Dihlor monoksid

Hlor-monoksid je oksid hlora hemijske formule Cl₂O, gde je oksidacioni broj hlora +1.

Dobijanje

Dobija se prevođenjem suvog hlora preko prethodno zagrejanog merkurioksida na temperaturi od 400 °C:

$\mathrm{2}\mathrm{H}\mathrm{g}\mathrm{O}\mathrm{+}\mathrm{2}\mathrm{C}{\mathrm{l}}_{\mathrm{2}}\mathrm{⟶}\mathrm{H}{\mathrm{g}}_{\mathrm{2}}\mathrm{O}\mathrm{C}{\mathrm{l}}_{\mathrm{2}}\mathrm{+}\mathrm{C}{\mathrm{l}}_{\mathrm{2}}\mathrm{O}$

Svojstva

Na sobnoj temperaturi, hlor-monoksid je bled, narandžastožut gas, koji se lako kondenzuje u crvenomrku tečnost. Ona ključa na 3,8 °C, pri pritisku od 766 mm. Oba agregatna stanja su nepostojana i lako se eksplozivno raspadaju. Gas eksplodira pri dodiru sa sumporom, fosforom ili nekim od jedinjenja ugljenika, a tečnost i pri veoma blagom udaru.

Može se smatrati anhidridom hipohloraste kiseline, jer reaguje sa vodom u odnosu 1 zapremina vode:200 zapremina gasa na 0 °C:

${\mathrm{H}}_{\mathrm{2}}\mathrm{O}\mathrm{+}\mathrm{C}{\mathrm{l}}_{\mathrm{2}}\mathrm{O}\mathrm{⟶}\mathrm{2}\mathrm{H}\mathrm{O}\mathrm{C}\mathrm{l}$

Dokazivanje

Sastav ovog jedinjenja je dokazan zahvaljujući svojstvu da se sa povišenjem temperature raspada na dve zapremine hlora i jednu kiseonika. Gustina pare je oko 43,5 (H₂ = 1).