Jednakostranični trougao

Jednakostranični trougao, upisani i opisani krug

Jednakostranični trougao (u starijoj literaturi je moguće naći i izraze jednakostrani, ravnostrani) je trougao čije su sve stranice jednake

$a=b=c$ odnosno $AB=BC=CA$

takođe, svi uglovi su jednaki

$\alpha =\beta =\gamma =\frac{\pi }{3}=60^{\circ }$.

Može se upisati i opisati krug. Poluprečnik opisanog kruga se označava sa R (velikim latiničnim slovom r), a poluprečnik upisanog sa r (malim latiničnim slovom r). Inače se poluprečnik obilježava sa "r" ili "R" (en. radius), a prečnik sa "d" ili "D" (en. diameter).

Jednakostraničan trougao se može naći u mnogim geometrijskim konstrukcijama. Pravilan šestougao se sastoji od šest jednakostraničnih trouglova. Tri od pet pravilnih poliedara (Platonova tela) sadrže jednakostranične trouglove kao stranice.

Ako se jednakostraničan trougao može smatrati pravilnom geometrijskom slikom sa najmanjim brojem temena odnosno stranica u ravni tada se pravilan tetraedar, koji se sastoji od četiri jednakostranična trougla, može smatrati analogonom u tri dimenzije, jer je on pravilno geometrijsko telo sa najmanjim brojem temena, ivica odnosno stranica.

Svojstva

Presek težišnih duži (T), presek visina (H), simetrala stranica (centar opisane kružnice O), simetrala uglova (centar upisane kružnice O) se seku u jednoj tački.

Presek težišta, ortocentra, simetrale ugla simetrale stranice

Težišne duži su međusobno jednake.

$t_a=t_b=t_c=t$

Visine su međusobno jednake.

$h_a=h_b=h_c=h$

Težišne duži su podudarne visinama. Takođe, težišne duži su podudarne simetralama uglova i stranica.

$h\cong t$

Težišne duži se seku u razmeri 2:1, odnosno tačka u kojoj se seku sve duži deli duž u odnosu 2:1. Šablon:Clear Ovo su osobine koje su jedinstvene za jednakostraničan trougao.

Ostale osobine

$\frac{R}{r}=\frac{\frac{a}{\sqrt{3}}}{\frac{\sqrt{3}}{6}a}=\frac{6}{3}=2$

Odnos površine kružnice upisane u jednakostranični trougao i površine trougla je

$\frac{\frac{3a^2\pi }{36}}{\frac{a^2\sqrt{3}}{4}}=\frac{12a^2\pi }{36a^2\sqrt{3}}=\frac{\pi }{3\sqrt{3}}$

Odnos površine trougla i kvadrata njegovog obima

$\frac{a^2\sqrt{3}}{36a^2}=\frac{a^2\sqrt{3}}{36a^2}=\frac{1}{12\sqrt{3}}$

Ako su vrhovi $A_1$ $A_2$ $A_3$ trougla $A_1{A}_2{A}_3$ određeni su kompleksnim brojevima $z_1$, $z_2$, $z_3$ respektivno, tada su sljedeća tvrđenja ekvivalentna:

1. $A_1{A}_2{A}_3$ je jednakostraničan trougao
2. $\mid z_1-z_2\mid =\mid z_2-z_3\mid =\mid z_3-z_1\mid$
3. $z_1^2+z_2^2+z_3^2=z_1{z}_2+z_2{Z}_3+z_3{z}_1$
4. $\frac{z_2-z_1}{z_3-z_1}=\frac{z_3-z_2}{z_1-z_2}$
5. $\frac{1}{z-z_1}=\frac{1}{z-z_2}=\frac{1}{z-z_3}$ za $z=\frac{z-1+z_2+z_3}{3}$
6. $(z_1+ϵz_2+{ϵ}^2{z}_3)(z_1+{ϵ}^2{z}_2+ϵz_3)=0$ za $ϵ=cos\frac{2\pi }{3}+isin\frac{2\pi }{3}$
7. $\left|\begin{array}{ccc}1& 1& 1\\ z_1& z_2& z_3\\ z_2& z_3& z_1\end{array}\right|=0$

Ako su $A1(a_1$), $A_2(a_2)$ i $A_3(a_3)$ vrhovi pozitivno orijentisanog trougla $A_1{A}_2{A}_3$, onda su sledeće tvrdnje ekvivalentne:

1. $A_1{A}_2{A}_3$ je jednakostraničan trougao;
2. $z_3-z_1=ϵ(z_2-z_1)$, gde je $ϵ=cos\frac{\pi }{3}+isin\frac{\pi }{3}$
3. $z_2-z_1=ϵ(z_3-z_1)$, gde je $ϵ=cos\frac{5\pi }{3}+isin\frac{5\pi }{3}$
4. $z_1+ϵz_2+{ϵ}^2{z}_3=0$

Za bilo koju tačku P u ravni trougla čije su udaljenosti $p$, $q$ i $t$ od vrhova $A$, $B$, i $C$, važi

$3(p^4+q^4+t^4+a^4)=(p^2+q^2+t^2+a^2{)}^2$

Za bilo koju tačku $P$ upisane kružnice jednakostraničnog trougla, sa udaljenostima $p$, $q$ i $t$ od vrhova važi

$4(p^2+q^2+t^2)=5a^2$

Konstrukcija

malo

Povučemo pravu Na njoj konstruišemo kružnicu čiji je prečnik jednak 2a. Presječna tačka kružnice i prave je centar druge kružnice prečnika 2a.

Dobijene tačke kao presjek te dvije kružnice i njihov presjek sa pravom su vrhovi trougla

II način

Povučemo pravu i konstruišemo kružnicu prečnika 2a čiji je centar na pravoj. presjek kružnice i prave je tačka koju uzmemo za centar kružnice istog prečnika.

Presjek te dvije kružnice su tačke čija udaljenost iznosi a. Sada lako dobijamo i treću tačku.

Površina

Razmera težišnih duži

Površina se može izračunati standardnom formulom:$P=\frac{a\cdot h}{2}$ ali postoje i druge formule koja važe za izračunavanje površine jednakostraničnog trougla:

$P=\frac{a^2\cdot \sqrt[]{3}}{4}=\frac{h^2\cdot \sqrt[]{3}}{3}$

malo

Formulu za površinu

$P=\frac{\sqrt{3}}{4}{a}^2$ lako možemo izvesti pomoću Pitagorine teoreme itrigonometrije.

Pomoću Pitagorine teoreme

$A=\frac{1}{2}ah.$

${\left(\frac{a}{2}\right)}^2+h^2=a^2$

$h=\frac{\sqrt{3}}{2}a.$

$P=\frac{\sqrt{3}}{4}{a}^2.$

Pomoću trigonometrije

$P=\frac{1}{2}ab\sin C.$

$P=\frac{1}{2}ab\sin 60^{\circ }.$

$P=\frac{1}{2}ab\times \frac{\sqrt{3}}{2}=\frac{\sqrt{3}}{4}ab=\frac{\sqrt{3}}{4}{a}^2$

Visina

Visinu je moguće izračunati pomoću jedne od dve formule:

Prva je uobičajena i povezuje se sa dužinom stranice:

$h=\frac{a\cdot \sqrt[]{3}}{2}$,

a druga je izvedena iz formule za površinu:

$P=\frac{h^2\cdot \sqrt[]{3}}{3}$ ⇒ $h=\sqrt[]{\frac{3P}{\sqrt[]{3}}}$ kada se racionališe i skrati dobija se $h=\sqrt[]{\frac{3P\sqrt[]{3}}{3}}=\sqrt[]{P\sqrt[]{3}}$.

Zanimljivosti

Arheološko nalazište Lepenski Vir u Srbiji, iz doba neolita, sadrži ostatke staništa koja u svojoj osnovi imaju jednakostranični trougao.

Davidova zvezda, simbol jevrejskog naroda, se sastoji od dva obrnuta jednakostranična trougla. Uz ove trouglove se povezuju i izvesna religiozna značenja.

Mistični simbol Pitagorejaca, tetraktis, je bio oblika jednakostraničnog trougla.

Povezano

• Trougao
• Jednakokraki trougao
• Pravougli trougao

Vanjske veze

• Jednakostranični trougao na mathworld.wolfram.com Šablon:En

1. NEW PROOF OF EULER’S INRADIUS - CIRCUMRADIUS INEQUALITY
2. Another Proof of the Erdos-Mordell Theorem Šablon:Webarchive
3. Equilateral Triangles and Kiepert Perspectorsin Complex Numbers Šablon:Webarchive
4. Non-Euclidean Versions of Some Classical Triangle Inequalities Šablon:Webarchive
5. AN ELEMENTARY PROOF OF BLUNDON’S INEQUALITY
6. Primene kompleksnih brojeva u geometrijiŠablon:Dead link

Reference==