Izvorni kod stranice Van der Valsov radijus

{| class="wikitable" align=right
! Element
! radijus (<math>\AA</math>)
|-
| [[Vodik|Vodonik]]
| 1.20
|-
| [[Ugljenik]]
| 1.7
|-
| [[Dušik|Azot]]
| 1.55
|-
| [[Kiseonik]]
| 1.4
|-
| [[Fluor]]
| 1.35
|-
| [[Fosfor]]
| 1.9
|-
| [[Sumpor]]
| 1.85
|-
| [[Hlor]]
| 1.8
|-
| [[Jod]]
| 2.15
|}

'''Van der Valsov radijus''' predstavlja rastojanje između [[elektron]]a najudaljenijih od [[atomsko jezgro|atomskog jezgra]] i tog atomskog jezgra slobodnih [[atom]]a, ili najudaljenijih elektrona i geometričke sredine celih [[molekula]].

Van der Valsov radijus je dobio ime po [[Johanes Diderik van der Vals|Johaneu Dideriku van der Valsu]], dobitnikom Nobelove nagrade za fiziku [[1910]]. godine.

Zamišljajući atome i molekule kao lopte, čiju površinu grade od centra najudaljeniji elektroni, Van der Valsovi radujusi predstavljaju u stvari poluprečnike tih lopti. Koliko god je zamišljanje molekula i atoma kao loptica pogrešno i naivno sa tačke gledišta kvantne mehanike, u mnogim praktičnim slučajevima to ima svrhe. Na primer, u [[kristal]]ima koji se sastoje od neke vrste [[molekula]] (ukoliko nisu [[jon]]ski kristali) rastojanje između posebnih molekula koji grade [[kristalna rešetka|kristalnu rešetku]], odgovara poznatim Van der Valsovim radijusima. Ti isti molekuli u tečnom [[agregatna stanja|agregatnom stanju]] takođe zauzimaju prostor koji odgovara Van der Valsovom radijusu.

Na Van der Valsove radijuse može da se gleda i kao na granično rastojanje na koje međusobno mogu da se približe dva [[atom]]a bez međusobnog odbijanja, ili građenja hemijskih veza. Van der Valsovi radijusi su atome su 25 do 50% veći od [[kovalentni radijus|kovalentnih radijusa]] istih atoma

== Povezano ==
* [[Atomski radijus]]
* [[Kovalentni radijus]]

[[Kategorija:Hemijske osobine]]