Inicijalni volumen distribucije

Inicijalni volumen distribucije je farmakološki termin koji se koristi za kvantifikaciju distribucije leka u telu relativno skoro nakon oralnog ili intravenoznog doziranja leka, i pre nego što lek dostigne ravnotežno stanje. Nakon raspodele leka, merenje krvnog nivoa daje indikaciju prividnog volumena distribucije. Izračunavanje inicijalnog volumena distribucije se vrši na isti način kao i kod prividnog.

Inicijalni volumen distribucije je definisan jednačinom:

$V_D=\frac{\mathrm{Q}}{{\mathrm{C}}_{\mathrm{p}}}$

gde je:

• Q = totalna količina leka u telu po jedinic mase tela (kg), i.e. doza
• C_p = koncentracija leka u plazmi

Doza leka koja je neophodna da bi ostvarila potrebna koncentracija u plazmi se može izračunati, ako je poznata V_D vrednost. Taj parameter nije fiziološka vrednost, nego je prvenstveno zavistan od načina na koji je se lek raspodeljuje u telu kao funkcija fizikohemijskih svojstava, e.g. rastvorljivosti, naelektrisanja, veličine molekula, itd.

Volumen distribucije se tipično izražava u (ml ili l)/kg telesne težine. V_D kod dece je tipično veći nego kod odraslih, mada su deca manja i lakša. Promene telesne kompozicije sa godinama uzrokuju smanjenje V_D vrednosti.

V_D se takođe može koristiti za određivanje brzine kojom lek prelazi u tkivne kompartmane iz krvi:

$V_D=V_P+V_T\left(\frac{fu}{f{u}_t}\right)$

gde je:

• V_P = zapremina plazme
• V_T = očevidna zapremina tkiva
• fu = nevezana frakcija u plazmi
• fu_t = nevezana frakcija u tkivu