere istovremeno zasićenje ugljen-monoksidom i kiseonikom]]
Merenje parcijalnih pritiska gasova indirektnom metodom vrši se preko elektroda postavljenih na kožu bolesnika, tzv pulsnim oksimetrom CO i O<sub>2</sub> kojim se procenjuje nivo kiseonika i karboksihemoglobina, neinvazivnim kontaktom sa prstom.<ref name="pmid18500075">{{cite journal|author=Coulange M, Barthelemy A, Hug F, Thierry AL, De Haro L|title=Reliability of new pulse CO-oximeter in victims of carbon monoxide poisoning|journal=Undersea & Hyperbaric Medicine|volume=35|issue=2|pages=107-111|year=2008|pmid=18500075|doi=|url=http://archive.rubicon-foundation.org/8084|month=March|access-date=2014-06-21|archive-date=2011-06-25|archive-url=https://web.archive.org/web/20110625021038/http://archive.rubicon-foundation.org/8084|dead-url=yes}}</ref> Ovi uređaji funkcionišu tako što propuštaju različite talasne dužine svetlosti u vrh prsta, i mere nivo upijanja svetlosti različitih vrsta hemoglobina u kapilarima.<ref name="MaiselEditorial">{{Cite journal|last = Maisel | first = William | authorlink = | coauthors = Roger J. Lewis | title = Noninvasive Measurement of Carboxyhemoglobin: How Accurate is Accurate Enough? |url = https://archive.org/details/sim_annals-of-emergency-medicine_2010-10_56_4/page/389 | journal = Annals of Emergency Medicine | volume = 56 | issue = 4 | pages=389-391 | location = Boston, MA | year = 2010}}</ref> Uvođenjem u upotrebu aparata za transkutano merenje parcijalnog pritiska kiseonika i ugljen-monksida, znatno je olakšan rad i povećan komfor bolesnika.<br />Međutim ova metoda ima svoje nedostatke, pa se uglavnom koristi za kontinuirano praćenje i evidentiranje parcijalnih pritisaka gasova u toku terapije.

Nedostaci ove metode su;
* ''Ograničena mogućnost merenja''. To se dešava zato što ugljen-monoksid biva pogrešno predstavljen kao oksihemoglobin.<ref>{{cite journal|author=Barker SJ, Tremper KK|title=The effect of carbon monoxide inhalation on pulse oximetry and transcutaneous PO2|url=https://archive.org/details/sim_anesthesiology_1987-05_66_5/page/677|journal=Anesthesiology|volume=66|issue=5|pages=677-679|year=1987|month=May|pmid=3578881|doi=10.1097/00000542-198705000-00014}}</ref><ref>{{cite journal|author=Vegfors M, Lennmarken C|title=Carboxyhaemoglobinaemia and pulse oximetry|url=https://archive.org/details/sim_british-journal-of-anaesthesia_1991-05_66_5/page/625|journal=British Journal of Anaesthesia|volume=66|issue=5|pages=625-626|year=1991|month=May |pmid=2031826|doi=10.1093/bja/66.5.625}}</ref>
* ''Nedovoljna tačnost rezultata.'' Kako se ugljen-monoksid i prirodnim putem proizvodi u telu kao bioprodukt prebacivanja [[protoporfirin]]a u [[bilirubin]], mogu se dobiti lažno pozitivni rezultati. Iako ovako nastao ugljen-monoksid reaguje sa hemoglobinom i stvara karboksihemoglobin, te vrednosti nisu u toksičnim granicama.<ref name="goldfranks"/> Takođe treba imati u vidu pri tumačenju rezultata merenja da odnos karboksihemoglobina prema hemoglobinskim molekulima kod prosečne osobe može biti do 5%, dok pušači cigareta koji puše 2 pakovanja na dan mogu imati ove nivoe i do 9%.<ref name="Clinical toxicology2001-ford">{{Cite book|editor=Ford MD, Delaney KA, Ling LJ, Erickson T|title=Clinical toxicology|url=https://archive.org/details/clinicaltoxicolo0000unse_c2y7|year=2001|page=[https://archive.org/details/clinicaltoxicolo0000unse_c2y7/page/1046 1046]|publisher=WB Saunders Company| isbn = 978-0-7216-5485-0}}</ref>

[[Aparat za merenje nivoa ugljen-monoksida na vazduh|Praćenje nivoa ugljen-monoksida na vazduh]] pruža održivu alternativu pulsnom oksimetru CO. Pokazalo se da je koncentracija karboksihemoglobina u bliskoj korelaciji sa koncentracijom ugljen-monoksida u izdisaju.<ref name=Jarvis>
{{cite journal
|first=M.|last=Jarvis
|year=1986
|title=Low cost carbon monoxide monitors in smoking assessment
|journal=Thorax|pages=886-887}}</ref><ref>{{cite journal
|first=Nicholas|last=Wald
|year=1981
|title=Carbon monoxide in breath in relation to smoking and carboxyhaemoglobin levels
|journal=Thorax|pages=366-369}}</ref>

==== Laboratorijske analize ====
Kompletna krvna slika (KKS) u trovanju ugljen-monoksidom, od značaja je za određivanje koncentracije hemoglobina u krvi. Pri tome pri proceni vrednosti hemoglobina, treba imati u vidu, da anemija dodatno smanjuje ukupni nivo hemoglobina ali i sadržaj kiseonika u arterijskoj krvi.

Kompletne metaboličke analize omogućavaju kliničaru da izračuna nivo anjona kod pacijenata sa acidozom i proceni nivo bubrežnih funkcija, kod umerenih do teških slučajeva trovanja koji mogu biti komplikovani [[Rabdomioliza|rabdomiolizom]].

Analizom [[Mokraća|mokraće]] i serumske kreatinin kinaze (CK) treba da se proceni stepen oštećenja mišića i isključi eventualna [[rabdomioliza]].

Pored osnovnih laboratorijskih testova, u dijagnostici se koristi i određivanje srčanih enzima, tzv transaminaza. Merenja treba obaviti kod pacijenata izloženih značajnijim dozama ugljen-monoksida kao i kod pacijenta sa [[bol u grudima|bolom u grudima]] i faktorima rizika za [[infarkt miokarda]]. Pri čemu treba imati u vidu da je učestalost ishemijskog srčanog udara posle trovanja ugljen-monoksidom visoka, čak i kod mladih i zdravih pacijenata.

Osnovne parametre [[Koagulacija krvi|koagulacije krvi]] treba odrediti kod otrovanih pacijenata sa rizikom za sistemski inflamatorni sindrom (SIRS), sindromom višestruke organske disfunkcije (MODS) i diseminovanu intravaskularnu koagulaciju (DIK).

Određivanje nivoa [[etanol]]a (alkohola) u mokraći može biti od značaja za isključivanje drugih uzroka poremećenog ponašanja kod zatrovanog ugljen-monoksidom.

==== Slikovni (imidžing) testovi ====
'''Radiološki testovi'''

Pacijenti sa znacima [[Hipoksija i hipoksemija|hipoksije]] ili disajnim poteškoćama, obavezno treba da prođu kroz radiografiju grudnog koša, kako bi se isključili drugi mogući uzroci respiratornog oštećenja. Promene na slikovnom prikazu, kao što su „staklasto“ zamagljenje, perihilarna izmaglica, peribronhijalna infiltracija i unutar-alveolarni otok, može ukazati na pogoršanje kliničke slike i lošu prognozu trovanja.

[[Kompjuterizovana tomografija]] (CT) glave može otkriti hipoatenuaciju na globus palidumu i u beloj masi mozga, u periodu od jednog časa od trovanja ugljen-monoksidom. Pozitivni CT nalaz takođe može ukazati i na mogući razvoj neuroloških komplikacija.

[[Magnetna rezonanca]] (MR) je osetljivija metoda u odnosu na [[Kompjuterizovana tomografija|CT]], ali ima ograničene mogućnosti u hitnim stanjima. Takođe na osnovu CT i MRI često se ne mogu doneti konkretni zaključci jer promene nisu specifične za trovanje ugljen-monoksidom.

[[Pozitronska emisiona tomografija|Pozitron emisiona tomografija]] (PET) i (SPECT) iako su najosetljiviji testovi za utvrđivanje ishemijske povrede mozga, njihovi rezultati su nespecifični, a ispitivanje je još teže izvrši u hitnim slučajevima nego MRI.

'''Elektrokardigrafija'''
[[Datoteka:Tachycardia ECG paper.svg|250px|mini|Sinusna tahikardija kod trovanja uljen-monoksidom]]
Elektrokardigrafija (EKG) treba da se primeni kod svih bolesnika sa primetnim znacima trovanja ugljen-monoksidom ili kod osoba koje su izložene faktorima rizika za akutni infarkt miokarda.<ref>Henry CR, Satran D, Lindgren B, et al. ''Myocardial injury and long-term mortality following moderate to severe carbon monoxide poisoning.'' JAMA. Jan 25 2006;295(4):398-402</ref> Premećaj srčanog ritma kao što je sinusna tahikardija najčešći je poremećaj na elektrokardiogramu. Kako aritmija može nastati i kod sekundarne hipoksije, ishemije ili srčanog udara ovo treba imati u diferencijalnoj dijagnozi. Čak i u odsustvu abnormalnih EKG nalaza, znaci srčanog infarkta mogu se javiti, ne samo kod odraslih osoba već i kod dece zatrovane ugljen-monoksidom.<ref>Teksam O, Gumus P, Bayrakci B, Erdogan I, Kale G. ''Acute cardiac effects of carbon monoxide poisoning in children.'' Eur J Emerg Med. Aug 2010;17(4):192-6.</ref> Akutni infarkt miokarda može se razviti i nakon izlaganja niskom nivou ugljen-monoksida kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima. Infarkt miokarda je čest kod pacijenata sa umerenim ili ozbiljnim trovanjaem ugljen-monoksidom.

=== Detektovanje u biološkim obzervacijama ===
Nivo ugljen-monoksida može biti izmeren u krvi pomoću [[Spektofotometrija|spektofotometrskih]] metoda ili [[Hromatografija|hromatografskih tehnika]] da bi se potvrdila dijagnoza trovanja kod osobe ili da bi se pomoglo u forenzičarskoj istrazi, u slučaju izlaganja sa smrtnim ishodom. Nivo zasićenosti karboksihemoglobina u krvi može da varira u rangu od 8-10% kod žestokih pušača ili osoba koje su enormno izložene izduvnim gasovima od automobila. Osobe sa akutnim simptomima trovanja imaju, najčešće, nivo zasićenosti od 10-30%, dok se kod osoba koje su podlegle trovanju može posthumno izmeriti nivo od 30-90%.<ref>Sato K, Tamaki K, Hattori H, et al. Determination of total hemoglobin in forensic blood samples with special reference to carboxyhemoglobin analysis. For. Sci. Int. 48: 89-96, 1990.</ref><ref>R. Baselt, ''Disposition of Toxic Drugs and Chemicals in Man'', 8. izdanje, Biomedical Publications, Foster City, CA, 2008, strane: 237-241.</ref>

== Diferencijalna dijagnoza ==
[[Datoteka:Breath CO Monitor.jpg|mini|Uređaj koji pokazuje koncentraciju CO u izdahnutom vazduhu u ppm.]]
U [[Diferencijalna dijagnoza|diferencijalnoj dijagnozi]] trovanje ugljen-monoksidom treba imati u vidu sledeća stanja i [[bolest]]i:<ref name="emedicine"/><ref name=autogenerated6>{{cite journal |author=Kao LW, Nañagas KA |title=Toxicity associated with carbon monoxide |url=https://archive.org/details/sim_clinics-in-laboratory-medicine_2006-03_26_1/page/99 |journal=Clinics in Laboratory Medicine |volume=26 |issue=1 |pages=99-125 |year=2006 |month=March |pmid=16567227 |doi=10.1016/j.cll.2006.01.005}}</ref>
* [[sindrom akutne respiratorne slabosti]], 
* [[visinska bolest]], [[sindrom hroničnog umora]]
* [[mlečna acidoza]], [[dijabetesna ketoacidoza]], 
* [[Meningitis|zapaljenje mekih moždanica]], [[encefalitis]], [[migrena]], [[glavobolja]] u [[pedijatrija|pedijatriji]] 
* [[methemoglobinemija]], 
* [[predoziranje opioidima]], [[alkoholizam|alkoholom]] ili drugim [[narkotici]]ma.
* depresija i glavobolja izazvana nervnom napetošću, samoubistvo
* [[gastroenteritis]]
* [[hipotireoza]] i miksedem, [[koma]]
* [[oštećenje unutrašnjeg uva]] praćeno gubitkom ravnoteže
* [[hipoglikemija]] u pedijatriji.<ref name="emedicine"/>
Rani [[simptomi]] i [[Znaci bolesti|znaci]], trovanja niskim [[koncentracija]]ma CO, nemaju svoju specifičnu [[klinička slika|kliničku sliku]] i često bivaju u [[dijagnostika|dijagnostici]] zamenjeni drugim poremećajima ili stanjima kao što su npr [[zapaljenje|zapaljenjskim]] procesima kod [[Grip|viralnih infekcija]], [[Klinička depresija|depresijom]], [[Sindrom hroničnog umora|sindromom hroničnog umora]], [[Bol u grudima|bolom u grudima]] kod angine pektoris, [[Migrena|migrenom]], ili glavoboljama vaskularnog ili drugog porekla.<ref name="Chest1990-ilano">{{cite journal | author=Ilano AL, Raffin TA | title=Management of carbon monoxide poisoning | journal=Chest | year=1990 | pages=165-9 | volume=97 | issue=1 | pmid=2403894 | doi=10.1378/chest.97.1.165 | month=January | url=http://www.chestjournal.org/cgi/pmidlookup?view=long&pmid=2403894 | format=Ceo tekst slobodan }}{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref>

== Terapija ==
Polazni tretman za trovanje ugljen-monoksidom predstavlja momentalno sklanjanje osobe od izlaganja bez ugrožavanja drugih ljudi. Osobama bez svesti je možda potrebna [[Kardiopulmonalna reanimacija|kardiopulmonalnu reanimaciju]] na mestu.<ref name="Bateman"/> Snadbevanje [[kiseonik]]om preko [[Kiseonička maska|kiseoničke maske]] smanjuje poluvek ugljen-monoksida sa 320 minuta na 80 minuta pri normalnom vazduhu.<ref name="Weaver-NEJM"/> Kiseonik ubrzava disocijaciju ugljen-monoksida iz [[karboksihemoglobin]]a, tako da ga vraća u [[hemoglobin]].<ref name="Toxicology2000-raub"/><ref name="Olson">{{cite journal|last=KR|first=Olson|title=Carbon monoxide poisoning: mechanisms, presentation, and controversies in management|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-emergency-medicine_1984-05_2_3/page/233|journal=The Journal of Emergency Medicine|volume=1|issue=3|pages=233-243|year=1984|pmid=6491241|doi=10.1016/0736-4679(84)90078-7}}</ref> Zbog potencijalnih teških štetnih uticaja na fetus, trudnice su tretirane kiseonikom duže nego žene koje nisu trudne.<ref>{{cite journal|last=JL|first=Margulies|title=Acute carbon monoxide poisoning during pregnancy|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-emergency-medicine_1986-11_4_6/page/516|journal=The American Journal of Emergency Medicine|volume=4|issue=6|pages=516-519|year=1986|month=November|pmid=3778597|doi=10.1016/S0735-6757(86)80008-0}}</ref>

=== Hiperbarična oksigenoterapija ===
{|  style="float:right; text-align:center; font-size:100%; color:grin;"
|- style="background:skyBlue;"
|+'''Vreme eliminacije 50% karboksihemoglobina, nakon trovanja SO  primenom 21% i 100% O<sub>2</sub> na atmosferskom i povišenom pritisku'''<ref name="Handbook on Hyperbaric Medicine"/>  
!Vreme  ||''Procenat O<sub>2''</sub><br />Pritisak (bar)
|- style="background:#eee;"
|'''5 sati i 20 minuta'''|| '''''21% O<sub>2</sub>'',<br />1 bar (normobarični)'''
|- style="background:#eee;"
|'''1 sat i 20 minuta'''||'''''100% O<sub>2</sub>'',<br />1 bar (normobarični)''' 
|- style="background:#eee;"
|'''23 minuta'''|| '''''100% O<sub>2</sub>'',<br />3 bar-a (hiperbarični)'''
|}

Metode [[Hiperbarična medicina|hiperbarične medicine]] se takođe koristi u lečenju trovanja [[ugljen-monoksid]]om, kako bi se ubrzala [[disocijacija]] CO u [[karboksihemoglobin]]u<ref name="Toxicology2000-raub"/> i [[citohrom oksidaza|citohrom oksidaze]]<ref>{{cite journal|author=Brown DB, Mueller GL, Golich FC|title=Hyperbaric oxygen treatment for carbon monoxide poisoning in pregnancy: a case report|journal=Aviation, Space, and Environmental Medicine|volume=63|issue=11|pages=1011-1014|year=1992|month= November |pmid=1445151}}</ref> i uvećao transport i oslobađanja kiseonika u tkivima. [[Hiperbarična oksigenoterapija]], sa trostrukim vrednošću [[Atmosferski pritisak|atmfosferskog pritiska]] [[kiseonik]]a (do 3 bara), redukuje poluvek ugljen-monoksida na 23 minuta (~80/3 minuta), u poređenju sa 80 pri [[atmosferski pritisak|atmosferskom pritisku]].<ref name="Toxicology2000-raub"/> Ova terapija takođe može da poveća, i do 2.000 puta, transport kiseonika do ćelija i tkiva njegovim rastvaranjem u plazmi, čime se delimično zaobilazi primarni transport kiseonika preko [[hemoglobin]]a.<ref name="Olson"/>

Po nekim autorima kontroverzno je pitanje da li hiperbarična oksigenoterapija uopšte nudi dodatne benefite u odnosu na klasični način [[disanje|udisanja]] normobaričnog kiseonika, u smislu veće stope preživljavanja i boljih dugoročnih rezultata.<ref name="ToxicolRev2005-buckley"/><ref>{{cite journal|author=Juurlink DN, Buckley NA, Stanbrook MB, Isbister GK, Bennett M, McGuigan MA|editor1-last=Juurlink|editor1-first=David N|title=Hyperbaric oxygen for carbon monoxide poisoning|journal=Cochrane Database of Systematic Reviews|volume=|issue=1|pages=CD002041|year=2005|pmid=15674890|doi=10.1002/14651858.CD002041.pub2|month=January}}</ref><ref>{{cite journal|author=Henry JA|title=Hyperbaric therapy for carbon monoxide poisoning: to treat or not to treat, that is the question|url=https://archive.org/details/sim_toxicological-reviews_2005_24_3/page/149|journal=Toxicological Reviews|volume=24|issue=3|pages=149-150|year=2005|pmid=16390211|doi=10.2165/00139709-200524030-00002}}</ref><ref>{{cite journal|author=Olson KR|title=Hyperbaric oxygen or normobaric oxygen?|url=https://archive.org/details/sim_toxicological-reviews_2005_24_3/page/151|journal=Toxicological Reviews|volume=24|issue=3|pages=151|year=2005|pmid=16390212|doi=10.2165/00139709-200524030-00003}}</ref><ref>{{cite journal|author=Seger D|title=The myth|url=https://archive.org/details/sim_toxicological-reviews_2005_24_3/page/155|journal=Toxicological Reviews|volume=24|issue=3|pages=155-156|year=2005|pmid=16390214|doi=10.2165/00139709-200524030-00005}}</ref><ref>{{cite journal|author=Thom SR|title=Hyperbaric oxygen therapy for carbon monoxide poisoning: Is it time to end the debates?|url=https://archive.org/details/sim_toxicological-reviews_2005_24_3/page/157|journal=Toxicological Reviews|volume=24|issue=3|pages=157-158|year=2005|pmid=16390215|doi=10.2165/00139709-200524030-00006}}</ref> Oraganizovana nasumična kontrolne proba, sa šest ispitanika, u kojoj su poređene dve opcije terapije ([[Lečenje kiseonikom|normobarična]] i [[HBOT|hiperbarična]]);<ref name="MedJAust1999-Scheinkestel">{{cite journal|author=Scheinkestel CD, Bailey M, Myles PS, Jones K, Cooper DJ, Millar IL, Tuxen DV|title=Hyperbaric or normobaric oxygen for acute carbon monoxide poisoning: a randomized controlled clinical trial|journal=The Medical Journal of Australia|year=1999|pages=203-210|volume=170|issue=5|pmid=10092916|month= March |url=https://www.mja.com.au/journal/1999/170/5/hyperbaric-or-normobaric-oxygen-acute-carbon-monoxide-poisoning-randomised|format=Ceo tekst slobodan}}</ref><ref name="AnnEmergMed1995-thom">{{cite journal|author=Thom SR, Taber RL, Mendiguren II, Clark JM, Hardy KR, Fisher AB|title=Delayed neuropsychologic sequelae after carbon monoxide poisoning: prevention by treatment with hyperbaric oxygen|url=https://archive.org/details/sim_annals-of-emergency-medicine_1995-04_25_4/page/474|journal=Annals of Emergency Medicine|year=1995|pages=474-480|volume=25|issue=4|pmid=7710151|doi=10.1016/S0196-0644(95)70261-X|month= April}}</ref><ref name="Lancet1989-raphael">{{cite journal|author=Raphael JC, Elkharrat D, Jars-Guincestre MC, Chastang C, Chasles V, Vercken JB, Gajdos P.|title=Trial of normobaric and hyperbaric oxygen for acute carbon monoxide intoxication|journal=Lancet|year=1989|pages=414-419|volume=2|issue=8660|pmid=2569600|doi=10.1016/S0140-6736(89)90592-8|month= August}}</ref><ref name="UnderseaHyperbMed1995-ducasse">{{cite journal|author=Ducasse JL, Celsis P, Marc-Vergnes JP|title=Non-comatose patients with acute carbon monoxide poisoning: hyperbaric or normobaric oxygenation?|journal=Undersea & Hyperbaric Medicine|year=1995|pages=9-15|volume=22|issue=1|pmid=7742714|url=http://archive.rubicon-foundation.org/2193|month=March|access-date=2014-06-21|archive-date=2011-08-11|archive-url=https://web.archive.org/web/20110811174818/http://archive.rubicon-foundation.org/2193|dead-url=yes}}</ref><ref name="UnderseaHyperbMed1996-mathieu">{{cite journal|author=Mathieu D, Mathieu-Nolf M, Durak C, Wattel F, Tempe JP, Bouachour G, Sainty JM.|title=Randomized prospective study comparing the effect of HBO vs 12 hours NBO in non-comatose CO-poisoned patients: results of the preliminary analysis|journal=Undersea & Hyperbaric Medicine|year=1996|pages=7|volume=23|url=http://archive.rubicon-foundation.org/447|access-date=2014-06-21|archive-date=2011-07-02|archive-url=https://web.archive.org/web/20110702235523/http://archive.rubicon-foundation.org/447|dead-url=yes}}</ref><ref name="NEnglJMed2002-weaver">{{cite journal|author=Weaver LK, Hopkins RO, Chan KJ, Churchill S, Elliott CG, Clemmer TP, Orme JF Jr, Thomas FO, Morris AH|title=Hyperbaric oxygen for acute carbon monoxide poisoning|journal=The New England Journal of Medicine|year=2002|pages=1057-1067|volume=347|issue=14|pmid=12362006|doi=10.1056/NEJMoa013121|month= October}}</ref> kod četiri ispitanika hiperbarična oksigenoterapija pokazala je rezultate, a kod dva nije.<ref name="ToxicolRev2005-buckley">{{cite journal|author=Buckley NA, Isbister GK, Stokes B, Juurlink DN|title=Hyperbaric oxygen for carbon monoxide poisoning: a systematic review and critical analysis of the evidence|url=https://archive.org/details/sim_toxicological-reviews_2005_24_2/page/75|journal=Toxicological Reviews|year=2005|pages=75-92|volume=24|issue=2|pmid=16180928|doi=10.2165/00139709-200524020-00002}}</ref> Neke od ovih studija su kritikovane zbog očiglednih propusta u njihovoj implementaciji na malom uzorku ispitanika.<ref name="MedJAust1999-gorman">{{cite journal|author=Gorman DF.|title=Hyperbaric or normobaric oxygen for acute carbon monoxide poisoning: a randomised controlled clinical trial. Unfortunate methodological flaws|journal=The Medical Journal of Australia|year=1999|pages=563|volume=170|issue=11|pmid=10397050|month= June}}</ref><ref name="EmergMedAustralas2004-scheinkestel">{{cite journal|author=Scheinkestel CD, Jones K, Myles PS, Cooper DJ, Millar IL, Tuxen DV|title=Where to now with carbon monoxide poisoning?|journal=Emergency Medicine Australasia: EMA|year=2004|pages=151-154|volume=16|issue=2|pmid=15239731|doi=10.1111/j.1742-6723.2004.00567.x|month= April}}</ref><ref name="NEnglJMed2003-isbister">{{cite journal|author=Isbister GK, McGettigan P, Harris I.|title=Hyperbaric oxygen for acute carbon monoxide poisoning|journal=The New England Journal of Medicine|year=2003|pages=557-560|volume=348|issue=6|pmid=12572577|doi=10.1056/NEJM200302063480615|month= February}}</ref>

Iako se iz pregleda celokupne literature o lečenju trovanja ugljen-monoksidom zaključuje da je uloga [[HBOT|hiperbarične oksigenoterapije]] nedovoljno proučena, dostupni podaci niti potvrđuju niti osporavaju njenu značajnu medicinsku korist. Zato su brojni autori predložili veliku, dobro osmišljenu, eksterno revidiranu, multicentričnu studiju kako bi se uporedila terapija normobaričnim i hiperbaričnuim kiseonikom.<ref name="ToxicolRev2005-buckley"/>

Međutim postoji opšta saglasnost svih istraživača da je produžena hiperbarična oksigenoterapija metoda izbora u [[trudnoća|trudnoći]]. To se objašnjava činjenicom da karboksihemoglobin fetusa ima viši klirens i sporije reaguje na normobarični kiseonik od onog u majke.<ref>Aubard Y, Magne I. ''Carbon monoxide poisoning in pregnancy.'' Br J Obstet Gynaecol2000;107:833-8</ref>

==== Kriterijumi za lečenje trovanja SO primenom HBOT ====
U [[hiperbarična medicina|hiperbaričnoj medicini]] primenjuju se sledeći kriterijumi za određivanje potencijalnih pacijenta za [[HBOT]] nakon trovanja SO:<ref name="Handbook on Hyperbaric Medicine">''Handbook on Hyperbaric Medicine'' Autor: Daniel Mathieu Saradnik: Daniel Mathieu Izdavač: Springer, 2006 {{ISBN|978-1-4020-4376-5}}, 9781402043765 812}</ref>
* dužina trajanja nesvesnog stanja od momenta trovanja;
* prisustvo objektivnih neurološki deficita ili poremećaj mentalnog statusa;
* ishemijske promene na [[EKG]] ili bol u grudima kod pacijenata neposredno nakon trovanja SO,
* trudnice sa HbCO > 15% (fetalni [[hemoglobin]] vezuje SO više (čvršće) od majčinog hemoglobina);
* ponavljanje simptoma atrovanja u roku od tri nedelje od primarnog tretmana;
* bolesnika sa HbCO > 25-30%;
* prisutvo simptoma u naizgled manje ozbiljnim trovanjima koji se ne povlače posle četiri sata nakon udisanja 100% O<sub>2</sub> preko [[Kiseonička maska|kiseoničke maska]] u toku [[prva pomoć|prve pomoći]].<ref>Pace N, Strajman E, Walker EL. ''Acceleration of carbon monoxide elimination in man by high pressure oxygen.'' Science. 1950;111:652-4.</ref><ref>Britten JS, Myers RAM. ''Effects of hyperbaric treatment on carbon monoxide elimination in humans.'' Undersea Biomed Res. 1985; 12:431-8.</ref><ref>Krantz T, Thisted P, Strom J, Sorrenson MB. ''Acute carbon monoxide poisoning''. Acta Anaesthesiol Scan. 1988;32:278-282.</ref>

{{double image|center|Hyperbaric chamber BLKS 301M.jpg|225|HyperBaric Oxygen Therapy Chamber 2008.jpg|256|<center>Jednomesne hiperbarične komore</center>}}
Za primenu ([[Hiperbarična oksigenoterapija|HBOT]]) možda su glavni razlozi podmukli efekat SO trovanja i razvoj kasnih neuropsihijatrijskih oštećenja u periodu od 2-28 dana posle trovanja i dugotrajno lečenje.
Primenom ove metode na pritisku od 3 bara, u atmosferi 100% kiseonika, eliminacija SO iz organizma postiže se za 23 minute, a udisanjem 100% kiseonika na [[Zemljina atmosfera|atmosferskom]] pritisku za nešto više od 80 min.

Ovi podaci govore da je (HBOT) metoda izbora za lečenje trovanja ugljen-monoksidom. Zato se svi bolesnici koji su bili izloženi trovanju SO, a u krvi imaju koncentraciju [[karboksihemoglobin]]a veću od 25%, bez obzira da li ispoljavaju simptome trovanja SO ili ne, moraju se lečiti (HBOT) u [[barokomora]]ma.<ref name="Piantadosi">{{en}}Piantadosi CA (2004). ''"Carbon monoxide poisoning"''. Undersea Hyperb Med 31 (1): 167–77. {{PMID|15233173}}., Pristupljeno 5. maja 2009.</ref>

Ne postoje pouzdani znaci na osnovu kojih se može predvideti kod kojih će se bolesnika razviti neurokongnitivne sekvele. Uspeh lečenje trovanja SO i mnogih propratnih patoloških procesa koji se dešavaju, verovatno zavisi od vremena početka lečenja. Ako se bolesnici ne leče blagovremeno, može se desiti da hiperbarični kiseonik bude neefikasan.<ref>''Hyperbaric oxygen in carbon monoxide poisoning'' C D Scheinkestel, D V Tuxen, M Bailey, P S Myles, K Jones, D J Cooper, I L Millar, S Q M Tighe, and Lindell K Weaver BMJ 2000 321: 109.</ref><ref>Thom SR, Taber RL, Mendiguren II, Clark JM, Hardy KR, Fisher AB. ''Delayed neuropsychologic sequelae after carbon monoxide poisoning: prevention by treatment with hyperbaric oxygen.'' Ann Emerg Med 1995;25:474-480.</ref>

Kako [[kiseonik]] rastvoren u krvnoj plazmi (kao nestišljivoj tečnosti), može dospeti i do fizički najudaljenij područja, u kojima je smetnjama (bolešću) ograničen protok crvenim krvnim zrnacima (kao korpuskularnim elementima promera 7,8 μm h 2,4 μm ), on može da omogući oksigenaciju tih područja, čak i sa oštećenim prenosom kiseonika hemoglobinom, kao što je to slučaj kod trovanja [[ugljen-monoksid]]om.

Uticaj akutne povrede mozga ugljen-monoksidom, i odloženi neurološki deficiti izazvani pratećom [[hipoksija|hipoksijom]] zbog cerebralnih [[vazospazam]]a (CVS) su glavne determinante ishoda (posledica) [[subarahnoidalna hemoragija|subarahnoidalne hemoragije]] (SAH). U praksi sve više je zastupljena primena hiperbaričnog kiseonika ([[HBO]]) u lečenju pacijenata sa (SAH), iako dokazi i osnovni mehanizmi opravdanosti primene HBO nisu sistematski proučeni. Zato se u brojnim studijama, novijeg datuma, sve više proučava uloga HBO u cerebralnim [[vazospazam|vazaspazmima]] i njeni molekularni mehanizmi, uključeni u zaštitu mozga od subarahnoidalnom hemoragije (SAH)-indukovane trovanjem i povredama (hipoksija). Kao glavna hipoteza navodi se mogući uticaj HBOT na slabljenje vaskularnih spazama i otklanjanje hipoksijom narušene ishrane moždanih struktura kiseonikom. Shodno tome, istraživanja učinka HBOT na SAH-om indukovanu hipoksiju i druge mehanizme izazvane neurovaskularnom povredom mozga, dala su početne pozitivne rezultata ''(vidi sliku desno)'', koji govore u prilog opravdanosti primene HBOT u akutnoj i odloženoj fazi [[subaranhnidalna hemoragija|subaranhnidalne hemoragije]] (SAH-a). Međutim, potrebna su nova istraživanja kako bi se razumeli osnovni mehanizme i uspostavio optimalni režim lečenja SAH-a i drugih oštećenja cerebrovaskularnog sistema (CVS) primenom HBOT.<ref>{{en}} Robert P. Ostrowski and John H. Zhang ''Hyperbaric Oxygen for Cerebral Vasospasm and Brain Injury Following Subarachnoid'', Translational Stroke Research Volume Volume 2, Number 3, 316-327, DOI: 10.1007/s12975-011-0069-1 [http://www.springerlink.com/content/n1n166570703wg1n/ Springerlink.com Published online: 26 February 2011]{{Dead link|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Pristupljeno 27. 4. 2013.</ref><ref>Keyrouz SG, Diringer MN. ''Clinical review: prevention and therapy of vasospasm in subarachnoid hemorrhage''. Crit Care. 2007;11(4):220.</ref><ref>Levina OA, Romasenko MV, Krylov V. ''Therapeutic effects of hyperbaric oxygenation (HBO) on acute cerebral ischemia in patients after intracranial aneurysms clipping.'' Eur J Underw Hyperb Med. 2002;3:83.</ref>

=== Drugo ===
Dalji tretman za druge komplikacije kao što su [[Epileptički napad|epi-napadi]], hipotenzija, srčane nepravilnosti, edem pluća i [[acidoza]] može biti potreban. Povećana mišićna aktivnost i epi-napadi trebalo bi da budu tretirani [[dantrolen]]om ili [[diazepam]]om; diazepam bi trebalo jedino da se primeni uz odgovarajuću respiratornu podršku.<ref name="Bateman"/> Hipotenzija zahteva lečenje intravenskim fluidima; [[vazopresor]]i mogu biti potrebni za lečenje miokardijalne depresije.<ref>{{cite journal|author=Tomaszewski C|title=Carbon monoxide poisoning. Early awareness and intervention can save lives|url=https://archive.org/details/sim_postgraduate-medicine_1999-01_105_1/page/39|journal=Postgraduate Medicine|volume=105|issue=1|pages=39-40, 43–48, 50|year=1999|month= January |pmid=9924492|doi=10.3810/pgm.1999.01.496}}</ref> [[Srčana aritimija|Srčane aritmije]] su tretirane standardnim protokolima za [[Napredna podrška srčanog života|naprednu podršku srčanog života]].<ref name="goldfranks"/> Ako je ozbiljna, metabolička acidoza je tretirana [[natrijum hidrogenkarbonat]]om. Lečenje bikarbonom sodom je kontroverzno, kako aciodza može da poveća raspoloživost tkivnog kiseonika.<ref>{{cite journal |author=Peirce EC|title=Treating acidemia in carbon monoxide poisoning may be dangerous|journal=Journal of Hyperbaric Medicine|volume=1 |issue=2 |pages=87-97 |year=1986 |url=}}</ref> Lečenje acidoze može i jedino da sadrži oksigenoterapiju.<ref name="goldfranks"/><ref name="emedicine"/> Naknadni razvoj neuropsihijatrijskih pogoršanja predstavlja jedan od najozbiljnijih komplikacija trovanja ugljen-monoksidom. Oštećenje mozga je potvrđeno pomoću [[Magnetna rezonantna tomografija|MRT]] i [[Kompjuterizovana tomografija|CT]] skenova.<ref name="JToxClinTox1994-hardy"/><ref>{{cite journal|author=Devine SA, Kirkley SM, Palumbo CL, White RF|title=MRI and neuropsychological correlates of carbon monoxide exposure: a case report|journal=Environmental Health Perspectives|volume=110|issue=10|pages=1051-1055|year=2002|month=October|pmid=12361932|pmc=1241033|doi=10.1289/ehp.021101051|url=http://ehpnet1.niehs.nih.gov/members/2002/110p1051-1055devine/devine-full.html|access-date=2014-06-21|archive-date=2012-07-07|archive-url=https://archive.today/20120707154535/http://ehpnet1.niehs.nih.gov/members/2002/110p1051-1055devine/devine-full.html|dead-url=yes}}</ref><ref>{{cite journal|author=O'Donnell P, Buxton PJ, Pitkin A, Jarvis LJ|title=The magnetic resonance imaging appearances of the brain in acute carbon monoxide poisoning|url=https://archive.org/details/sim_clinical-radiology_2000-04_55_4/page/273|journal=Clinical Radiology|volume=55|issue=4|pages=273-280|year=2000|month= April|pmid=10767186|doi=10.1053/crad.1999.0369}}</ref> Obimno praćenje i suportivna terapija su obično potrebne kod odloženog neurološkog oštećenja.<ref name="Weaver-NEJM"/> Ishode koje prati trovanje je često teško predvideti,<ref>{{cite journal|author=Seger D, Welch L|title=Carbon monoxide controversies: neuropsychologic testing, mechanism of toxicity, and hyperbaric oxygen|url=https://archive.org/details/sim_annals-of-emergency-medicine_1994-08_24_2/page/242|journal=Annals of Emergency Medicine|volume=24|issue=2|pages=242-248|year=1994|month= August|pmid=8037390|doi=10.1016/S0196-0644(94)70136-9}}</ref> posebno kod ljudi koji imaju simptome [[Srčani zastoj|srčanog zastoja]], [[Koma|kome]], [[Metabolička acidoza|metaboličke acidoze]], ili imaju visok nivo karboksihemoglobina.<ref name="emedicine"/> Jedna studija je izvestila da će približno 30% ljudi sa teškim trovanjem ugljen-monoksidom završiti sa letalnim ishodom.<ref name="Varon"/> Prijavljeno je da elektrokonvulzivna terapija (EKT) može da poveća mogućnost nastanka naknadnih neuropsihijatrijskih posledica nakon trovanja ugljen-monoksidom (CO).<ref>{{cite journal|last=Chiang|first=CL|coauthors=Tseng, MC|title=Safe use of electroconvulsive therapy in a highly suicidal survivor of carbon monoxide poisoning.|journal=Gen Hosp Psychiatry |year=2011|month=September}}</ref>

== Prevencija ==
Najznačajnij preventivne mere za sprečavanje trovanja ugljen-monoksidom kojih se treba pridržavati u svakodnevnom životu su:
* Izbegavanje upotrebe peći ili rerne na gas za zagrevanje stana/kuće.
* Roštilj na ćumur, ili gas, fenjer ili prenosivi kamping šporet ne koristiti u stanu/kući, [[šator]]u ili kamp prikolici.
* Motorno vozilo, [[generator]], aparat za pranje pod pritiskom ili bilo koji drugi motor koji koristi ugljenično gorivo, nesme u upaljenom stanju da bude ispod otvorenog prozora, ispred otvorenih vrata ili otvora za ventilaciju kroz koje izduvni gasovi mogu da uđu u zatvorenu prostoriju.
* Izbegavati, duže vreme, držanje upaljenog motornog vozila u zatvorenim ili delimično zatvorenim prostorijama, kao što su garaže, radionice, trajekti, natstrešnice i slično.
* Generator, aparat za pranje pod pritiskom ili bilo koje druge motore koji koriste gorivo ne koristiti upaljene u podrumu, garaži ili drugim zatvorenim prostorima, čak i ako su vrata i prozori otvoreni, ako u prostoriji nisu ugrađeni otvori za ventilaciju.
* Otvori za ventilaciju i dimovodi nesmeju biti blokirani otpacima i drugim predmetima i materijalima, naročito ako duva jak vetar, jer leteći otpad može da blokira ventilacione kanale.
* Kod svake sumnje da je vrtoglavica, glavobolju ili slabost, izazvana ugljen-monoksidom odmah treba izaći na svež vazduh i bez odlaganja, u slučaju perzistiranja simptoma, zatražite pomoć ili lekarski savet.

=== Detektovanje ugljen-monoksida ===
[[Datoteka:CO-Wächter - Dräger.jpg|220px|mini|Savremeni detektor CO namenjen javnim garažama, depoima, fabrikama motornih vozila...]]
Prevencija ostaje vitalna stavka [[Javno zdravlje|javnog zdravlja]], koja zahteva javnu edukaciju za bezbedno rukovanje apraratima, grejačima, kaminima i motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i povećanim isticanjem na instalaciji [[Detektor ugljen-monoksida|detektora ugljen-monoksida]].<ref name=autogenerated5>{{cite journal|author=Ernst A, Zibrak JD|title=Carbon monoxide poisoning|journal=The New England Journal of Medicine|volume=339|issue=22|pages=1603-1608|year=1998|month= November|pmid=9828249|doi=10.1056/NEJM199811263392206|url=http://content.nejm.org/cgi/pmidlookup?view=short&pmid=9828249&promo=ONFLNS19}}</ref> Gasne organizacije često savaetuju da se gasni aparati servisiraju barem jednom godišnje.<ref name="Gas Safe Register (UK Government Organization)">{{cite journal |author=Official Website |title=UK Gas Safe Register: Being Gas Safe |url=http://www.gassaferegister.co.uk/advice/being_gas_safe.aspx |date= |access-date=2014-06-21 |archive-date=2013-05-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130502012946/http://gassaferegister.co.uk/advice/being_gas_safe.aspx |dead-url=yes }}</ref> U zgradama, detektori ugljen-monoksida su često instalirani oko grejača i druge opreme. Ako je detektovan relativno visok nivo ugljen-monoksida, uređaj uključuje alarm, dajući ljudima šansu da se evakuišu i ventiliraju objekat.<ref name="Krenzelok EP">{{cite journal|author=Krenzelok EP, Roth R, Full R|title=Carbon monoxide ... the silent killer with an audible solution|url=https://archive.org/details/sim_american-journal-of-emergency-medicine_1996-09_14_5/page/484|journal=The American Journal of Emergency Medicine|year=1996|pages=484-486|volume=14|issue=5|pmid=8765117|doi=10.1016/S0735-6757(96)90159-X|month= September}}</ref> Za raziliku od [[Detektor dima|dimnih detektora]], detektori ugljen-monoksida ne moraju da budu smešteni na nivou plafona.<ref>{{cite web|last=CO Alert|title=Placement of Carbon Monoxide Detectors Important|url=http://homesafe.com/coalert/detect.php|accessdate=11. 1. 2009.|archivedate=2013-06-06|archiveurl=https://web.archive.org/web/20130606000313/http://www.homesafe.com/coalert/detect.php|deadurl=yes}}</ref> [[Komisija za sigurnost potrošačkih proizvoda]] SAD tvrdi da su „detektori ugljen monoksida važni za sigurnost doma podjednako kao i detektori dima“ i savetuje da svaka kuća ima barem po jedan detektor ugljen-monoksida, a poželjno i po jedan na svakom spratu građevine.<ref name="cpsc.gov">“[https://web.archive.org/web/20090409030219/http://www.cpsc.gov/CPSCPUB/PUBS/5010.html Carbon Monoxide Detectors Can Save Lives: CPSC Document #5010]”. US Consumer Product Safety Commission. Arhivirano iz originala na 2009-04-09., Pristupljeno 30. 04. 2009.</ref> Ovi uređaji, koji relativno nisu skupi,<ref name="Krenzelok EP"/> i široko su dostupni, napajaju se na baterije ili imaju AC napajanje, sa ili bez podrške baterije.<ref>{{cite web|last=Lipinski|first=Edward R|title=Keeping Watch on Carbon Monoxide|publisher=[[New York Times]]|date=14. 2. 1999.|url=http://www.nytimes.com/1999/02/14/nyregion/home-clinic-keeping-watch-on-carbon-monoxide.html|accessdate = 9. 9. 2009.}}</ref> Takođe je preporučljivo da se kod ronioca detektuje kontaminacija ugljen-monoksidom u udišućem vazduhu pre zaranjanja kako su efekti ugljen-monoksida na organizam povećani pod pritiskom. Ugljen-monoksid je bez ukusa i mirisa, tako da se ne može detektovati mirisom.<ref>{{cite journal|title=Ian L Millar,Peter G Mouldey. ''Compressed breathing air – the potential for evil from within''|url=http://dspace.rubicon-foundation.org/xmlui/bitstream/handle/123456789/7964/DHM_V38N3_breathing_gas.pdf?sequence=1|date=|access-date=2014-06-21|archive-date=2013-10-23|archive-url=https://web.archive.org/web/20131023062954/http://dspace.rubicon-foundation.org/xmlui/bitstream/handle/123456789/7964/DHM_V38N3_breathing_gas.pdf?sequence=1|dead-url=yes}}</ref> Vlasnici kompresora treba da osigraju da je njihova mešavina bez CO, korišćenjem fiksnih kontrolnih uređaja koji rade u skladu sa kompresorom. Ronioci bi trebalo da koriste specijalizovane ručne analizatore CO, posebno osmišljene za testiranje cilindarskih aparata za zagnjurivanje pre ronjenja.
[[Datoteka:Carbon-monoxide-sign.JPG|mini|levo|220p|Na svim rizičnim mestima obavezna je svetlosna i zvučna, automatska signalizacija , prisustva CO]]
Korišćenje detektora ugljen-monoksida je standardizovano u mnogim regionima. U SAD, NFPA 720-2009,<ref name="NFPA720-2009">{{Cite book|title=NFPA 720: Standard for the Installation of Carbon Monoxide (CO) Detection and Warning Equipment|publisher=National Fire Protection Agency|year=2009}}</ref> smernice o detektorima ugljen-monoksida objavljene od strane [[Nacionalno udruženje za zaštitu od požara|Nacionalnog udruženja za zaštitu od požara]], autorizuje postavljanje detektora/alarma ugljen-monoksida na svakom spratu zgrade, uključujući i podrum, zatim van prostora za spavanje. U novim domovima, detektori sa AC napajanjem moraju da imaju podršku baterije i da budu međusobno povezani kako bi osigurali rano upozorenje stanarima svih spratova.<ref name="NFPA720-2009"/> NFPA 720-2009 je prvi nacionalni standard za ugljen monoksid koji adresira uređaje u nestambenim zgradama. Ove smernice, koje se danas odnose na škole, zdravstvene centre, bolničke kuće i druge nestambene objekte, uključuju tri glavne tačke:
# Sekundarno snadbevanje energijom (podrška baterije) mora da napaja sve aparate za detektovanje ugljen-monoksida za najmanje 12 sati,
# Detektori moraju da budu na plafonu u istoj sobi gde su stalno instalirani aparati za sagorevanje goriva, i
# Detektori moraju biti smešteni na svakom spratu pogodnom za stanovanje i na svakom delu zgrade gde su smešteni [[grejanje, ventilacija i klimatizacija]].

=== Preporučene smernice SZO ===
[[Datoteka:Strazak 32.jpg|220px|mini|Upotreba [[kiseonička maska|kiseoničke maske]] je obavezna na svim radnim mestima gde postoji mogućnost pojave CO]]
Preporučene vrednosti koje slede (zaokružene vrednosti u ppm) i periodi vremenski ponderisanih prosečnih izlaganja određeni su tako da nivo karboksihemoglobina od 2,5% nije prekoračen, čak ni ako normalan subjekat učestvuje u blagim ili umerenim vežbama:
* <big>100&nbsp;mg/m³ (87 ppm) za 15 minuta</big>
* <big>60&nbsp;mg/m³ (52 ppm) za 30 minuta</big>
* <big>30&nbsp;mg/m³ (26 ppm) za 1 sat</big>
* <big>10&nbsp;mg/m³ (9 ppm) za 8 sati</big>

=== Zaštita od CO u radnoj sredini ===
Potencijalna izloženost ugljen-monoksidu u industrijskim uslovima je velika. Rizik u profesionalnim uslovima postoji kod vozača viljuškara, [[livac]]a, [[miner]]a, [[mehaničar]]a, [[radnik]]a u garažama, [[vatrogasac]]a i drugih profesija. Zato je na rizičnim radnim mestima gde se u radnoj sredini očekuje koncentracija CO veća od gornje granice sigurnosti (>100 ppm), obavezna primena zaštitne opreme; respiratora, [[Kiseonička maska|kiseoničkih maski]] i uređaja za provetravanje.

Toksični učinak hroničnog izlaganja ugljen-monoksidu u radnoj sredini može biti potenciran duvanskim dimom kod [[Pušenje duvana|pušača]] [[cigareta]] i osoba koje boluju od srčanih i respiratornih bolesti.<ref name="Aranđelović">Aranđelović M, Jovanović DP. ''Ugljen monoksid na radnom mestu - faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja.'' Acta biologica Jugoslavica - serija C: Physiologica et pharmacologica acta. 2000; 36(2):75-82.</ref>

Pušenje je takođe jedan od čestih uzroka hroničnog trovanja ugljen-monoksidom. LJudi koji puše 20 cigareta dnevno u [[krv]]i imaju oko 4-7% hemoglobina vezanog za ugljen-monoksid.<ref>Miroslav Šuta: Účinky výfukových plynů z automobilů na lidské zdraví (druhé, přepracované a doplněné vydání, Děti Země 2008, {{ISBN|978-80-86678-10-8 3}}</ref> Pasivni pušači (nepušači koji borave u prostoru sa pušačima) izloženi su prosečnoj koncentraciji ugljen-monoksida od oko 1,7&nbsp;mg/m³ vazduha.<ref name=inchem>[http://www.inchem.org/documents/ehc/ehc/ehc213.htm Carbon Monoxide - International Programme on Chemical Safety - Environmental Health Criteria 213] Posećeno jun 2010. {{en}}</ref> Zato je posebnom uredbom u mnogim zemljama sveta zabranjeno pušenje u svim radnim prostorijama, javnim objektima, prevoznim sredstvima itd.

== Reference ==
{{reflist|2}}

== Literatura ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Dart |first= RC |title=Medical toxicology |url= https://archive.org/details/medicaltoxicolog0000unse|publisher=Williams & Wilkins |year=2004 | isbn = 978-0-7817-2845-4}}
* {{Cite book |ref= harv|author =Committee on Medical and Biological Effects of Environmental Pollutants |title=Carbon Monoxide |url= https://archive.org/details/carbonmonoxide0000asse|publisher=National Academy of Sciences |year=1977 |pages=[https://archive.org/details/carbonmonoxide0000asse/page/29 29] | isbn = 978-0-309-02631-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Singer |first=Siegfried Fred |title=The Changing Global Environment |publisher=D. Reidel Publishing Company |pages=90}}
* {{Cite book |ref= harv|title=USMLE Step 1 Lecture Notes: Physiology|year=2011|last= Dunn|first= Robert B.|coauthors=Kudrath, W., Passo S.S., Wilson, L.B.|pages=167-168|chapter=7-3}}
* {{Cite book |ref= harv|last=|first= |author=prvi nacrt priredio Mr J. Raub. |authorlink= |title=Environmental Health Criteria 213 (Carbon Monoxide) |url= https://archive.org/details/carbonmonoxide0213raub|publisher= International Programme on Chemical Safety, World Health Organization |year=1999|isbn=9241572132}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Nelson|first=LH|title=Goldfrank's toxicologic emergencies|publisher=McGraw-Hill|year=2002|edition=7. izdanje|pages=1689-1704|chapter=Carbon Monoxide| isbn = 978-0-07-136001-2|author=Flomenbaum N, Goldfrank LR, Hoffman RL, Howland MD, Neal AL}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Shephard|first=Roy|title=Carbon Monoxide The Silent Killer|year=1983|publisher=Charles C Thomas|pages=93-96}}
* {{Cite book |ref= harv|editor=Ford MD, Delaney KA, Ling LJ, Erickson T|title=Clinical toxicology|url= https://archive.org/details/clinicaltoxicolo0000unse_c2y7|year=2001|page=[https://archive.org/details/clinicaltoxicolo0000unse_c2y7/page/1046 1046]|publisher=WB Saunders Company| isbn = 978-0-7216-5485-0}}
* {{Cite book |ref= harv|title=NFPA 720: Standard for the Installation of Carbon Monoxide (CO) Detection and Warning Equipment|publisher=National Fire Protection Agency|year=2009}}
{{refend}}

== Vanjske veze ==
{{Commonscat|Carbon monoxide}}
* [http://www.iom-world.org/pubs/IOM_TM1102.pdf Sprovedena studija rizika i dugoročnih efekata trovanja ugljen-monoksidom] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20170410052351/http://www.iom-world.org/pubs/IOM_TM1102.pdf |date=2017-04-10 }}, priredili Brian Miller, John Ross, Laura MacCalman, Chris Burton i Claudia Pagliari. Institut za medicinu rada. Izveštaj istraživanja TM/11/02

{{DEFAULTSORT:Ugljen monoksidom, trovanje}}
[[Kategorija:Gasovi]]
[[Kategorija:Urgentna stanja u medicini]]