Bromasta kiselina

Bromasta kiselina je kiselina broma hemijske formule HBrO₂ u kojoj je oksidacioni broj broma +3. Kiselina do sada nije izolovana jer nije stabilna i postoji samo u prelaznom stanju, na primer pri oksidaciji hipobromita.

Dobijanje

Pretpostavlja se da nastaje pri reakciji bromne vode i srebro-nitrata, ali se potom ona dalje oksiduje:

$\mathrm{A}\mathrm{g}\mathrm{N}{\mathrm{O}}_{\mathrm{3}}\mathrm{+}\mathrm{B}{\mathrm{r}}_{\mathrm{2}}\mathrm{+}{\mathrm{H}}_{\mathrm{2}}\mathrm{O}\mathrm{⟶}\mathrm{H}\mathrm{O}\mathrm{B}\mathrm{r}\mathrm{+}\mathrm{A}\mathrm{g}\mathrm{B}\mathrm{r}\mathrm{+}\mathrm{H}\mathrm{N}{\mathrm{O}}_{\mathrm{3}}$

$\mathrm{2}\mathrm{A}\mathrm{g}\mathrm{N}{\mathrm{O}}_{\mathrm{3}}\mathrm{+}\mathrm{B}{\mathrm{r}}_{\mathrm{2}}\mathrm{+}{\mathrm{H}}_{\mathrm{2}}\mathrm{O}\mathrm{+}\mathrm{H}\mathrm{O}\mathrm{B}\mathrm{r}\mathrm{⟶}\mathrm{H}\mathrm{B}\mathrm{r}{\mathrm{O}}_{\mathrm{2}}\mathrm{+}\mathrm{2}\mathrm{A}\mathrm{g}\mathrm{B}\mathrm{r}\mathrm{+}\mathrm{2}\mathrm{H}\mathrm{N}{\mathrm{O}}_{\mathrm{3}}$

Pri tome je potrebno da bromne vode bude u višku, a da rastvor srebro-nitrata bude koncentrovan.

Soli

Nekoliko bromita su stabilni i izolovani su, kao što su NaBrO₂•3H₂O i Ba(BrO₂)₂•H₂O.

Upotreba

Bromiti mogu da se koriste za redukciju permanganata do manganata.

$\mathrm{2}\mathrm{M}\mathrm{n}{O}_{\mathrm{4}}^{\mathrm{-}}\mathrm{+}\mathrm{B}\mathrm{r}{O}_{\mathrm{2}}^{\mathrm{-}}\mathrm{+}\mathrm{O}{\mathrm{H}}^{\mathrm{-}}\mathrm{⟶}\mathrm{2}\mathrm{M}\mathrm{n}{O}_{\mathrm{4}}^{\mathrm{2}\mathrm{-}}\mathrm{+}\mathrm{B}\mathrm{r}{O}_{\mathrm{3}}^{\mathrm{-}}\mathrm{+}{\mathrm{H}}_{\mathrm{2}}\mathrm{O}$