Kalcijum karbonat

Kalcijum-karbonat je hemijsko jedinjenje koje spada u klasu neorganskih soli. Molekularna formula kalcijum-karbonata je CaCO₃. Najčešći oblici kalcijum karbonata su krečnjak, kreda i mermer.^[1]^[2]

Dobijanje

Kalcijum-karbonat se dobija u reakciji između kalcijum-hidroksida i ugljene kiseline. Može se dobiti i reakcijom između kalcijumovog oksida i ugljen-dioksida, ili kombinacija jednog od ovih jedinjenja sa jednim od prethodna dva. Preko bilo koje od ispod napisanih reakcija može se dobiti kalcijum karbonat.

$C a (O H)_{2} + H_{2} C O_{3} \to C a C O_{3} + 2 H_{2} O$

$C a (O H)_{2} + C O_{2} \to C a C O_{3} + H_{2} O$

$C a O + H_{2} C O_{3} \to C a C O_{3} + H_{2} O$

$C a O + C O_{2} \to C a C O_{3}$

Kalcijum-karbonat može se dobiti i na druge načine, npr. u dvoguboj izmeni soli. Ova je reakcija moguća zato što je kalcijum-karbonat talog.

$C a (N O_{3})_{2} + N a_{2} C O_{3} \to C a C O_{3} + 2 N a N O_{3}$

Fizičke osobine

Kalcijum-karbonat je praskašta so bele boje. Ova je so nerastvorljiva u vodi. Prilikom mešanja sa vodom nastaje talog.

Hemijske osobine

Kalcijum-karbonat sa indikatorima reaguje bazno jer je baza koja ga gradi jača od kiseline koja ga gradi.

Reakcije

Kalcijum-karbonat može da reaguje u svim hemijskim rekacijama koje su karakteristične za karbonate (soli ugljene kiseline).

$C a C O_{3} + H_{2} S O_{4} \to C a S O_{4} + C O_{2} + H_{2} O$

Sumporna kiselina je jača od ugljene kiseline (kao i sve ostale neorganske kiseline) i zato može da je istisne iz njenih soli. Pošto je ugljena kiselina veoma nepostojana, ona se odmah raspada na ugljen-dioksid i vodu. U reakciji se dobija i odgovarajuća so kalcijuma (u ovom slučaju kalcijum-sulfat).

$C a C O_{3} \to C a O + C O_{2}$

Na temperaturama od oko 825 °C kalcijum-karbonat se raspada na ugljen-dioksid i kalcijum-oksid.

$C a C O_{3} + N a_{2} S O_{4} \to C a S O_{4} + N a_{2} C O_{3}$

Oba reakcija zobe se dvoguba izmena soli. Dvoguba izmena soli je moguća samo ako nastaje slaborastvorno jedinjenje ili gas (u ovom slučaju, nastaje talog - kalcijum-karbonat).

Ako se na kalcijum-karbonat doda vode i ugljen-dioksida, doći će do reakcije i nagradiće se kalcijum-hidrogenkarbonat.

$C a C O_{3} + C O_{2} + H_{2} O \to C a (H C O_{3})_{2}$

Kalcijum-karbonat je elektrolit. Ispod je napisana reakcija elektrolitičke disocijacije kalcijum-karbonata.

$C a C O_{3} \to C a^{2 +} + C O_{3}^{2 -}$

Primena

Primenjuje se u medicinske svrhe kao antacid (neutrališe kicelinu u želucu). Koristi se i u proizvodnji školskih kreda zajedno sa kalcijum-sulfatom. Velika je i primena kalcijum-karbonata u građevinarstvu. Koristi se sam po sebi (npr. mermer) ili kao jedan od sastojaka cementa. U keramici kalcijum karbonat je koristan jer se njegov prah koristi kao jedan od glavnih sastojaka u prahu za glazuru.

Nalaženje u prirodi

Kalcijum-karbonat se može u prirodi naći u raznim mineralima zajedno sa drugim solima, npr. u dolomitu ( $M g C O_{3} x C a C O_{3}$ ). Šablon:Galerija

Povezano

Krečna voda

Reference

Šablon:Reflist

Vanjske veze

Šablon:Portal-lat Šablon:Commonscat

Šablon:- Šablon:Jedinjenja kalcijuma Šablon:Mineralni suplementi

[Housecroft3rd-1] Šablon:Housecroft3rd

[Holleman&Wiberg1st-2] Šablon:Holleman&Wiberg1st

[1]

[2]

Kalcijum karbonat

Sadržaj

Dobijanje

Fizičke osobine

Hemijske osobine

Reakcije

Primena

Nalaženje u prirodi

Povezano

Reference

Vanjske veze

Navigacija

Kalcijum karbonat

Dobijanje

Fizičke osobine

Hemijske osobine

Reakcije

Primena

Nalaženje u prirodi

Povezano

Reference

Vanjske veze

Navigacija

Pretraga