Molekularna orbitalna teorija

U hemiji, molekularna orbitalna (MO) teorija je metod za određivanje molekularne strukture u kome elektroni nisu dodeljeni individualnim vezama između atoma, nego se smatra da se kreću pod uticajem jezgara u celom molekulu. U ovoj teoriji, svaki molekul sadrži set molekulskih orbitala, pri čemu se uzima da se molekularno orbitalna talasna funkcija ψ_j može napisati kao jednostavna ponderisana suma n konstitutivnih atomskih orbitala χ_i, sledeći ovu jednačinu:

${\psi }_j=\sum _{i=1}^n{c}_{ij}{\chi }_i.$

c_ij koeficijenti se mogu numerički odrediti supstitucijom ove jednačine u Šredingerovoj jednačini i primenom varijacionog principa. Ovaj metod se naziva aproksimacija linearne kombinacije atomskih orbitala (LCAO) i nalazi primenu u računarskoj hemiji. Jedna dodatna jedinična transformacija se može primeniti na sistem da bi se ubrzala konvergencija u pojedinim računarskim pristupima. Na molekularno orbitalnu teoriju se gledalo kao kompetitora teorije valence veze tokom tridesetih, pre nego što je postalo jasno da su dva metoda blisko srodna i da uz dopunu postaju ekvivalentni.

Povezano

• Ab initio kvantno hemijski metodi
• Atomska orbitala
• Konfiguraciona interakcija
• Spregnuti klaster
• Metod Hartri–Foka
• Molekulska orbitala
• Molekulsko orbitalni dijagram

Literatura

• Šablon:Cite book
• Šablon:Cite book

Vanjske veze

• Molecular Orbital Theory - Purdue University
• Molecular Orbital Theory - Sparknotes
• Molecular Orbital Theory Šablon:Webarchive - Mark Bishop's Chemistry Site
• Introduction to MO Theory Šablon:Webarchive - Queen Mary, London University
• Molecular Orbital Theory Šablon:Webarchive - a related terms table